Научная статья на тему 'БУХОРО ВИЛОЯТИ ЎСУВЧИ БАЪЗИ ДОРИВОР ЎСИМЛИКЛАРНИ МАДАНИЙ ҲОЛДА ЕТИШТИРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ'

БУХОРО ВИЛОЯТИ ЎСУВЧИ БАЪЗИ ДОРИВОР ЎСИМЛИКЛАРНИ МАДАНИЙ ҲОЛДА ЕТИШТИРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ Текст научной статьи по специальности «Фундаментальная медицина»

CC BY
735
58
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Ключевые слова
дориворлик хусусияти / ўстириш / маданийлаштириш / технология / етиштириш / доривор ўсимлик. / medicinal properties / cultivation / culture / technology / cultivation / medicinal plant.

Аннотация научной статьи по фундаментальной медицине, автор научной работы — Махзуна Эшмуродовна Отамуродова, Зулайхо Рахимовна Яркулова

Ушбу ишда Бухоро вилоятида ёввойи ҳолда ўсувчи баъзи доривор ўсимликларнинг дориворлик хусусиятлари, биологияси ва уларнинг маданий ҳолда етиштириш технологиялари ўрганилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по фундаментальной медицине , автор научной работы — Махзуна Эшмуродовна Отамуродова, Зулайхо Рахимовна Яркулова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

BUKHARA REGION TECHNOLOGY OF CULTIVATION OF SOME MEDICINAL PLANTS

In this paper, the medicinal properties and biology of some wild-growing medicinal plants in the Bukhara region, as well as the technology of their cultivation, were studied.

Текст научной работы на тему «БУХОРО ВИЛОЯТИ ЎСУВЧИ БАЪЗИ ДОРИВОР ЎСИМЛИКЛАРНИ МАДАНИЙ ҲОЛДА ЕТИШТИРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ»

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 3 I ISSUE 4 I 2022 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

БУХОРО ВИЛОЯТИ УСУВЧИ БАЪЗИ ДОРИВОР УСИМЛИКЛАРНИ МАДАНИЙ Х,ОЛДА ЕТИШТИРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ

Махзуна Эшмуродовна Отамуродова Зулайхо Рахимовна Яркулова

Бухоро давлат университети магистри Бухоро давлат университети доценти

АННОТАЦИЯ

Ушбу ишда Бухоро вилоятида ёввойи хрлда усувчи баъзи доривор усимликларнинг дориворлик хусусиятлари, биологияси ва уларнинг маданий хрлда етиштириш технологиялари урганилган.

Калит сузлар: дориворлик хусусияти, устириш, маданийлаштириш, технология, етиштириш, доривор усимлик.

BUKHARA REGION TECHNOLOGY OF CULTIVATION OF SOME

MEDICINAL PLANTS

ABSTRACT

In this paper, the medicinal properties and biology of some wild-growing medicinal plants in the Bukhara region, as well as the technology of their cultivation, were studied.

Key words: medicinal properties, cultivation, culture, technology, cultivation, medicinal plant.

КИРИШ

Дунё давлатларида доривор усимликларни етиштириш, мавжуд генофондни саклаш ва бойитиш, доривор усимликларни табиий захираларини тиклаш хамда маданий холда купайтириш масаласи энг мухим йуналишлардан бири булиб, уз навбатида табиий препаратларни купайтиришда асосий восита хисобланади. Инсоният тарихида табиий усимликлардан тайёрланган дорилар жуда куп касалликларга даво сифатида кулланиб, бундан беш минг йиллар аввал дори воситаларини тайёрлашга доир рецептлар кулёзмалари бугунги кунгача сакланганлари мавжуд. Куп асрлар давомида инсонларни даволашда усимлик ва хайвонлардан олинган дори воситаларидан фойдаланиб келинган.

Айни пайтда хам халк табобати ва расмий тиббиётда доривор усимлик хом ашёларидан кенг фойдаланилмокда, бу эса уз урнида доривор усимликлар хом ашёсига булган талаб юкори эканлигини билдиради.

