Научная статья на тему 'ЖАМИЯТДА ИЖТИМОИЙ ЗИДДИЯТ ТУШУНЧАСИНИНГ ТАЪРИФЛАРИ, ТАЛҚИНЛАРИ ВА ШАКЛЛАРИ'

ЖАМИЯТДА ИЖТИМОИЙ ЗИДДИЯТ ТУШУНЧАСИНИНГ ТАЪРИФЛАРИ, ТАЛҚИНЛАРИ ВА ШАКЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Социологические науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Инсон / зиддият / ижтимоий зиддият / этник зиддият / можаро / ресурс / социология / сиёсат / иқтисод / фалсафа / манфаат / консенсус. / Person / conflict / social conflict / ethnic conflict / conflict / resource / sociology / politics / economics / philosophy / interest / consensus.

Аннотация научной статьи по социологическим наукам, автор научной работы — Yesenkulova Nafisa

Мазкур мақоладаижтимоий зиддият тушунчасининг таърифлари, талқинлари ва шакллари борасидаги ёндашувлар ҳақида фикр юритилган. Шунингдек, унда ижтимоий зиддият жамиятдаги турли гуруҳлар ёки шахслар ўртасидаги рақобатдош манфаатлар ёки бир-бирига мос келмайдиган мақсадлар натижаси эканлиги, ресурслар, ҳокимият ёки ижтимоий меъёрларни тақсимлашдаги адолатсизликлар натижаси эканлиги ҳақида фикр юритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DEFINITIONS, INTERPRETATIONS AND FORMS OF THE CONCEPT OF SOCIAL CONFLICT IN SOCIETY

This article discusses approaches to definitions, interpretations and forms of the concept of social conflict. It also suggests that social conflict is the result of competing interests or conflicting goals between different groups or individuals in society, as well as the result of inequalities in the distribution of resources, power, or social norms.

Текст научной работы на тему «ЖАМИЯТДА ИЖТИМОИЙ ЗИДДИЯТ ТУШУНЧАСИНИНГ ТАЪРИФЛАРИ, ТАЛҚИНЛАРИ ВА ШАКЛЛАРИ»

 /7

'V? SA Ii К' - £i <ii i'

Au / w* /Ii Ii

J " 'J. » r' -M l 1 ■ HS

\ r L^W, finance and ISSUED SCIENCES

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

DEFINITIONS, INTERPRETATIONS AND FORMS OF THE CONCEPT OF SOCIAL CONFLICT IN SOCIETY

Yesenkulova Nafisa

Renaissance Educational University Department of "Social and Political Sciences". researcher

https://doi.org/10.5281/zenodo.12088913

ABSTRACT

ARTICLE INFO

Received: 12th June 2024 Accepted: 17th June 2024 Online: 18th June 2024 KEYWORDS

Person, conflict, social conflict, ethnic conflict, conflict, resource, sociology, politics, economics,

philosophy, interest,

consensus.

This article discusses approaches to definitions, interpretations and forms of the concept of social conflict. It also suggests that social conflict is the result of competing interests or conflicting goals between different groups or individuals in society, as well as the result of inequalities in the distribution of resources, power, or social norms.

ОПРЕДЕЛЕНИЯ, ТРАКТОВКИ И ФОРМЫ ПОНЯТИЯ СОЦИАЛЬНОГО

КОНФЛИКТА В ОБЩЕСТВЕ

Есенкулова Нафиса

Образовательный университет Ренессанс Кафедра «Социальных и политических наук». Исследователь https://doi.org/10.5281/zenodo.12088913

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 12th June 2024 Accepted: 17th June 2024 Online: 18th June 2024 KEYWORDS

Человек,

социальный

этнический

конфликт,

социология,

экономика,

конфликт, конфликт, конфликт, ресурс, политика, философия,

В данной статье рассматриваются подходы к определениям, трактовкам и формам понятия социального конфликта. Это также предполагает, что социальный конфликт является результатом конкурирующих интересов или противоречивых целей между различными группами или отдельными людьми в обществе, а также результатом неравенства в распределении ресурсов, власти или социальных норм.

интерес, консенсус.

