Научная статья на тему 'СЕЛ ВА СУВ ТОШҚИНЛАРИНИНГ КЕЛИБ ЧИҚИШ САБАБЛАРИ, ОҚИБАТЛАРИ ВА ОЛДИНИ ОЛИШ ЧОРА ТАДБИРЛАРИ'

СЕЛ ВА СУВ ТОШҚИНЛАРИНИНГ КЕЛИБ ЧИҚИШ САБАБЛАРИ, ОҚИБАТЛАРИ ВА ОЛДИНИ ОЛИШ ЧОРА ТАДБИРЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
485
40
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СЕЛ / СУВ ТОШқИНЛАРИ / СУВ БОСИШИ / МОДДИЙ ТАЛОФАТЛАР / ХАВФ ХАТАР / ОДАМЛАРНИНГ қУРБОН БЎЛИШИ / АТРОФ ТАБИИЙ МУҲИТГА ЗАРАР ЕТИШИ / ВАЙРОНАГАРЧИЛИКЛАР

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Рахмонов Ш.В., Тургунов А.А.

Ушбу мақолада Ўзбекистонда сел-тошқин ва кўчки ҳодисалари билан боғлиқ фавқулодда вазиятларнинг олдини олиш бўйича мавжуд тизимни такомиллаштириш, инновацион ёндошувлар асосида замонавий ахборот технологиялари имкониятларидан фойдаланган ҳолда унинг самарадорлигини янада ошириш, юзага келиши мумкин фавқулодда вазиятлардан аҳолининг ҳаёти ва соғлиғини мухофазалашга қаратилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CAUSES, CONSEQUENCES AND PREVENTIVE MEASURES OF FLOOD AND FLOOD

This article is aimed at improving the existing system for preventing floods and landslides in Uzbekistan, increasing its efficiency using modern information technologies based on innovative approaches, protecting the life and health of the population from possible emergencies.

Текст научной работы на тему «СЕЛ ВА СУВ ТОШҚИНЛАРИНИНГ КЕЛИБ ЧИҚИШ САБАБЛАРИ, ОҚИБАТЛАРИ ВА ОЛДИНИ ОЛИШ ЧОРА ТАДБИРЛАРИ»

Рахмонов Ш.В.

Тургунов А.А.

Наманган му^андислик-курилиш институты

СЕЛ ВА СУВ ТОШЦИНЛАРИНИНГ КЕЛИБ ЧЩИШ САБАБЛАРИ,

ОЦИБАТЛАРИ ВА ОЛДИНИ ОЛИШ ЧОРА ТАДБИРЛАРИ

Аннотация: Ушбу мацолада Узбекистонда сел-тошцин ва кучки уодисалари билан боглиц фавцулодда вазиятларнинг олдини олиш буйича мавжуд тизимни такомиллаштириш, инновацион ёндошувлар асосида замонавий ахборот технологиялари имкониятларидан фойдаланган уолда унинг самарадорлигини янада ошириш, юзага келиши мумкин фавцулодда вазиятлардан ауолининг уаёти ва соглигини мухофазалашга царатилган.

Калит сузлар: Сел, сув тошцинлари, сув босиши, моддий талофатлар, хавф хатар, одамларнинг цурбон булиши, атроф табиий мууитга зарар етиши, вайронагарчиликлар.

Raxmonov Sh. V.

Turgunov A.A.

Namangan Engineering and Construction Institute

CAUSES, CONSEQUENCES AND PREVENTIVE MEASURES OF

FLOOD AND FLOOD

Annotation:This article is aimed at improving the existing system for preventing floods and landslides in Uzbekistan, increasing its efficiency using modern information technologies based on innovative approaches, protecting the life and health of the population from possible emergencies.

Keywords: Floods, mudslides, floods, material losses, hazards, human casualties, damage to the natural environment, devastation.