Хрзирги вактгача куплаб олимлар томонидан республика шароитида доривор усимликларни интродукцияси ва иклимлаштирилиши борасида

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

бирмунча ишлар амалга оширилиб келинган. Хусусан, профессор Ю.Мурдахаев томонидан, УзР ФА Ботаника институти хузуридаги Тошкент Ботаника богида 550 турга якин доривор усимликлар интродукцияси урганилган. Шунингдек, бугунги кунда эса узга худудлардан келтирилган усимликларнинг турли интродукция шароитларидаги биоэкологик хусусиятлари урганилмокда (Б. Ё. Тухтаев, А. В. Махмудов, Ш. Ш. Хуррамов)

Табиатдаги мавжуд усимликлар орасида доривор усимликларни урни бекиёсдир. Негаки, доривор усимликлар бошка усимликлар каторида турли мухитда усиб вегетация жараёнини амалга оширавермайди. Доривор усимликлар уз вегетациясини маълум бир худуд (усимлик к улай мослашган мух ит) да амалга ошира олади. Дархакикат баъзи усимликлар узининг яшаш фаолияти учун маълум бир мухит танлайди. Доривор усимликлар учун хам усиб, ривожланиши, насл колдириши учун кулай мухит ва жой керак булади.

Ернинг жугрофий (топографик) холатида, усимликларни уса олиши, таркалишини хисобга олиб, усимликларни усиш мухити (академик З. Зокиров усимликлар жойлашувини денгиз сатхидан баландлигига караб) куйидаги погона(пояс) ларга ажратилган. Чул - 400-500 м гача; Адир - 500-700 м дан - 1200-1600 м гача; Tof-1200- 1600 м дан - 2700 - 2800 м гача;

Яйлoв -2700 - 2800 дан юкори < ва х. к. поFаналарни хосил килади.

Узбекистон Республикасининг худудида, усимликларни усиш мухитида, жойлашиш жихатдан, денгиз сатхидан баландликда жойлашишига караб: тукай, чул, адир, tof, яйлов минтакларга булинади. Х,ар бир минтакада узига хос доривор усимликлар усади. Жумладан тукайда: жумрутсимон чаканда -Hippophae rhamnoides L., ингичка баргли жийда - Elaeagnus angustifolia L., кизилмия (силлик ширинмия) - Glycyrrhiza glabra L., оддий игр - Acorus calamus L., уч барг - Menyanthes trifoliata L., сарик нилуфар - Nuphar luteum (L.) Sm. ва бошка доривор усимликлар усади.

Чулда: tof эфедраси (кизилча) - Ephedra distachya L., рихтер салзаласи -Sasola richteri (Moq. ) Kar. ex Litv., итсигак - Anabasis aphylla L., ёвшан шувоFи -Artemisia diffusa H. Krasch., сассик коврак - Ferulla foetida L., оддий исирик -Peganum harmala L., аччикмия - Goebelia pashycarpa Schrenk ex c. A. Mey., тиканли ковул - Capparis spinosa L., тиканли маврак - Salvia spinosa L., шумFия (шум гиёх) - Cistanche salsa (C. A. Mey. ) Beck., ва бошка доривор усимликлар усади.

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

Узбекистон Республикасининг хар бир вилоятларида уз мухитига мослашган доривор усимликлар усади. Жумладан, Бухоро вилояти худудларида доривор усимликларнинг куйидаги турлари учрайди: аччик бодом

- Amygdalus bucharica Korsh., пакмок карикиз - Arctium tomentosum Mill., аччик шувок - Artemisia absinthium L., майда киркилган баргли шувок -Artemisia tenuisecta Nevski., оддий шувок - Artemisia vulgaris L., уч булакли иттиканак - Bidens tripartita L., доривор тирнокгул - Calendula officinalis L., тиканли ковул - Capparis spinosa L., оддий жаг-жаг - Capsella bursa-pastoris (L.) Medik., занггори сачратки - Cichorium intybus L., шумгия (шумгиёх) -Cistanche salsa (C. A. Mey. ) Beck., туркистон дуланаси (кизил дулана) -Crataegus turkestanica Pojark., тог эфедраси (кизилча) - Ephedra equisetina Bunge., ернок (топинамбур) - Helianthus tuberosus L., сасси; коврак - Ferula foetida L., шотора - Fumaria vaillantii Loisel., кизилмия (силли; ширинмия) - Glycyrrhiza glabra L., туксиз саминчуп - Herniaria glabra L., тешик далачой - Hypericum perforatum L., грек ёнгоги - Juglans regia L., доривор мойчечак - Matricaria recutita L., доривор кашкарбеда - Melilotus officinalis L., калампир ялпиз -Mentha piperita L., зуфо - Nepeta cataria L., оддий исирик - Peganum harmala L., катта зубтурум - Plantago major L., кушторон - Polygonum aviculare L., сузамчи (келин тили) - Polygonum hydropiper L., данакли оккурай - Psoralea drupacea Bunge., тогжумрут - Rhamnus cathartica L., итбурун наъматаги - Rosa canina L., япон сафороси - Sophora japonica L., доривор кокиут - Taraxacum officinale (L.) Weber ex F. H. Wigg., икки уйли газанда - Urtica dioica L., оддий маккажухори

- Zea mays L., ингичка баргли жийда - Elaeagnus angustifolia L., дамашк атиргули - Rosa damascena Mill. ва бошка доривор усимликлар усади.

