Научная статья на тему 'МАРКАЗИЙ ОСИЁДА САРЕЗ КЎЛИ - ФАВҚУЛОДДА ВАЗИЯТ МАНБАИ'

МАРКАЗИЙ ОСИЁДА САРЕЗ КЎЛИ - ФАВҚУЛОДДА ВАЗИЯТ МАНБАИ Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
88
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЎЗБЕКИСТОН ВА ТОЖИКИСТОН РЕСПУБЛИКАЛАРИ / ТРАНСЧЕГАРАВИЙ ҲОЛАТЛАР / ФАВқУЛОДДА ВАЗИЯТЛАР / ОЛДИНИ ОЛИШ ЧОРА ТАДБИРЛАРИ / СИЁСИЙ КОМФЛИКТ ЗОНАЛАР

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Холбоев Ш.Ш., Юлдашева Б.А.

Марказий Осиё минтақасида жойлашган давлатларнинг ижтимоий, иқтисодий ва экологик аҳволини белгилаб берувчива минтақавий хавфсизликни таъминланишининг асосий омиллардан бири бу трансчегаравий сув объектларидан ҳамкорликда фойдаланиш соҳаси бўлиб, ҳозирги кунда минтақа давлатлари ўртасида ушбу соҳада бир қатор муаммолар ўз ечимини топмаган. Шу жумладан, Сарез кўли ҳам Ўзбекистон ва Тожикистон республикалари ўртасидаги трансчегаравий сув объектларидан биридир. Ушбу мақолада, Марказий Осиёда трансчегаравий фавқулодда вазиятларнинг олдини олиш ва бартараф этиш тадбирлари самарадорлигини ошириш йўллари ҳақида фикр ва мулоҳазалар юритилиб, воқеалар ривожи орқали таҳлил қилинади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LAKE SAREZ IN CENTRAL ASIA - SOURCE OF EMERGENCY

Located in Central Asia determining the social, economic and ecological status of states and this is one of the key factors in ensuring regional security as a field of joint use of transboundary water bodies, currently a number in this area among the countries of the region problems remain unresolved. Including Lake Sarez both cross-border between the republics of Uzbekistan and Tajikistan is one of the water bodies. This article discusses and analyzes the course of events in Central Asia, discussing ways to increase the effectiveness of measures to prevent and eliminate cross-border emergencies.

Текст научной работы на тему «МАРКАЗИЙ ОСИЁДА САРЕЗ КЎЛИ - ФАВҚУЛОДДА ВАЗИЯТ МАНБАИ»

Холбоев Ш.Ш.

Узбекистон Республикаси Фавкулодда вазиятлар вазирлиги

Академияси хузуридаги Фукаро мухофазаси институтининг 2-курс

студент магистратурыи.

Юлдашева Б. А.

Узбекистон Республикаси Фавкулодда вазиятлар вазирлиги

Академияси хузуридаги Фукаромухофазаси институтининг

Магистратура факултети бошлиги

МАРКАЗИЙ ОСИЁДА САРЕЗ КУЛИ - ФАВКУЛОДДА ВАЗИЯТ

МАНБАИ

Аннотатсия: Марказий Осиё минтацасида жойлашган давлатларнинг ижтимоий, щтисодий ва экологик ауволини белгилаб берувчива минтацавий хавфсизликни таъминланишининг асосий омиллардан бири бу трансчегаравий сув объектларидан уамкорликда фойдаланиш соуаси булиб, уозирги кунда минтаца давлатлари уртасида ушбу соуада бир цатор муаммолар уз ечимини топмаган. Шу жумладан, Сарез кули уам Узбекистон ва Тожикистон республикалари уртасидаги трансчегаравий сув объектларидан биридир.

Ушбу мацолада, Марказий Осиёда трансчегаравий фавцулодда вазиятларнинг олдини олиш ва бартараф этиш тадбирлари самарадорлигини ошириш йуллари уацида фикр ва мулоуазалар юритилиб, воцеалар ривожи орцали таулил цилинади.

Калит сузлар: Узбекистон ва Тожикистон республикалари, трансчегаравий уолатлар, фавцулодда вазиятлар, олдини олиш чора тадбирлари, сиёсий комфликт зоналар.

Kholboev Sh.Sh.

2nd еаг master

Institute of Civil Protection under the Academy of the Ministry of Emergency

Situations of the Republic of Uzbekistan.