Республикада сел окими ва сув тошкинлари хавфидан мухофазалаш долзарб вазифалардан бири хисобланади. Шу боисдан эхтимоли мавжуд хавфли худудлар урганилиб чикилган, махсус хариталар ва сохага оид хукукий меъёрий хужжатлар ишлаб чикилган. Хавфли худудларда истикомат киладиган ахоли сони аникланиб ва уларни вактинча ва доимий кучириш тадбирлари амалга оширилмокда. Табиий фавкулодда вазиятларга олиб келувчи сел ва сув тошкинлари республикамиз худудларида тез-тез юз бериб турадиган ходисалардан биридир. Сув тошкини деганда дарё, кул, канал ёки денгизда сув сатхининг кутарилиши натижасида юз берувчи ва ерларни куп микдорда сувбосиши тушунилади. Улар купрок бахор фаслида кузатилиб, нафакат одамлар хаётига, балки турар жойларга, ишлаб чикариш обектларига хам юкори хавф тугдиради.

Шу сабабли сув тошкинларини олдини олиш, таъсирини камайтириш тадбирларини олдиндан амалга ошириш максадга мувофик хисобланади.

Республикамизда шундай тадбирларни вактида амалга оширилишини таъминлаш максадида хукукий-меъёрий хужжатлар кабул килинган.

Инсониятнинг ривожланиш тарихи табиий офатлар ва техноген халокатлар билан богликдир Инсон манфаати, унинг кадр-киммати, саломатлиги ва хавфсизлигини таъминлаш - кундалик хаётимиз жабхаларида долзарб, устувор ва мухим уринни эгаллайди.

Турли хил фавкулодда вазиятлар одамларнинг курбон булиши, уларнинг соглиги ёки атроф табиий мухитга зарар етиши, жиддий моддий талофатлар келтириб чикариши хамда одамлар хаёт фаолияти шароитини издан чикаришига олиб келади.

Республикамизда юзага келиши мумкин булган табиий офатлардан биз сел, сув тошкини, кор ва ер кучкилари алохида эътибор каратамиз, чунки Узбекистон худудининг географик урни ва иклим шароитлари сел, кор кучкилари, сел ва тошкин ходисаларининг содир булишига замин яратади.

Тошкинлар, сел окимлари, кор кучиш ва ер кучки ходисалари билан боглик фавкулодда вазиятлардан ахоли ва худудларни химоя килиш буйича ишларни уз вактида ва самарали ташкил этиш, шунингдек уларнинг эхтимол тутилган окибатларини тезкорлик билан тугатиш максадида Узбекистон Республикаси Президентининг 2007 йил 19 февраль кунидаги "Тошкинлар, сел окимлари, кор кучиш ва ер кучки ходисалари билан боглик фавкулодда вазиятларнинг олдини олиш ва уларнинг окибатларини бартараф этиш борасидаги чора-тадбирлари тугрисида"ги П^-585-сонли ^арори билан "Хавфли гидрометеорология ва геология ходисалари билан боглик фавкулодда вазиятларнинг олдини олиш ва уларнинг окибатларини тугатиш буйича ишларни ташкил этиш тартиби тугрисидаги Низом" ва "Тошкин сувлари ва сел окимларини хавф-хатарсиз утказиб юборишни таъминлаш, кор кучиш ва ер кучки ходисалари хавфини камайтириш махаллий хокимият органларининг тошкинлар, сел окимлари, кор кучиш ва ер кучки ходисалари билан боглик фавкулодда вазиятларнинг олдини олиш ва уларнинг окибатларини бартараф этиш буйича функциялари белгилаб берилди. [5]

Инсоният пайдо булган даврлардан бошлаб, унинг хаётига табиий офатлар доим хавф солиб келган. Инсон билан табиат бир бирига чамбарчас богликдир.

