Научная статья на тему 'БОСҚИНЧИЛИК ЖИНОЯТИНИ ТЕРГОВ ҚИЛИШДА ТИПИК ТЕРГОВ ВАЗИЯТЛАРИ ВА УЛАРНИНГ ҲАР БИРИДА ТЕРГОВЧИНИНГ АСОСИЙ ВАЗИФАЛАРИ'

БОСҚИНЧИЛИК ЖИНОЯТИНИ ТЕРГОВ ҚИЛИШДА ТИПИК ТЕРГОВ ВАЗИЯТЛАРИ ВА УЛАРНИНГ ҲАР БИРИДА ТЕРГОВЧИНИНГ АСОСИЙ ВАЗИФАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Область наук
Ключевые слова
Босқинчилик / тергов қилиш / тергов вазиятлари / далиллар / вазифалар / тусмоллар. / Invasion / investigation / investigative situations / evidence / tasks / tusmols.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Рахматуллаев Музаффар Талгатович

Мазкур мақолада босқинчилик жиноятларини тергов қилиш жараёнида юзага келадиган типик тергов вазиятлари чуқур ва ҳар томонлама таҳлил этилган. Муаллиф ҳар бир тергов вазиятида амалга оширилиши лозим бўлган вазифаларни аниқлаб, текширилиши зарур бўлган намунавий тусмолларни батафсил ишлаб чиққан. Бундан ташқари, мақолада ҳар бир типик тергов вазиятида амалга оширилиши керак бўлган тергов ва процессуал ҳаракатларнинг мантиқий кетма-кетлиги (алгоритми) ишлаб чиқилган. Ушбу алгоритм терговни самарали ва сифатли олиб боришга ёрдам беради, шу билан бирга тергов жараёнини оптималлаштиришга хизмат қилади. Мақолада келтирилган таҳлил ва ишланмалар нафақат назарий, балки амалий аҳамиятга эга бўлиб, ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлар ходимларига босқинчилик жиноятларини тергов қилишда муҳим қўлланма бўлиб хизмат қилиши мумкин.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по праву , автор научной работы — Рахматуллаев Музаффар Талгатович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TYPICAL INVESTIGATIVE SITUATIONS IN THE INVESTIGATION OF THE CRIME OF INVASION AND THE MAIN TASKS OF THE INVESTIGATOR IN EACH OF THEM

This article provides an in-depth and comprehensive analysis of the typical investigative situations that arise in the process of investigating crimes of invasion. The author has developed in detail the sample tusmols, which are necessary to identify and verifythe tasks that must be carried out in each investigative situation. In addition, the article develops a logical sequence (algorithm) of investigative and procedural actions that must be carried out in each typical investigative situation. This algorithm helps to conduct an investigation efficiently and qualitatively, while also serving to optimize the investigation process. The analysis and developments presented in the article are not only theoretical, but also practical, and can serve as an important guide for law enforcement officers in the investigation of crimes of invasion.

Текст научной работы на тему «БОСҚИНЧИЛИК ЖИНОЯТИНИ ТЕРГОВ ҚИЛИШДА ТИПИК ТЕРГОВ ВАЗИЯТЛАРИ ВА УЛАРНИНГ ҲАР БИРИДА ТЕРГОВЧИНИНГ АСОСИЙ ВАЗИФАЛАРИ»

ARTICLE INFO

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

TYPICAL INVESTIGATIVE SITUATIONS IN THE INVESTIGATION OF THE CRIME OF INVASION AND THE MAIN TASKS OF THE INVESTIGATOR IN EACH OF THEM Raxmatullayev Muzaffar Talgatovich

Republic Of Uzbekistan Internal Ministry of affairs Academy from higher education independent seeker of further education 100197, Tashkent City, intizor Street, house 68 E.mail: muzaffarraxmatulayev@icloud.com Scientific specialty: 12.00.09-criminal proceedings. Criminalistics, operational-search law and forensic examination. ARCID: 0009-0009-0266-5616 https://doi.org/10.5281/zenodo.13317916

ABSTRACT

Received: 08th August 2024 Accepted: 13th August 2024 Online: 14th August 2024

KEYWORDS Invasion, investigation, investigative situations, evidence, tasks, tusmols.

This article provides an in-depth and comprehensive analysis of the typical investigative situations that arise in the process of investigating crimes of invasion. The author has developed in detail the sample tusmols, which are necessary to identify and verify the tasks that must be carried out in each investigative situation. In addition, the article develops a logical sequence (algorithm) of investigative and procedural actions that must be carried out in each typical investigative situation. This algorithm helps to conduct an investigation efficiently and qualitatively, while also serving to optimize the investigation process. The analysis and developments presented in the article are not only theoretical, but also practical, and can serve as an important guide for law enforcement officers in the investigation of crimes of invasion.

БОС^ИНЧИЛИК ЖИНОЯТИНИ ТЕРГОВ ЦИЛИШДА ТИПИК ТЕРГОВ ВАЗИЯТЛАРИ ВА УЛАРНИНГ ХДР БИРИДА ТЕРГОВЧИНИНГ АСОСИЙ

ВАЗИФАЛАРИ

Рахматуллаев Музаффар Талгатович

Узбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлиги Академияси Олий таълимдан кейинги таълим муста;ил изланувчиси. 100197, Тошкент шах,ри, Интизор кучаси, 68-уй

E.mail: muzaffarraxmatulayev@icloud.com Илмий мутахассислиги: 12.00.09 - Жиноят процесси. Криминалистика, тезкор-;идирув хукук; ва суд экспертизаси.

ORCID: 0009-0009-0266-5616 https://doi.org/10.5281/zenodo.13317916 ARTICLE INFO ABSTRACT

Received: 08th August 2024 Accepted: 13th August 2024 Online: 14th August 2024 KEYWORDS

Мазкур мацолада босцинчилик жиноятларини тергов цилиш жараёнида юзага келадиган типик тергов вазиятлари чуцур ва %ар томонлама та^лил этилган.

ä#

Ws,

Муаллиф %ар бир тергов вазиятида амалга оширилиши лозим булган вазифаларни аницлаб, текширилиши зарур булган намунавий тусмолларни батафсил ишлаб чиццан. Бундан ташцари, мацолада %ар бир типик тергов вазиятида амалга оширилиши керак булган тергов ва процессуал уаракатларнинг мантиций кетма-кетлиги (алгоритми) ишлаб чицилган. Ушбу алгоритм терговни самарали ва сифатли олиб боришга ёрдам беради, шу билан бирга тергов жараёнини оптималлаштиришга хизмат цилади. Мацолада келтирилган та^лил ва ишланмалар нафацат назарий, балки амалий ауамиятга эга булиб, цуцуцни му^офаза цилувчи органлар ходимларига босцинчилик жиноятларини тергов цилишда мущм цулланма булиб хизмат цилиши мумкин.

