Научная статья на тему 'МАРКАЗИЙ ОСИЁ МИНТАҚАСИ: ХАВФСИЗЛИККА ТАҲДИД МАНБАЛАРИ ВА УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШИШ ЧОРАЛАРИ'

МАРКАЗИЙ ОСИЁ МИНТАҚАСИ: ХАВФСИЗЛИККА ТАҲДИД МАНБАЛАРИ ВА УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШИШ ЧОРАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
2496
370
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Ключевые слова
минтақавий хавфсизлик / ижтимоий мувозанат / миллатлараро зиддиятлар / гиёҳванд моддалар савдоси / диний экстремизм / чегара муаммоси / сув муаммоси. / regional security / social balance / interethnic conflicts / drug trafficking / religious extremism / border issue / water issue.

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Раъно Алмаматовна Тўйчиева

Марказий Осиёда осойишталик ҳамда барқарор тараққиётга эришиш йўлида минтақа давлатлари томонидан фаол ташқи сиёсат олиб борилмоқда. Марказий Осиёни тинчлик ҳамда яхши қўшничилик ҳудудига айлантириш Ўзбекистон ташқи сиёсатининг ҳам устувор йўналиши сифатида белгиланган.Мазкур мақола мавзусининг долзарблиги шундаки, бугунги глобал таҳдид манбалари кўпайиб бораётган даврда, Марказий Осиё ҳудудий хавфсизлигини таъминлаш минтақа давлатларининг олдида турган энг асосий вазифалардан бирига айланди. Давлатлар ўртасида савдо-иқтисодий, транспорт ва транзит-логистика, хавфсизлик ва барқарорликни таъминлаш, давлат чегараларига доир масалаларни якунига етказиш, сув ресурсларидан адолатли фойдаланиш, халқлар ўртасида маданий-гуманитар алоқалар, дўстлик ва яхши қўшничилик муносабатларини мустаҳкамлаш каби йўналишлар ривожлантирилмоқда. Булар орасида, айниқса, Марказий Осиёда тинчлик ва хавфсизликни таъминлаш билан боғлиқ йўналишлар ва ҳамкорликдаги ташаббусларни атрофлича таҳлил қилиш мақоланинг асосий вазифаси этиб белгиланган. Мамлакатимиз раҳбари томонидан қабул қилинган 2017-2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йўналиши бўйича Ҳаракатлар стратегиясида Ўзбекистоннинг ён-атрофида хавфсизлик, барқарорлик, аҳил қўшничилик муҳитини шакллантириш яқин ва ўрта муддатли стратегияда ташқи сиёсатимизнинг устувор вазифаси сифатида қайд этилганлиги ҳам ушбу йўналишда амалга оширилаётган тадбирлар кўламининг кенгайишига ва самарадорлигининг ортишига туртки бўлди. Мақолада шунингдек, сўнгги йилларда Марказий Осиё минтақасининг геосиёсий ва геостратегик аҳамияти ортиб бораётгани, ўзининг катта миқдордаги минерал ва хом-ашё ресурслари туфайли халқаро майдонда жиддий эътибор объектига айланиб бораётгани ҳамда минтақада дунёнинг йирик давлатлари стратегик манфаатлари тўқнашуви содир бўлаётгани билан боғлиқ хулосалар берилган. Ушбу мақолани ёзишда қиёсий таққослаш, назарий ва умуммантиқий методлардан фойдаланилди. Мақола кириш, асосий қисм, хулоса ва фойдаланилган адабиётлар рўйхатидан иборат.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CENTRAL ASIA: SOURCES OF SECURITY THREATS AND MEASURES AGAINST THEM

The countries of the region are pursuing an active foreign policy to achieve peace and sustainable development in Central Asia. Making Central Asia a zone of peace and good neighborliness has also been identified as a priority of Uzbekistan's foreign policy. The relevance of this article is that at a time when the sources of global threat are increasing, ensuring regional security in Central Asia has become one of the main tasks facing the countries of the region. Areas of trade and economic, transport and transit-logistics, security and stability, completion of issues related to state borders, equitable use of water resources, strengthening cultural and humanitarian ties, friendship and good neighborly relations between nations are being developed between the two countries. Among them, the main task of the article is to provide a comprehensive analysis of the directions and joint initiatives related to peace and security, especially in Central Asia. The Action Strategy for the five priority areas of development of the Republic of Uzbekistan for 2017-2021, adopted by the President of the Republic of Uzbekistan, states that the formation of security, stability and good neighborliness around Uzbekistan is a priority of our foreign policy in the near and medium term and increased efficiency. The article also concludes that the geopolitical and geostrategic importance of the Central Asian region has been growing in recent years, due to its vast mineral and raw material resources, it is gaining serious attention in the international arena and the region is experiencing a conflict of strategic interests. In composing this article, comparative comparison, theoretical and general logic methods were used. The article consists of an introduction, main part, conclusion and a list of references.

