Научная статья на тему 'СУВ ТАЪМИНОТИ ТАРМОҚЛАРИНИНГ ЭКСПЛУАТАЦИЯСИ'

СУВ ТАЪМИНОТИ ТАРМОҚЛАРИНИНГ ЭКСПЛУАТАЦИЯСИ Текст научной статьи по специальности «Строительство и архитектура»

CC BY
177
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Дренаж / ишчиларнинг вазифалари / қудуқлар координаталарини белгилари / ташқи текшируви қудуқлари / люкни тупроқ / қор ёки музлардан химоялаш самарадорлиги

Аннотация научной статьи по строительству и архитектуре, автор научной работы — Сув Таъминоти Тармоқларининг Эксплуатацияси, И. И. Муллаев, Ж. Т. Орзиматов, А. А. Асқарова

Мақолада сув таъминоти тизимларининг ишини ташкил этиш, эксплуатасия қилиш жараёнида қудуқ ва дренажларни нормал ишлаши учун, уларнинг конструктив эчимлари, ҳодим мажбуриятлари тизимлардаги ускуна ва жихозларни тўғри лойиҳалаш ва танлашга доир масалалар ҳамда сув таъминоти тизимларни қуриш масалалари ва усуллари, монтаж ишлари, созлаш масалалари ва синаш ишлари хамда улардан фойдаланишни самарадолигини ошириш йўллари таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «СУВ ТАЪМИНОТИ ТАРМОҚЛАРИНИНГ ЭКСПЛУАТАЦИЯСИ»

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

СУВ ТАЪМИНОТИ ТАРМОЦЛАРИНИНГ ЭКСПЛУАТАЦИЯСИ

Э. У. Мадалиев И. И. Муллаев Ж. Т. Орзиматов А. А. Аскарова

ФарПИ

АННОТАЦИЯ

Маколада сув таъминоти тизимларининг ишини ташкил этиш, эксплуатасия килиш жараёнида кудук ва дренажларни нормал ишлаши учун, уларнинг конструктив эчимлари, ходим мажбуриятлари тизимлардаги ускуна ва жихозларни тугри лойихалаш ва танлашга доир масалалар хамда сув таъминоти тизимларни куриш масалалари ва усуллари, монтаж ишлари, созлаш масалалари ва синаш ишлари хамда улардан фойдаланишни самарадолигини ошириш йуллари тахлил килинган.

Калит сузлар: Дренаж, ишчиларнинг вазифалари, кудуклар координаталарини белгилари, ташки текшируви кудуклари, люкни тупрок, кор ёки музлардан химоялаш самарадорлиги

Дренаж тармогининг нормал ишлаши учун у тизимли равишда текширилади. Дренаж тармогининг ишлаши ва холатини кузатишда икки турдаги даврий текширувлар мавжуд: ташки ва техник.

Тармокнинг ташки текшируви тармокнинг нормал ишлашидаги бузилишларни аниклаш, тузилмаларга тахдид солувчи шароитларни аниклаш, белгиланган иш режасига мувофик камида 2 ойда 1 марта уларнинг хавфсизлигининг ташки белгиларини текшириш учун амалга оширилади. Бундай текшириш икки кишилик гурух томонидан одамларни кудукларга туширмасдан амалга оширилади.

Ишчиларнинг вазифаларига координата белгиларини эскисини тиклаш ва янгиларини урнатиш киради. Координата белгилари кудукларга ёки уларга якин булган уйларнинг деворларига ва ёруглик устунларига урнатилади.