Сел доимо тогли ва тог олди худудларда яшовчи ахоли уртасида вахима уйготиб келган. Утмишда одамлар уни сехргарларнинг иши, арвохларнинг ёвуз килмишлари, худоларнинг кахрли газабидан, деб тушунтириб келишган. Улар зилзила, вулкон отилиши, тоглардаги жала ёки ёз ойларида корларнинг кескин эриши тоглардан келадиган лойли

окимлaрнинг бошлaнишидaн дaрaк беришини хдм билгaнлaр. Сел худди кyтyргaн ёввойи отлaр подaси тезлигидa Ути6, йyлидa yчрaгaн бaрчa нaрсaни - экинзорлaр, яйловлaр, кишлокдaр Ba бутун бошли шaxaрлaрни яксон килиб тaшлaйди. Сел утган жойдa фaкaтгинa чул колaди.

Арaбчa сел, сил, сейлюн - шиддaтли тоF окими, инглизчa mudflow, mudavalanche, rocmudflow - лой окими, тош-лой окими, фрaнцyзчa torrents, mure - TOF окими, немисчa - wildbach, mure - ёввойи оким, лой окими, япончa ямaцyнaми - tof тулкини мaъносини aнглaтyвчи тaбиий офaтнинг ушбу тури респyбликaмиз учун хдм ёт эмaс.

Ер юзидa бу кaби ходисдлдр хдр йили тaкрорлaниб, кyпгинa вaйронaгaрчиликдaр Ba инсонлaрнинг нобуд бyлишигa олиб келaди.

Узбекистон Республи^сининг деярли бaрчa тоFли Ba tof олди худудтари сел хaвфи мaвжyд зонaдaргa кирaди. Сел Тошкент, Сyрхондaрё, Жиззaх, ФaрFOнa Ba Нaмaнгaн вилоятлaридa бошкa жойлaргa нисбaтaн куп руй берaди.

Фaвкyлоддa вaзиятлaр мониторинги Ba бaшорaтлaш мaркaзи aхборотлaридa келтирилишичa, aпрель ойигa сел фaолиятининг 27% тyFри келгaни холдд, мaй ойидa бу кyрсaткич 33% ни Ba июндa 17% ни тaшкил этaди. ФaрFOнa вaдийсидa хдтто aвгyст ойидa хдм сел хaвфи сaкдaниб тyрaди.[6]

Респyбликaмиздaги сел Ba сyв тошкинлдри эхтимоли мaвжyд хaвфли худудтар "Узгидромет" мдркдзи мутдхдссислдри томониддн урганилиб чикдлган Ba мдхсус хдритдлдр ишлд6 чикилгдн. Ушбу хдритдддн Андижон, Жизздх, Kaшкaдaрё, Сyрхондaрё, Нaвоий, Сирдaрё, ндмднгдн, сдмдркднд, ФaрFOнa Ba Тошкент вилоятлaридaбyндaй хaвф юкори экднлигини куришимиз мумкин. Шу сд6д6ли, ушбу вилоятлaрдa содир булиши мумкин 6улгдн сyв тошкини Ba сел окимининг олдиниолиш Ba хaвф-хaтaрсиз уткязиб юбориш мдксддидд, хдр йили дaрё Ba сойлдрнинг узднлдрини тоздлдш Ba кирFOкдaрини мyстaxкaмлaш ишлдри олиб борилиши тдшкил этилдди.

Сел ва тошкинлар юз бериши мумкин булган худудлар харитаси

Л РА ПЬС^О* МОРГ

1:10000 ниcбaтдaги xaprnanap 6УЛИШИ керaк. ШУ хaритaлaр oркaли сел oкимлaригa кдрши кyрaшиш, олдини олиш, бaшoрaтлaш Ba yлaр oкибaтлaрини бaртaрaф этиш чoрa-тaдбирлaрини ишлaб чикиш Ba ax1oлининг бaрчa тaбaкaлaри yртacидa тaрFибoт ишлaрини йулга куйиш зaрyр.