Бухоро вилоятининг умумий ер майдонида усувчи усимликларнинг карийиб 2/3 кисми биологик фаол моддалар (БФМ) сакловчи ва турли касалликларни даволаш учун кулланиладиган шифобахш усимликлардир.

ДОРИВОР ВА ЗИРАВОР УСИМЛИКЛАРНИ МАДАНИЙ ^ОЛДА

ЕТИШТИРИЛИШИ

Республикада фармацевтика тармогини ривожлантиришга йуналтирилган инвестиция лойихаларини амалга ошириш, хорижий ва махаллий инвестицияларни фаол жалб этиш учун кулай шарт-шароитлар яратиш, доривор усимликлар хом ашёсини етиштиришнинг ноёб шароитларини инобатга олган холда махаллий доривор воситалар бозорини Узбекистонда ишлаб чикарилган юкори сифатли дори воситалари билан тулдириш, уларни чукур кайта ишлаш

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022—5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id—22257

хамда юкори кушилган кийматли фармацевтика махсулотлари ишлаб чикаришни ташкил этиш максадида кабул килинган Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 3 майдаги "«ЗОМИН-ФАРМ», «КОСОНСОЙ-ФАРМ», «СИРДАРЁ-ФАРМ», «БОЙСУН-ФАРМ», «БУСТОНЛЩ-ФАРМ» ва «ПАРКЕНТ-ФАРМ» эркин иктисодий зоналарини ташкил этиш тугрисида"ги ПФ-5032-сонли фармонининг ижроси юзасидан жойларда доривор усимликларни етиштириб, кайта ишлаш хамда дори воситалар ишлаб чикариш буйича эркин иктисодий зоналар ташкил этилиб, уз фаолиятларини амалга оширмокда.

Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 10 апрелдаги "Ёввойи холда усувчи доривор усимликларни мухофаза килиш, маданий холда етиштириш кайта ишлаш ва мавжуд ресурслардан окилона фойдаланиш чора-тадбирлари тугрисида"ги П^-4670-сонли карорининг ижросини таъминлаш максадида 2019 йил ва 2020 йил бахор мавсуми давомида доривор усимликлар кластерларини ташкил этилиши буйича жойлардаги фермер хужаликлари ва бошка кластерлар ташаббускорлари фаолиятлари урганилиб, кластерлар ташкил этиш имконияти булган, салохиятли 14 таси ажратиб олинди. Шуниннгдек, ушбу субъектларнинг кластер ташкил этиш буйича доривор усимликлар етиштириш, кайта ишлаш хажмлари прогнози ва манзилли руйхатлари Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамаси томонидан тасдикланди.Тасдикланган 14 та ташаббускор кластерларга доривор усимликларни етиштириш учун жами 1512 га ер майдонлари ажратилиши белгиланган. Жумладан бизнинг Бухоро вилоятида хам доривор усимликларни етиштирувчи кластерлар ташкил этишлган булиб, куйидаги жадвалда уларда тайёрланадиган доривор усимлик хом ашёларининг прогноз курсаткичлари акс эттирилган.

Бухоро вилоятида доривор усимликларни етиштирувчи кластерлар ташкил этишнинг руйхати ва доривор усимликлар етиштириш прогноз

КУРСАТКИЧЛАРИ

№ Туман номи Лойиха ташаббускори 3 ^ s £ Е S s s в ы t. 3S S s ® я s S 4 Я -i£ h Лойихан инг Молиялашти риш манбаи i s S « лор 3 а иа § « р я m ■ В I = 1 Жумладан ишлатилиши a g та * 1

с И SS - н ? >2 ю Я шундан: © с

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

экспорт ички бозорга

1 Ромитан "Чортук" МЧЖ Доривор усимлик- ларни етиштири ш ва вддо^лаш 700 300 400 10 9 9 - 9 - 7,5

2 Шофиркон "Аср гиё^лари" фермер хужалиги 150 50 100 10 9 - - - 9 3

ДОРИВОР УСИМЛИКЛАРНИ ЕТИШТИРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ

Биз куйида урганадиган доривор усимликларимиз Узбекистон Республикаси Давлат реестрига киритилган доривор усимликлар каторидан жой эгалагандир. Доривор мойчечак - Ромашка аптечная - Matricaria recutita L. Классификацияси. [

A) Тур- Species-Matricaria recutita L.