Жиноятларни тергов цилиш - бу инсон интеллектуал фаолиятининг мураккаб ва куп циррали туридир. Терговчи ишининг асосий мазмуни нафацат техник операцияларни бажариш, балки х,ар хил вазиятларда мантиций ва стратегик царорлар цабул цилиш жараёнидир. Бу жараённинг мух,им босцичларидан бири - мавжуд тергов вазиятини чуцур англаш ва х,ар томонлама тах,лил цилишдир. Бунда терговчи далилларни синчковлик билан урганиши, уларнинг узаро боглицлигини аницлаши ва ишнинг умумий манзарасини тиклаши лозим. Шундай цилиб, тергов - бу фацат маълумотларни туплаш эмас, балки уларни тах,лил цилиш, мантиций хулосалар чицариш ва асосланган царорлар цабул цилишдир.

Тергов вазияти х,ацида В.К. Гавло1, Л.Я. Драпкин2, И.Ф.Герасимов3 каби олимлардан иборат булган бир гурух„ унинг урни тергов цилиш жараёнини ичида деб уйлаб, вазиятни, асосан, тергов цилишнинг муайян босцичи х,ацидаги маълумотларнинг мажмуи деб белгилаган. Н.А. Селиванов4, В.И. Шиканов5 ва Р.С. Белкин6 каби бошца олимлар, тергов вазиятини х,ациций, уни ичида исботлаш (тергов цилиш жараёни амалга оширилаётган вазият сифатида тавсифлаган.

Фикримизча, курилаётган тушунчани таърифлаш учун, х,олатлар, шароитлар, тафсилотлар мажмуаси сифатидаги вазиятнинг умумий маъносидан келиб чициш

1 Гавло К. О. О следственной ситуации и методике расследования хищений, совершаемых с участием должностных лиц. Вопросы криминалистической методологии, тактики и методики расследования. - М.,2009. С. 90.

2 Драпкин Л.Я. Понятие и иллюстрация следственных ситуаций. Следственные ситуации и раскрытие преступлений. - Свердловск, 2007. - С. 28.

3 Герасимов И.Ф. Принципы построения методики раскрытия преступлений. Вопросы криминалистической методологии, тактики и методики расследования. - М.,1999. С. 82.

4 Селиванов Н.А. Советская криминалистика. Система понятий. -М., 2002. С. 117.

5 Шиканов В. И. Разработка теории тактических операций - важнейшее условие совершенствования методики расследования преступлений. Методика расследования преступлений. - М., 2006. С. 157.

6 Белкин Р.С. Курс советской криминалистики. - М., 2009. Т.З. С. 70.

Босцинчилик, тергов цилиш, тергов

вазиятлари, далиллар, вазифалар, тусмоллар.

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

лозим. Куриниб турибдики, муайян жиноий хддисани тергов цилиш субъекти сифатида терговчи учун объектив мух,итда урнатилган барча х,олатлар эмас, балки у ёки бу жиноятни очиш, тергов цилиш учун мух,им булган х,олатлар мух,имдир. Тафсилотлар эса, жабрланувчи, гувох,лардан олинган маълумотлар, олинган далиллар ёрдамида аницланади. Тергов цилишнинг муайян пайтига келиб вужудга келган битта вазиятни х,ар х,ил терговчилар, узининг тайёргарлик даражаси, иш тажрибаси, рух,ий х,олати ва бошцаларга цараб х,ар х,ил бах,олаши мумкин. Бироц, булардан цатъий назар, х,ациций тергов вазияти объектив характерини йуцотмайди ва фацат узининг ахборот билан тулдирилишига боглиц.

А.Г.Филиппов тугри таъцидлаганидек, тергов вазияти муаммосини ишлаб чициш муайян бир мацсадни кузлайди: жинотяларнинг маълум турлар ва гурух,ларини тергов цилишда вужудга келаётган намунавий тергов вазиятларни аницлаш ва бунинг асосида тегишли жиноятларни тергов цилиш методикаси буйича тавсиялар мажмуасини яратишдир7. Тергов вазиятининг тушунчаси ва мазмуни ушбу вазифага жавоб бериши лозим. Шунинг учун ушбу криминалистик тоифанинг тушунчаси ва мазмунида тергов вазиятларини намуналаш имконияти акс эттирилиши лозим. Вазиятлар мазмунига, уз таъсири билан уни шакллантирадиган субъектив омилларни (шартларни) киритилган тацдирда эса, вазиятларни намуналаш мумкин булмайди.

Тергов вазияти - бу терговнинг муайян босцичида шаклланган, узаро боглиц объектив ва субъектив омиллар мажмуи булиб, у терговчининг цулидаги маълумотлар, далиллар ва тусмолларни, шунингдек, тергов шароитларини уз ичига олувчи, терговнинг кейинги йуналишини белгилаш, тергов х,аракатларини режалаштириш ва самарали амалга ошириш учун асос булиб хизмат цилпдиган жараёндир.

Шу билан бирга, тергов цилиш йуналишини аницлаш мацсадида терговчи томонидан урганилаётган х,одиса ёки унинг алох,ида тафсилотларининг ах,амиятини эх,тимоли (тах,мин)дан ишончли (х,ациций)га цадар ривожлантиришни имконини берадиган х,ар х,ил тусмоллар илгари сурилиши мумкин. Айнан шунинг учун улар жиноятни тергов цилишда мух,им ах,амиятга эга.

Тергов цилишнинг у ёки бу пайтида вужудга келган тергов вазиятни тах,лили типик тусмолларни аницлаш имкониятини бериб, уларга асосан терговчи, белгиланган мацсадга эришиш учун харакатларнинг кетма-кетлиги (алгоритми)ни ишлаб чициш имконига эга булади. Вазиятли жих,атда, яъни, турли тергов вазиятларги нисбатан методик тавсияларни ишлаб чициш уларни янада аницроц цилади. Вазиятли ёндашув нафацат тергов цилиш методикасини танлашга таъсир цилади, балки утказиладиган тергов ва процессуал х,аракатлар кетма-кетлиги (алгоритми)ни ишлаб чицишга хизмат цилади. Шунинг учун тергов вазиятларни куриб чицишда, илгари сурилган тусмолларни инобатга олган х,олда уларни текшириш йулларини х,ам курсатиш лозим.

7 Филиппов А.Г. Общие положения методики расследования отдельных видов и групп преступлений (криминалистической методики) Криминалистика: учебник / под общей ред. А.Г. Филиппова - 4-е изд. перераб. и доп. - М.: Высшее образование, 2009. С. 508-509.

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

Жиноят ишларни урганиш натижалари шуни курсатадики, босцинчиликни тергов цилишнинг дастлабки босцичларида цуйидаги типик тергов вазиятлари юзага келган: 1. Боскинчилик содир этган шахс х,одиса содир булган жойда ёки уни содир этганидан сунг дарх;ол к;улга олинган. Ушбу вазият урганилган ишларнинг 74,7 фоиз холатларда кузатилган.

Ушбу вазиятда цуйидаги тусмолларни илгари суриш мумкин: цулга олинган шахс илк бор жиноятни содир этган;

цулга олинган шахс шу худудда ёки цушни туманларда ёки ахоли яшаш пунктларида аввал содир этилган ва очилмай цолган жиноятларни содир этилишига алоцадор;

жиноятнинг барча иштирокчилари цулга олинган; жиноятчиларнинг бир цисми цулга олинмай цолган.