Юртимизнинг ^йси xyдyдлaридa сел oкимлaри пaйдo бyлмacин, yлaрнинг тaркибий кисми, йyнaлиши Ba yлaрдaн келaдигaн зaрaр деярли бир хилдa нaмoён бyлaди. Шунинг учун xyкyмaтимиз тoмoнидaн олиб бoрилaётгaн ижобий тaдбирлaрдa бaрчa фyкaрoлaр фaoл иштирок этишлaри, yлaрни тезрок хдётга тaдбик этишлaри Ba хaвфcизлик чoрa-тaдбирлaрини aмaлгa oширишдa хдр биримиз мacъyл булишимизни дaврнинг узи тaкoзo этиб турибди.1998 йилнинг 7 июлидaн 8 июлига yтaр кечacи Шox1имaрдoндa юз бергaн сел x^^a^ х^и xaмюртлaримиз хoтирacидaн кyтaрилгaничa йук Ушaндa xaрoрaтнинг кескин кyтaрилиб кетиши кoрлaрнинг тез эришига, cyнгрa xaр coниядa 200 м3 xaжмгa эгa сел окдмига caбaб бyлгaнди. Сел oкибaтидa 104 нaфaр киши xaётдaн бевaкт куз юмди. 15 км yзyнликдaги гяз мaгиcтрaли, 14 км aвтoмoбиль йули, 4 тa куприк, 3 км yзyнликдaги ичимлик сув, 3 км электр yзaтиш, 34741 м yзyнликдaги телефон тaрмoFи ишдaн чикди. 14200 кишини хaвфcиз ерлaргa кyчиришгa тyFри келди.

Сел вужудга келaдигaн ёки руй бериш эхтимоли юкори бyлгaн жoйлaр сел yчoFи деб юритилaди. Сел yчoFи пaйдo булишининг acocий кyрcaткичи гидрометеорологик шaрoит xиcoблaнaди. Узок мyддaтли жaлa ёFиши Ba мyзликлaрнинг кдскд мyддaтдa жaдaл эриши oкибaтидa дaрё yзaнлaридaги cyB микдори кескин кутайиб кетaди. Kaттa кyчгa эгa булган оким пaйдo булиши нaтижacидa мaйдoннинг куйи киcмлaридa кyпгинa вaйрoнaгaрчиликлaр юз берaди. Сел oкимлaри xaрaкaт хусусияти бyйичa турбулент Ba cтрyктyрaли тyрлaригa бyлинaди.

Турбулент cеллaр yзaн бyйлaб, дaрё Ba coйлaрдaги cyB микдори ортиб кетиши нaтижacидa оким xдрaкaти кoнyнигa мyвoфик вoдий йyнaлиши бyйичa бyлaди.[3]

Стрyктyрaли cеллaр мaйдoн бyйлaб, турли тош бyлaклaрининг бутун ёнбaFир бyйичa ёппacигa бостириб келиши нaтижacидa бyлaди.

Одaтдaги oкимлaрдaн фaркди yлaрoк сел узлуксиз оким cифaтидa эмac, бaлки aлoxидa тyлкинлaр тaрзидa xдрaкaт килaди. Шунингдек, узи билaн юзлaб тoннa, aйрим xoллaрдa миллиoнлaб кубометр ёпишкок мaccaни олиб келaди. Айрим тош бyлaклaрининг yлчaми кyндaлaнгигa 3-4 метрга етaди. Сел тycиккa yчрaгaнидaн сунг yлaрни ошиб yтaди Ba янaдa кучли бyлa бoрaди.

Реcпyбликaмиздa 2018-йил xoлaтигa кyрa, Узбекиcтoндa мaй ойи кучли ёFингaрчиликлaр билaн дaвoм этди. Окибaтдa мaмлaкaтнинг кyплaб xyдyдлaри cyB Ba сел тoшкинлaри ocтидa колди. X,yкyмaт, жoйлaрдaги мacъyллaр тaбиий oфaт oкибaтлaрини бaртaрaф этилди жaбрлaнгaн

ахолига ёрдам курсатиш чоралари курилди. Афсуски, тошкинлар окибатида курбон булганлар хам бор.Масалан, 2008 йил Самарканд вилояти Булунгур тумани Ингичка кишлок худудидан окиб утувчи сойда келган сел окими натижасида 7 нафар фукаро вафот этганлиги жуда кайгулидир.[4]

2012 йил 20 февраль куни Жиззах вилоятининг Галлаорол ва Фориш туманлари тогли худудларда ёккан кучли ёмгир натижасида "Кррасув" сув омбори иншоотига зарар етказгани.