B) Туркум- Genus- Matricaria

C) Оила-Family-Asteraceae

D) Синф- Clases- Dicotyledones (икки уруг паллалилар)

E) Булим -Divisio - Angiospermae (ёпик уруглилар)

F) Усимликлар дунёси- Flora - Plantae

Хом ашёси. Гули

Ишлатилиши. Усимликнинг гуллари дамламаси меъда-ичак ва гинекологик яллигланиш касалликларида ишлатилади. Шунингдек, томок ва милклар яллигланганда томок ва огиз чайилади.

Усимликнинг тарщлиши. Усимлик МДХ, нинг Европа кисми жанубида, Кавказ, Крим, Украина, Сибирнинг жанубий районлари ва Урта Осиёда таркалган. Узбекистонда доривор мойчечак интродукция килинланган тур сифатида фермер хужаликлари томонидан купайтирилиб, фармацевтика саноатига хом ашё етказиб берилади.

Етиштириш технологияси. Куп йиллик тажрибалардан маълумки, мойчечак усимлиги ёругликни яхши куради, тупрок унумдорлигига унчалик талабчан эмас, азотли угитларни ёктиради, бегона утлар билан кучли ракобатлаша олмайди. Доривор мойчечак уругидан купаяди. Республикаданинг уртача механик таркибли, сугорилдаиган ва лалми тупрокларида етиштириш мумкин. Усимлик экишга ажратилган майдонга кузда 30-40 тн/га гунг ёки 80 кг/га суперфосфат солиниб, 20-25 см чукурликда шудгор килинади. Экишнинг

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022—5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id—22257

макбул мавсуми куз фасли хисобланади. Шунингдек, бахорда хам экиш мумкин. Кузги экиш лалми ерларда биринчи куз ёмгиридан кейин, октябрь охири-ноябрь бошларида утказилади. Бундан экиш максад, усимликни тупбарг холатида кишдан чикаришдир. Усимликни экиш эса баркарор совукдар бошланишига, яъни ноябрь охирлари декабрь бошларига тугри келиши лозим. Лалми ерда бахорги экиш яхши натижа бермайди. Бирок, мойчечак усиб ривожланиш даври кискалиги туфайли, сугориш шароитида хатто май ойининг бошларида экилганида хам яхшигина тупгул хосили олиш мумкин. Май ойи бошларида экилганида мойчечак уз мавсумини сентябрь охири октябрь бошларида тугатади. Бу вактда уругидан униб чиккан нихолларнинг айримлари гуллаши мумкин. Уз-узидан кукариб чиккан нихолларнинг аксарияти кишни тупбарг холатида утказади, улардан келаси йили экин сифатида фойдаланилади. Айни бир далада 2-3 йил узлуксиз мойчечак етиштириш мумкин, лекин унинг асосий ракиби булган бегона утлардан доимий равишда тозалаб туриш максадга мувофикдир. Бегона ут босган майдонидан бегонаут аралашган хом ашё олинади, шунингдек, асосий усимлик (доривор) сикилиб колиб, хосилдорлик кескин пасайиб кетади. Мойчечакнинг майда уруглари яхши унишининг асосий омили, уруг ерга сепилган тупрокнинг юкори катлами 5 даражада булиши ижобий натижани беради. Доривор мойчечак сабзавот экиш мосламасида катор оралари 50-60 см килиб экилади. Уруги нихоятда майда, уни бир текис экиш учун аввал уруг 1/10 нисбатда кум ёки гунгга аралаштирилиб экиш максадга мувофик. Йукса уругларини шамол учириб кетиши мумкин. Шу сабабли уруг сепилган ер енгилгина галтак машинада босиб утилади. Гектарига 2-2, 5 кг уруг сарфланади. Уруг 8- 10 кунда униб чикади. Уруглар униб чикиб 2-3 та барг хосил булгач, эгат олинади. Бунда майсалар жуда майда булганлигидан унинг тупрок остида колиб кетиши мумкинлигини назарда тутиш керак. Шунинг хаво курук вактда кичик-кичик эгатлар олинади. Сугорганда экин экилган эгатни сув ювиб кетмасилигини инобатга олиш керак. Бахорда майса куриниши биланок бегона утлардан тозланади. Вегетатция давомида усимлик холатидан келиб кичиб сугорилади ва шох-шаббаси туташиб кетгунича хар 2-3 марта сугорилгандан кейин ер юмшатиб турилади. Усимлик усиб ривожланиши давомида икки марта: биринчиси майса хосил булганининг 1015- кунда, иккинчиси - шоналаш даврида 30-40 кг/га минерал угит (азот) билан озиклантирилади. Экин униб чикканидан 30-40 кундан сунг гуллайди. Доривор мойчечак тупгуллари махсус ясалган асбоб ёки мойчечак йиггич ускуналарда йигилади. ^осилни неча бор йигиб олиш усимлик холатига