Текст научной работы на тему «МАРКАЗИЙ ОСИЁ МИНТАҚАСИ: ХАВФСИЗЛИККА ТАҲДИД МАНБАЛАРИ ВА УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШИШ ЧОРАЛАРИ»

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 3 I 2021

ISSN: 2181-1601

МАРКАЗИЙ ОСИЁ МИНТАЦАСИ: ХАВФСИЗЛИККА ТАХДИД МАНБАЛАРИ ВА УЛАРГА ЦАРШИ КУРАШИШ ЧОРАЛАРИ

Раъно Алмаматовна Туйчиева

Узбекистан давлат жахон тиллари университети

АННОТАЦИЯ

Марказий Осиёда осойишталик хамда баркарор тараккиётга эришиш йулида минтака давлатлари томонидан фаол ташки сиёсат олиб борилмокда. Марказий Осиёни тинчлик хамда яхши кушничилик худудига айлантириш Узбекистон ташки сиёсатининг хам устувор йуналиши сифатида белгиланган.Мазкур макола мавзусининг долзарблиги шундаки, бугунги глобал тахдид манбалари купайиб бораётган даврда, Марказий Осиё худудий хавфсизлигини таъминлаш минтака давлатларининг олдида турган энг асосий вазифалардан бирига айланди. Давлатлар уртасида савдо-иктисодий, транспорт ва транзит-логистика, хавфсизлик ва баркарорликни таъминлаш, давлат чегараларига доир масалаларни якунига етказиш, сув ресурсларидан адолатли фойдаланиш, халклар уртасида маданий-гуманитар алокалар, дустлик ва яхши кушничилик муносабатларини мустахкамлаш каби йуналишлар ривожлантирилмокда. Булар орасида, айникса, Марказий Осиёда тинчлик ва хавфсизликни таъминлаш билан боглик йуналишлар ва хамкорликдаги ташаббусларни атрофлича тахлил килиш маколанинг асосий вазифаси этиб белгиланган. Мамлакатимиз рахбари томонидан кабул килинган 2017-2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Хдракатлар стратегиясида Узбекистоннинг ён-атрофида хавфсизлик, баркарорлик, ахил кушничилик мухитини шакллантириш якин ва урта муддатли стратегияда ташки сиёсатимизнинг устувор вазифаси сифатида кайд этилганлиги хам ушбу йуналишда амалга оширилаётган тадбирлар куламининг кенгайишига ва самарадорлигининг ортишига туртки булди. Маколада шунингдек, сунгги йилларда Марказий Осиё минтакасининг геосиёсий ва геостратегик ахамияти ортиб бораётгани, узининг катта микдордаги минерал ва хом-ашё ресурслари туфайли халкаро майдонда жиддий эътибор объектига айланиб бораётгани хамда минтакада дунёнинг йирик давлатлари стратегик манфаатлари тукнашуви содир булаётгани билан боглик хулосалар берилган. Ушбу маколани ёзишда киёсий таккослаш, назарий ва умуммантикий методлардан фойдаланилди. Макола кириш, асосий кисм, хулоса ва фойдаланилган адабиётлар руйхатидан иборат.

Калит сузлар:минтакавий хавфсизлик, ижтимоий мувозанат, миллатлараро зиддиятлар, гиёхванд моддалар савдоси, диний экстремизм, чегара муаммоси, сув муаммоси.