Дренаж тармогининг ташки текшируви кудукларнинг холатини, копкок ва люкларнинг яхлитлигини, лотокдаги окава сувлар сатхини, кудукларда ифлосликларни мавжудлигини текширишдан иборат. Ишчилар тармокни текширганда журналга шикастланганлигини (тупрокнинг чукиш жойлари ва кудукларнинг люклари, ноконуний уланишлар, кудукларни тупрок ёки кор билан тусиб куйиш) кайд этади. Агар ушбу камчиликлар аникланса, бригада иложи булса, уларни бартараф этиш чораларини куриши керак. Тармокдаги кудукларни текширишда ишчилар куйидаги операцияларни бажаради:

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

- йул харакати тукнашувидан химоя килиш учун кудуклар олдига химоя белгиларини урнатади;

- люкни тупрок, кор ёки муздан тозалайди;

- люкнинг ташки копкогини очади ва унинг бутунлигини текширади;

- кудукларнинг деворлари ва лотоклар юзасидаги шикастларни аниклайди;

- лотокнинг деворлари ва узидаги ифлосланишни кайд этади;

- кузатув вактини белгилаб чикинди сув окимининг характерини ва лотокларни тулдириш даражасини белгилайди;

- асбоблар курсаткичлари буйича газлар мавжудлигини назорат килади;

- харакатланувчи кранштейнлар, панжаралар, зинапоялар, шлюзлар, клапанлар холатини текширади;

- тармокда ер усти ёки бошка сув чикиши мавжудлигини кайд этади. Люкларни куриш ва текширишда уни кудукнинг огзига махкам урнатилганлигига эътибор берилади, яъни ташкаридаги сувни кудукларга тушмаслиги текшириб чикилади.

Кудукларни текширишда ва лотокларни окава сувларнинг харакатини кузатишда куйидагиларга эътибор бериш зарур:

- кудукларнинг лотокларида окимни мавжудлиги ёки ён томонлардан сувни лотокларга ташлаш;

- коллекторда сув кутарилганда ён уланишларни сув остида колиши;

- окава сувларнинг лотоклар буйлаб харакатланиш хусусиятлари;

- тармокнинг тикилиб колишга олиб келиш мумкин булган кум, ёгингарчилик ва аралашмаларнинг мавжудлиги ва бошкалар.

Окава сувларни чикиши аникланса, бригада унинг сабабларини (тикилиб колиш, окимнинг купайиши ва бошкалар) аниклаш ва уни бартараф этиш чораларини куриш учун диспетчерга хабар бериш керак.

Сув тошкини бошланишидан олдин дархол сув босган жойларда кудукларнинг юкори люк копкокларини герматиклигини таъминлаш керак. Копкокларнинг герметиклиги битум билан сингдирилган зичлагичлар, жгут ёки хамот ёрдами билан амалга оширилади. Ташки текширув ишларини бажариш учун икки кишидан иборат гурухда лом, белкурак, илгак, йул белгиси, газ анализатори ёки иккита АБВК лампаси, аптечка, текширилаётган тармок схемаси, текшириш натижаларини кайд этиш учун журнал булиши керак.

Дренаж тармогининг ундаги курилмалар ва иншоотларнинг ички холатини техник курикдан утказиш вакти - вакти билан амалга оширилади: -коллекторлар ва каналлар, люклар йилига 1 марта; -камералар, эстакадалар ва утиш жойлари хар чоракда камида 1 марта;

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

-катта диаметрли (2,5-5,4 м) каналлар учун 2 йилда 1 марта.

Техник курикдан утказиш жараёнида дренаж тармогининг холати, сув тармогининг гидравлик ишлаш шароити, нуксонлар тулик аникданиб, барча кудуклар ва утиш мумкин каналлар ичкаридан синчиклаб текширилади, ускунанаинг ишлаши текширилади ва кичик носозликлар бартараф этилади. Текширув махсус жадвалига мувофик асосан йилнинг иссик ёки кулай вактида амалга оширилади.

Кудукларни технрик курикдан утказишда лотоклар, кирувчи ва чикувчи кувурлар экплуатация жараёнида хосил булган нуксонларни аниклаш учун текширилади; Нарвонларни яхлитлиги текширилди; тупланган ифлосликлар тозаланади.Шу билан бирга тармокнинг кудукка уланган участкаларининг тугрилиги текширилади. Фавкулотда сувларпни чикаришни техник курикдан утказиш пломбаларининг мавжудлиги текширилади.