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

боглик (11 - 20 мартагача етиши мумкин). Усимлик уруги махсус ажратилган майдонда, уруг тулик пишиб етилган даврда саватчаларга йигилади. Уругнинг пишиб етилганлик даражаси саватчасининг узунчок, конуссимон шаклда булиши билан аникланади.

Усимликнинг гул саватчалари пишиб етилган юкори кисми тонгда, шудринг кутарилмасидан урокда уриб олинади ва зичламасдан бог-бог килиб махсус жой (брезен)га жойланиб, шийпонда сакланади. Бунда усимликнинг поясини ичкари томонга каратиб 2 катор жойланади ва боглар кизиб кетмаслиги назорат килиб турилади. Куриган боглар янчилади, уруглари турли аралашмалардан тозаланиб, совурилади ва копларга жойланади (уруг икки йилгача сак ланиши мумкин). Йигиб олинган тупгулларни тезда куритиш учун яхши шамол айланадиган шийпонга олиб борилиб, жовонларга хдр бир квадрат метрга 1-1,5 кг хдсобида ёйиб куйилади. Хом ашё етилганининг ташки белгилари: конус шаклидаги бутун ёки кисман ёрилиб тукила бошлаган гул саватчалари, улар гулбандсиз ёки 3 см. дан узун булмаган гулбанд колдиги. Саватчалари атрофи тилсимон ёки куплаб урта найсимон гуллардан иборат. Гул урни майда-майда, гуллаш аввалида ярим конуссимон, охирида конуссимон; саватча урами черепицасимон, купкаторли булиб, куплаб узунчок, учи тумток ва чеккалари кенг барглардан ташкил топган. Саватчанинг (тилсимон гуллардан ташкари) кенглиги 4-8 мм., тилсимон гуллар ранги ок, найсимонлариники сарик, саватча урами саргиш-яшил, хушбуй, таъми уткир. Ер устки кисми октябрь ойида уриб олинади ва даладан олиб чикилади. Ер устки кисми даладан олиб кетилганидан кейин эгатларда 80 кг/га дан фосфор берилади ва ер юмшатилади, бунда пушталар тепасидаги уругдан чиккан экин келгуси йил учун саклаб колиниши керак. Хрсилдорлик 7-8 ц/га ни ташкил этади.

Тавсиялар. Республиканинг исталган худудида катта плантациялар ташкил этиш ва юкори хрсил олиш мумкин.

Доривор тирнокгул - Календула лекарственная - Calendula officinalis L. Классификацияси:

A) Тур -Species-Calendula officinalis L.

B) Туркум-Genus- Calendula

C) Оила-Family-Asterаceae

D) Синф- Clases- Dicotyledones (икки уруг паллалилар)

E) Булим -Divisio - Angiospermae (ёпик уруглилар)

F) Усимликлар дунёси- Flora - Plantae

Хом ашёси: Гули

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022—5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id—22257

Ишлатилиши: Усимликдан тайёрланган препарат (суртма) жарохатлар ва йирингли яраларни даволашда, дамламаси эса гастрит ва гепатитни даволашда ишлатилади.

Усимликнинг тарцалиши. Узбекистоннинг барча худудида доривор ва манзарали интродуцент усимлик сифатида экилади.