CENTRAL ASIA: SOURCES OF SECURITY THREATS AND MEASURES

AGAINST THEM

Ra'no Almamatovna Tuychieva

Uzbek State University of World Languages

ABSTRACT

The countries of the region are pursuing an active foreign policy to achieve peace and sustainable development in Central Asia. Making Central Asia a zone of peace and good neighborliness has also been identified as a priority of Uzbekistan's foreign policy. The relevance of this article is that at a time when the sources of global threat are increasing, ensuring regional security in Central Asia has become one of the main tasks facing the countries of the region. Areas of trade and economic, transport and transit-logistics, security and stability, completion of issues related to state borders, equitable use of water resources, strengthening cultural and humanitarian ties, friendship and good neighborly relations between nations are being developed between the two countries. Among them, the main task of the article is to provide a comprehensive analysis of the directions and joint initiatives related to peace and security, especially in Central Asia. The Action Strategy for the five priority areas of development of the Republic of Uzbekistan for 2017-2021, adopted by the President of the Republic of Uzbekistan, states that the formation of security, stability and good neighborliness around Uzbekistan is a priority of our foreign policy in the near and medium term and increased efficiency. The article also concludes that the geopolitical and geostrategic importance of the Central Asian region has been growing in recent years, due to its vast mineral and raw material resources, it is gaining serious attention in the international arena and the region is experiencing a conflict of strategic interests. In composing this article, comparative comparison, theoretical and general logic methods were used. The article consists of an introduction, main part, conclusion and a list of references.

Keywords: regional security, social balance, interethnic conflicts, drug trafficking, religious extremism, border issue, water issue.

KHPHm

MHHTaKaBHH cnecHH ®:apaeHnap Ba MHHTaKaBHH xaB^cronHK MaB3ynapn AHrn hhmhh HyHannrngarH TagKHKOTnap o6teKTH cn^araga XX acp 6omnapnga cnecarmyHOcnHK Ba MHHTaKamyHOcnHK Ka6n ^aHnap gonpacnga nango 6yngn. MHHTaKaBHH cnecar кoнцеnцнacннн aHHKnamga MaB^yg eHgamyBnapHH Taxgnn KHnnm ynapHHHr Ha3apHH ^Hx,argaH eTapnn gapa^aga pHBO^naHMaraHnnrHHH KypcaTagH. EyHgaH Tam^apn, ynap KynpoK gaBnaraapHHHr hhkh cnecarara

каратилган. Фикримизча, минтакавий хавфсизликни таъминлаш сиёсатини тахлил килишда минтака тушунчасининг мураккаблигини хисобга олиш керак. Сабаби, у куп кисмли тузилишни уз ичига олади, яъни, минтакавий сиёсат марказ ва субминтакалар уртасидаги муносабатлар талкинида, шунингдек, "макро минтака" даражасида намоён булади. Мавжуд узгариш ва янгиланишлар хар бир минтаканинг ривожланиш векторини, ижтимоий ва сиёсий субъектларнинг узини узи бошкариш кобилиятини шакллантиради, шунингдек, тинчлик ва хавфсизликка тахдидларнинг пайдо булиш жараёнига хам таъсир килади.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Марказий Осиё субминтакасидаги худудий хавфсизлик муаммолари хам бутун дунёдаги каби терроризм, экстремизм, оммавий киргин куролларининг таркалиши, ядро куроли хавфининг ортиши, наркобизнес, атроф мухитнинг бузилиши,глобал исиш, урмонларнинг кесилиши, пандемик касалликларнинг авж олиши ва бошка тахдидлар билан ифодаланмокда. Сув ресурслари таксимоти билан боглик урушлар хавфи хам тобора усиб бормокда. Шунингдек, мазкур минтака мамлакатлари ички, эндоген характерга эга булган куплаб эски ва янги муаммолар учун хам хали муносиб жавоб топа олишаётгани йук. Жумладан, ички сиёсий ва ижтимоий-иктисодий бекарорлик, миллатлараро зиддиятлар, минтакавий элита ва давлатлар бошкарувидаги тузилмалар уртасида мавжуд карама-каршиликлар, ахолининг кашшоклашиши, ахоли даромадларидаги фаркнинг ортиши ва ижтимоий мувозанатнинг кучайиши, ёшлар орасида ишсизликнинг юкори даражага етиши, корруптсиянинг авж олиши, давлат тузилмаларининг паст самарадорлиги, хар кандай сиёсий бекарорлик юз берганда бошини кутаришга тайёр ва дунёвий хукмрон бошкарувларни обрусизлантириш учун ижтимоий муаммолардан фаол фойдаланувчи радикал исломизм, гиёхванд моддалар савдоси ва диний экстремизм таъсирининг усиши хамда олий сиёсий хокимиятнинг давомийлиги муаммоси (чунки Марказий Осиёнинг аксарият давлатларида бундай давомийлик учун аник белгиланган ва урнатилган коидалар мавжуд эмас) кабилар бугунги кунда худуд тинчлиги учун асосий тахдид манбалари сифатида намоён булмокда1.