Кудукда ишлаш учун кушимча равишда куйидагилар булиши керак:

- кудук чукурлигидан 2 метр купрок аркон билан хавфсизлик камари;

- шланг билан изоляцияланган газ никоби;

- кул ёрдамида ишлайдиган ёки механик вентилятор;

- сигнал жилетлари, хавфсизлик дубилгалари.

Таъмирлаш ишларини бажаришда 0,13 метр кенгликдаги ок ва кизил ранглар билан буялган щит ва тусиклардан фойдаланиш керак. Узи окар коллекторларни диаметри 1,5 метр ва ундан катта каналларни техник курикдан утказиш окава сувлар тулик ёки кисман тухтатилган такдирда амалга оширилади. Одамларни кудларга (камераларга, шахталарга) тушуриш ва коллектордан утаётганда хар бир кудук учун камида 2 киши булиши керак. Коллектордан утиш камида 3 кишидан иборат булган бир гурух чиланганрлар учун рухсат этилади. Кудукларнинг газ билан ифлосланганлигини текшириш учун ЛБВК лампалар ёки газ анализаторлари кулланилади. Кудукларни ёки коллекторни газ билан ифлосланганлигини текширишда ЛБВК лампаси ер юзасида ёкилади ва аркон билан кудукка тушурилади. Шу билан бирга аланганинг ёниши назорат килинади. Оловнинг купайгани портловчи газлар мавжудлигини курсатди, пасайиши кисларод етишмаслигини курсатади. Агар олов тутаса ва учиб колса, бу кудукда одамлар учун зарарли газлар ва буглар мавжудлигини курсатади. Бензин буглари борлигида олов узаяди ва кук рангга айланади.

Лапманинг тинч, бир текис ёниши люкда зарарли газлар йуклигини курсатади. Диаметри 1,5 метргача булган тармокни техник курикидан утказиш телевизор курилмалари ёрдамида амалга оширилиши керак. Конструктив

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

тузилишига кура телевизор камералари 5 турга булинади: корпоратив, масофадан бошкариладиган, сетеллитли камералар, симсиз камералар, сузувчи камералар.

Телевизон диагностиканинг куйидаги усуллари мавжуд:

- автоматик;

- ярим автоматик;

- механик.

Босим кувурларини техник курикдан утказиш вантуз, задвижка ва клапанларни ишлашини текширишдан иборатдир. Задвижкаларни очиш ва ёпиш оркали уларни хизмат курсатиш хусусияти текширилади. Ушбу курилмаларнинг айланадиган кисмлари ойда 1 мартта мойланади. Текширув натижалари буйича ёзувлар булиши керак.

Дренаж коллекторларида углеводород ва метан газларининг мавжудлиги, хаво кисларод билан оксидланганда, уз-узидан ёниш ва портлашга олиб келиши мумкин.

Окава сувларнинг коррозион фаоллиги чикинди сув таркибий кисмларининг концентрациясига боглик булади. Тахминлар шуни кусатадики, шахар дренаж коллекторларида содир булган бахтсиз ходисаларнинг 70 % газ сульфат коррозияси ва 30 % механик мустахкамликнинг бузилиши билан боглик;.

Асосий коррозия агенти водород сульфиди H2S хисобланади. У сувда эрийди, бетоннинг тешикларига киради. Коллектор деворларида хосил булган конденсатда водород сулфидининг атмосфера кислород билан биокимёвий оксидалиниши содир булади

2H2S+02=2S+2H2Ü

Биокимёвий оксидланиши жараёнида хосил булган олтингугурт реакция натижасида сульфат кислотага оксидланади.

2S+302+2H20=2H2S04

Сульфат кислотанинг бетонга таъсири калций сульфат (гипс) ва калций сульфат алюминний хосил булишига олиб келади. Улар калций гидроксиди билан солиштирилганда мос равишда 2 ва 22,5 баробар купаяди. Ушбу бирикмалар туфайли юзага келган сезиларли кенгайиш дренаж тамокларининг бетон конструкцияларининг ёрилишига ва емирилишига олиб келади.