ЖАМИЯТДА ИЖТИМОИЙ ЗИДДИЯТ ТУШУНЧАСИНИНГ ТАЪРИФЛАРИ,

ТАЛ^ИНЛАРИ ВА ШАКЛЛАРИ

Yesenkulova Nafisa

Renessans ta'lim universiteti "Ijtimoiy-siyosiy fanlar" kafedrasi tadqiqotchisi

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

ARTICLE INFO

https://doi.org/10.5281/zenodo.12088913

ABSTRACT

Мазкур мацолада ижтимоий зиддият тушунчасининг таърифлари, талцинлари ва шакллари борасидаги ёндашувлар %ацида фикр юритилган. Шунингдек, унда ижтимоий зиддият жамиятдаги турли гуру%лар ёки шахслар уртасидаги рацобатдош манфаатлар ёки бир-бирига мос келмайдиган мацсадлар натижаси эканлиги, ресурслар, %окимият ёки ижтимоий меъёрларни тацсимлашдаги адолатсизликлар натижаси эканлиги %ацида фикр юритилади.

Received: 12th June 2024 Accepted: 17th June 2024 Online: 18th June 2024 KEYWORDS

Инсон, зиддият,

ижтимоий зиддият, этник зиддият, можаро, ресурс, социология,

сиёсат, ицтисод, фалсафа, манфаат, консенсус.

Ижтимоий зиддият тушунчаси мураккаб ва куп циррали булиб, истицбол ва интизомга цараб турли таъриф ва талцинларга эга. Жумладан:

Социологик нуцтаи назаридан ижтимоий зиддият — бу жамиятдаги гурух,лар уртасидаги кам ресурслар, куч, мацом ва бошца цимматли ресурслар учун кураш дея талцин этилади. Бу ижтимоий х,аётнинг асосий жих,ати булиб, шахслараро зиддиятлардан тортиб, халцлар уртасидаги зиддиятларга цадар турли даражаларда юзага келиши мумкин.

Сиёсатшунослик нуцтаи назаридан ижтимоий зиддият жамиятдаги турли гурух,лар ёки шахслар уртасидаги рацобатдош манфаатлар ёки бир-бирига мос келмайдиган мацсадлар натижаси сифатида царалади. Бу купинча ресурслар, х,окимият ёки ижтимоий меъёрларни тацсимлашдаги узгаришларга эришиш ёки царшилик курсатишни уз ичига олади.

Психологик нуцтаи назаридан ижтимоий зиддият шахслар ёки гурух,лар уртасидаги эх,тиёжлар, цадриятлар ва манфаатларнинг х,ациций ёки идрок этилган царама-царшилиги натижасида юзага келадиган келишмовчилик х,олати сифатида царалади. Бу миссий стресс, душманлик ва тажовузга олиб келиши мумкин[1].

Антропологик нуцтаи назаридан ижтимоий зиддият маданий фарцлар контекстида урганилади, бу ерда зиддиятлар турли хил маданий меъёрлар, цадриятлар ва эътицодлар туфайли юзага келади. Антропологлар жамиятлар бу можароларни маросимлар, музокаралар ёки бошца воситалар орцали цандай бошцариши ва х,ал цилишини тах,лил цилади.

Ицтисодий нуцтаи назаридан эса ижтимоий зиддият купинча ицтисодий омиллар, масалан, бойлик ва ресурсларнинг тенг тацсимланмаганлиги билан боглиц х,исобланади. Зиддиятнинг ицтисодий назариялари ицтисодий манфаатлар ва рагбатларнинг ижтимоий узаро муносабатларни цандай шакллантириши ва зиддиятларга олиб келишига царатилган.

Фалсафий нуцтаи назардан зиддиятнинг маълум шаклда намоён булиши мицёси х,амда тарцалиш кенглигига цараб, унинг умумий ва жузъий куринишларини белгилаш мумкин. Умумий зиддиятга барча сох,аларда, предмет ва хддисаларда вужудга келадиган ва мавжуд булган зиддиятлар киради. Масалан, оц ва цора, ёмон ва яхши, эзгулик ва жохдллик, уруш ва тинчлик ва х,оказо. Жузъий зиддиятлар табиатда, жамиятда ва инсон

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

фаолиятида узига хос хусусиятларга эга булган царама-царшиликлардир. Масалан, табиатда - жисм ва майдон, тортилиш ва итарилиш, ассоциация (уюшиши) ва диссоциация (ажралиш, тарцалиш) булса, жамиятда - зиддиятли мулкчилик муносабатлари, шахсий, гурух ва ижтимоий манфаатлар уртасидаги тафовут ва царама-царшиликлар, билиш сохасида - амалиёт ва назария, хиссий ва мантиций билиш уртасидаги зиддиятлардир[2].

