Научная статья на тему 'СУТ БЕЗИ ФИБРОЗ-КИСТОЗ КАСАЛЛИКЛАРИНИНГ ХАВФ ОМИЛЛАРИ ВА МОРФОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ'

СУТ БЕЗИ ФИБРОЗ-КИСТОЗ КАСАЛЛИКЛАРИНИНГ ХАВФ ОМИЛЛАРИ ВА МОРФОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Клиническая медицина»

CC BY
4497
66
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
сут бези ўсмаси / рак олди касалликлари / мастопатия / дисгормонал касалликлар / апаптоз / фиброаденома / фиброз-кистоз касаллик. / breast cancer / precancerous disease / mastopathy / dyshormonal diseases / apoptosis / fibroadenoma / fibrocystic disease.

Аннотация научной статьи по клинической медицине, автор научной работы — Юлдашев Бахром Собиржанович, Хаджимуратова Мехрибон Хаджимуратовна

Мақолада рак олди касалликларидан фиброз-кистоз касаллик(ФКК)ёки мастопатиялар, сут безининг яхши сифатли дисплазиялари(СБЯД), фиброаденома(ФА) ва сут бези саратони (СБС) этиологияси ва хавф омилларининг ўзаро боғлиқлиги сут бези саратони хавфи ортиши билан боғлиқ бўлган ФКК нинг патогенези ва морфогенези, сут бези хужайраларидаги апоптотик омилларнинг ривожланиш механизмлари кенгроқ ёритилади. Бир қанча хавф омиллар аёлнинг танасида гормонал мувозанатни бузади, сут бези тўқималарида гиперэстерогенезм ва без эпителийсининг гиперпролифератсиясини келтириб чиқаради, бу эса ФКК ривожланишига, туғма ёки орттирилган ген шикастланиши бўлса СБС ривожланишига олиб келади. ФКК билан оғриган беморларда хал қилувчи омил биопсия натижасида олинган сут бези тўқималарининг морфологик текширувидир. ФКК нинг пролифератив бўлмаган шаклида СБС хавфи ошмайди ёки минимал даражада бўлади. ФКК нинг атипиясиз пролифератив шакли билан кўкрак саратони хавфи икки баробар ошса, атипик шакли билан 4 баробар ортади. ФКК нинг лобуляр ёки каналчалар карсинома in citu шакли билан СБС нинг хавфи максимал даражада –12 баробаргача ортади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FACTORY RISK AND MORPHOLOGICAL CHARACTERISTICS OF FIBROCYSTIC DISEASE OF MAMMARY GLANDS

The article discusses the etiology of fibrocystic disease (FCD) or mastopathy, benign breast dysplasia (BВD), fibroadenoma (FA) and breast cancer (BC) from precancerous conditions, as well as the association of risk factors with an increased risk of breast cancer, more the pathogenesis and morphogenesis, mechanisms of development of apoptosis factors in breast cells are described in detail. FCD and breast cancer share a common etiology, most of the risk factors are the same for them. Multiple risk factors disrupt the hormonal balance in a woman's body, cause hyperestrogenism and hyperproliferation of the epithelium in the breast tissue, which leads to the development of FCD, and in the presence of congenital or acquired gene damage, to the development of breast cancer. Decisive in assessing the risk of breast cancer in patients with FCD is a morphological study of breast tissue obtained by biopsy. The risk of breast cancer does not increase or is minimal in the non-proliferative form of FCD. In the proliferative form of FCD without atypia, the risk of breast cancer increases by 2 times, with atypia by 4 times. The risk of developing breast cancer in FCD with ductal or lobular carcinoma in situ is the highest and may increase 12-fold.

Текст научной работы на тему «СУТ БЕЗИ ФИБРОЗ-КИСТОЗ КАСАЛЛИКЛАРИНИНГ ХАВФ ОМИЛЛАРИ ВА МОРФОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ»

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

СУТ БЕЗИ ФИБРОЗ-КИСТОЗ КАСАЛЛИКЛАРИНИНГ ХАВФ ОМИЛЛАРИ ВА

МОРФОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ Юлдашев Бахром.Собиржанович

Тошкент Тиббиёт Академияси Урганч филиали Патоморфология кафедраси мудири Т.ф.н доцент Хаджимуратова Мехрибон. Хаджимуратовна

Патоморфология кафедра ассистенти

Урганч шахри. mekhribon91@bk.ru https://doi. org/10.5281/zenodo.7353954 Аннатоция. Мацолада рак олди касалликларидан фиброз-кистоз касаллик(ФКК)ёки мастопатиялар, сут безининг яхши сифатли дисплазиялари(СБЯД), фиброаденома(ФА) ва сут бези саратони (СБС) этиологияси ва хавф омилларининг узаро боглицлиги сут бези саратони хавфи ортиши билан боглиц булган ФКК нинг патогенези ва морфогенези, сут бези хужайраларидаги апоптотик омилларнинг ривожланиш механизмлари кенгроц ёритилади.