Давлатлараро можаролар билан боглик карама-каршиликлар хам давом этмокда. Бу, биринчи навбатда, сув ва энергетика ресурслари буйича ракобат туфайли юзага келган "энергия делимитацияси" муаммосидир. Хусусан, Амударё ва Сирдарёнинг трансчегаравий сув йулларида - Тожикистонда Рогун

:Markaziy Osiyoda mushtarak jihatlar, tahdidlar va yangi imkoniyatlar. O'zbekiston Respublikasi Priezidenti huzuridagi Strategik va Mintaqalararo tadqiqotlar instituti.16.02.2019. http://uza.uz/oz/society/markaziY-osiveda-mushtarak-zhi-atlar-ta-didlar-va-yangi-imko-15-02-2019

ГЕСи ва Киргизистонда Камбарота ГЕСлари курилиши билан боглик кескинликлар юзага келди. Ушбу лойихалар, айникса Узбекистонни ташвишга солмокда, чунки мазкур ГЕСлар курилиши натижасида дарёлардаги сув окимининг пасайиши эхтимоли жуда юкори.

Иккинчидан, хал килинмаган чегара можаролари Марказий Осиёда хавфсизликнинг жиддий муаммоларига айланмокда. Ушбу тортишувлар минтаканинг аксарият республикаларига тугридан-тугри таъсир килмокда. Узбекистон, Киргизистон ва Тожикистонда этник хилма-хилликнинг юкорилиги, умумий тан олинган чегараларнинг йуклиги, ерларнинг етишмаслиги ва энг мухими, кургокчил иклим шароитида сув ресурсларининг камайиб бориши такрорланиб турувчи тукнашувларга алохида ижтимоий-иктисодий тус бермокда. Сунгги йилларда мазкур республикалар уртасидаги кескинлашган муносабатлар янги этно-худудий зиддиятларнинг пайдо булишини инкор этмайди. Уларнинг ижтимоий асослари ахолининг доимий усиши ва кийин ижтимоий-иктисодий вазиятга кура шаклланмокда. Учинчидан, давлатлараро зиддиятлар худудда тугалланмаган миллий давлатчилик ва давлат мафкураларини шакллантиришнинг мураккаб жараёнларини кузгатмокда. Уларнинг таркибий кисми купинча кушниларга нисбатан худудий даъволарга ёки давлатнинг минтакавий бошкарувни кулга киритиш учун килинган даъволарига айланмокда.

МУХ,ОКАМА

Шиддат билан тупланиб бораётган ички муаммолар билан бир каторда ташки таъсир ва тахдидлар хам Марказий Осиёда хавфсизликни таъминлашга сезиларли салбий таъсир этмокда2. Улар орасида трансчегаравий жиноятчилик, терроризм ва гиёхванд моддалар савдосининг усиши хамда Афгонистондаги толибларнинг хокимият тепасига кайтиши ва радикал исломизм марказига айланиши якин келажакда минтака тинчлиги учун энг кескин ташки таъсирлардан бири булиб колмокда.

Маълумки, Марказий Осиё минтакаси географик позицияси нуктаи назаридан хам ижобий, хам салбий жихатларга эга. Бир томондан, субминтака давлатлари Шимол ва Жануб, Шарк ва Гарб уртасидаги савдо йулларининг чоррахасида жойлашган булиб, бу иктисодий нуктаи назардан жуда фойдали. Бошка томондан эса, ушбу давлатларнинг худуди кучли кушнилар - шимолда Россия, шаркда Хитой, жанубий ва жануби-гарбда муаммоли исломий

2Xavfsizlik, millatlararo totuvlik va diniy bag'rikenglikni ta'minlash hamda chuqur o'ylangan, o'zaro manfaatliva amaliy tashqi siyosatni amalga oshirish sohasidagi ustuvor yo'nalishlar. 17 Avgust 2020 y. "Taraqqiyot strategiyasi" markazi. https://strategv.uz/index.php?news=1041 &lang=uz2