Зиддиятларнинг турларига назар ташлар эканмиз, уларни предметнинг мавжуд булиши ва тарацциётни белгилайдиган зиддиятлар тоифасига булиш мумкин. Ички ва ташци зиддиятлар. Х,ар цандай предметнинг харакати ва узгаришида бирламчи ролни ички зиддиятлар уйнайди. Ички зиддиятлар предметларнинг узларида вужудга келган царама-царши хоссаларнинг узаро таъсирини билдиради. Атомларда ядро билан электронлар, организмлардан ирсият билан узгарувчанлик, жамиятда бозор ицтисодиётининг ижобий ва салбий томонлари уртасидаги царама-царшини ички зиддиятлар туркумига киради. Ташци мухитнинг предметга курсатган таъсири хам маълум царама-царшиликларни юзага келтиради. Ташци зиддият предметнинг уни ураб турган мухит билан, мухитдаги бошца предметлар билан царама-царши муносабатда булишини билдиради. Бу хилдаги зиддият предметнинг ривожланиши учун янги имкониятлар яратиши ёки аксинча, юксалишига тусцинлик цилиши мумкин. Буни хисобга олиш назарий ва амалий ахамиятга эгадир[3]. Инсон ва ижтимоий уюшмаларга нисбатан ташци зиддият ролини уйнаган табиат билан жамият уртасидаги царама-царшиликларнинг таъсирини бугунги кунда техноген ва экологик халокатларда куриш мумкин. Мураккаб объектларда бир вацтнинг узида бир цанча зиддиятлар мавжуд булиши мумкин. Шу муносабат билан асосий ва асосий булмаган зиддиятларни фарцлаш лозим.

Демак, асосий зиддият - объектнинг харакати ва тарацциётида етакчи ролни уйнайди, вужудга келишидан бошлаб бошца объектга айлангунча амал цилади. Физик объектларда тулцинли ва корпускуляр хоссалар уртасидаги царама-царшиликлар асосий зиддият сифатида микрозаррачаларнинг табиатини белгилайди. Ирсият билан узгарувчанлик уртасидаги зиддият биологик популяциянинг тарацциётини белгилайдиган асосий зиддиятдир. Асосий булмаган зиддият - ташци ва ички омилларнинг узаро алоцадорлигидан, хилма-хил кучларнинг таъсиридан келиб чиццан ва иккинчи даражали ролни уйнайдиган царама-царшиликни билдиради. Экилган усимликка нисбатан об-хавонинг ноцулай келиши, демографик узгаришларнинг ицтисодий тарацциётга салбий таъсир курсатиши асосий булмаган зиддиятлар цаторига киради[4].

Умуман олганда, ижтимоий зиддият кенг тарцалган ва мураккаб ходиса булиб, у куч динамикаси, маданий фарцлар, ицтисодий манфаатлар ва психологик омилларни уз ичига олган бир цатор омилларни уз ичига олади. Бу купгина ижтимоий фанларда марказий мавзу булиб, унинг жамиятдаги сабаблари, динамикаси ва оцибатларини тушуниш учун турли назарий нуцтаи назардан урганилади.

Шунингдек, ижтимоий зиддиятлар турли омиллар таъсирида юзага келиши мумкин ва бу омиллар турли минтацалар ва жамиятларда сезиларли даражада фарц

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

K^umu MyMKHH. Mm'HMoufi 3HggHAT.flapHH Ke^THpuö HH^apaguraH öa^3H yMyMHfi oMHA^ap öy^uö y^ap KyfiHgarRflapgup:

Этннк Ke^uö HH^umu Ba y3ura xoc^urura K;apaö этннк Ke^uö HH^umu, MagaHHATH, th^h Ba guHHgaru Ta^oByT^ap ^aMHHT^ap HHuga öy.flHHHm.flapHH Ke^THpuö HH^apumu MyMKHH, 6y эсa y3^HKHH aHr^am, TaH o^um Ba BaKH^HK Maca^acuga 3ugguHT^apra Ke^umu MyMKHH. By KynHHHa Typ^u этннк ëKH guHHfi a^o^u nmafiguraH xygyg^apga Ky3aTH^agu.