Бир цанча хавф омиллар аёлнинг танасида гормонал мувозанатни бузади, сут бези туцималарида гиперэстерогенезм ва без эпителийсининг гиперпролифератсиясини келтириб чицаради, бу эса ФКК ривожланишига, тугма ёки орттирилган ген шикастланиши булса СБС ривожланишига олиб келади. ФКК билан огриган беморларда хал цилувчи омил биопсия натижасида олинган сут бези туцималарининг морфологик текширувидир. ФКК нинг пролифератив булмаган шаклида СБС хавфи ошмайди ёки минимал даражада булади. ФКК нинг атипиясиз пролифератив шакли билан кукрак саратони хавфи икки баробар ошса, атипик шакли билан 4 баробар ортади. ФКК нинг лобуляр ёки каналчалар карсинома т еНи шакли билан СБС нинг хавфи максимал даражада -12 баробаргача ортади.

Калит сузлари: сут бези усмаси, рак олди касалликлари, мастопатия, дисгормонал касалликлар, апаптоз, фиброаденома, фиброз-кистоз касаллик.

ФАКТОРЫ РИСКА И МОРФОЛОГИЧЕСКАЯ ХАРАКТЕРИСТИКА ФИБРОЗНО-КИСТОЗНО БОЛЕЗНИ МОЛОЧНОЙ ЖЕЛЕЗЫ Аннатоция. В статье обсуждается этиология фиброзно-кистозной болезни (ФКБ) или мастопатии, доброкачественной дисплазии молочной железы (ДДМЖ), фиброаденомы (ФА) и рака молочной железы (РМЖ) из предраковых состояний, а также связь факторов риска с повышенным риском рака молочной железы, более подробно описаны патогенез и морфогенез, механизмы развития факторов апоптоза в клетках молочной железы.

ФКБ и РМЖ имеют общую этиологию, большинство факторов риска являются одинаковыми для них. Множественные факторы риска нарушают гормональный баланс в организме женщины, вызывают гиперэстрогению и гиперпролиферацию эпителия в ткани молочных желез, что приводит к развитию ФКБ, а при наличии врожденных или приобретенных повреждений генов - к развитию РМЖ. Решающим в оценке степени риска РМЖ у больных ФКБ является морфологическое исследование ткани молочных желез, полученной при биопсии. Риск РМЖ не повышается или является минимальным при непролиферативной форме ФКБ. При пролиферативной форме ФКБ без атипии риск РМЖ возрастает в 2 раза, с атипией - в 4 раза. Риск развития РМЖ при ФКБ с

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

протоковой или дольковой карциномой in situ является максимальным и может увеличиваться в 12 раз.

Ключевые слова: рак молочной железы, предраковое заболевание, мастопатия, дисгормональные заболевания, апоптоз, фиброаденома, фиброзно-кистозной болезни.

FACTORY RISK AND MORPHOLOGICAL CHARACTERISTICS OF FIBROCYSTIC DISEASE OF MAMMARY GLANDS

Abstract. The article discusses the etiology of fibrocystic disease (FCD) or mastopathy, benign breast dysplasia (BBD), fibroadenoma (FA) and breast cancer (BC) from precancerous conditions, as well as the association of risk factors with an increased risk of breast cancer, more the pathogenesis and morphogenesis, mechanisms of development of apoptosis factors in breast cells are described in detail.

FCD and breast cancer share a common etiology, most of the risk factors are the same for them. Multiple risk factors disrupt the hormonal balance in a woman's body, cause hyperestrogenism and hyperproliferation of the epithelium in the breast tissue, which leads to the development of FCD, and in the presence of congenital or acquired gene damage, to the development of breast cancer. Decisive in assessing the risk of breast cancer in patients with FCD is a morphological study of breast tissue obtained by biopsy. The risk of breast cancer does not increase or is minimal in the non-proliferative form of FCD. In the proliferative form of FCD without atypia, the risk of breast cancer increases by 2 times, with atypia - by 4 times. The risk of developing breast cancer in FCD with ductal or lobular carcinoma in situ is the highest and may increase 12-fold.