"5

мамлакатлар - Афгонистон, Эрон ва Покистон уртасида жойлашган . Шунингдек, Марказий Осиё давлатлари мустаккилликни кулга киритиши билан илгари унчалик сезилмаган геостратегик муаммо - Марказий Осиёнинг географик изоляцияси янада аник намоён булди, яъни минтака жахон сиёсий ва иктисодий окимлари буйлаб жойлашган халкаро сув йулларига тугридан-тугри чикиш имкониятига эга эмас. Шу сабабли хам, Марказий Осиё давлатлари узларининг геосиёсий мавкеларини хисобга олган холда, бир томондан, нафакат бир-бири билан, балки кудратли кушнилар (биринчи навбатда Россия, Хитой) билан хам хамкорликни йулга куйишга, бошка томондан, жахон бозорига чикишнинг янги йулларини топишга интилмокда. Минтакадаги бир катор давлатларнинг рахбарлари Буюк Ипак йулини тиклашга хам харакат килишмокда. Утган 30 йил мобайнида савдо-иктисодий хамкорликни кенгайтириш учун маълум шароитлар яратилди. Хусусан, Озарбайжон, Афгонистон ва бошка давлатлар билан хамкорликни ривожлантиришга имкон берувчи Туркманистон-Эрон, ^озогистон-Хитой ва яна бир катор йуналишлар буйича темир йуллари ва транспорт йуллари ишга туширилди. 2010 йилда логистика курсаткичлари буйича ^озогистон мамлакатлар рейтингида 62-уринни, Узбекистон 68-уринни, ^иргизистон 91-урин, Туркманистон - 114 ва Тожикистон 131-уринни эгаллади. Бирок минтаканинг асосий геосиёсий хусусияти ва афзаллиги - бу унинг энг бой хомашё захираларига эгалиги булиб, улар минтакада жахон кучлари манфаатдорлигининг асосий сабабларидан бирига айланган. Урганилган нефт захиралари дунёдаги аникланган захираларнинг тахминан 2,7 фоизини, газ эса 7 фоизни ташкил этади. Жахон уран захираларининг тахминан 25% ва жахон ишлаб чикаришининг 8% ^озогистонга тугри келади.

Шу билан бирга, минтака ривожини таъминлашда худудий масалалар хам мухим рол уйнайди. Марказий Осиё давлатлари чегараларининг сунъий табиати миллатлараро муносабатларда жиддий бекарорлаштирувчи омилга айланмокда ва бугунги кунда у давлатларнинг ва умуман Марказий Осиё минтакасининг сиёсий баркарорлиги учун хавф тугдирувчи омиллардан бири сифатида сакланиб колмокда. Ушбу сохадаги энг жиддий масалалар Киргизистон - Узбекистон, Тожикистон - Узбекистон, ^озогистон - Узбекистон уртасида маълум худудий зиддиятларнинг мавжудлиги билан тавсифланмокда.

Хусусан, ^иргизистон ва Узбекистон уртасида кушма чегараларнинг катта кисми делимитация килинганига карамай, 100 га яккин бахсли участкалар мавжуд булиб, улар буйича хали келишувга эришилмаган. Тожикистон эса, ^иргизистоннинг асосан тожиклар яшайдиган чегара худудларининг бир

3PavloIgnatiev. Afghanistan: Balancing between Pakistan and Iran. Indian Journal of Asian Affairs Vol. 27/28, No. 1/2 (20142015), pp. 43-62 (20 pages) Published By: Manju Jain https://www.jstor.org/stable/43857991

KHCMHra gatBO KunuS KenMOKga. ^erapanapHu Sup TOMOHnaMa geмapкaцнa Kunum Ba ynapHu MuHanamra ypuHumnap MuHTa^a gaBnarnapu ypTacuga gouMufi paBumga MatnyM Sup KecKHHHHKHH KenuS HuKumura caSaS SynMOKga. MapKa3ufi Ocuegaru этнo-xygygнfi Ba Herapa MyaMMonapuHu xan Kunum yHyH KOHCTpyKTuB eHgamyB 3apyp.

Hктнcоgнeтн arpap fiyHanumra эra SynraH MapKa3ufi Ocue gaBnarnapuga cyB pecypcnapuHuHr eTumMacnuru cyB MyaMMocu, yHu Ta^cuMnam Ba ynapgaH ^ofiganaHum MacananapuHu xaM SupuHHu ypuHra onuS HuKagu. CyFopum TrouMnapuHuHr Sy3unumu, cyBgaH OKunoHa ^ofiganaHunMafiguraH epnapHu cyropum, YpTa Ocue gaBnarnapu axonucuHuHr Te3 cyptarnapga ycumu, cyB pecypcnapura SynraH эxтнe^нн Ba знggнaтnapнннr MaB^yg пoтeнцнanннн omumu SunaH KenMOKga.