Гумон цилинувчи ходиса содир булган жойда цулга олиш пайтида вужудга келаётган вазият, гуёки, уни фош этиш учун цийинчиликларни тугдирмайди. Бироц, аксинча, Б.А. Викторов тугри таъцидлаганидек, жинотяни содир этган шахсни аницлаш ва цулга олиш, бу "фацатгина ишни бошланиши". Шошилинч тергов харакатларида белгиланган кетма-кетликка (алгоритм) риоя цилмаслик тергов цилишдаги жиддий цийинчиликларга олиб келиши мумкин8.

Мазкур вазиятда тергов харакатларини цуйидаги кетма-кетликда утказиш мацсадга мувофиц булади: шахсни ушлаб туриш; гумон цилинувчини шахсий тинтув; ушланган шахсни гувохлантириш; ходиса содир булган жойни куздан кечириш;

гумон цилинувчи цулга олинган жой, унинг харакатланиш йуналишлари, яширинган жойларини, шунингдек ундан топилган ва олиб цуйилган нарсаларни куздан кечириш;

жабрланувчи, гувохлар хамда бошца шахсларни суроц цилиш; гумон цилинувчини суроц цилиш;

гумон цилинувчининг яшаш ва иш жойларида тинтув утказиш; олиб цуйилган нарса ва хужжатлар юзасидан экспертизалар тайинлаш; гумон цилинувчини, ундан олиб цуйилган нарса ва буюмларни хамда жиноят цуролларини жабрланувчи ва гувохларга таниб олиш учун курсатиш.

Босцинчиликни тергов цилишда ходиса содир булган жойни куздан кечириш тергов харакатини утказилишини кечроцца цолдиришга йул цуйилмаслиги лозим, чунки бу нарса жиноят изларини сацланишига салбий таъсирни курсатиши мумкин. Бунинг сабаби шундаки, об-хаво шароитлари тез-тез узгариб туриши (масалан, ёмгир ёки цор ёгиши) ёки излар тасодифан йуц цилиниши мумкин (масалан, тозалов техникаси орцали). Шунинг учун ходиса содир булган жой уз вацтида ва муносиб тарзда куздан кечирилганида тергов учун ахамиятли булади. Кулга олинмай цолган

8 Викторов Б.А. Вопросы совершенствования следственной работы. Вып. 3. - М., 2007. С. 7.

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

^hhohh rypyx a^30^apHHH Ta^>KHÖ ^H^Hm .ao3hm Öy^raH momH^HHH ^o^aT^apga Kya Ba BocHTa^apHH TaKcHM^am MyMKHH. ByHga TeproB-Te3Kop rypyxHHHHr Öup khcmh xoguca cogup Öy^raH ^ofiga 6y^ca, hkkhhhhch эсa amupuHraH maxc^apHH Ta^KHÖ KH-flumHH aMa^ra omupagu. ByHgaH ^o^aTga TeproBHHHH xpguca cogup Öy^raH ^ofiga KO-flumu Ba yHH Ky3gaH Keaupumu MaKcagra MyBO^HKpoK Öy^agu.

AKcapuaT Ba3HHT^apga xoguca cogup Öy^raH ^ohhhh Ky3gaH Keaupumga umTHpoK STHm yayH ryBo^^apHH ëKH xpgucaHH KypraH moxug^apHH TaK^H^ KH-flum ^03hm. Y^apHHHr umTHpoKH Ky3gaH Kenupu^umu ^03hm Öy^raH xygyg aerapa^apuHH aHH^^amTHpum, ^HHoaT H3^apuHH MaB^yg Öy^raH ^ofi^apHH aHHK^amga ëpgaM Öepagu.

Boc^HHHH^HK cogup STH^raH ^ohhh Ky3gaH KeaupumgaH cyHr ^y^ra o^HHraH maxcHH cypoK KH-flum MaKcagra MyBO^HKgup, ayHKH ÖyHgaH pyxHH axBo^garu maxc^ap y3H yayH ca^ÖHH Öy^raH Ba3HaT Ta^cupuHH ocTHga ^om этagнгaн KypcaTyB^apHH 6epum^apu MyMKHH. ByHHHr yayH ryMoH ^H^HHyBHHHH TeproBHHHHHr xH3MaT xoHacura o^h6 Ke^um mapT эмac. ByHgaH ^o^aTga cypoKHH x,oguca cogup Öy^raH ^ofiga yTKa3Hm MaKcagra MyBO^HK Öy^agu. ByHga TeproB xapaKaTH Öapaa umTupoK^apuHHHr ^aB^cH3^uruHH Ta^MHH^a6 KyHum .ao3hm (cyporçgaH o^gHH maxcuH THHTyBHH yTKa3Hm, Ky^apura KHmaH co^um, ^aöp^aHyBHHHH xaB$cu3 ^»fira o^h6 KeTHm Ba ÖomKa). YmÖy ^o^aTga Tacogu^HH^HK omh^h, xaMga Ky^ra o^HHraH maxcra ^hhoht ^ofiuga Tonu^raH, Ba yHHHr H3^apHHH Ko^umu MyMKHH Öy^raH Hapca^apHH, myHHHrgeK ^hhohthh TOMOHHgaH Ko^gupu^raH ëKH Tam^aHraH Hapca^apHH TarçgHM этнm Ta^cup KH-flumHHHr MyxHM pyxHH gacTaru po^HHH yHHamu MyMKHH.

CypoK KH^um Tacogu^HH^Hru omrahhh Ky^am HaTH^acuga aHpuM ^o^aT^apga Ha^aKaT TepoB KH^HHaëTraH, 6a^KH aBBa^ cogup strahö oHH^Mafi Ko^raH ^HHoaTflap Ba ^hhohh mepHK^ap xaKHga aHÖura HKpop^HK KypcaTyB^apHH o^umra spumu^agu. BocKHHHH^HKga Öup Heaa maxc^ap umTHpoK этraн, aMMo ^aKaTrHHa Öup KHmu Ky^ra o^HHraH TaKgupga, 3yg^HK ÖH^aH Ky^ra o^HHraH maxcHHHr amam MaH3H^uga Ba TeproB Ba3HHT xapaKTepugaH Ke^u6 HHKKaH ÖomKa ^ofi^apga THHTyB yTKa3Hm ^o3HM. ByHH, Kyn xp^flapga ^hhohh rypy^ Öup Hena ^HHoaT^apHH cogup STHm y^yH maK^^aHHmu ÖH^aH TymyHTHpum MyMKHH. fflyHHHr y^yH ryMoH KH^HHyBHHHHHr amam xoHagoHHga, um ^ofiuga, KapHHgom^apuga ëKH TaHHm^apuga Kyn ^o^aT^apga ^hhohh rypy^ TapKHÖH, ÖomKa o^H^MaraH ^HHoaT^apHH TacguK^oBHH Hapca^ap Ba öofi^HK^apHH Tonumra spumu^raH.