Key words: breast cancer, precancerous disease, mastopathy, dyshormonal diseases, apoptosis, fibroadenoma, fibrocystic disease.

Кириш. ФКК сут безининг энг кенг таркалган патологиясидир. ФКК статистик руйхат билан юритилмайди, аммо х,исоб китоблар ва турли муаллифларнинг фикрига кура, унинг аёллар популяциясидаги частотаси 50% гача етади. [1, 2]. Хозирча ушбу патологияни ташхислаш ва даволашнинг умумий кабул килинган терминологияси, ягона тамойиллари мавжуд эмас, айрим адабиётлар маълумотларига кура бу масала буйича фарк тафовутлар келтирилган. Махаллий ва хорижий адабиётларда аникланишича ушбу патология одатда, "мастопатия", "фиброз-кистоз касаллик", "фиброаденоматоз", "сут безининг гормонал дисплазияси", "сут бези яхши сифатли дисплазияси" атамалари билан ишлатилади. Бу атамаларнинг барчаси аслида сут безида шиш, масталгия, тукималарда диффуз ва тугунли х,осилалар, баъзан сургичдан патологик ажралмалар пайдо булиши билан тавсифланган кукрак бези касалликларини билдириш учун ишлатилади. Сут безининг яхши сифатли касалликларида рентген маммографик ва ултратовуш текшируви (УТТ) утказганимизда х,осилалар ва кисталар аникланади, гистологик текширувда гиперплазия, каналчалар ва булаклар тузилмаларда эпителий тукималарининг атипик гиперплазияси, бириктирувчи тукималарнинг гиперплазияси аникланади. Узок вакт давомида бу СБС нинг олдининг боскичи сифатида каралган, ФКК алох,ида нозологик бирлик сифатида XIX аср охирида ажратилган. Хозирги кунда ФКК хакида карашлар сезиларли даржада узгаришга учраган, умуман олганда бу патология кукракдаги онкологик жараённинг олдинги боскичи эмас. Бирок СБС ривожланишидаги ФКК ролини эътиборсиз колдирмаслик керак. СБС билан касалланиш даражаси юкори булган

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 уП 30 поуаЬг | 8о1епй818.и2

мамлакатларда ФКК таркалиши хам юкори; СБС билан касалланиш даражаси паст булган мамлакатларда ФКК билан касалланган аёллар сони хам пастлиги аникланган. ХХ асрда куплаб мамлакатларда СБС билан касалланишнинг баркарор усиши ФКК таркалишининг параллел усиши билан биргаликда келган [3, 4].

Кукрак бези саратони дунёда аёллар орасида учрайдиган саратон касалликларининг энг кенг таркалган тури булиб, 13 ёшдан 90 ёшгача булган х,ар 100 000 аёлга 99,4 та х,олат тугри келиши кайд етилган. ЖССТ малумотларига кура, х,ар йили дунёда 800,000-1,000,000 янги касалланиш х,олатлари кайд етилади. [5,6 ].

ЖССТ таърифига кура (1984) мастопатия эпителий ва бириктирувчи тукима компанентларининг нисбати бузилиши сут бези тукималарида кенг куламли пролифератив ва регрессив узгаришлар билан таърифланган фиброз-кистоз касаллик (ФКК)сифатида такдим этилади.

Кукрак бези касалликлари муаммоси замонавий тиббиётнинг устивор йуналишларидан бири булиб, улардан сут бези яхши сифатли дисплазиялари (СБЯД) энг кенг таркалган касалликдир. Уларнинг популяциядаги частотаси 30-43%ни ташкил килади. СБЯД ривожланиши куплаб сабабларнинг натижаси булиши мумкин. Улар орасида нейроэндокрин касалликлар асосий рул уйнайди, ушбу касалликнинг мутлок гармонларга богликлиги хдкида катта микдордаги маълумотлар топланган[5].

Сут бези касалликлари СБЯД таркибида мастопатиянинг диффуз шакли ва сут безларининг фиброаденомаси етакчи уринни эгаллайди. Турли сохд мутахассисларининг—онкологлар, акушер-гинекологлар, рентгенологлар,

патоморфологлар, генетикларнинг—СБЯДда гиперпролактинемия, мутлок ёки нисбий гиперэстерогенемия, БЯСЛ 1 ва БЯСЛ 2 ген мутацияси, комбинацияланган гормонал контрацептивлардан фойдаланиш ёки менопаузадаги гормон терапияси, маммографияда сут безининг юкори зичлиги, витамин Б етишмовчилиги каби омиллар СБС хавф омиллари орасида юкори ахдмияти ва таркалиши алох,ида эътиборини тортган. [7]. СБЯДнинг бирламчи олдини олиш йулларини излаш СБС билан касалланишни камайтириш дастурининг асосидир.

