Научная статья на тему 'ИЧКИ ИШЛАР ОРГАНЛАРИ ХОДИМЛАРИ МУОМАЛА МАДАНИЯТИНИНГ ПСИХОЛОГИК АҲАМИЯТИ'

ИЧКИ ИШЛАР ОРГАНЛАРИ ХОДИМЛАРИ МУОМАЛА МАДАНИЯТИНИНГ ПСИХОЛОГИК АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Психологические науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Муомала объектлари / муомала маданияти / психологик алоқа / тарбия / хулқ-атвор / оғзаки нутқ / сўзлашув услуби / ижтимоий муносабатлар / адабий услуб / тарбия / психологик хусусиятлар. / Objects of treatment / culture of treatment / psychological communication / upbringing / behavior / oral speech / colloquial style / social relations / literary style / upbringing / psychological characteristics.

Аннотация научной статьи по психологическим наукам, автор научной работы — Жўрақулов Шухрат Хайитмуротович

Ички ишлар органларида инсон ҳуқуқларини ҳимоя қилишда, Ички ишлар органлари ходимлари фаолиятидаги аҳоли билан бўладиган муомала объектлари, муомала маданияти, психологик алоқа ўрнатиш ҳақида атрофлича маълумот берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

EMPLOYEES OF THE INTERNAL AFFAIRS BODIES TREATED PSYCHOLOGICAL SIGNIFICANCE OF ITS CULTURE

This article provides detailed information on the protection of human rights in the internal affairs bodies, the objects of future treatment with the population in the activities of employees of the internal affairs bodies, the culture of treatment, the establishment of psychological communication

Текст научной работы на тему «ИЧКИ ИШЛАР ОРГАНЛАРИ ХОДИМЛАРИ МУОМАЛА МАДАНИЯТИНИНГ ПСИХОЛОГИК АҲАМИЯТИ»

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Щ /

Aiém

t v .Ä4 i

Imw

s f «tf f « / p.

а к-ли як-

щ f %g

law, finance and &ed sciences

ARTICLE INFO

EMPLOYEES OF THE INTERNAL AFFAIRS BODIES TREATED PSYCHOLOGICAL SIGNIFICANCE OF ITS

CULTURE Zhurakulov Shukhrat Khayitmurotovich

Graduate Department of Management Sciences senior teacher,

Lieutenant Colonel. https://doi.org/10.5281/zenodo.11565569

ABSTRACT

This article provides detailed information on the protection of human rights in the internal affairs bodies, the objects of future treatment with the population in the activities of employees of the internal affairs bodies, the culture of treatment, the establishment of psychological communication.

Received: 04th June 2024 Accepted: 10th June 2024 Online: 11th June 2024 KEYWORDS

Objects of treatment, culture of treatment, psychological communication, upbringing, behavior, oral speech, colloquial style, social relations, literary style, upbringing, psychological characteristics.

ИЧКИ ИШЛАР ОРГАНЛАРИ ХОДИМЛАРИ МУОМАЛА МАДАНИЯТИНИНГ

ПСИХОЛОГИК АХДМИЯТИ

Журакулов Шухрат Хайитмуротович

Магистратура бош;арув фанлари кафедраси катта у;итувчиси, подполковник. https://doi.org/10.5281/zenodo.11565569

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 04th June 2024 Accepted: 10th June 2024 Online: 11th June 2024 KEYWORDS

MyoMaAa o6^eKmAapu, MyoMaAa MadaHunmu, ncuxoAoeuK aAOK,a, map6un, xyAK^-ameop, 0F3aKu HymK, cy3Aamye ycAy6u,

uwmuMouu

MyHoca6amAap, ada6uu ycAy6, map6un, ncuxoAoeuK xycycunmAap.

Ички ишлар органларида инсон хукукдарини щмоя цилишда, Ички ишлар органлари ходимлари фаолиятидаги а^оли билан буладиган муомала объектлари, муомала маданияти, психологик алоца урнатиш уацида атрофлича маълумот берилган.

Узбекистон Республикаси Президенти ички ишлар органлари ходимларининг касб байрами кунидаги табрик нутк;ида "Янги Узбекистонда «Инсон кддри учун»

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

деган эзгу тамойил асосида олиб бораётган исло;отларимизни ;аётга муваффакиятли жорий этишда ички ишлар тизими ходимлари давлатимиз ва жамиятимизнинг муста;кам таянчи булиб хизмат килмокда" деган эди. [1] Бу уз навбатида х,ар бир ходимнинг фаолияти давомида ва ахрли билан мулоцот цилиш жараёнида хушмуомалали булишга ундайди.