KypcaTH^raH ^HHoaT^ap Öup rypy^ ÖomKa maxap^HK Ta^aÖa^ap ToMoHHgaH cogup STH^raHHga, ^HHoaTHH^ap ÖHTTa MaH3H^ga amam^apu MyMKHH (ÖHTTa xoHagoHHH H^apara o^raH, ëToKxoHaHHHr ÖHTTa xoHacuga amafigu^ap Ba ÖomKa). fflyHHHr yayH amam ^ofiuga THHTyB KH^HHraHuga Ha^aKaT ^hhohh rypy^HH ^om STaguraH ga^H^^apHH, Öa^KH ÖocKHHHHHHHr amupuHraH mepuK^apuHH ^aM Tonum sx,thmojh MaB^yg Öy^agu. ByHgaH xo^aT^apga THHTyB Ky^ra o^HHraH, maxcuH TaHTyB Ba ÖHTTa Ky^ra o^HHraH ^HHoaTHHHH cypoK KH^umgaH KeHHH 3yg^HK ÖH^aH yTKa3Hm ^o3hm, ayHKH, ogaTga, ^HHoaTHHHHHr mepuK^apu momu^HHH TapTHÖga, KepaK^H Hapca^apHH o^um ëKH sra^^aHraH My^K^apHH KaHTa amupum yayH amam ^ofiura KafiTagu^ap.

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

bockuhhrahk y3o; gaBoM этган ^hcmohhh 3ypaBOH^HK Ba ^:a6p.flaHyBHHHHHr ;apmu.flHrH ÖH^aH cogup этн^гaн Ba3HHT^apga, Ky^ra o^HHraH maxcHH maxcufi THHTyBgaH yTKa3H^raHugaH KefiHH Ma^öypufi TapTHÖga ryMOH ;u^HHyBHHHH ryBO^^aHTupum, yHHHr KHfiuM^apuHH Ky3gaH Kenupum, cyg-THÖÖHfi экcпеpтнзaнн TaHHH^am ^03um. ByHga, ^a6p^aHyBHu KHfiHMHHHHr MHKpoTo.fla.flapH, yHHHr ;oh, cy^aK u3^apu ëKu con To^a^apu ;o^raH Öy^umu MyMKHH öy^raH ycTKu KHfiHMH Kyfi^Hmu

^03um. Xyggu my Ma;cagga ^aöp^aHyBHu xaM ryBox-flaHTHpumu ^o3hm. KypcaTH^raH xapaKaT^ap 6a^:apH.flraHHgaH cyHr ^aöp^aHyBHu, ryBOx^ap Ba ^hhoathhhh Ky^ra o^umga umTupoK этгaн maxc^apHH cypo; KepaK. ^aöp^aHyBHu yHra xy^yM K;H.flraH

maxcflapHu TaHHÖ o^ca, TaHHÖ o^umHH Kenra ;o^gupum Ma;cagra MyBO^u; эмac. HyHKH ^uHOHTHHuHr ;apHHgom.flapH ëKH o3og.«HKga ;o^raH mepHKflapH Ma^yM Tap3ga ^aöp^aHyBHura öochm yTKa3um^apu MyMKHH.

^acT^aÖKu 6oc;HHga TeproB xapaKaTflapHHH ropuTum Te3Kop^uruHu omupum Ma;caguga, öyHgafi Ba3HATHH xa^ y^yH, y3HHH o^gura KyfiuflraH Ba3u^a^apHu

Te3Kop Ba cu^aT^u 6a^apum ;o6H.AHflTHra эгa öy^raH 6om;a MyTaxaccuc Ba TeproBra ;agap TeKmupyB opraH^apu xoguM^apuHH .ao3hm.

KypcaTu^raH TeproB xapaKaT^apu 6u^aH Öupra, TeproBHH ryMoH Ku^uHyBHu xa;ugaru Ma^^yMoT^apHu Tyn^amu, ypraHumu Ba Tax^u^ yHHHr

a^o;a^apuHu, xaëT Tap3HHH aHHK^amu, myHHHrgeK yHHHr 6om;a ^uHo^T^apHu cogup этнmгa a^o;agop^uruHu TeKmupumu mapT.

2. Ta^oHHH^HK ëKH ÖOC^HHMH^HKHH cogup этган maxc xa^Hga MaiflyMOT MaB^yg, aMMO ^HHOHTHH Kyflra OAHHMaraH. Kypu^aëTraH öoc^uhhu^ukhu TeproB ;u^umHuHr 6om^aHFuH 6oc;HHHga Ma3Kyp Ba3HAT 14,3 $oh3 xo^aT^apga Ky3aTu^raH.

ByHgafi MypaKKaö Ba3HATHH xa^ ;H.flHHHmH Kynpo; TeproB xapaKaT^apu ;aHHa^uK TyFpu pe^a^amTupu^raH Ba TeproB TycMo^apu u^rapu cypu^raH^urura 6of.ahk;. KyfiugarH TycMo^ap энг HaMyHaBHfi öy^raH:

^hhotahh KymHH xygygga, MaM^aKaTga, y3 ;apHHgom.flapHHHKHga, TaHHm^apHHHKHga AmupuHraH;

^hhoathh ^mhoat cogup этн^гaн xygygga amoBHu ;apHHgom.flapHHHKHga, TaHHm^apHHHKHga AmupuHraH;

^hhohthh yHHHr ;apuHgom^apura Ba TaHum^apura Ma^yM 6y^MaraH ^ofiga AmupuHraH.

Bo;hhhh^hkhh 6om;a, TpaHcnopT, Typap ^ofi^apga, 6aHK^apga, 3aprap^HK gyKoH^apga, caBgo gyKoH^apuga cogup этн^aётгaн ^HHo^T^apgaH ^ap^^afiguraH энг acocufi xycycuATH, 6y, эгa^^aнгaн My^KHHHr HucöaTaH nacT ;ufiMaTga coTH^Hmugup. fflyHHHr y^yH TeproBgaH HmupHHaëTraH ^HHoHTHuga ;uc;a 6y^raH Ba;T yTran ny^ Maö^ar^apura AHru эxтнё^ nafigo 6y^agu. 03u;-oB;aT, cnupT^u HHHM^uK^ap, ruëxBaHg Mogga^apra 6y^raH эxтнё^^apннн ;oHgupum y^ye ;HgupH^aëTraH maxc AHa Ba AHa xy^yM^apHH yromTupagu, to ym^aHMaryHra ;agap.

Ym6y Ty^afi^u AmupuHraH maxcHH ;ugupyB xygyguga MaB^yg 6y^raH Te3Kop Ba3HATHH HHoöaTra o^h6, yxmam y^y^ 6u^aH cogup этн^гaн Fapa3^H-3ypaBoH^u xapaKTepra эгa ^HHoHT^apHH nyxTa Tax^u^ ;u^raH xo^ga yTKa3um ^o3hm.

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

Юцорида баён этилган тусмолларни текшируви, вужудга келган вазиятдан келиб чиццан холда тергов ва процессуал харакатлар тизими ёрдамида амалга оширилади.

Босцинчи хацидаги маълумотлар мавжуд булган, аммо унинг узи цулга олинмаган вазиятни хал цилишда терговчи харакатларининг энг оптимал алгоритми цуйидаги куринишда булиши мумкин:

жиноятчини "иссиц излар" буйича цидириш;

цидирилаётган шахс цариндошлари ва танишларининг телефон сузлашувларини назорат цилиш ва ёзиб олиш;

гумон цилинувчи ва у билан боглиц булган шахсларга тегишли булган почта-телеграф жунатмаларини хатлаш.