Сунги йилларда СБЯД сонининг купрайиши тенденцияси мавжуд булиб, улар 30 ёшгача булган хар 4-аёлда ва 40 ёшдан ошган беморларнинг 60% ида ташхисланади. Бундан ташкари кеч репрадуктив ёшдаги хар иккинчи аёлда фиброз-кистоз мастопатия (54%) тугунли мастопатия(26%) фиброаденома(18%) СБС (2%) мавжуд. [5].

50 дан ортик сут безининг яхши сифатли касалликлари ёки ФКК вариантлари мавжуд булиб[9], уларнинг купчилиги СБС хавфини сезиларли даражада оширади. ФКК ни уз вактида ташхислаш ва даволаш жуда мухим, чунки бу патологияга карши курашиш нафакат хаёт сифатини яхшилайди, балки кукрак бези саратонининг олдини олишга хам каратилган булиши керак. Ушбу шарх ФКК ва СБС уртасидаги муносабатни тах,лил килиш ва ФКК билан касалланган беморларда кукрак саратони хавфини бах,олашга, сут бези рак олди холатларида хужайраларнинг апоптотик механизмларини урганишга багишланган.

ФКК ва кукрак бези саратони этиологияси ва хавф омиллари уртасида богликлик мавжуд, улар полиэтиологик касаллик хисобланиб, х,озирги кунга кадар 80 дан ортик хавф омиллари аникланган, уларни 5 та гурахга булиш мумкин: 1.Жинси ва ёши, 2.Ирсияти, З.Репродукивлиги, 4.Гормонал ва метоболик хусусияти, 5. Атроф-мухит ва турмуш тарзи

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

^оида тарикасида, сут бези саратони ривожланишига бир омил эмас, балки бутун комплекс олиб келади. СБС билан солиштирганда ФКК этиологияси камрок урганилган, аммо ФКК полиэтиологик касаллик эканлигини хам айтиш мумкин ва хавф омилларини юкорида айтиб утилган 5 гурухга булиш мумкин. Кукрак бези саратони ва ФКК учун асосий хавф омиллари 1-жадвалда келтирилган.

1-жадвал Хавф омил гурухлари

Хавф омил гурухлари СБС ФКК

Жинси ва ёши 1/3холат пременопауза, 2/3 холат постменопауза 30-50 ёш

Ирсияти СБС билан огриган кон кориндошлар; мутант BRCA1 ва BRCA2 бошка генларнинг мутациялари- p53, ATM, NBS1, LKB1; генетик синдромлар. Унда бирламчи куплаб усмалар СБС таркибига киради [8-14] СБС билан огриган беморларнинг кариндошларида ДНК ни репарацияси ва жинсий гормонлар биосинтези учун масъул булган мутант генларнинг полимарфизми; BRCA1 ва BRCА2 генларнинг ташувчилари;

Репродукивлиги эрта менархия- 12 ёшгача; кеч менопауза-52 ёшдан кейин; кеч биринчи тугрук-30 ёшдан кейин; кукрак сути билан бокишнинг йуклиги ёки киска муддати, сунъий аборт, кеч репродуктив ёшдаги аёлларда маммограмманинг юкори зичлиги ва б. эрта менархия- 12 ёшгача; паст тугилиш даражаси; биринси хомиладорликнинг паст частотаси, сунъий абортларнинг юкори частотаси; кукрак сути билан эмизишнинг йуклиги ёки киска муддати; кеч репродуктив ёшдаги аёлларда маммограмманинг юкори зичлиги

Гормонал ва метоболик хусусияти гиперэстрогения, гиперпролактинемия, гипотиреоз; инсулинга боглик булган биринчи усиш омилининг юкори даражаси, хдйз даврининг бузилиши, бепуштлик мастопатия, аднекцит, тухумдон кисталари, бачадон миомаси, эндометриоз, постменопаузал ёшдаги семириш, кандли диабет, жигар касаллиги, гормонларни алмаштириш терапияси, 10 йилдан ортик араль контрацептивлардан фойдаланиш. гиперэстрогения, гиперпролактинемия, гипотиреоз; лютенал фазада прогестерон етишмовчилиги, калконсимон без касаллиги, х,айз даврининг бузилиши, бачадон миомаси, эндометриоз, эндометриал гиперплазия, тухумдон кисталари ва усмалари, тухумдон поликистоз синдроми, буйрак усти бези пустлогининг тугма дисфункцияси, семиризлик, метоболик синдром, кандли диабет, жигар касаллиги.