HATH^A

MapKa3ufi Ocuegaru Ba3uaTra TOSOpa KynpoK Tatcup KypcaraeTraH aHa Sup rnoSan Taxgug Sy ruexBaHgnuK MyaMMocu SynuS, HerapaBufi TapKarum fiynaKnapu op^anu onuS yTunaguraH ruexBaHg Mogganap xa^Mu xaM, ruexBaHg MogganapHu ucretMon KunyBHunap cohu xaM fiun cafiuH opTuS SOpMOKga. EBpOna So3opnapura gopu-gapMOH eTKa3uS Sepum yHyH TpaHcnOpT fiynaru Ma3Kyp MuHTaKagaH yTagu. ruexBaHg MogganapHu TapKarum yHyH MapKa3ufi Ocue MuHTaKacuHuHr fiupuK TpaH3uT apTepuacura afinaHumuga MuHTaKa gaBnarnapuHuHr a^fohuctoh SunaH aKuHnuru epgaM SepMOKga. ffly caSaSnu xaM, FapS MaMnaKarnapu a^roH rypyxnapuHuHr ruexBaHg Mogganapra SynraH TanaSuHuHr ycumu MapKa3ufi Ocue fiynaruHuHr ruexBaHg Mogganap caBgocu yHyH caMapagopnuruHu omupMOKga.

TatKugnam KepaKKu, MapKa3ufi Ocuegaru KammoKnuK Ba umcronuKHuHr OpTumu TOSOpa KynpOK ogaMnapHu, afiHuKca aennap, emnap Ba SonanapHu ruexBaHgnuK Su3Hecura ocoh ^anS KunuHumura onuS KenMOKga. To^MKucroHga 2000 fiunga ruexBaHg Mogganap caBgocu yHyH cygnaHraHnap yMyMufi coHuHuHr 10 ^orouHu aennap TamKun этraн. Ba3uaT, myHuHrgeK, a^fohuctoh SunaH HerapanapHuHr зaн$nнrн, Herapanap Ba So^xoHa ugopanapuga KoppyncuaHuHr WKopu gapa^acu SunaH xaM MypaKKaSnamMOKga.

MapKa3ufi OcueHuHr reocuecufi xycycuaTnapu ^axoH Mu^ecugaru Kygparnu gaBnarnapHu ynapHuHr uKTucogufi ano^anapHu puBO^naHTupum HyKTau Ha3apugaH xaM, xapSuH-cTpaTeruK ^uxaTgaH xaM MuHTa^a MaMnaKaTnapu SunaH xaMKopnuK Kunumra yHgafigu. MuHTa^aHuHr a^fohuctoh, noKucTOH, 3poH Ba Som^a Ocue MaMnaKaTnapu KecumyBuga ^ofinamraHnuru xygyg yHyH Se^apopnuK OMunuHu apaTaeTraHura KapaMafi, ymSy MuHTa^a pecnySnuKanapu SunaH xaMKopnuKHu puBO^naHTupum OcueHuHr Som^a gaBnaTnapuHu rnoSan Ba MuHTa^aBufi xaB^cronuKKa эpнmнmнga MyxuM Ka^onaraap SunaH TatMuHnamu MyMKuH.

АКШ, Россия ва Хитойнинг асосий вазифаларидан бири бу минтакада етакчи мавкега эришиш ва колган икки давлатнинг бирлашишига йул куймасликдир. Шу билан бирга, бу уч давлатнинг минтакадаги манфаатлари бир-бирига хам мос, хам карама-каршидир. Бир-бирига мос келадиган манфаатлар (терроризм, гиёхванд моддалар савдосига карши кураш ва бошкалар) АКШ, Хитой ва Россияни Марказий Осиё мамлакатлари билан биргаликда хамкорлик килиш заруратини яратади. Карама-карши манфаатлар ушбу уч мамлакатнинг хар бири томонидан Марказий Осиё мамлакатлари билан алохида битимлар тузилишига ёки ШХ,Т доирасидаги Россия ва Хитой харакатларини икки томонлама мувофиклаштиришга олиб келади.

2018 йил июнда Самаркандда "Марказий Осиё: битта утмиш ва умумий келажак, баркарор ривожланиш ва узаро фаровонлик учун хамкорлик" номли халкаро конференцияда Марказий Осиё бешлиги мамлакатлари уртасидаги мавжуд муаммолар, хатарлар ва энг мухими, хамкорлик истикболлари мухокама килинди. Форум 10 та етакчи халкаро ташкилотларнинг, биринчи навбатда, БМТнинг кумаги билан уткизилиб, унда 20 мамлакатдан 500 дан ортик иштирокчилар катнашишди. Бундай вакиллик учрашувининг асосий мавзуларидан бири минтакадаги хавфсизлик муаммолари, сув-экологик сохадаги хамкорлик, Марказий Осиёдаги тахликалар ва тахдидларнинг олдини олишга кумаклашиш, шунингдек, келгусида узаро хамкорлик истикболларини белгилаб олишдан иборат булди.

Узбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёев Конференсияда "Бизнинг умумий максадимиз - Марказий Осиёни баркарор, иктисодий жихатдан ривожланган ва гуллаб-яшнаган минтакага айлантириш. Бунинг учун биз миллий истикболларни минтакавий устуворликлар билан бирлаштиришимиз, зиддиятларни келтириб чикарадиган ва озиклантирадиган шароит ва сабабларни йук килишимиз керак", - деб таъкидлади4. Хавфсизлик масалаларига багишланган тезислар Узбекистон рахбарининг нуткида асосан унинг БМТ минбаридан берган сунгги маърузаси - ёшларни куллаб-кувватлаш, диндорлар онгида Исломнинг хакикий кадриятларини ривожлантириш ва мустахкамлаш, шунингдек, чегара муаммоларининг якуний эчими билан бирлашди.

Шундай килиб, Узбекистон рахбари яна бир бор Марказий Осиё хавфсизлиги учун энг устувор йуналишларни айтиб утди.Терроризм ва экстремизмга карши курашиш буйича уз позициясини билдирди, шунингдек, кушниларга бир пайтлар мавжуд булган карама-каршиликларни унутишни ва узлари айтганидек конструктив минтакавий хамкорликка утишни таклиф килди.

4Mirzieev Sh. M. [Action Strategy of the Republic of Uzbekistan for 2017-2021]. StrategiyadeystviyRespubliki Uzbekistan na 2017-2021 godbi. Tashkent, 2017. // Narodnoeslovo. 7 iyunya 2017.

Европа Иттифокининг ташки ишлар ва хавфсизлик сиёсати буйича Олий вакили Федерика Могерини Марказий Осиёдаги хавфсизлик масалаларига алохида эътибор каратди, чунки унинг сузларига кура, Якин Шарк ва Афгонистондаги вазият нафакат ушбу кескинлик учокларининг якин кушниларини, балки Европани хам ташвишга солмокда. Шунинг учун хам Эски дунё кучли Марказий Осиёга кизикиш билдирмокда. Шу билан бирга, Могерини жахон империяларининг глобал уйинида кимнингдир обрусига айланиб колмаслик учун минтака мамлакатлари мустакил булиши кераклигини таъкидлади.

Марказий Осиё минтакавий хавфсизлиги хакида гапиришда давом этар эканмиз, суз дунёнинг деярли барча кисмлари, кушни Афгонистон, Покистон, Х,индистон, Эрон ва Хитойдан бошланиб, олисда куринадиган Япония ва А^Ш билан якунланиши мумкин. Х,ар бир мамлакат Марказий Осиё лойихаларидаги иштирокини узига хос йуналишларга каратган холда курмокда.

Шу уринда таъкидлаш керакки, Марказий Осиёдаги ташки актёрларнинг фаол иштироки купинча янги ажойиб уйин сифатида тавсифланади. Баъзи экспертлар тахлилига кура, агар Россия, Хитой, АКШ, Европа Иттифоки, Туркия, Эрон, Х,индистон ва Покистон уртасида геосиёсий уйинлар булса, уларнинг барчаси асосан Марказий Осиёдаги энергетика захираларидан фойдаланишга каратилган булади. Аммо, минтакани факат йирик давлатлар уртасидаги геосиёсий кураш майдони сифатида кабул килинишига тускинлик килувчи бошка омиллар хам бор. Биринчидан, Марказий Осиё бошкарувчилари нафакат ташки иштирокчиларга буйсунадилар, балки улар бир-бирига карши турувчи кай бир "уйинчи" билан хамкорлик килишни узлари белгилайдилар. Иккинчидан, Марказий Осиёда энергия хавфсизлигидан ташкари минтакавий сиёсий хавфсизликка ички тахдидлардан тортиб баркарорликкача, этник зиддиятлар ва минтакалараро муносабатларнинг ёмонлигидан тортиб Афгонистондан келиб турувчи салбий таъсирларгача тахдидларнинг узун руйхати мавжуд.

Узбекистон ташки ишлар вазири Абдулазиз Комиловнинг айтишича, хозирги вактда Марказий Осиё мамлакатлари биргаликда XXI асрда минтакани ривожлантириш максадида дустлик, яхши кушничилик ва хамкорлик тугрисидаги беш томонлама давлатлараро хужжатни тайёрламокда.