Жиноятчи узининг царнидошлари ёки танишлари билан мобил телефони ёрдамида алоца урнатган тацдирда, абонентлик терминалини жойлашувини аницлаш учун уяли алоца операторлари имкониятларидан фойдаланиш лозим.

Гумон цилинувчи унга цариндош булмаган танишларининг уйида яшириниши мумкинлиги туфайли, унинг нафацат цариндошлик ва уртоцлик, балки цисца муддатли, лавхали алоцаларини аницлаш шарт. Жиноятчини цидиришда энг самарали усуллардан бири, оммавий ахборот воситалари орцали ахолига мурожаат цилиб унинг батафсил таърифини, фотосуратларини хафталик газеталар, журналлар, телевидение ахборот тармоцларига жойлаштириш булиши мумкин. Бундан ташцари жиноятчини цулга олинишига жамоат жойларда цидирилаётган жиноятчига нисбатан варацаларни ёпиштириш ва тарцатиш хам ёрдам беради.

3. Боскинчиликни содир этган шахс ;акида ахборот умуман мавжуд эмас. Ушбу вазият 11 фоиз фоиз холатларда учрайди. Бу каби вазиятларда босцинчиликни тергов цилиш муаммолидир.

Шу билан бирга, ушбу вазият, жабрланувчи жиноятчини курганми, ёки унда куриш имкони булмаганми, жиноятчининг белгиларини эслаб цолдими, ёки йуцми, ана ушаларга цараб, кейинги иккита вазиятларга айланиши мумкин:

1) Босцинчининг ташци белгилари жабрланувчининг онгида акс эттирилган;

2) Х,ужумнинг тасодифийлиги ва пинхонлиги туфайли жабрланувчи жиноятчини курмай цолган.

Агарда биринчи холатда жиянотчининг субъектв суратини тузиш ва уни ташци куриниш аломатлари буйича цидириш, жабрланувчига аввал ухшаш жиноятларни содир этган шахсларнинг фото ва видеоёзувларини тацдим этиш, жиноятчининг белгилари хацида барча ИИБ тезкор булинмаларига тезкор хабарномалар юбориш натижа бериши мумкин булса, иккинчи вазиятда бу нарсани иложиси йуц. Тергов вазиятларнинг мазкур тури учун шахс хацидаги маълумотларни йуцлиги хосдир. Мазкур вазиятни хал цилиш учун цуйидаги намунавий тусмолларни илгари суриш мацсадга мувофиц булади:

1) жиноят муцаддам бунга ухшаш цилмишлари учун судланган ва мазкур худудда яшайдиган шахслар томонидан содир этилган;

2) жиноят доимий даромад манбаига эга булмаган, спиртли ичимликларни ва гиёхванд моддаларни истеъмол цилаётган шахслар томонидан содир этилган;

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

3) жиноят муцаддам судланмаган, аммо х,озрги вацтда ухшаш жиноятларни содир этганлиги учун жиноий жавобгарликка тортилаётган ва уларга нисабатан озодликдан мах,рум этиш билан боглиц булмаган эх,тиёт чораси курилган шахслар томонидан содир этилган;

4) жиноятни содир этилишига вояга етмаган, нотинч оилаларда яшаётган ва узининг хаёт тарзига асосан жиноятни содир этишга мойиллиги мавжуд шахслар томонидан содир этилган.

Терговчининг бутун фаолияти, аввал гумон цилинувчини цидириш лозим булган шахслар доирасини аницлаш, кейин эса жиноятни содир этган шахсни аницлашдан иборат. Бошлангич маълумотларга асосан, умулаштирилган амалиёт нуцтаи назаридан ушбу вазиятга х,ос булган тушунтиришда ифодаланадиган, иш буйича барча мумкин булган намунавий тусмолларни текшириш лозим.

Бундай шароитда тергов цилиш иштирокчилари босцинчини аницлаш ва цулга олиш учун максимал даражада бор имкониятларини ишга солиши лозим. Бундай х,олатларда хддиса содир булган жойни куздан кечириш, жабрланувчи ва гувох,ларни суроц цилиш, босцинчилик топилган излари буйича экспертизаларни тайинлаш лозим. Алох,ида таъцидлаш лозимки, мазкур вазиятда цуйидагиларга царатилган цидирув тадбирлар мух,им ах,амиятга эга булади:

жиноят шох,идлари булиши мумкин шахсларни аницлаш (бир ватни узида ишдан, уцишдан цайтаётган, мунтазам равишда югураётган, итлари билан юрувчи шахслар; доимо уйларнинг х,овлиларида ёки уйида деразани тагида утирадиган кекса фуцаролар; жамоат транспорти, йуналишдаги таксилар х,айдовчилари ва бошца);

муцаддам содир этилган ухшаш жиноятлар х,ацидаги жиноий ишларни урганиш, уларни тизимлаштириш ва содир этиш механизмининг мах,сус белгиларини аницлаш мацсадида, тах,лил цилиш (жиноятчиларнинг ташци белгиларини, жиноятларни содир этиш энг намунавий жойларини). Урганилган ишларни х,исобга олиб пистирмалар, тактик цопцонлар ташкил цилинади;

^уцуцбузарликларга мойил булган ва х,исобда турган шахсларни, шунингдек фохишахоналар, тунги клублар, бошца кунгилочар жойларни текшириш;

эгалланган мулкни сотиш эх,тимоли бор жойларни текшириш (бозорлар, воситачилик дуконлари, уяли телефонларни таъмирлаш устахоналари, заргарлик устахоналар); нарсаларни сотиб олиш билан шугулланувчи шахсларни текшириш («валютачилар», лулилар, таксичилар, ва бошца).

жиноятчининг фотороботини тузиш, шунингдек жабрланувчиларга ухшаш жиноятларни содир этган жиноятчиларнинг (фотороботини) таниб олиш учун тацдим этиш;

жиноий руйхатга олиш, криминалистик х,исоблар (фотох,исоблар, дакто-х,исоблар ва бошца), ахборот маркази, штатдан ташцари ходимлар, оммавий ахборот воситалари, уяли алоца компаниялари ахборотларидан фойдаланиш.

ИИОнинг пост-патрул хизмати (ППХ), Давлат йул харакати х,авфсизлиги хизмати (ДЙХХ.Х), Курицлаш хизмати, тезкор-цидирув хизмати ходимлари, жамоат тузилмалари аъзоларини жалб цилган х,олда турар дах,аларни куриб чициш;

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

кинологик хизмат, уяли алоца операторлари, оммавий ахборот воситалари имкониятларидан фойдаланиш;

тергов цилиш иштирокчиларига, жабрланувчи жиноятчига фаол царшилик курсатиб унган жиддий тан жарохатларни етказганлиги хацидаги хабар келиб тушган тацдирда ходиса содир булган жой худудидаги даволаш муассасаларини текшириш;

ИИБ булинмаларининг кучлари ёрдамида жиноятчиларни цочиши мумкин булган йулларни назоратга олиш йули билан амалга ошириладиган тусувчи тадбирларни ташкиллаштириш;

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

топилган нарса ва буюмлар буйича тегишли экспертизаларни тайинлаш, бошца теров харакатларни ва тезкор-цидирув тадбирларни утказиш.