M^THcoguH TeHrcu3^HK KypHHumugaru öofi^HK, gapoMag Ba pecypc^apra Kupumgaru HOMyTaHocuö^HK h^thmohh Mo^apo^apHH Ke^THpuö HH^apumu MyMKHH, HyHKH MapruHa^ ëKH Ho^y^afi rypyx^ap MaB^yg KyH Ty3H^Ma^apura rçapmu HHKumra hhth^hö, KaTTapon; H^THcoguH HMKoHHHT^ap Ba h^thmohh ago^aT Ta^aö K^umu MyMKHH.

CHëcufi öocuM^ap rorçopu 6y^raH aBTopuTap pe^HM^ap^apga cHëcufi эpкнн^нк^apнннг fiyK^Hru Ba hhcoh xyrçyK^apHHHHr 6y3H^Hmu h^thmohh TapTu6cH3^HK^ap Ba Mo^apo^apra o^u6 Ke^umu MyMKHH. HyHKH ogaM^ap 3y^MKop TH3HM^apra rçapmu HH^umra HHTH^umagu Ba cHëcufi uc^ox,oT^ap ëKH pe^HM y3rapumuHH Ta^a6 ^H^umagu.

Pecypc Ta^HH^^uru x,uco6^aHraH ep, cyB Ba Taöuufi pecypc^ap Kaöu HeK^aHraH pecypcflap ycTHgaru pa^oöaT, afiHH^ca, aTpo$-Myx,HTHHHr 6y3H^Hmu, ^ypro^HH^HK ëKH 6om^a экo^oгнк MyaMMo^apra mohh^ öy^raH xygyg^apga Mo^apo^apra o^h6 Ke^umu

MyMKHH.

YTMHmgaru ago^aTcu3^HK^ap, MycTaM^aKanu^HK Mepocu Ba x,a.fl этн^мaгaн Tapuxufi Mo^apo^ap gaBoM этaëтгaн h^thmohh Mo^apo^apHH K;y3FaTyBHH Hyrçyp muKo^T^apHH Ke^THpuö HH^apumH MyMKHH, y^ap KynHHHa TaH o^um, THK^am ëKH npamyB Ta^aö^apu cu^aTHga HaMoëH öy^agu.

m^thmohh gнcкpнмннaцнн^ap up^H, этннк Ke^uö Hurçumu, ^hhch, guHH ëKH 6om^a oMH^^apra acoc^aHraH gнcкpнмннaцнн h^thmohh HeT^aHum Ba MaprHHa^amyBra o^h6 Ke^umu MyMKHH, HyHKH MaprHHa^ rypyx^ap KaMcHTum aMa^uëT^apura rçapmu HH^umra Ba TeHr xyrçyK; Ba HMKoHHHT^apHH Ta^aö K;H.flHmra HHTH^um^apu caöaö^H Mo^apo^apHH Ke^THpuö HH^apumu MyMKHH.

CHëcufi öe^apop^HK, 3au$ ëKH caMapacH3 öom^apyB Ba rçoHyH ycTyBop^uruHHHr fiyK^Hru h^thmohh 3HggHHT^ap yHyH rçyflafi mapT-mapouT^apHH nparamu MyMKHH. HyHKH pa^oöaTHH cuëcufi rypyx^ap ëKH MaH^aaT^ap rypyx^apu x,okhmhat Ba Ta^cup yHyH KypamagH.

HeT apa^amyBH, reocuëcufi pa^oöaT Ba TpaHcMH^ufi ^apaKaT^ap Kaöu Tamrçu oMH^^ap xaM MaB^yg KecKHH^HKHH KyHafiTHpum ëKH ^aMHHT^ap HHugaru hhkh gHHaMHKara Ta^cup ^H^um op^a^H H^THMoufi 3uggHHT^apra xucca ^ymumu MyMKHH.

By oMH^^ap öup-öupura öor^aHraH Ba Typ^H MHHTarça^apga H^THMoufi 3HggHHT^apHH maK^^aHTHpum yHyH MypaKKaö ycy^^apga y3apo Ta^cup ^H^umu MyMKHH. Ymöy oMH^^apHH TymyHHm Mo^apo^apHHHr o^guHH o^um, ^a^ ^H^um Ba thhh^hk ypHaTHm öyfiHHa caMapa^H cTpaTerun^apHH um^aö HH^um yHyH ^yga My^HMgup.