Етиштириш технологияси. Доривор тирнокгул усимлиги илдиз тизими тупрокнинг 5-25 см ли катламида ётик тарзда тармокланган холда жойлашади. Усимлик унумдор тупрокни ёктиради. Кузда шудгорлаб дам бериб куйилган, шунингдек асосий ишлов бериб, экиладиган экин ерлар тирнокгул етиштириш учун кулай ерлардир. Усимлик узок вакт ва яхши гуллаши учун фосфор ва азотли угитлар солиш керак. Кузги шудгор вактида хар ерга 30-40 тн/га гунг ёки 20 тн/га гунгга 45 кг/га азотли ёки 60 кг/га фосфорли угитлар аралаштириб солинади. Бегона утлардан тозаланган унумдор тупрокларда тирнокгул экинзорини 2-3 йил саклаш мумкин. Бунда кайта экиш талаб этилмайди. Эгат пуштасида кучатлар колдирилиб, культиватор ёки кетмон ёрдамида ягона килиш йули билан эгатлардан ортикчаси олиб ташланади. Доривор тирнокгул эрта бахорда (февралнинг охири ёки мартнинг бошида) ёки кеч кузда (октябрь охирида) экилади. Уруг 2-3 см чукурга кадалади. Гектарига 10- 12 кг дан уруг сарфланади. Катор оралари 60 см. Уруг эккич ускуна ёрдамида экилади. Апрелда майса хосил булади. Х,ар туп кучатда 3-4 та барг чикканидан сунг эгат олинади. Илик куз фасли чузилиб кетганида уругларнинг бир кисми кукаради, уни кишда совук урмайди. Кишдан чиккан кучатлар 3540 кунда, апрель охири - май бошларида гуллайди. Буз тупрокларда каткалок хосил булиши, кучатларнинг усишига тускинлик килиб, экиннинг сийраклашувига олиб келади. Агар уруг экилаётганда 1/3 нисбатда гунг (чириган) аралаштирилса, каткалок хосил булишини олди олинади. Каткалокни бузиш учун 3 МВН-2, 8 айланма мотига, майда мола, игнали галтак машина кулланади. Айланма мотига ва енгил моладан уруг буртганда, лекин кукариб чикмаган даврда фойдаланиш мумкин. Зеро, каткалок кучирилаётганда тирнокгулнинг хали кучсиз нихоллари зарарланади. Новдалар пайдо булганда каткалок игнали галтак ёрдамида кучирилади, чунки унда нихоллар зарарланмайди. Дастлабки уток вактида сийраклаштирилиб (ягана к илиниб), катор оралари 15-20 см масофада хар бир уяда 1-2 тадан усимлик колдирилади. Катордаги бегона утлар тозалаб ташланади, катор ораларига эса тракторли культиватор кулланади. Мавсум давомида тирнокгул экинзори 13 марта сугорилади (майда-1,июнь-июль-август-2-3 мартадан, сентябрь-2). ^ар

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

2-3 cyFopumgaH KefiuH, mox-maSSacu Sup-Supu SunaH TyTamuS KeTryHura Kagap ep MMmaranagu, Karopnapgaru SeroHa ycuMnuKnap HyKoTunagu.

Ychmhhk axmn pnBO^naHHÖ mox-maSSanapu SanaHg Synumu, TynrynnapugaH w^opn xpcun eramrapum ynyH reKTapura 50 Kr xucoSuga hkkh MapTa a3OTHH yFHT Sepunagu: öhphhhh yrnTnam - Mafica xpcun SynraHugaH 1520 KyH KefiHH, hkkhhhhch rynnamHuHr SomnaHumuga yTKasunagu. ^oönapga Maxcyc ypyFHHHHK экннзopnapн Sapno этнnraннga TeKnc, cyB TatMHHOTH axmn Ba xpcungop TynpoKnu ep a^paranagu. EyHgafi MafigoHnapga gopnBop TupHoKryn arpoTexHonornacn caHoaT ynyH xom ame eTumTupunaguraH экннзopnapgaгнгa yxmam, neKuH SyHgarugaH ^apKnu ynapoK ycuMnuKnap opacugaru Maco^a 2025 cm Synagu. Eup Tyn ycuMnuKgaH 20 rp (6at3aH KynpoK), 1 reKTap экннзopgaн 6000-8000 rp ypyF onuHagu. ryn caBarnanapu TynuK numuS eTunraHuga ypyF fiuFumra Kupumunagu. ryn caBarnanapu YcuMnuKga y3OK BaKT Typagu. OgaTga, KupoB TymraHga, caxapnaS ypyF caBarnanapu Kynga eKu HOBganapHuHr ypyFnu WKopu kucmu ypoKga ypunagu. KupKunraH HoBganap Kon, KyTu eKu KeHr caBaraapra ^oönaHagu eKu 6of-6of KunuS SoFnaS xupMOHra eßunagu. Ey epga ronKa KunuS efiuS KypuTunagu, KefiuH AHnunagu. YpyFnap öeroHa apanamManapgaH TO3anaHagu, эnaкgaн yraasunuS, KanuH Konra conuS KypyK ^ofiga caKgaHagu (ypyF napu 4-5 nun caK naHagu). ^opuBop TupHoKrynHu rynnam gaBpu Mafi oxupugaH Hoaöp ofiurana gaBoM этagн. Eз Ba ^ $acnu gaBoMuga x,ap 2-3 KyHga Tynrynnapu hufuS onuHagu. Kynga fiuFunraHuga ryn caBarnanapu ryn SaHgu acocugaH Tynrynga 1-2 cm SaHg KongupuS hufuS onuHagu. ^anagaH ycuMnuKHuHr ep ycTKu kucmu onuS KeTunraHgaH cyHr эгaraapгa 80 Kr/ragaH ^oc^opnu yFuT conuHuS, nyKyp xaöganagu. XpcungopnuK 6-8 ц/гa TamKun этagн.