Тусувчи тадбирларни зарурлиги хацидаги царор, жиноят содир этилган вацтидан бу хацда хабар келиб тушгунга цадар утган вацтни, жиноятчиларни ахоли яшаш пункти, туман, вилоят, мамлакат доирасида хар хил йуналишлар буйича мумкин булган харакатланишини инобатга олган холда цабул цилинади. Бунинг учун хизмат цилиш худудида ички ишлар органининг кучлари ёрдамида жиноятчиларни яшириниши мумкин булган йуналишлар тусилади ва улар пайдо булишини эхтимоли бор жойларда цидирилади: автойуллар, автобус бекатлари, темирйул шохбекатлар, аэропортлар, кафе, ошхона, бозорлар ва бош. Шулар билан бирга бу хацда яцин атрофдаги ички ишлар органлари ва транспорт милицияси хабардор цилинади.

Бундан ташцари, тусувчи тадбирлар, келиб тушган ахборотдан жиноятчи ёки у томонидан эгалланган мулкларнинг цидирув белгилари маълум, бироц уни ходиса содир булган жойдан яшириниш йуналиши маълум булмаган холатларда хам фойда беришлари мумкин.

Е.П.Ищенко ва В.А.Образцов9лар тугри таъцидлаганидек, жиноятчи аницланмаган ва у хацда маълумотлар деярли булмаган тергов вазиятида энг асосийси, цилмиш сирини очиш ва жиноятчини топиш имконини берадиган "калитни" иложи борича тезроц топишдир. Хуцуцни цуллапш амалиёти курсатганидек, олинган бирламчи ахборотлар одатда, босцинчиликка алоцадорлиги буйича текширилиши лозим булган шахсларнинг кенг доирасини чизиб беради, шунинг учун ушбу текширилаётганларнинг бошлангич тупламини аницлаштириш, уни рацобатдош тусмоллар тизимига нисбатан гурух ва кичик гурухларга ажратиш лозим (махаллийлар ва мусофирлар, судланган ва судланмаганлар, катта ва вояга етмаганлар ва бошца). Хар бир бундай гурухга нисабатан ишлар режаси ишлаб чицилади, уни бажарилиши эса, цушимча ходимлар, техник ва бошца захираларни жалб цилиш йули билан таъминланади.

Илгари сурилган тусмоллар текширилган сари, алохида гурухларни текширилаётганлар цаторидан истисно цилиш хисобидан гурухлар сони камайиши мумкин. Натижада текширилаётган шахсларнинг устувор, энг хациций гурухи аницланиб, асосий кучлар ва тергов цилиш иштирокчиларининг бутун диццат-эътибори унга царатилади.

9 Ищенко Е.П., Образцов В.А. Криминалистика: Учебник. - М.: Изд-во Эксмо, 2005. С. 331.

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

Аслида, бутун тергов цилиш жараёни, бу, доимо узгариб турувчи тергов вазиятларни х,ал цилиш мацсадида кетма-кетлик билан амалга ошириладиган курсатилган харакатлар ва тадбирлар тизимидир.

Тегишлича, тергов цилишда кейинги тадбирлар терговчи томонидан илгари сурилган тусмолларга асосан, содир этилган жиноят х,ацида олинган ва жабрланувчилар, гувохлар курсатувлари асосида, эксперт тадцицотлари, уяли алоца операторларидан ахборотларни сураб олиш, шунингдек бошца процессуал харакатлар ва тезкор-цидирув тадбирлари натижаларига асосан шаклланган ахборот базаси инобатга олган холда режалаштирилади.

Хуцуцни цуллаш амалиётини урганиш натижалари шуни курсатадики, босцинчиликни тергов цилишнинг кейинги босцичи учун цуйидаги тергов вазиятлари учрамоцда:

1. Жиноятчини "иссик излар" буйича излаш тадбирларини утказиш натижасида, шунингдек дастлабки шошилинч тергов харакатлари, тезкор-кидирув тадбирлар туфайли боскинчи) кулга олинди. Мазкур тергов вазиятида терговчининг иши кам муаммолик характерга эга, чунки жиноятчини цидиришга энди куч сарфланмайди. Шу билан бирга бундай шароитларда тергов цилиш жараёни айбланувчи иштирокидаги тергов харакатларни утказиш тактикасини танлашда терговчининг нотугри тактик харакатлари билан мураккаблашиши мумкин. Курилаётган вазиятда терговчи фацатгина айбланувчини суроц цилиш билан чекланмаслиги лозим (бу нарса амалиётда куп холатларда учратилмоцда), чунки, одатда, бу ерда содир этилган жиноий хддисанинг тафсилотлари, шунингдек уларни яшириш буйича чоралар аницланади. Айбланувчининг мазкур курсатувлари тергов ва процессуал харакатларнинг бутун мажмуаси билан мустахкамланиб айбланувчи судда уз курсатувларини узгартирган тацдирда, улар шахсни содир этилган хужумга алоцадорлигининг ягона исботи булиб цоладилар.

1.1. Айбланувчи сурок пайтида айбига тулик икрор булади.

Мазкур вазият зиддиятсиз характерга эга булади, чунки айбланувчи тергов харакатларини амалга оширишда бор имкониятларидан келиб чициб терговга ёрдам беради, жиноятдаги барча шерикларини курсатади ва уларнинг жиноий тажовуз жараёнидаги ролларини очиб беради.

Бундай холатда терговчининг иши айбланувчининг курсатувларини текширишга йуналтирилиши лозим. Бунинг учун тергов харакатлари утказилиб, улар жиноят субъектидан олинган маълумотлардан цатъий назар, содир этилган жиноий цилмишнинг объектив ва тулиц суратини ташцил цилади.

Бундан ташцари, айбланувчининг курсатувларини текширувини утказишнинг сабаби шундаки, шахс узига-узи тухмат цилиши ва ушбу билан тергов цилинаётган иш буйича хацицатни аницлашга тусцинлик цилиши мумкин.

Бундай вазиятда фош этувчи омиллар цуйидагилар булиши мумкин: бир неча цушимча суроцларни утказиш ва батафсил чизмани тузиш билан курсатувларни ходиса содир булган жойда текшириш; айбланувчини, эгалланган мулкларни ва жиноят цуролларини жабрланувчи ва гувохларга таниб олиш учун курсатиш;

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

afiÖ^aHyBHHHHHr ^HHoaT cogup STH.aëTraH naHTHga moöh. TepMHH.apHHH ^OH^amyBHHH aHHK^am (yHH aHÖ.aHyBauga xy^yM KH.um naHTHga MaB^yg.urHHH gacT.aÖKH cypoK naHTHga aHHK^afigH). TeproBauHHHr $HKpu öyHHaa, aHÖ.aHyBau y3Hra y3H TyxMaT KH^yBHH KypcaTyB.apHH ôepaëTraHHga (Öy xaKga aHÖ.aHyBaHHHHr myöxa.H XaTTH-xapaKaT^apu, a^HH, TeproB xapaKaT.apuga yTa $ao. umTHpoK STHm, s^>.oh KH^HHraH aHö.OBra MyT.aKO po3H Öy.um, mepuK.apu TH.ra o.HHraHuga acaÖHH.amum Ba öomKa), aHÖ.aHyBau TOMOHHgaH aMa.ra omupH.aëTraH xapaKaT.ap KepaK.H HaTH^a^apra o.hö Ke.Mac.HrHHH Ba ^HHoaTra a.OKagop öy.raH maxc.ap öapuöup ^hhohh ^aBOörap^HKKa TopTH.umHHH a.oxuga Ta^KHg.am .O3HM.