Ички ишлар органларининг ходимлари хизмат вазифаларини бажариш чогида ахолининг турли-туман цатламлари билан муомалада буладилар. Маълумки, муомала хар цандай одам, жамият фаолиятининг зарурий ва умумий шарти, хар томонлама ривожланишининг мухим омили, онгли одамни табиатдан ажратиб турувчи мезонлардан биридир. Шундай экан, Ички ишлар органлари ходимларининг ах,оли билан буладиган муомалалари хам уз объекти ва предметига эга.

Ички ишлар органлари ходимлари фаолиятидаги ах,оли билан буладиган муомала объектларини куйидагилар ташкил этади:

фуцароларнинг эркинлигига, цадр-цимматига, хаётига ва мулкига, шунингдек, давлат ва жамоат мулкларига тажовуз цилган хуцуцбузарлар;

ташкилотлар, корхоналар, муассасаларнинг мехнат ва молия интизомини бузган бошлицлари ва мансабдор шахслари;

цонун ва хуцуц-тартиботни бузишга мойил булган ва царовсиз цолган оилалар; жабрланувчилар, гувохлар, холислар;

тартиб-интизом урнатишга жиноятчиликнинг олдини олиш ва очишга сидцидилдан ёрдам берувчилар;

цонунбузарлик билан алоцаси булмаган, аммо узларининг шахсий юмушлари билан, яъни паспорт, хайдовчилик гувохномаси ёки чет элга чициш учун рухсатнома олиш юзасидан мурожаат цилганлар;

хар хил масалалар буйича мурожаат цилган чет эл фуцаролари. Ички ишлар органлари ходимларининг ах,оли билан буладиган муомала маданияти деб уларнинг шахслар, оилалар, мехнат жамоалари, ижтимоий гурухлар, хар хил жамоат ва давлат ташкилотлари, муассасалари, хорижий давлат фуцаролари билан буладиган х,амда цонун, фармон, низом ва буйруцлардаги ахлоций ва хуцуций нормалар, принциплар билан тартибга солинган ахлоций-эстетик, хуцуций муносабатлар тизимига айтилади. [2]

Ички ишлар органлари ходимларининг мулоцоти цуйидагиларни уз ичига олади:

1) бевосита касбий вазифани бажаришга йуналтирилганлиги;

2) хуцуций жихатдан тартибга солинганлиги;

3) махсус объектнинг мавжудлиги;

4) психологик тусицларнинг мавжудлиги;

5) жиноятчиларнинг махсус тили хисобланмиш татуировкалар ва жаргонларни билиш ва хоказо.

Хар цандай мулоцот доимо объект билан субъектнинг бир-бирига мослашиш жараёнини цамраб олади.

Огзаки нутц - сузлашув ва адабий услубларда ифодаланади.

Сузлашув услуби деб, кишиларнинг кундалик хаётда шева ва лахжаларда мулоцот цилиш усулига айтилади. Сузлашув услубида нутц маданиятининг цоида ва нормалари

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

цатъий цулланилмайди. Хозирги кунда мамлакатимиз ахолиси Тошкент, Фаргона, Наманган, Андижон, Карши, Сурхондарё, Бухоро, Самарцанд шеваси каби куплаб шеваларда сузлашадилар.

Адабий услуб деб, адабий тил нормаларига цатъий амал цилишга асосланган услубга айтилади. Адабий услубда сузлашилганда, маъруза уцилганда, расмий учрашувлар утказилганда тил цоидаларига тула риоя этилади.