2012 йил 14 май куни ^ашкадарё вилоятининг Китоб туманида кучли ёгингарчилик окибатида сел юзага келиб, Жиллисув ахоли пунктида туртта хужалик сув остида колган. Китоб туманида 200 га якин хонадон зарар курган, сел 120 дан ортик чорва молларини окизиб кетган. Сел курбонлари хакида биринчи марта 16 май куни Чирокчи туманининг «Сариккамиш» кишлогига ёпирилган сел окибатида 5 киши халок булган.

2022 йил 19 апрел куни Жиззах вилоятининг Фориш туманида кучли ёгингарчилик натижасида сел юзага келиб кишлок хужалик экинлари, ахоли яшаш пунктлари зарар куриши натижасида 4 киши халок булган.

Гидрометеорология хизмати маркази маълумотига кура 20-апрел куни Самарканд ва жиззах вилоятларида бир соату уттиз дакикада ёгиб утган ёмгир бир ойлик ёгингарчилик микдорини ташкил этган.

1-расм. Республикамиз худудида сел ювиб кетган хонадонлар

Сел келишининг сабаблари. Кучли Ba узлуксиз дaвом этгaн ёFин, xaрорaт кyтaрилиши нaтижaсидa кор Ba музликтарнинг фaол эриши, дaрё yзaнлaригa кaттa xaжмдaги тупрокнинг Упирили6 тушиши, зилзилa Ba инсон фaолияти селнинг юзaгa келиши учун сaбaбчи бyлaди

Мухофаза тадбирлари. Сел хосил бyлишидa иштирок этувчи омиллaрнинг aнчaгинa куплиги уни Уз вaктидa прогнозлaшни кийинлaштириб юборaди. Шyнгa кaрaмaй, сел мaвсyмининг бошлaниш вaктини олдиндaн aйтиб бериш мумкин.Деярли бaрчa сел xaвфи мaвжyд хyдyдлaр мyтaxaссислaри Ba туб axолигa яхши мaълyм. Хдр бир худуд учун сел юзaгa келиши сaбaблaрининг уз стaтистикaси xaH бор. Мaсaлaн, тоFли xyдyдлaрдa юзaгa келaдигaн селлaргa жaлa Ba ёмFир (85%), Kорлaрнинг эриши (6%), тоF кyллaридaн сyвлaрнинг тошиб чикиши (5%), тaбиий тyFOнлaрнинг ёрилиши (4%) сaбaб бyлaди.[3]

Ахоли харакати. Юкоридa кaйд килингaнидек, селлaр мaвсyмий вaктлaрдa содир бyлaдигaн жaрaёнлaрдaн экaн, шу вaктлaрдa сел xaвфи юкори бyлгaн xyдyдлaрдa фaолият кyрсaтишнинг aйрим тaлaблaригa риоя килиш зaрyр. Куп xолaтлaрдa axолининг мaълyм кисми дaм олиш вaктлaрини тоFли yлкaлaрдa, дaрё бyйлaридa yткaзишгa xaрaкaт килишaди. Бу бежиз эмaс, aлбaттa. Лекин дaрё бyйлaридa вaктинчaлик чодир кyришдaн олдин жойнинг тaбиий шaроити, рельефи, aтроф мухитнинг тузилиши тyFрисидa фикр юритилиб, сунг тyxтaш жойини белгаташ керaк. ЁFингaрчилик микдори aстa-секин ортиб бориши турган жойни зудлик билaн yзгaртириш лозимлигигa билдирилгaн биринчи ишорaдир. Чунки сyв микдорининг дaрё Ba сойлaрдa ортиб кетиши дaм олyвчилaргa ортикчa тaшвиш тyFдирaди. Мaбодо шyндaй вaзиятдa сел окимлaри белгиси сезилгудек бyлинсa тезлик билaн дaрё yзaнидaн иложи боричa узокрок, бaлaндрок ë^aF^ra чикиб кетиш зaрyр. [7]