Газ коррозиясига карши курашиш учун дренаж тармоги коллекторларининг газ холатини назорат килишни ташкил этиш керак. Ишончли натижаларни олиш учун хар бир нуктада улчовлар сони камида 30 та булиши керак.

Олинган натижаларнинг уртача арифметик киймати унинг ПДК га тенг ёки ундан катта булса бу нукта коррокцион нукта хисобланади.

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

Маълумотларни кдйта ишлаш натижалари буйича урганилаётган дренаж тармогининг газ билан ифлосланиши харитаси тузилади.

REFERENCES

[1] Журевлиева И.В Эксплуатация систем водоснобжения и водоотведения: учоб, пособие изд 3 - е. Воронеж. 2015 - 137 с

[2] Соколов Л.И. Безопасность жизнедеятельности при эксплуатации систем м сооружений водоснябжения и водоотведения: Учебное пособие.-М: Инфра инженерня, 2018 - 136 с.

[3] Madraximov, M. M., Abdulkhaev, Z. E., & ugli Inomjonov, I. I. (2022). Factors Influencing Changes In The Groundwater Level In Fergana. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 30(2), 523-526.

[4] Рашидов, Ю. К., Каршиев, Ш. Ш., Рашидов, К. Ю., & Орзиматов, Ж. Т. (2019). Самодренируемые гелиоустановки: особенности защиты от гидравлических ударов при пуске и остановке циркуляционных насосов. In Экологическая, промышленная и энергетическая безопасностъ-2019 (pp. 1383-1387).

[5] Madraximov, M. M., Abdulkhaev, Z. E., & Orzimatov, J. T. (2021). GIDRAVLIK TARAN QURILMASINING GIDRAVLIK HISOBI. Scientific progress, 2(7), 377-383.

[6] Rashidov, Y. K., & Orzimatov, J. T. (2022). SOLAR AIR HEATER WITH BREATHABLE MATRIX ABSORBER MADE OF METAL WIRE TANGLE. Scientific-technical journal, 5(1), 7-13.

[7] Abdulkhaev, Z., Madraximov, M., Abdurazaqov, A., & Shoyev, M. (2021). Heat Calculations of Water Cooling Tower. Uzbekistan Journal of Engineering and Technology.

[8] Орзиматов, Ж. Т., Каршиев, Ш. Ш., & Жураев, О. А. (2019). СОЛНЕЧНЫЙ ВОЗДУШНЫЙ КОЛЛЕКТОР С ОТБОРОМ ТЕПЛА ОТ ФОТОЭЛЕКТРИЧЕСКОГО МОДУЛЯ ДЛЯ КРУГЛОГОДИЧНОГО ТЕПЛОСНАБЖЕНИЯ ЗДАНИЙ. In Актуальные проблемы строительства, ЖКХ и техносферной безопасности (pp. 394-396).

[9] Usarov, M., Usarov, D., & Mamatisaev, G. (2021, May). Calculation of a Spatial Model of a Box-Type Structure in the LIRA Design System Using the Finite Difference Method. In International Scientific Siberian Transport Forum (pp. 1267-1275). Springer, Cham.

[10] Rashidov, Y. K., Rashidov, K. Y., Mukhin, I. I., Suratov, K. T., Orzimatov, J. T., & Karshiev, S. (2019). Main reserves for increasing the efficiency of solar thermal energy in heat supply systems. Applied Solar Energy, 55(2), 91-100.

[11] Abdulkhaev, Z. E., Abdurazaqov, A. M., & Sattorov, A. M. (2021). Calculation of

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

the Transition Processes in the Pressurized Water Pipes at the Start of the Pump Unit. JournalNX, 7(05), 285-291.

[12] Madraximov, M., Yunusaliev, E., Abdulhayev, Z., & Akramov, A. (2021). Suyuqlik va gaz mexanikasi fanidan masalalar to'plami. GlobeEdit.