Огзаки нутц, ёзма нутцца цараганда кенг цамровли булиб, цуйидаги хусусиятларга

эга:

1) огзаки нутцда шевачиликнинг таъсири кучли булади;

2) огзаки нутцда ёзма нутцдаги каби уйлаб иш тутиш имкони кам булади;

3) огзаки нутцнинг узига хос грамматик тузилиши, цурилиш тартиби мавжуд;

4) огзаки нутцда талаффуз, оханг, имо-ишора воситалари мухим рол уйнайди;

5) огзаки нутцнинг юзага чициши сузловчининг кайфиятига, нутц сузланаётган вазиятга, сузловчи нутций аъзоларининг нормал ва согломлигига боглиц;

6) огзаки нутц нормаларининг барча хусусиятларини пайцаш, ёзиб олиш, ургатиш ва урганиш анча цийинчилик билан кечади;

7) огзаки нутц бир бутун ходиса (матн) сифатида чексиз ва сон-саноцсиз шахсий (индивидуал) фаолият булиб, унинг купгина цирралари турли шароитларда узича кечади ва пайцамаган холда беиз йуцолиб кетади;

8) киши сузлаганда, уз нутцига ёзгандаги каби етарли эътибор беравермайди.

Нутц ва тафаккур узаро чамбарчас боглиц жараёнлардир, чунки бошцаларнинг гап-сузларини эшитгач, уларнинг маъносига цараб фикрлаш зарурати юзага келади, фикримизни эса нутц орцали баён этамиз. [3]

Огзаки нутц орцали хиссиётларимиз (хиссий кечинмаларимиз) сузлар билан баён цилинган тасвирларда, охангда, цофияда, саволларда, сузлар орасидаги сукутда, айницса интонацияда яццол намоён булади.

Масалан, бирон кишининг исми тилга олинганда шу кишига нисбатан турли хиссиётлар, муносабатлар цузгалади: шахс узидаги мехр-мухаббат, газаб, цурцув, нафрат, кибр каби психик холатларни юзидаги мимикаларида атайин (психик жараён, темперамент турига цараб) ёки беихтиёр ифодалайди.

Инсоннинг циёфасидаги физиологик узгаришларга цараб унда устунлик цилаётган фикр, хис-туйгулар, муносабатлар хацида, аёлларда эса косметика, кийим-кечак, пойафзалга цараб, шахс тугрисида маълум бир фикрга келиш мумкин. [4]

Маълумки, шахсни профилактик хисобга олиш учун муайян асослар булиши лозим ва ушбу асослар булган тацдирда, профилактика инспектори ун кун (жазони ижро этиш муассасаларидан озод цилинган шахсларга нисбатан улар яшаш жойига етиб келган кундан эътиборан уч кун) ичида шахсни профилактик хисобга цуйиш туг-рисидаги царор чицаради ва ушбу царорни туман, шахар ички ишлар булимининг, бошцармасининг бошлиги томонидан тасдицлатади. Тасдицланган царорни профилактик хисобга олинган шахсга уч кун (у яшаш жойида булмаган холларда эса, унинг турган жойи аницланган пайтдан эътиборан уч кун) ичида эълон цилиб, хуцуц ва мажбуриятлари билан таништириб имзо цуйдиради ва шу кундан бошлаб шахс профилактик хисобга олинган деб хисобланиб, бир йил давомида профилактик

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

хисобда туради. Табиийки, профилактика инспектори анашу давр мобайнида профилактик хисобга олинган шахслар билан тарбиявий тадбирларни амалга ошириши лозим булади ва психологик алоца урнатиш мацсадида мулоцотга киришиш жараёнларида турли тусицларга дуч келади.

Ички ишлар органлари ходимлари тарбиявий жараёнлардаги тусицларга тарбияси цийин усмирлар, носоглом оилалар ва илгари судланган шахслар билан профилактик чора-тадбирлар олиб бораётган вацтда учрайди. [5]

Психологик алоца урнатиш мулоцотнинг керакли йуналишда ривожланиши ва белгиланган мацсадга эришишни таъминловчи шароитларни яратишга царатилган, мацсадга йуналтирилган, режалаштирилган фаолиятдир.

Ички ишлар ходимлари уз вазифаларини бажариш давомида фуцаролар билан урнатадиган рухий алоцаси фаолиятининг мухим курсаткичи булиб, кишиларнинг кундалик хаётида урнатадиган рухий алоцаларидан катта фарц цилади. Психологик алоцанинг профилактика инспекторлари хизмат фаолиятини тартибга солувчи бир цатор норматив хужжатларда белгиланган курсатмалардан асосий фарци шундаки, ходимларнинг рухий алоцага муваффациятли киришиши пировардида мухим ахборот олиш ва фуцароларнинг царшилик курсатиш хатти-харакатларини - ёрдам беришга, бефарцликдан - хамкорликка узгартириш билан чамбарчас боглиц.