CyB тошкини офaти турли жойлaридa, жyмлaдaн, Узбекистондa xaм тез-тез булиб тyрaди. Мaсaлaн, биргинa мисол 2017 йилнинг 13 мaй куни

Тошкент шахрида кучли ёгингарчилик кузатилди. Окибатда шахарнинг аксарият кучалари ва майдонлари, махаллалар орасидаги йуллар сув остида колди.[6] Бундай холатлар республикамизнинг Сурхондарё, Кашкадарё, Жиззах, Фаргона ва бошка вилоятларида тез-тез кузатилмокда.

Фавкулодда вазиятлар вазирлиги матбуот хизмати маълумотига кура охирги 100 йил ичида Узбекистон Республикаси худудида 2500 дан ортик сел ва сув тошкинлари кузатилган. Маълумотларга Караганда, сув тошкинлари ХХ аср мобайнида тахминан 10 миллион кишининг умрига зомин булди.

Тошкин туфайли уйларнинг деворлари зах тортиши, намгарчилик меъёридан ортиб кетиши окибатида иншоотлар бардошлиги заиф булиб колади, натижада унча катта булмаган ташки куч таъсирида бинолар кулаб кетиши мумкин. Сув тупланиб колган жойлардан алохида йулаклар хосил килиб юриш жойларини ташкил этиш керак.[2]

Хулоса урнида шуни таъкидлаб утиш мумкинки, юкорида санаб утилган муаммоларни тулик хал этмасдан туриб, республикада сел-тошкин ва кучки ходисалари билан боглик фавкулодда вазиятларнинг уз вактида олдини олиш, салбий окибатларини максимал даражада камайтиришнинг имкони йук. Шу боисдан, хорижий мамлакатлар тажрибасини онобатга олган холда Узбекистонда сел-тошкин ва кучки ходисалари билан боглик фавкулодда вазиятларнинг олдини олиш буйича мавжуд тизимни такомиллаштириш, инновацион ёндошувлар асосида замонавий ахборот технологиялари имкониятларидан фойдаланган холда унинг самарадорлигини янада ошириш, юзага келиши мумкин фавкулодда вазиятлардан ахолининг хаёти ва соглигини мухофазалаш максадида Йилнинг сел ва сув тошкини юзага келиши мумкин булган мавсумида, ОАВ оркали ахолини сел ва сув тошкини билан боглик фавкулодда вазиятлардан мухофаза килиш ва огохлантириш юзасидан тайёрланган видио ролик, реклама ва такдимотларни телевидениядаги барча каналларга эфирга узатишни йулга куйиш лозимдир.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 1 июндаги "Фавкулодда вазиятларнинг олдини олиш ва бартараф этиш тизими самарадорлигини тубдан ошириш чора-тадбирлари тугрисида" ПФ-5066-сонли Фармони.

2. Узбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 21 сентябрдаги «2019-2021 йилларда Узбекистон Республикасини Инновацион ривожлантириш стратегиясини тасдиклаш тугрисида»ги ПФ-5544-сонли Фармони.

3. Valijonovich, R. S., Axmadjanovich, T. A., & Khoshimjon, Y. S. (2021). Causes And Consequences Of Floods And Floods In The Safety Of Life, Measures To Protect The Population And The Territory. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 25(1), 83-86.

4. Valiganovich, R. S., Alimovna, I. D., & Ogly, V. S. O. (2017). USING ALTERNATIVE ENERGY SOURCES AS THE SUPPLY OF ENERGY TO URBAN AREAS. Science Time, (6 (42)), 105-107.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.