Атроф-мухит ва турмуш тарзи Ионлаштирувчи нурлар ва кимёвий консерогенларнинг ортикча спиртли ичимликлар, ёглар калоряли хайвон

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 уП 30 поуаЬг | 8о1епй818.и2

таъсири; ортикча спиртли ичимликлар, ёглар калоряли хайвон оксиллари, сабзовот ва мевалар витаминлар ва минералларнинг етишмовчилиги, депрессия, уйку бузилиши, тунги сменада ишлаш, гиподинамия

оксиллари, сабзовот ва мевалар витаминлар ва минералларнинг етишмовчилиги, депрессия, уйку бузилиши, тунги сменада ишлаш, гиподинамия, хар хил рухий зурикишлар.

Фиброз-кистоз касалликнинг патогенези ва сут бези саратони хавфининг

ортиши. Сурункали гиперэстерогенемия хам ФКК ва СБС патогенезига асосланади. Иктисодий ривожланган мамлакатларда сурункали гиперэстерогенемия ФКК ва СБС нинг бундай кенг таркалишининг асосий сабаби аёлнинг акушерлик суратининг узгариши хисобланади. Агар XIX асрда кизларда менархия тахминан 17 ёшда, аёлларда менопауза 40 ёшда содир булган булса, хозир бу мос равишда 12-14 ёшда ва 50-52 ёшда узгарган. Агар XIX асрда аёллар куп тугишган ва узок вакт давомида эмизган булса, XX асрнинг урталаридан бошлаб купчилик аёллар 1-2 бола тугадилар. Натижада аёлнинг репрадуктив ёши уртача 20-ёшдан 40 ёшгача, яъни икки биробар, бутун умри давомида хайз куриш даврлари сони эса 4 баробарга, уртача 100 дан 400 гача купаяди [22, 23]. ФКК патогенезида тухумдонлар етишмовчилиги (ановуляция, лютенал фазанинг циклик етишмовчилиги, эстеродиолнинг нисбатан устунлиги ва прогестерон етишмовчилиги), жинсий стероид гормонларини кабул килишдаги узгаришлар, пролиферация ва эпителий апоптоз фаоллиги каби омиллар, сут бези тукимасининг вакулизациясидаги узгаришлар мухим ахамиятга эга. [ 23,29]. Эстерогенлар сут бези эпителийсининг пролиферациясини стимуллайди, хужайра циклини бошкаришда иштирок этадиган оксилларни ишлаб чикаришни фаоллаштириш ва хужайра булиниши учун зарур булган генларнинг, хусусан с-тус протоонкогенини рагбатлантириш оркали митоген таъсир курсатади.

ФКК билан огриган беморларнинг ёши усиши билан интралобуляр строманинг эпителий пролифератлари кистасимон ва фиброзли узгаришларга учраган огир ва атипик гиперплазия частотасининг ошиши кузатилади. ФКК нинг пролифератив шаклларида эпителийда эстероген ретцептори(ЭР)нинг ортикча микдори, хужайра пролифератцияси ва апаптозининг юкори фаоллиги билар учоклар хосил килади. ФКК нинг пролифератив шаклида сут бези тукимасида алфа эстероген ретцептор(а-ЭР) лари таркибининг купайиши, а-ва Р-ЭР, а-ва Р-прогестерон рецептор(а-ва Р-ПР)лари нисбий таркибининг узгариши; эпителийнинг эстеродиолга сезгирлиги ошиши, циклинга боглик киназалар комплексининг фаоллашуви, альфа-трансформатция килувчи ва эпидермал усиш омиллари эпителийнинг пролифератив фаоллигининг ошиши, апоптоз жараёнининг бузилиши, паренхиманининг васкуляризацияси кучайишига олиб келади. ФККдаги морфологик узгаришлар аста-секин усиб боради [3, 24-26]. Юкоридаги барча патологик механизмлар сут бези саратони хавфини оширади [11]. Дастлаб, диффуз узгаришлар дуктал эктазия, киста шаклланиши, стромал фиброз, сунгра диффуз патология фонида фокусли тугунлар шаклида намоён булади. Кейинчалик сут бези каналчаларида ёки булакчаларидаги эпителийси гиперпролиферацияланган тугунлар пайдо булади. Пролиферациянинг эпителиал, миоэпителиал, фиброэпителиал турлари ажратилган. Тронсформациянинг кейинги боскичида пролифератларда атипик хужайралар пайдо