Бугунги кунда ички ишлар органлари томонидан профилактик хисобга олишдан кузланган асосий мацсад айнан амалдаги цонунлар асосида хуцуцбузарликлар профилактикасининг якка тартибдаги, яъни индивидуал тарзда амалга ошириш орцали гайриижтимоий хулц-атворли, хуцуцбузарликлар содир этишга мойил булган ва хуцуцбузарлик содир этган шахсларда ижтимоий ижобий хулц-атворни шакллантириш, уларни индивидуал хусусиятлари (билими, цобилияти, цизицишлари, эхтиёжлари)дан келиб чиццан холда тугри йуналиш бериш, касб эгаллашларига ёрдам бериш, фойдали мехнатга, спорт билан шугулланишга цизицтириш сингари ижобий йулга бошцаришдан иборатдир. Шу сабабли хар бир профилактика инспектори ушбу тоифадаги шахслар билан психологик алоца урнатиб мулоцот олиб борганда етарли психологик билимларга эга булиши лозим.

Профилактика инспекторлари томонидан хуцуцбузарлик содир этган цуйидаги шахсларга нисбатан профилактик хисоб юритилади ва улар билан буладиган мулоцотда психологик омиллар хисобга олинади: [6]

Конституциявий тузумга царши хамда бошцарувнинг белгиланган тартибига тажовуз цилиш билан боглиц хуцуцбузарлик содир этган шахслар.

Бунда хуцуцбузарлик содир этган, яъни чет эл давлати ёки чет эл ташкилотига, уларнинг вакилларига давлат сирларини етказган ёхуд бошцача ёрдам курсатиш йули билан Узбекистон Республикасига царши душманлик фаолияти олиб боришда айбланган, давлатга хоинлик цилган, яъни Узбекистон Республикасининг суверенитети, худудий дахлсизлиги, хавфсизлиги, мудофаа салохияти, ицтисодиётига зарар етказган, гайрицонуний жамоат бирлашмалари ва диний ташкилотлар, оцимлар, секталар фаолиятида цатнашган, нолегал диний фаолият билан шугулланган хамда болалар ва усмирларнинг махсус йигилишларини утказишга тайёргарлик куриш жинояти ва хуцуцбузарлигини содир этган шахс тушунилади.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Муомала жуда мураккаб жараён булиб, у одамларнинг узаро ицтисодий, сиёсий, хукуций, ижтимоий-маънавий муносабатлари, алоцаларининг йигиндисидан ташкил топади. Муомалада барча маданият турларининг ботиний ва зохирий хусусиятлари мужассамлашган булади. Шу сабабли уни тарихий ворисийлик ва талаблари даражасида шакллантириш идоралари ходимларининг ички ва ташки маданиятининг уйгунлигини, муштараклигини таъминлайди. [7]

Ички ишлар органлари ходимларининг ахоли билан буладиган муомала маданиятининг шакллари жуда куп, уларнинг ичида учтаси алохида кузга ташланиб туради:

1) хулц-атвор маданияти;

2) ташци куриниш маданияти;

3) нутк маданияти.

Муомала маданияти ушбу шаклларининг барчаси бир вацтнинг узида хар бир одамда ички мазмун ва мохият, ташци ифода хамда уларнинг муштараклиги ёки муштарак эмаслиги тарзида сезилиб туради. Бинобарин, муомала маданияти уч таркибий кисмдан иборат:

1) феъл-атворнинг ички мазмуни ва мохияти;

2) юриш-туришнинг ташци ифодаси;

3) улар уртасидаги уйгунлик ва мутаносиблик даражалари.

Хулц-атворнинг ички мазмуни ва мохиятини шахс ахлоций-хукукий ва эстетик онгининг ривожланиш даражаси ташкил этса, ташци куринишини уларнинг синтези булган эстетик дид, фахм-фаросат белгилайди. Х,ар иккаласининг уйгунлиги ва муштараклиги эса Ички ишлар органлари ходимларининг юксак маданият сохиби эканлигидан дарак беради. Шунинг учун хам Узбекистон Республикаси ички ишлар органлари ходимларининг одоб-ахлок коидалари ички ишлар органлари ходими юксак маданият сохиби булиши, унинг юцори даражада тарбияланганлиги-айтган сузининг устидан чициши, фидойилиги, кул урган ишини уз вацтида, пухта ва тезкорлик билан бажариш цобилиятларига, содир этилган воцеани аниц тахлил этиш ва тугри царор цабул цилиш, вазминлик, мардонаворлик, турли хавф-хатарлардан, хацоратлардан эсанкираб цуймаслик сифатларига, шахсий хулц-одоби, обру-эътибори билан цариндош-уруглари, фарзандлари хамда махалладошларига урнак булишга интилиш каби фазилатларга эга эканлиги билан белгиланади.