1.2. Cypon; naHTHga aftö^aHyBHH KypcaTyB^apHH 6epagH, aMMO Mai^yMOT^apHHHr Mai^yM k;hcmhhh amupagu. Ma3Kyp Ba3HaTga afiö.aHyBHH aHöura HKpop öy.uö, öupoK y3HHHHr mepuK.apu, ^hhohh ^ao.uaTHHHr ÖomKa snH3og.apu XaKHga öupoHTa KypcaTyB.ap öepMaHgu ëKH ë.FOH KypcaTyB.ap Öepagu.

ByHgaH mapoHTga TeproBau afiö.aHyBHHHH KymHMaa cypoK kh.hö, yHHHr MyaHaH gaBpgaru Öapaa xapaKaT.apuHH hmkoh gapa^aga öaTa^cu. aHHK^afigu. By Hapca afiö^aHyBHH TOMOHHgaH aBBa. KypcaTH.MaraH Öapaa xo.aT.apHH aHHK.am yayH .O3HM. CypoK gaBOMHga a.oxuga s^THÖopHH afiö.aHyBHHHH öockhhhh.hkhh öeBocHTa cogup STHmgaH o.gHH Ba KeHHH gycT.apu, TaHHm.apu ÖH.aH öy.raH Öapaa a.OKa.apra aHHK^HKHH KHpHTHm .O3HM.

TaKTHK ^HxaTgaH, maxcHH cypoK KH.um naHTHHH TaH.am, Ma^.yM gapa^aga yHHHr ëmu, MyKaggaM cyg.aHraH.Hru, xaëT Ta^puöacu, cogup STH.raH ^HHoaTgaru po.H Ba öomKa^ap ÖH.aH öe.rH.aHagu. Boara eTMaraH afiö.aHyBHHHH ëKH ryMOH KH.HHyBHHHH gapxo. cypoK KH.um a$3a.poK. ETap.uaa öy.MaraH xaëT Ta^puöacu Ty^afi.H "hcchk H3.ap" öyfiHHa cypoK KH.um h^oöhh HaTH^a^apHH Öepagu, ayHKH Boara eTMaraH maxc MycTaKH.fi paBHmga ëKH umra MaH^aaTgop öy.raH KaTTa.apHHHr Ta^cupu ocTHga y3 TacaBByp^apHHH y3rapTHpumra y.rypMaHgu. AKcHHaa, KaTTa ëm.H afiö.aHyBHHHH cypoK KH.umHH Öup KaHHa BaKTra, TaKTHK naHTHH, cypoK KH.um ^ohhhh TaH.am yayH Ba Terum.H ga.H..ap naHgo öy.ryHra Kagap KeauKTupum .O3HM.

MyKaggaM cyg.aHraH Ba myHHHr yayH MyaHaH ^hhohh xaTTH-xapaKaT.apHHHr aBBa.ru Ta^puöacura sra öy.raH maxcHH, öyHgaH Ta^puöara sra öy.MaraH maxc.apgaH ^apK^H y.apoK, KeapoK cypoK KH.um .O3HM. bhphhhh HaBÖaTga ^hhohh xaTTH-xapaKaT.apHHHr khhhkpok Ta^puöacura sra öy.raH maxc.ap cypoK KH.HHagu.

CypoK gaBOMHga o.HHraH KypcaTyB.apra aHHK.HK.apHH KHpHTHm Ba y.apHH MycTaxKaM.am yayH TeproBHH TOMOHHgaH: afiö.aHyBHH KypcaTyB.apuHH xoguca cogup öy.raH ^ofiga TeKmupum; TeproB SKcnepuMeHTH; ^aöp.aHyBHH, moxug.ap Ba ryBOx.apHH KymHMaa cypoK KH.um; KymHMaa Ky3gaH Keaupum Ba SKcnepTH3a.ap yTKa3H.agu.

Afiö.aHyBHH HmTHpoKHgaru TeproB xapaKaT.apHH yTKa3Hm ^apaëHHga TeproB KH.um HmTHpoKaH.apuga, öockhhhh 3HgguaT.H, ë.FOH KypcaTyB.apHH ôepaëTraHH, y3Hra y3H TyxMaT KH.umu ëKH KO.raH mepuK.apuHH Tapa^HHH o.umu xaKHga myöxa yHFOHraH TaKgupga, öyHgaH xaTTH-xapaKaT.apHHHr caöaö.apHHH aHHK.am .O3HM.

OgaTga, öyHHHr caöaöu myHgaKH, aHÖ.aHyBau cogup STH.raH ^HHoaT yayH ^a3O.aHHmHH xox^aMafigu, yHH cogup STH.Hmugaru y3 ypHHHH KaMaHTHpumra ypuHagu

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

хамда жиноят жойида цолдирилган излар ва жабрланувчига тан жарохатларини етказилиши хацида маълумотларни ошкора цилмайди.

Айбланувчи узининг шериги хацидаги маълумотларни ошкор цилмасдан, у билан яцинда танишганлиги, босцинчиликни биргаликда содир этишдан аввал тасодифан учраганлигини бахона цилган холатлар хам кам эмас. Бу нарса, хусусан, айбланувчи юриспруденция сохасидаги мутахассислар билан маслахатлашиб, шеригини цасддан ошкор цилмаслигига боглиц, чунки унинг шеригини борлиги аницланганида уларнинг жабрланувчига нисбатан биргаликдаги харакатлари босцинчилик сифатида, бироц бир гурух шахслар томонидан содир этилган сифатида квалификацияланади. Бу эса, жиноий цонунчиликка асосан, жиноятнинг квалификацияловчи аломати булиб, суд царорига салбий таъсир курсатиши мумкин.

Мазкур вазиятда жиноятчининг шерикларини аницлашда айбланувчининг нафацат вацтнинг охирги даври мобайнида, балки бундан узоцроц муддат мобайнида (2-3 ой) телефон сузлашувларини олиш лозим, чунки, одатда, жиноятдош шериклар узининг бир бири билан танишлигини фацатгина бевосита жиноятни тайёрлашда ёки у буйича тергов утказилганида маълум циладилар.

Таъцидлаш жоизки, айбланувчи томонидан ёлгон курсатувлар бошца сабабларга кура хам берилади: жиоятнинг бошца иштирокчиларининг цасос цилишидан цурциш, гаразли ниятда, яъни, пул мукофотини олиш, жиноий олам вакиллари орасида обру цозониш нияти.