Acocufi Mo^apo^apHHHr Ke^uö HH^um Tapuxu KeHr Ba MypaKKaö MaB3ygup, HyHKH hhcohhht TapuxH gaBoMHga Typ^H caöaö^apra Kypa Ty^HamyB^ap cogup öy^raH.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Кадим замонларда зиддиятлар купинча ер, ресурслар ва хокимият учун юзага келган. Кадимги Юнонистондаги шахар-давлатлар уртасидаги рацобат, масалан, Афина ва Спарта уртасидаги Пелопоннес уруши минтацадаги хукмронлик учун рацобат туфайли юзага келган.

Урта асрларда диний, сулолавий ва худудий зиддиятлар сабаб булган туцнашувлар кузатилди. Масалан, салиб юришлари, христианлар ва мусулмонлар уртасида Муцаддас замин устидан назорат цилиш учун олиб борилган бир цатор диний урушлар эди.

Шунингдек, Европада айрим давлатларнинг мустамлакачилик ва империализм орцали кенгайиши куплаб туцнашувларга олиб келди, чунки махаллий ахоли чет эл хукмронлигига царшилик курсатди ва уз ерлари, маданияти ва суверенитетини химоя цилишга интилган.

Бизга маълумки, 20-асрнинг иккита жахон уруши омилларнинг, жумладан милитаризм, миллатчилик, империализм ва иттифоц тизимларининг мураккаб узаро таъсиридан келиб чиццан. Биринчи жахон уруши Австрия-Венгрия шахзодаси Франс Фердинанднинг улдирилиши билан бошланди ва иттифоцлар тури ва рацобатлашаётган император амбициялари туфайли авж олди.

Америка Кушма Штатлари ва Совет Иттифоци уртасидаги совуц уруш мафкуралар туцнашуви, шунингдек, глобал таъсир ва куч учун кураш эди. Бу Корея, Ветнам ва Афгонистон каби минтацаларда куплаб прокси урушлар ва можароларга олиб келди [5].

Мустамлакачиликдан кейинги даврда куплаб можаролар мустациллик учун курашлар, этник рацобат ва мустамлакачилик хукмронлиги мероси билан боглиц. Мисол учун, Руанда геноциди хуту ва тутси ахолиси уртасидаги узоц давом этган этник зиддиятлардан келиб чиццан.

21-асрда эса зиддиятлар этник ва диний таранглик, ицтисодий тенгсизлик, сиёсий репрессия ва ресурслар учун рацобат каби бир цатор омиллар таъсирида давом этмоцда. Мисол учун, Суриядаги фуцаролар уруши хукуматга царши халц цузголони сифатида бошланган, аммо кейинчалик бир нечта актёрлар ва манфаатларни уз ичига олган мураккаб можарога айланган.

Ушбу мисоллар тарих давомида зиддиятларнинг келиб чициши хилма-хиллигини таъкидлаб, инсоният можаросининг мураккаблигини ва замонавий можароларни хал цилишда тарихий контекстни тушуниш мухимлигини таъкидлайди.

Ечилмаган зиддиятлар жамият хаётига чуцур ва кенг куламли таъсир курсатиши, хаётнинг турли жабхаларига таъсир цилиши, ижтимоий, ицтисодий ва сиёсий тарацциётга тусцинлик цилиши мумкин. Баъзи асосий таъсирларга цуйидагилар киради:

Гуманитар инцирозлар, ечилмаган можаролар инсонпарварлик инцирозига олиб келиши мумкин, жумладан, ахолининг кучиши, озиц-овцат ва сув танцислиги, соглицни сацлаш ва таълимдан фойдалана олмаслик каби муаммоларни юзага келтиради. Бу кенг тарцалган азоб-уцубатларга ва хаётни йуцотишга олиб келиши мумкин.

Хар цандай ижтимоий зиддиятлар ицтисодий фаолиятни бузади, бу эса яшаш воситаларининг йуцолишига, инфратузилманинг вайрон булишига, сармоя ва савдонинг цисцаришига олиб келади. Бу ицтисодий таназзулга, цашшоцликка ва ишсизликка олиб келиши мумкин.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Ижтимоий зиддиятлaр кyпинчa жaмият ичидaги этник, диний ёки сиёсий бyлинишлaрни чyк;yрлaштирaди. Бу ижтимоий к;yтблaниш, кaмситиш Ba ишончсизликкa олиб келиши мумкин, яхлит Ba инклюзив жaмоaлaр ;уришни к;ийинлaштирaди.