Юцорида цайд этиб утилган талабларга риоя цилиш, биринчидан, хар цандай мураккаб масаланинг ечимини осонлаштиради ва иккинчидан, атрофдагиларга ижобий таъсир этади. [8]

Улуг аждодларимиз узларининг хаёт тажрибаларидан келиб чиццан холда муомала одоби-маданиятининг умумий цоидаларини ишлаб чиццанлар. Бу цоидалар Ички ишлар органлари хар бир ходимининг ахоли билан циладиган муомаласининг ажралмас цисми булиши табиийдир.

Муомала маданиятининг умумий цоидалари. Муомала маданиятининг умумий цоидалари цуйидагилардан иборат:

1. Одоб ва эхтиёт билан муомала цилишдан хамма мацсадлар руёбга чицади, ёпиц эшиклар очилади. Мулойимлик билан айтилган сузлар кунгилга рохат бахш этади.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Ohh; w3 Ba mupuH cy3^HK gycTAHK Ba MyxaööaTra ga.AH.fl 6y.flagH. fflyHHHr yHyH x,aMMa ÖH^aH ogoöra puon этн6 MyoMa^a ;u.flHHr, ohh; w3.ah, mupuH cy3^H 6y^HHr.

2. Eup HapcagaH xa^a^aHHÖ, aHHHFHHru3 Ke^u6 TypraH Ba;Tga xeH khm 6u^aH cy3^amMaHr, Fa3aÖHHru3 öocu^ryHHa caöp ;h^h6 TypuHr. OgaM^apHHHr KaMHH^HK^apuHH KeHupuHr, xap umga $HKp Ba эгтн6op öepumHH yHyTMaHr.

3. OgaM^apra apa^amMafi Öup HeTga TypMaHr. Khm yHpaca, TeKmupMafi-HeTMafi gapxo^ 0FH3-6ypyH ynumuö gycT 6y^u6 KeTMaHr, xap umga xyp ^HKp^u, TyFpu cy3^u 6y^HHr, TH^HHru3 Ba gu^HHru3 öupgeK 6y^cuH.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

4. Kyno^ MyoMa^a^u KHmH.flapHHHr MyoMa^a^apura axmu MyoMa^a 6u^aH ^aBo6 ;afiTapuHr. Kumu^apra ;u^raH MyoMH^aHru3 y^apgaH KyTraH MyoMa^agaH xap xo^ga ro;opu gapa^aga Öy^umura xapaKaT ;u^HHr.

5. Y3HHru3gaH KHHHK^apHu xyp^aMaHr, a;^HHru3 Ba MapTaöaHru3 6u^aH Ma;TaHMaHr,

6a^KH y3 MapTa6aHru3 Ba 6om;a^apHHHr MapTaöa^apuHH axmu TymyHHÖ, xap khmhhhf y3ura MyHocuö MyoMa^a ;u^HHr.

6. ^aMcyx6aTHHru3 ry3a^ MyoMa^a ;u^umHHH ucTacaHru3, aBBa^ y3HHru3 yHra ry3a^ MyoMa^a ;u^HHr: "OgaM^ap MeHH ë;TupMaca^ap, ë;TupMafi Kyn ;o^cuH^ap, HHMa umuM öop", geMacgaH, 6a^KH y^ap 6u^aH gycT 6y^um fiy^^apuHH H3^aHr, Kumu^apra Myxa66aT^u 6y^umHHrH3 ca6a6^u KaMo^oTHHru3 xeH Öup 3oe KeTMafigu.

7. Xa^;;a axmu um.«apHH cy3^aHr, ëMoH um.«apHH nmupuHr. OgaM^ap 6u^aH MyoMa^aHrH3 myHgafi 6y^cuHKH, xaëTHHrH3ga CH3HH ceBcuKflap, Ba^oT этгaнннгнзgaн KefiHH CH3HH эс^a6, ;afiFypcHH^ap.