ХУЛОСА

Юкорида келтирилган тахлиллар ва Марказий Осиёдаги донорлар тажрибаси хавфсизлик сохасида туртта асосий устувор жихатларни куйидагича ажратиш имконини беради: хавфсизлик сохасидаги ислохотлар, чегаравий назорат, жиноятчиликка карши кураш ва холатнинг чукур тахлили. Узбекистон холатида

барча бандлар буйича ишлаш мумкин. Чегаравий назорат ва жиноятчиликка карши кураш масалалари буйича Хитой ва Россия хукуматлари билан хамкорлик йулга куйилиши зарур. Хавфсизлик тармоги ислохотлари - изчил жараён. Маълум хавфга эга донорлар учун ишнинг мазкур жихати мураккаб масала саналади, чунки минтака давлатлари уларнинг баъзи харакатларида узлари учун очикдан-очик тахдидни курадилар. Шунинг учун мазкур сохада дастурларни ишлаб чикиб, хавфсизлик тузилмаларига ёрдам бериш хатарли эмаслигига ишонч хосил килган холда иш куриш лозим.

Хусусан, ШХ,Т минтакавий хавфсизликни таъминлаш, иктисодий хамкорликни ривожлантириш, терроризм, сепаратизм, экстремизм, наркотрафика ва уюшган жиноятчилик тахдидларига карши курашишга каратилган. Минтакадаги бошка ташкилотлар хам тинчлик ва баркарорлик буйича хукуматлараро мулокотлар учун, коллектив минтакавий хавфсизлик тизимини шакллантиришга интилувчи мухим майдонга айланади.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Davlat va jamiyat qurilishi tizimini takomillashtirish. 2019. https://strategy.uz/files/news/45467/uzb.pdf

2. Markaziy Osiyoda mushtarak jihatlar, tahdidlar va yangi imkoniyatlar. O'zbekiston Respublikasi Prezidenti huzuridagi Strategik va mintaqalararo tadqiqotlar instituti. 16.02.2019. http: //uza. uz/oz/society/markaziy-osiyeda-mushtarak-zhi-atlar-ta-didlar-va-yangi-imko-15-02-2019

3. Markaziy Osiyo: umumiy kelajak uchun mas'uliyat. 14 Noyabr 2017. https://old.xs.uz/index.php/homepage/sijosat/item/11958-markazij-osijo-umumij-kelazhak-uchun-mas-uliyat

4. MarkaziyOsiyodavlatrahbarlariningbirinchimaslahatuchrashuvi. 16 Mart, 2018. https://www.uzavtoyul.uz/cy/

5. Mirzieev Sh. M. [Action Strategy of the Republic of Uzbekistan for 2017-2021] StrategiyadeystviyRespubliki Uzbekistan na 2017-2021 godi. Tashkent, 2017. // Narodnoeslovo. 7 iyunya 2017 g.

6. Xavfsizlik, millatlararo totuvlik va diniy bag'rikenglikni ta'minlash hamda chuqur o'ylangan, o'zaro manfaatliva amaliy tashqi siyosatni amalga oshirish sohasidagi ustuvor yo'nalishlar. 17 Avgust 2020 y. "Taraqqiyot strategiyasi" markazi. https://strategy.uz/index.php?news= 1041 &lang=uz2

7. Tadjikistan prodoljaet izuchat' vozmojnie effekti ot prisoedineniya respubliki k YeAES. [Tajikistan continues to study the possible effects of the republic's accession to the EAEU] 14.01.2015 г. http: //ca-news .org/news :1137408

8. O'zbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoevning Samarqand shahrida o'tgan "Markaziy Osiyo: yagona tarix va umumiy kelajak, barqaror rivojlanish va

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 3 I 2021

ISSN: 2181-1601

taraqqiyot yo'lidagi hamkorlik" mavzusidagi xalqaro konferensiyada so'zlagan nutqi.10.11.2017. https://uza.uz/uz/posts/zbekiston-respublikasi-prezidenti-shavkat-mirziyeevning-sama-10-11-2017

9. Zohidov A.A. markaziy Osiyoda integrasion tuzilmalarni shakllantirish bosqichlari. "Iqtisodiyot va innovasion texnologiyalar" ilmiy elektron jurnali. № 3, may-iyun', 2015 yil.

10. PavloIgnatiev.Afghanistan: Balancing between Pakistan and Iran.Indian Journal of Asian Affairs Vol. 27/28, No. 1/2 (2014-2015), pp. 43-62 (20 pages) Published By: Manju Jain https://www.jstor.org/stable/43857991

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.