Taecunnap. ^opuBop TupHoKrynHu pecnySnuKaHuHr Sapna xygygnapuga

eTumTupum MyMKuH.

K^aMnnp H^nH3 - MflTa nepenHaa - Mentha piperita L. Knaccu^uHauiuncu:

A) Typ- Species-Mentha piperita L.

B) TypKyM- Genus- Mentha

C) Ouna-Family-Lamiaceae

D) Cuh$- Clases- Dicotyledones (ukku ypyF nannanunap)

E) EynuM -Divisio - Angiospermae (enuK ypyFnunap)

F) YcuMnuKnap gyHecu- Flora - Plantae

Xom awecu: Eapru

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022—5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id—22257

Ишлатилиши: Усимлик баргидан тайёрланган дамлама ва эфир мойи тинчлантирувчи, спазматик, антисептик восита сифатида кулланилади.

Усимликнинг тарцалиши. Узбекистонда калампир ялпиз усимлиги кишлок хужалиги ер майдонларида етиштирилади.

Етиштириш технологияси. Ялпиз устириш учун мулжалланган майдон кузда 25 см чукурликда хайдалади. Хдйдашдан олдин танланган 20 т/га чириган гунг ва 100 кг/га фосфор солинади. Ялпиз илдизпоя-каламчадан купайтирилади. Экишдан олдин 8-10 см узунликда каламчалар тайёрланади. Каламчалар март-апрель ойларида 10 см чукурликда тайёрланган эгатлар бир-биридан 20-25 см масофада экилади. Катор оралари 60 см булганда бир гектар ерга 7-8 мингта илдизпоя-каламчалари зарур булади. Экилгандан сунг сугориш эгатлари олинади ва тупрок сувга туйингунга кадар сугорилади. Ялпизнинг ривожланиб яхши хосил бериши мунтазам сугориб ва угитлаб туришга боглик. Калампир ялпиз органик ва минерал угитларга жуда талабчан. Усимлик экилгандан 17-20 кун утгач ёки ён шохлари пайдо булиши билан 40 кг/га азот, 20 кг/га калий угитлари билан озиклантирилади. Иккинчи озиклантириш шоналаш фазасида 40 кг/га азот ва 30 кг/га фосфор угитларини бериш билан амалга оширилади. Калампир ялпиз гуллаш фазасида минерал угитларни жуда куп талаб килишини хисобга олиб, азотли ва калийли угитлар 30 кг/га солиб, озиклантириш тухтатилади. Вегетация давомида биринчи ва кейинги йил 100 -120 кг/га азот, 80 кг/га фосфор ва 60 кг/га калий угитлари билан озиклантирилади. Тупрок доим нам холатда булиши керак. Вакти-вакти билан тупрокни юмшатиб туруш ва бегона утлардан тозалаш хам мухум ахамият касб этади. Етарли даражада сугорилмаса, усимлик буйи калта булиб, кам хосил беради. Вегетация давомида усимлик холатидан келиб чикиб сугорилади. Заруратга караб, ер юмшатилади. Туртинчи йили бахорда дала культиваторлар ёрдамида агдарилади ва илдизпоялари йигиб олиниб, бошка майдонга экилади. ^осилдорлик дастлабки 1-2 йилларда 4-5 ц/га, 3-4 йиллардан 15-17 ц/га ни ташкил этади.

Тавсиялар. Х,ар бир иклим шароитларида усимликни купайтиришни узига хос томонлари мавжуд. Усимлик механик таркиби огир, шур, кумли ва унумсиз тупрокларда ёмон ривожланади ва илдизпоялари яхши шаклланмайди. Илдизпояли усимлик сифатида катта плантацияларда хосилдор ва кумок тупрокларда етиштириш мумкин. Экологик ва иклим шароитлари усимликдаги эфир мойларининг микдори ва сифатига таъсир этади. Усимликда юкори микдордаги эфир мойлари намлиги пастрок булган тупрокларда, энг юкори вегетатив масса эса намлиги юкори булган тупрокларда олинади. Ялпиз узун

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

кун усимлиги сифатида каралади: узун кун шароитида усимлик киска кун шароитига караганда узининг яхши усганлиги, таркибидаги эфир мойининг куплиги билан фаркланади. Куёш радиацияси куп булган шароитда хам эфир мойининг микдори ошади. Шимолий минтакаларда устирилган усимликда эфир мойларининг микдори кам булсада, таркибидаги асосий ментол моддасининг микдори ортади.