8. ^yga 3apyp 6y^u6 ;o^raH Ba;TgaruHa xa^;gaH ëpgaM cypam MyMKHH, 6om;a Ba;Tga xa^;HHHr ycTura wk 6y^u6 Typum TyFpu эмac. fflyHHHr yHyH xa^;ga y3 oFup^urHHrH3HH co^MaHr, y^apHHHr Mo^apura Ta^Ma ;u^MaHr, y3HHru3 um^aHr, MexHaT ;u^HHr, pH3;-py3HHru3HH y3 MexHaTHHru3 6u^aH npaTHHr.

9. Eup umHH 6a^apumra axg ;u^guHrH3MH, cy3HHrH3HHHr ycTugaH HH;HHr, Ba^gaHrH3ra Ba^o ;u^HHr. Khm 6u^aH gycT 6y^caHrH3, gycT^HKKa cogu; 6y^HHr. OgaM^apHHHr mog^HK^apura mog.«aHHHr, ;afiFy^apura ;afiFypuHr. Y3HHru3 ceBMaraH HapcaHH 6om;a^apra paBo KypMaHr. [9]

W;opugaru^apra xy^oca ;u^aguraH 6y^caK, ymöy mapa^^u KacÖHMH3ga энг acocufi ypuHga y3HMH3HH TyTumuMH3 Ba 6om;a^ap o^guga HaMoëH ;u^umHMH3ga acocufi BocuTa 6y^u6 ÖH3HHHr MyoMa^a MagaHHHTHMU3, ^y;apo^apra ;u^aëTraH MyHocaöaTHMH3 Typap экaн, ymöy ^apaëHga xymMyoMa^a^HK Ba ncuxo^oruK ^uxaTgaH cy3^apHH h^o^h Öopuna TyFpu TaH^aö y^apHH KyHr^ura fiy^ TonumuMH3 Ba ;oHyHHfi Hopa Kypumga 6apna xapaKaT^ap Ma3MyH-MoxuHTHHH aHu; eTKa3HÖ öepumHMH3 ^o3hm 6y^agu.

Xy^oca ;h^h6 afiTraHga, ^y;apo^apra 3ufipaK^HK, aihh ce3rup^HK 6u^aH axmu MyoMa^a y^apHHHr gapgura co^um, caBo^apura mupuHcyxaH^HK 6u^aH

^aBo6 ;afiTapum, y^apra ëpgaM ;y^HHH Hy3um, yMyMaH, axmu MyHocaöaTga 6y^um oxup-o;uöaTga 6apna MymKy^ MyaMMo^apHH xa^ этнmгa ëpgaM öepagu. Ey эca hhkh um^ap opraH^apu xoguM^apuHHHr axo^u ypTacugaru oöpyfiuHH HHaga omupagu Ba xa^;HHHr umoHH^H Ta^HHura afi^aHHÖ öopagu.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

References:

1. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг 2022 йил 25 октябрдаги Ички ишлар органлари ва фахрийларига байрам табриги. https://president.uz/uz/lists/view/5641.

2. Исмаилов И., Эгамбердиев Б.И., Комилов М.Б. Ички ишлар органларида кадрлар билан ишлашни ташкил этиш. Дарслик. Узбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2019. - 230 б.

3. Душанов Р.Х., Фарфиев Ё.А. Касбий психология. Маърузалар матни. - Т., 2010. 46 б.

4. Душанов Р.Х. Дастлабки тергов фаолияти психологияси. Уцув цулланма. - Т., 2013. 72 б.

5. Сирлиев Б.Н., Исмоилова Н., Хакимова И.М. Стресс ва агрессия. Уцув-услубий цулланма. - Т., 2014. 26 б.

6. Фарфиев Ё.А., Зиёдуллаев М.З., Мухторов Ж.С. ва бошц. Хуцуцбузарликлар профилактикаси фаолияти психологияси. Дарслик. - 2015. - 394 б.

7. Сирлиев Б.Н., Соттиев И.А. ва бошцалар Дастлабки тергов фаолияти психологияси. Дарслик. - Т., 2015. 91 б.

8. Узбекистон Республикаси ИИВнинг 2021 йил 21 октябрдаги 400-сон буйруги билан тасдицланган "Ички ишлар органларида маънавий-маърифий ишлар фаолиятини ташкил этиш тартиби тугрисида низом".

9. F озиев Э.Г. Социал психология. Уцув цулланма, "Ношир" - Т., 2012. 316 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.