Ижтимоий зиддиятлaр сиёсий бе^рорликни келтириб чик^риши мумкин, чунки рaк;обaтчи гурухдар хокимият Ba тaъсир учун кyрaшaди. Бу бош^рув Ba ;онун устуворлиги^ путур эткaзaди, бу эсa кейинги зиддият Ba ишончсизлик^ олиб келaди[6].

Ижтимоий зиддиятлaр психологик трaвмa Ba шaхслaр Ba жaмоaлaр yртaсидa узок; дaвом этaдигaн рухий сaломaтлик мyaммолaригa олиб келиши Ba aвлодлaр учун жaмиятнинг фaровонлиги Ba ижтимоий тузилишига тaъсир ;илиши мумкин.

Ижтимоий зиддиятлaр согли;ни сaк;лaш, тaълим Ba сaнитaрия кaби мухим хизмaтлaрни тaк;дим этишни бyзaди. Бу aхоли сaломaтлиги, тaълим дaрaжaси Ba умумий хaёт сифaти учун узо; мyддaтли ок;ибaтлaргa олиб келиши мумкин.

Ижтимоий зиддиятлaр дaвридa yрмонлaрни кесиш, ифлослaниш Ba aхолининг кучиши кaби омиллaр тyфaйли aтроф-мyхитнинг бyзилишигa олиб келиши мумкин. Бу экотизимлaр Ba тaбиий ресyрслaргa доимий тaъсир кургатиши Ba экологик мyaммолaрни янaдa кyчaйтириши мумкин.

Ижтимоий зиддиятлaр чегaрaлaр бyйлaб тaрк;aлиб, минтaк;aвий бек^рорлик^ олиб келиши Ba ;ушни дaвлaтлaр ёки хaлк;aро иштирокчилaрни жaлб ;илиши мумкин. Бу кенгро; геосиёсий ок;ибaтлaргa олиб келиши Ba глобaл хaвфсизликкa тaъсир ;илиши мумкин.

Жaмиятдaги зиддиятлaр турли шaкл Ba yсyллaр билaн бaртaрaф ^или^ди. Улaрдaн бaъзилaри эскининг емирилиши Ba янгининг к^рор топиши aсосидa хaл ;илиб борилсa, бошк;aлaри шу зиддиятни тaшкил цилган к;aрaмaк;aрши томонлaрни yзaро келиштириш, мyросaю мaдорaгa келтириш, хaмжихaтлик Ba хaмкорликкa эришиш йули билaн бaртaрaф этилиши мумкин[7].

Ижтимоий зиддиятлaрни хaл ;илиш aсосий сaбaблaрни куриб чик;aдигaн, ярaшyвгa ёрдaм берaдигaн Ba бaрк;aрор тинчликни yрнaтaдигaн кенг ^мровли Ba инклюзив ёндaшyвлaрни тaлaб к;илaди. Ижтимоий зиддиятлaрни хaл этмaслик зyрaвонлик Ba бе^рорлик дaврлaрини дaвом эттириши, жaбрлaнгaн aхолининг aзоблaнишини yзaйтириши Ba тинчлик Ba тaрaк;к;иёт истик;боллaрини бузиши мумкин.

References:

1. Челдышовa Н.Б., Шпaргaлкa по социaльной психологии. http://www.koob.ru/cheldyshova/cheat_ sheet_s_p

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2. Кушо;ов С. Дталекти^ Ba билиш нaзaрияси. http://uz.denemetr.com/docs/769/index-314213-1.html?page=7

3. Лукин, Ю.Ф. Конфликтология: yпрaвление конфликтaми: Management of the conflicts: учебник для вузов / Ю.Ф. Лукин. — М.: А^демический Проект Гayдеaмyс, 2007. — 21 с.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

4. Кушоцов С. Диалектика ва билиш http://uz.denemetr.com/docs/769/index-314213-1.html?page=7

5. Козыров Г.И. Введение в конфликтологию. М-1999. С. 37.

6. Жумаев Р. 3. Конфиктология асослари. Т-2000. - 78 б.

7. Зиддият. https://qomus.info/encyclopedia/cat-z/ziddiyat-uz/

назарияси.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.