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

булади (9-расм). Сут бези рак олди касаллиги -морфологик тушунчадир. Рак олди узгаришларнинг асосий шаклларига каналчали атипик эпителий гиперплазияси ва каналли карцинома in situ, булакчалар атипик эпителий гиперплазияси ва лобуляр карцинома in situ киради. ФКК нинг пролифепатив булмаган шаклларида безлар бушликларининг эпителийсида усиш кузатилмайди. Оддий эпителий гиперплазияси билан кукракнинг каналчаларида(1-расм) ёки булакчаларда(2-расм) нормал эпителийнинг усиш учоклари мавжуд. Сут бези эпителийнинг атипик гиперплазияси билан каналларда (3-расм) ёки булакчаларда (4-расм) атипик хужайраларнинг тупланиши аникланади. Каналли карцинома in situ (5-расм) ва булакли касрцинома in situ (6-расм) сут бези каналлари ёки булакларида хужайралар тупланиши инфилтратцияси кузатилмаган саратон белгиларига эга булади. Рак олди узгаришларга склерозланувчи аденоз киради, бунда турли хил пролифератив узгаришлар, жумладан, майда безлар усиши, каналларнинг гиперплазияси, строманинг толали усиши, микрокальценатлар кузатилади (7-расм), шунингдек радиал чандик, гистологик препаратда эса фиброэластик тузима устунлик кидади, унинг ичида эпителий гиперплазияси, кисталар, микрокальцинатлар билан радиал равишда ажралиб турадиган каналлар куринади (8-расм).

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

Америкалик патолог хамкасблар сут бези саратони хавфини аниклашда биопсия пайтида аникланган морфологик узгаришларга караб, ФКК билан касалланган аёлларни 3 та тиофага булишни тавсия килишган:

1. пролиферацияланмаган ФКК—СБС ривожланиш хавфи ошмайди ва ахоли сонига мос келади.

2. Пролиферацияланган атипиясиз ФКК—СБС хавфи ахолига нисбатан 1,5-2 баробар ортади.

3. Пролиферацияланган атипик ФКК—СБС хавфи ахоли билан солиштирганда 4-5 баробар ортади. [24, 27].

Шундай килиб, ФККни организм даражасида гормонол мувозанатнинг биомаркерини ва сут бези тукималари даражасида махаллий дисфункцияни муаммоларини куриб чикиш мумкин. Куп хавф омиллар аёл организмида гормонал мувозанатни бузади, сут бези тукималарида гиперэстерогения ва эпитерий гиперпролиферациясини келтириб чикаради, бу ФКК ривожланишига, тугма ва орттирилган генларнинг шикастланиши булса, СБС ривожланишиги олиб келади.

В. Г. Беспалов, М. Л. Травиналарнинг утказган тадкикотлар натижасига кура: ФКК га сут бези биопсияси намуналарини гистологик тахлил килиш оркали ташхис куйилган. ФКК ташхисидан кейин аёллар учун уртача кузатув даври 6 йилдан 20 йилгача булган[1, 24,25]. СБСнинг нисбий хавфини хисоблаш учун минтаканинг умумий ахолисида ФКК булмаган ва ФКК нинг пролиферативсиз формасидаги аёлларнинг учраш частотасидан фойдаланилган. Натижаларда ФКК нинг мавжудлиги ва унинг турли шакллари СБС хавфини оширган. ФККнинг пролиферативсиз турида СБС хавфи 1,27-2,23 марта ошган булса, ФКК нинг атипиясиз гиперплазиясида СБС хавфи 1,53-3,58 марта ошган. ФККнинг атипик гиперплазиясида 2,03-10,35 баробар ортгани кузатилган. Биопсия пайтида ФКК билан огриган беморларда склерозланучи аденоз ва радиал чандикларни аниклаш СБС хавфини янада оширди.

9-расм

Ривожланиш механизмларни урганиш, ФКК ни уз вактида ташхислаш ва даволаш, иккита асосий холат туфайли мухимдир: биринчидан, айрим беморларда касалликнинг ривожланиши беморларнинг хаёт сифатини пасайтирадиган огир клиник белгилар билан бирга келади; иккинчидан, ФККнинг пролифератив шакллари СБС ривожланиши учун хавф омили хисобланади. (S.J. London et al., 1992; L.C. Hartman et al., 2005; J.G. Elmore, 2005). Апаптоз хакидаги замонавий гояларни шакллантиришда, [Kerr, et. al. 1972]

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

хайвонларда хужайра улимининг икки хил тури—апаптоз ва некроз мавжудлиги хасида ишлар олиб борилган.