Сассик; коврак - Ферула вонючая - Ferula foetida (Bunge) Regel. Классификацияси:

A) Тур- Species-Ferula foetida L.

B) Туркум- Genus- Ferula

C) Оила-Family-Apiаceae

D) Синф- Clases- Dicotyledones (икки уруг паллалилар)

E) Булим - Divisio - Angiospermae (ёпик уруглилар)

F) Усимликлар дунёси- Flora - Plantae

Хом ашёси: Илдизи

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Ишлатилиши: Усимликнинг илдизидан олинган елим, тиббиётда томир тортишига карши восита, асабни тинчлаштиришда, шунингдек, астма хасталигида кулланилади.

Усимликнинг тарцалиши. Сассик коврак усимлиги Кашкадарё, Сурхондарё (Шерабод), Фаргона водийси, Навоий (Зарафшон дарёсининг к уйи кисмида, Кизилк ум), Самарканд (Ургут) вилоятлари, Бухоро ва Устюртда таркалган. Усимлик кургокчиликка чидамли, усиш шароитларига талабчан эмас. Урта Осиёда ковракларнинг 104 тури учрайди. Узбекистон флорасида 45 тури келтирилган. Узбекистон Кизил Китобига 5 тури киритилган: сассик коврак, майда киркилган баргли коврак, узгарувчан баргли коврак, сумбул коврак, кухистон ковраги, тожик коврак ва бошкалар. Узбекистонда саноат масштабларида ковракнинг икки тури: сассик коврак ва тожик коврак ишлатилади.

Етиштириш технологияси. Усимлик уругларини экиш оркали купайтирилади. Экишдан олдин тупрокни бегона утлардан тозаланади, органик ва минерал угитлар билан бойитилади. Экиш учун маъкул жой, усимлик табиий усиш ареалига якин худудлар хисобланади. Асосий шудгорни 25-30 см чукурликда утказилади. Кенг каторли килиб экилади. Каторлар ораси 70 см, экиш нормаси 2-3 кг/га, экиш чукурлиги 2-3 см. Экиш муддати ноябрь-декабрь ойлари хисобланади, чунки кузда уругни унишга йул куймаслик керак. Бахорда, март ойининг урталарида уруглар униб чикади. Усимликда

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

иккинчи чин барг хосил булгандан сунг бегона утлардан тозаланади ва ягона килинади. 40-50 см. да бир тупдан усимлик колдирилади.

Тавсиялар. Кизилкумнинг Гарбий ва Жануби-Шаркий чул худудларида йилига 200 тонна смола тайёрлаш мумкин. Шунингдек, Кашкадарё, Сурхондарё, Бухоро, Навоий, Самарканд ва Тошкент вилоятларида плантацияларини ташкил этиш максадга мувофикдир.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президентининг "Ёввойи холда усувчи доривор усимликларни мухофаза килиш, маданий холда етиштириш, кайта ишлаш ва мавжуд ресурслардан окилона фойдаланиш чора-тадбирлари тугрисида"ги ПК-4670-сонли карори, 10.04.2020 й.

2. Белолипов И. В. Краткие итоги первичной интродукции растений природной флоры Средней Азии в Ботаническом саду АН УзССР // Интродукция и акклиматизация растений: Сб. науч. тр. - Ташкент, БС АН УзССР, 1976. вып. 13. -С. 9-58.

3. Дылевский А. А. Опыт культуры лекарственных растений в питомнике. Отделение по культуре лекарственных и технических растений при Туркестанском обществе сельского хозяйства // Туркестанское сельское хозяйство. -М. : 1917. -№ 2. -С. 116-126.

4. Мухамеджанов Н. З., Азизов С. З., Мухамеджанова Н. З. - Энциклопедия лекарственных растения Узбкистана - «Узбекистан» Ташкент - 2017 г.

5. Мурдахаев Ю. М. Новые для специализированных хозяйств Узбекистана лекарственные растения. - Ташкент, Уз НИИНТИ, 1982. -2 с.

6. Тухтаев Б. Ё., Махмудов А. В., Хуррамов Ш. Ш. - Узбекистонда экма заъфарон (шафран посевной - Crocus sativus L. ) интродукцияси ва плантацияларини тьашкил этиш - Тошкент "Навруз" 2018 й.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.