Yuldasheva B.A. head of the master's faculty Institute of Civil Protection under the Academy of the Ministry of Emergency

Situations of the Republic of Uzbekistan

LAKE SAREZ IN CENTRAL ASIA - SOURCE OF EMERGENCY

Annotation: Located in Central Asia determining the social, economic and ecological status of states and this is one of the key factors in ensuring regional security as a field ofjoint use of transboundary water bodies, currently a number in this area among the countries of the region problems remain

unresolved. Including Lake Sarez both cross-border between the republics of Uzbekistan and Tajikistan is one of the water bodies.

This article discusses and analyzes the course of events in Central Asia, discussing ways to increase the effectiveness of measures to prevent and eliminate cross-border emergencies.

Keywords: Republics of Uzbekistan and Tajikistan, cross-border situations, emergencies, preventive measures, political conflict zones.

Урта Осиё ерларида жушкин Аму, Сир, Зарафшон, К,ашка, Панж, К,ора ва Норин дарёлар, йирик-йирик сув омборлари хаёт ва нур вохаларидаги, хамда баланд тоFлардаги куллар гузалликни бахшида этади.

Лекин уларнинг уз изларидан чикиб кетиши, кулларнинг очилиб кетиши мисли курилмаган вайронагарчиликлар, талофатлар, одамларнинг курбон булишига олиб келишини тасаввур килиш жуда кийин. Аммо бундай ходисаларнинг юз бериши эхтимолдан холи эмас. Шу боис бундай фавкулодда вазиятларни олдини олиш инсонлар хаётини, саломатлигини саклаш, мамлакат иктисодиётига путир этказишини олдини олишни хар бир инсон шу бугунги кундан бошлаб уйламас экан, бундай нохуш ходисалар эртага булиши мумкин.

Хозирги кунда бундай хавф туFдиручи куллардан бири Тожикистон Республикаси тоFли Бадох,шон мухтор вилояти худудида Помир тоFининг марказий кисмида жойлашган "Сарез" кулидир.

1911 йил 18 февралдан 19 февралга утар кечаси булиб утган кучли зилзила окибатида МурFоб дарёси водийсида жуда катта хажмда tof кучкиси содир булади ва бу кучи Усой кишлоFини тулотича кумиб ташлайди. Бутун бошли кишлокни барча ахолиси тупрок тош уюми остида колиб халок булади, ва бу tof кучкисидан хосил булган уюм «Усой уюми» деган ном олади. Юзлаб тонна хажмидаги tof жинслари сурилиб бориб МурFоб дарёси водийсини тусиб жуда катта кул хосил булишига сабаб булади. Бу сув хавзасида тупланиб хосил булган сув Сарез кишлоFини тулотича босиб колади. Шунинг учун кулнинг номни Сарез кули деб атаганлар.

«Усой уюми» Мургаб дарёсига келиб куюлувчи унча катта булмаган Шадад-Дара дарёсини хам тусиб куйган ва Сарез кулига нисбатан унча катта булмаган Шадад кули хам хосил булган.

маълумотларга кура, Сарез кули сув юзаси 8,8 км2, энг кенг кисми 3380 метрни ташкил килади. Сувнинг уртача куп йиллик сатхи йилига 0.2 метрга кутарилади. Йил давомида сувнинг кутарилиб тушиши 10 метрни ташкил килади, яни сув сатхи узининг йиллик уртача сатхидан сув купайганда

5 метрга кутарилади, камайганда эса 5 метрга пасаяди. Шу сабабли сувнинг хажми 18 км3 дан 19 км3 гача узгариб туради. Кулнинг энг чукур кисми 500 метрни ташкил килади.

Сарез кули туFOни-Усой уюмининг баландлиги шимолий кисми 550 м, жанубий кисми эса 750 метргача етади. Узунлиги сув юзаси кисми 3150 метрни, юкори кисми эса 5200 метрни ташкил этади.

Кенглиги юкори кисми 0.2 км дан 5 км атрофида пастки кисми эса 5 кмга якин. Умумий хажми 22 кмЗни ташкил этади.

ТуFOннинг энг паст кисми кул юзасидан 45-55 метр баланд.

1911 йили 18-19 февралда булиб утган ер силкиниши даврида Мургат ва Бартонг водийларидаги Усой ва бошка кишлокларда 105 киши халок булган. Шу пайтнинг узида кушни АфFOнистон худудида халок булганлар сони 70 дан ошик булган. Зилзила кучи 9 балл булиб, у Санк -Петрбургдаги Пулковский обсерваториясида кайт этилган.

1967 йилда «Тожикгеология» ишлаб чикариш бирлашмаси ва «Бутун иттифок гидрогеология ва инженерлик геологияси» илмий тадкикот институти геологлари томонидан Помир тоFида жойлашган кулларнинг хавфлилик (селеопасности) даражасини бахолаш буйича тадкикот ишларини олиб боришган.