Сут бези гиперпластик жараёнлар ривожланишининг патогенетик механизмлари хали тулик аникланмаган. Баъзи гиперпластик жараёнлар (фиброаденоматознинг продуктив формалари, цистаденопапилломалар, интрадуктал папилломалар) кукрак саратони ривожланиши учун хавф омилидир. Хозирги вактда экспрементал материалнинг асосий микдори апаптотик узгаришнинг морфологик хусусиятларини кайд этадиган морфологик ёндошувдан фойдаланган холда олинган. СБС холатида апаптоз даражасининг прогностик ахамияти буйича карама-карши маълумотлар мавжудлиги курсатилди. Турли муаллифларнинг фикрига кура, у хам ижобий, хам салбий прогностик кийматга эга булиши мумкин.

Апаптозни тартибга солишда жуда куп микдордаги моддалар иштирок этади ва улардан энг куп урганилганлари bcl-2 оиласининг моддаларидир. Bel -2 гени биринчи марта фолликуляр лимфома хужайраларида трослокатция килувчи ва апоптозни ингибитцияловчи ген сифатида тасвирланган. Кейинги тадкикотлар натижасида bcl-2 мултиген эканлиги маълум булди. Бу синфга мансуб барча моддалар апоптозни фаоллаштирувчи ва ингибиторларига булинади.

Бу оилага мансуб моддалар бир-бири билан узаро муносабатда булишади. Ва апоптозни тартибга солиш даражаларидан бири оксил-оксил узаро таъсиридир. bcl-2 оиласининг оксиллари хам гомо-ва гетеродимерларни хосил килади. Мисол учун, mcl -1 bax билан узаро таъсир килади, биринчисининг устунлиги билан хужайра хаётийлиги ошади, иккинчисининг ортикча булиши билан у камаяди.

mcl -1 оксили билвосита-митохондриал апоптозни ингибиция килиб, хужайра цитоплазмасида цитохром С куринишини олдини олади. Бу эса уз навбатида, ДНК парчаланишига ва оксил лизисига олиб келадиган реакциялар каскадини кузгатувчи омил хисобланади. Апоптознинг бу механизми патологик узгарган хужайраларга хосдир. Апоптоз регуляциясининг бузилиши сут безининг хам яхши сифатли, хам ёмон сифатли неоплазиялари хосил бшлишига олиб келади. [15,26,34,41]. Адабиётларда сут бези саратони эпителиал хужайраларида апоптознинг хусусиятларини урганишга алохида эътибор берилади [17,19,20].

Сут бези яхши сифатли неоплазияларида апоптоз даражасини урганишга багишланган ишлар кам учрайди. [2,3,5,8,10].

Gompel A., 2002; Kandouz M., 1999 нормал хужайра култураларида ва гормонга боглик саратон хужайралари линияларида апоптотик хужайралар улишини хисоблаб чикишди. Прогестинлар (Org 2058, Org OM38, тиболон) эстеродиол мавжудлигидан катъи назар, хужайраларда апоптоз сонини оширди. Шунга ухшаш таъсир 4-гидрокситамоксифенга фаолрок булган турли хил антиэстерогенетик воситалар ва стероид хосилаларни куллаш билан топилган (Kandouz M., 1999; Gompel A., 2000; Somal S., 2003).

Шу муносабат билан проапоптотик таъсир воситачилик механизмлари урганилди. Апоптознинг регуляцияси бир нечта генлар томонидан бошкарилади—проапоптоз ва антиапоптоз. Вс1 -2 биринчи кашф этилган апоптозга карши геном эди. ВН3 доменини уз ичига олган ушбу оиланинг махсулотлари гетеродимеризацияга дучор булиши мумкин ва шунинг учун хужайранинг омон колиши ёки улими bcl-2/bax нисбатига боглик булади. Паст нисбатда апоптоз содир булади. (Oltvai Z.N., 1993). Бу харакат митохондриал

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

мембранадаги молекула, цитохром С оркали амалга оширилади. Вс1-2 ва bax хам митохондриал мембрана билан боглик; Цитохром С мембранадан чикарилади ва каспаз каскадини ишга туширади (Slee E.A., 1999). Каспазалар—бу апоптоз жараёни учун зарур булган малекулалар оиласи. Каспазалар фаоллашуви кайтарилмас жараёндир ва хужайралар апоптозига олиб келади, ундан олдинги боскичлар эса кайтар жараёндир. Шундай килиб, bcl-2 куплаб стимуллар туфайли апоптозни тухтатишга кодир деб хисобланади. Р53 оксили, усма супрессор(бостирувчи) гени. bcl-2/bax йули оркали апоптозни келтириб чикариши мумкин. Шунинг учун, агар р53 билан фаоллаштирилган кайта тиклаш механизмлари ДНК шикастланишини тиклай олмаса, апоптоз кузгатилади ва ДНК шикастланишининг узатилишига карши химоя таъсир пайдо булади.