Бундай шароитда айбланувчига, терговчи курсатувларни ёлгонлиги хацида билишини намойиш цилиб, содир этилган жиноятнинг хациций тафсилотларини курсатиш, курсатувларни ёлгонлигини фош этувчи далилларни тацдим этиш мухимдир.

Айбланувчини фош этишнинг мухим шарти, унинг шериклари томонидан уни цуллаб цувватламаслиги булиши мумкин. Ушбу туфайли терговчи шундай шароитларни яратиши лозимки, унда жиноятчининг шериклари айбланувчи билан богланишга харакат цилмайди. Бунинг учун, тезкор-цидирув тадбирларни топшириш, унинг яцин кариндошлари, яцин дустлари ва жиноятнинг фош этилмаган субъектлари хацида ахборотни бериб юбориши мумкин булган бошца шахслар билан телефон сузлашувлари ва почта жунатмалари устидан назоратни урнатиш йули билан, айбланувчининг фаолиятини назорат цилиш лозим.

Айбланувчининг шериклари цулга олинган ва айбланувчи жиноятнинг ташкилотчиси ёки жиноий цилмишни содир этиш пайтида босцинчи харакатини бошцарганлиги хацидаги курсатувларни бераётганлигини курсатиш булган тактик усул, айбланувчининг ёлгонини фош этишнинг самарали воситаларидан бири булиши мумкин. Айбланувчи яцин цариндошини, дустини химоя цилиб тарафини олган холларда, айбланувчини тергов цилинаётган жиноятни содир этишда хациций айбдор шахс билан ажратиши мумкин булган маълумотлардан фойдаланиш лозим. Айбланувчи жиноий фаолиятнинг фацатгина битта эпизод ёки айрим цисмларини тан олган вазиятларда: а) охирги йилларда ухшаш усул орцали содир этилган талончилик ва босцинчиликлар буйича барча очилмаган жиноий ишларни батафсил урганиш; б)

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

хар бир эпизод буйича батафсил суроцни утказиш; в) айбланувчини жабрланувчига таниб олиш учун курсатиш; г) оммавий ахборот воситалари имкониятларидан фойдаланиш лозим. Олиб борилган тадбирлар натижасида жиноятнинг барча иштирокчиларини ва жиноий фаолиятнинг бошца эпизодларини аницлашга эришилганида, тергов цилишни цонун томонидан белгиланган муддатда тугатишга улгуриш учун, терговчи узининг далиллар базасини махкамлаш буйича ишини аниц режалаштириши лозим. Ушбу туфайли айрим тергов харакатларини утказиш учун тезкор-цидирув ва терговга цадар текширув органлари жалб цилинишлари мумкин.

1.3. Сурок пайтида айбланувчи айбига икрор булишдан бош тортган. Бундай вазиятда айбланувчи иштирокидаги тергов харакатлари зиддиятли шароитларида утказилади. Айбланувчи Узбекистон Республикаси Конституциясининг 28-моддаси учинчи цисмига асосан гумон цилинувчи, айбланувчи узининг айбсизлигини исботлаши шарт эмас ва исталган вацтда сукут сацлаш хуцуцидан фойдаланиши мумкин10 Айрим холатларда айбланувчи тергов цилишга царшилик курсатади, тергов харакатлари тартибини бузади, тергов цилиш иштирокчиларини хацорат цилади, конвой ходимларига нисбатан жисмоний царшилик курсатади ва бошца. Бундай шароитларда тергов харакатларини тайёрлашда терговчи ИИОнинг махсус булинмалари ходимлари иштирокида айбланувчини цурицланишини такшиллаштириш, айбланувчининг тергов харакатини бузишга царатилган барча мумкин булган хийла-найрангларини назарда тутиши лозим. Босцинчи муцаддам жиноий жавобгарликка тортилган тацдирда, унинг шахсий йигма жилдини, жазони уташ жойларида ва унга нисбатан терговни утказиш пайтидаги хатти-харакатларини пухталик билан урганиш шарт. Бунинг учун ахлоц тузатиш муассасаларининг ходимлари, айбланувчи томонидан содир этилган жиноятлар буйича терговни утказган терговчилар билан маслахатлашиб олиш мацсадга мувофиц булади.

Бундай вазиятларда юзлаштириш, тергов эксперименти, шунингдек курсатувларни ходиса содир булган жойда текшириш каби тергов харакатларини утказиш мацсадга мувофиц эмас. Айбланувчини жабрланувчи ва гувохларга таниб олиш учун тацдим этиш харакати, айбланувчининг таниб олувчини куриш имкониятини истисно цилувчи шароитларда утказилиши шарт.

2. Жиноятчини "иссик излар" буйича кидириш юзасидан утказилган тадбирлар натижасида, шунингдек шошилинч дастлабки тергов харакатлар, тезкор-кидирув тадбирларни утказиш натижасида гумон килинувчи кулга олинмаган.

Мазкур тергов вазияти энг муаммоли характерга эга булиб, жиноятчининг шахсини хамда уни жойлашувини аницлаш буйича синчков мехнатни талаб этади. Ушбу вазиятда терговчининг жиноятчини аницлаш ва цулга олиш буйича харакатлар кетма-кетлиги (алгоритми)нинг цуйидаги дастури энг оптимал булиб куринади: жиноятчи томонидан цолдирилган ва цандайдир сабабларга кура биринчи куздан кечириш пайтида топилмаган изларни топиш мацсадида босцинчилик содир этилган

10 Узбекистон Республикаси Конституцияси. https://lex.uz/docs/6445145. Мурожаат килинган сана: 09.08.2024 йил

é

Ws,

References:

1. Y3ÖeKHcTOH Pecnyö.HKacu Конcтнтyцнacн. https://lex.uz/docs/6445145. Mypo^aaT KH.HHraH caHa: 09.08.2024 hh.

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

2. Гавло К. О. О следственной ситуации и методике расследования хищений, совершаемых с участием должностных лиц. Вопросы криминалистической методологии, тактики и методики расследования. - М.,2009. С. 90.

3. Драпкин Л.Я. Понятие и иллюстрация следственных ситуаций. Следственные ситуации и раскрытие преступлений. - Свердловск, 2007. - С. 28.

4. Герасимов И.Ф. Принципы построения методики раскрытия преступлений. Вопросы криминалистической методологии, тактики и методики расследования. -М.,1999. С. 82.

5. Селиванов Н.А. Советская криминалистика. Система понятий. -М., 2002. С. 117.

6. Шиканов В. И. Разработка теории тактических операций - важнейшее условие совершенствования методики расследования преступлений. Методика расследования преступлений. - М., 2006. С. 157.

7. Белкин Р.С. Курс советской криминалистики. - М., 2009. Т.З. С. 70.

8. Филиппов А.Г. Общие положения методики расследования отдельных видов и групп преступлений (криминалистической методики) Криминалистика: учебник / под общей ред. А.Г. Филиппова - 4-е изд. перераб. и доп. - М.: Высшее образование, 2009. С. 508-509.

9. Викторов Б.А. Вопросы совершенствования следственной работы. Вып. 3. - М., 2007. С. 7.

10. Ищенко Е.П., Образцов В.А. Криминалистика: Учебник. - М.: Изд-во Эксмо, 2005. С. 331.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.