Сарез кулини урганиш буйича тадкикотлар натижаси шуни курсатадики, Сарез кулини унг кирFOFида (бортида) Усой уюми ва Биромбанд сойи оралотидаги майдонда денгиз сатхидан 4000 - 4300 метр баландликда умумий узунлиги 2 километрча булган ёрик (трешина) мавжудлиги аникланган. Кейинчалик бу майдон «Унг кирFOк сурилмаси» деб атала бошлаган.

Шундай тахминлар борки, агар бу «Унг кирFOк сурилмаси» харакатга келиб Сарез кулига сурилиб тушадиган булса жуда катта сув тулкини юзага келиши мумкин. Бу эса уюмдан хосил булган туFOнни шимолий пастки кисмидан сув тошиб утиб, туFOнни бузилиб кетишига олиб келиши мумкин ва Бартонг, Панж, ва Аму-дарё водийларида (гигант) жуда катта вахимали сув тошкини вужудга келади.

Бу тахмин килинаётган Сарез талофати Шохимардон талофатидан бир неча 1000 баробар катта булиши мумкин.

Сарез кулини ва унинг атрофини урганиш буйича олиб борилган тадкикот ишлари натижалари шуни курсатадики, агар инсоният бу ерда булаётган табиий жараёнларга таъсир килмаса, олдини олиш тадбирлари курилмаса, Усой уюмининг очилиб кетиши, Сарез кулининг йук булиши мукаррар.

Кутилаётган Сарез талофати жуда вахимали, бу хавли худудда 6 миллионга якин ахоли яшайди. Бундай талофат натижасида АфFOнистон, Тожикистон, Туркманистон, Узбекистон республикаларига жуда катта иктисодий зарар етиши мумкин. Бундай талофат окибатларини тугатиш учун бир неча ун йиллар керак булади. 1967 йилдан бошлаб тегишли вазирликлар, хукумат комиссиялари томонидан катор тадбирлар олиб борилган.

1975 йиллари «Сарез кулининг очилиб кетишини олдини олиш ва унинг сув ресурсларини суFориш ва энергетикада ишлатиш комплекс тадбирлари схемасини тузиш буйича карор ва курсатмалар кабул килинган.

1988 йили Гипроводхоз ва Гидропроект институтлари томонидан хавфсизликни таминлаш буйича бир канча схемалар ишлаб чикилган.

Икки кардош Узбекистон ва Тожикистон Республикалари хукуматлари, икки халкнинг азалий дустона муносабатларига таянган холда Сарез кулининг очилиб кетиши билан боFлик, булган фавкулодда вазиятларнинг олдини олишни кулай йулларини биргаликда излашга интилмокдалар.

Давлат дастурининг асосий максади, булиши мумкин булган трансчегарали табиий ва техноген тусдаги фавкулотда вазиятларни олдини олиш ва бартарф килиш давлатлараро олиб борилаётган келишилган сиёсатни мустахкамлаш.

Хулоса килиб айтганда, сарез кули ва унинг атрофида буладиган фавкулодда вазиятларни мониторинга ва башорат килиш усуллари ва тизимларини, келиб чикиши мумкин булган фавкулодда вазиятларни бахолаш ва бошкариш хамда булиши мумкин булган зарар ва йукотишларни камайтириш усулларини такомиллаштириш, фавкулодда вазиятлар юз бериши мумкин булган худудларда кузатув ва разведка ишларини олиб бориш, бошкариш ва ахборотлар билан таъминлаш тизимини яратиш мухим омил хисобланади.

Бу ишларни амалга оширишда тегишли вазирлик ва корхоналар, хамда «К,изил ярим ой жамияти»ни жалб этиш ва олиб борилаётган ишлар буйича ахолини хавфсизлигини таъминлаш борасида марказий ва махаллий радио ва телевидение дастурлари оркали хабардор килиб бориш зарур.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Узбекистон - Марказий Осиёда минтакавий хамкорликни мустахкамлашнинг асосий ташаббускори. https://www.uwed.uz/ru/news/fulltext/1219

2. Territorial disputes in Central Asia on the threshold of the 30th anniversary of independence - CABAR.asia. https://cabar.asia/en/territorial-disputes-in-central-asia-on-the-threshold-of-the-30th-anniversary-of-independence

3. Markaziy Osiyoda transchegaraviy suv resurslaridan oqilona foydalanish bo'yicha brifing o'tkazildi.

https ://dunyo. info/uz/site/inner?slug=markaziy_osiyoda_transchegaraviy_suv_re surslaridan_oqilona_foydalanish_bo%E2%80%98yicha_brifing_o%E2%80%98 tkazildi-э U

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.