[13] Arifjanov, A., Otaxonov, M., & Abdulkhaev, Z. (2021). Model of groundwater level control using horizontal drainage. Irrigation and Melioration, 2021(4), 21-26.

[14] ABDULKHAEV, Z. E., Sattorov, A. M., & Shoev, M. A. O. (2021). Protection of Fergana City from Groundwater. Euro Afro Studies International Journal, 6, 70-81.

[15] Рашидов, Ю. К., Исмоилов, М. М., Орзиматов, Ж. Т., Рашидов, К. Ю., & Каршиев, Ш. Ш. (2019). Повышение эффективности плоских солнечных коллекторов в системах теплоснабжения путём оптимизации их режимных параметров. In Экологическая, промышленная и энергетическая безопасностъ-2019 (pp. 1366-1371).

[16] Usarov, M., Ayubov, G., Usarov, D., & Mamatisaev, G. (2022). Spatial Vibrations of High-Rise Buildings Using a Plate Model. In Proceedings of MPCPE 2021 (pp. 403418). Springer, Cham.

[17] Arifjanov, A., Samiev, L., Yusupov, S., Khusanova, D., Abdulkhaev, Z., & Tadjiboyev, S. (2021). Groundwater Level Analyse In Urgench City With Using Modflow Modeling And Forecasting System. In E3S Web of Conferences (Vol. 263, p. 03010). EDP Sciences.

[18] Мадрахимов, М. М., & Абдулхдев, З. Э. (2019). Насос агрегатини ишга туширишда босимли сув узатгичлардаги утиш жараёнларини хдсоблаш усуллари. Фаргона Политехника Институти Илмий-Техника Журнали, 23(3), 5660.

[19] Madaliev, E. U., Madaliev, M. E. U., Mullaev, I. I., Shoev, M. A. U., & Ibrokhimov, A. R. U. (2021). Comparison of Turbulence Models for the Problem of an Asymmetric Two-Dimensional Plane Diffuser. Middle European Scientific Bulletin, 18, 119-127.

[20] Madaliev, M. E. U., Maksudov, R. I., Mullaev, I. I., Abdullaev, B. K., & Haidarov, A. R. (2021). Investigation of the Influence of the Computational Grid for Turbulent Flow. Middle European Scientific Bulletin, 18, 111-118.

[21] Madaliev, M. E. U., Esonov, O. O. U., Maxsitaliyev, B. I. U., & Shavkatjonovna, T. F. (2022). Numerical Simulation Of The Energy Separation Effect In The Ranke-Hilsch Tube. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 31(2), 396-403.

[22] Usarov, M., Ayubov, G., Mamatisaev, G., & Normuminov, B. (2020, July). Building oscillations based on a plate model. In IOP Conference Series: Materials

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

Science and Engineering (Vol. 883, No. 1, p. 012211). IOP Publishing.

[23] Usarov, M. K., & Mamatisaev, G. I. (2020, November). Calculation on seismic resistance of box-shaped structures of large-panel buildings. In IOP Conference Series: Materials Science and Engineering (Vol. 971, No. 3, p. 032041). IOP Publishing.

[24] Усаров, М. К., & Маматисаев, Г. И. (2010). Вынужденные колебания коробчатой конструкции панельных зданий при динамических воздействиях. Проблемы механики, 2, 23-25.

[25] Malikov, Z. M., & Madaliev, M. E. (2021). Mathematical modeling of a turbulent flow in a centrifugal separator. Vestnik Tomskogo Gosudarstvennogo Universiteta. Matematika i Mekhanika, (71), 121-138.

[26] АБДУЛХДЕВ, З., & МАДРАХИМОВ, М. (2020). Гидротурбиналар ва Насосларда Кавитация Хрдисаси, Окибатлари ва Уларни Бартараф Этиш Усуллари. Узбекгидроэнергетика" илмий-техник журнали, 4(8), 19-20.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.