Kandouz M., 1996, 1999; Gompel A., 2000, 2002; Somal S., 2003 йил эстеродиол ва прогестерон сут безининг нормал ва саратон хужайраларида про-апоптотик оксиллар bax ва bak экспрессиясига таъсир килмасдан bcl-2 ва bcl\L экспрессиясини модуляция килиши мумкинлиги курсатишди. Эстеродиол транскрипция даражасида харакат килади, уни антиэстероген ICI 182780 тайинлаш билан тухтатиш мумкин (Somal S., 2003). Прогестинлар bcl-2 ва bcl\L даражасини сезиларли даражада камайтиради, эстеродиол эса тескари таъсирга эга. Бундан ташкари, эстеродиол ва прогестероннинг комбинатцияси уларнинг bcl-2 га таъсирини олдини олмайди. Шу билан бирга, bcl-2 апоптоз жараёнини тартибга солишда зарурий бугин булиб, ионлаштирувчи нурланиш, ултрабинафша нурлар таъсир килиш, кимётерапия, шунингдек, р53-индукцияли апоптоз натижасида келиб чикадиган апоптозни олдини олади.

Бундан ташкари, нормал сут бези тукималарида олинган натижалар пролгестинлар ва антиандроганлар апоптоз каскадининг бошка максадлари ифодаси(экспессия)ни модуляция килишни курсатди, масалан, р53 (даража кутарилиш) каспаза 3 (даражага кутарилиш), эстеродиол эса бу оксиллар даражасига тескари таъсир курсатади (Gompel A., 2000; Somal S., 2003). Бундан ташкари, бу оксиллар сут безининг баъзи хужайра линияларида стероидлар учун нишондир. Муаллифлар мутатцияга учраган р53 ва Т47-Бни уз ичина олган, проапоптотик хусусиятга эга булмаган сут бези саратони хужайраларини ургандилар.

Шундай килиб, антиапоптотик омил MCL -1 сут бези тукималарида апоптозни тартибга солишда иштирок этади, бу унинг иммуногистокимёвий тадкикот усули ёрдамида ифодаланиши билан исботланган. ФА да MCL -1 экспессияси сут безининг тукима кантактларига караганда сезиларли даражада ошади. Усимта билан кантактда булаган сут бези тукималарида MCL -1 экспрессия даражаси уларнинг холатига боглик. Фиброаденоматознинг продуктив шаклларига хос булган сут бези тукималаридаги узгаришлар антиапоптотик MCL -1 омилининг купайиши билан бирга келади.

Ишнинг максади. Аёллардаги дисгормонал касалликларнинг рак олди холатлари билан богликлигини урганиш.

Материал ва услублар:

2015-2018 йилларда РИО ва РИАТМ Хоразм филиали поликлиника булимига мурожат килган беморларнинг амбулатор карталари ва уларнинг касалликлар тарихлари буйича ретроспектив тахлили.

Ишнинг натижалари ва мухокамаси: РИО ва РИАТМ Хоразм филиали поликлиника булимига мурожат килган жами 515 та аёлларнинг амбулатор карталари

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

тахлил килинди, шулардан 232 (45,00%) та фиброз-кистоз мастопатия (ФКМ), 159 (30,80%)та фиброаденома (ФА), 38 (7,3%)та тугунли ёки фиброз мастопатия(ФМ), 10(1,9%)та стеатонекроз, 23 (4.4%) та папиллома, 18(3,5%) та кистоз мастопатия(КМ), 21(4.0%) липома, 14 (2.7%) дуктоэктозия касалликлари аникланди. Кузатувга олинган 64(12,4%) нафар бемордан (рак олди жараёнлар), 27(5,2%) нафарида малигнизация кузатилган, 20 та беморда хавфлига утиш эхтимоли юкори, колган 17 та бемор даволаш натижаси самарали якунланган.

Хулоса. Х,озирги кунда Узбекистонда сут бези онкологик касалликларининг консерватив, эпидемиологик ва жаррохлик усулида даволаш борасида катор ишлар бажарилган, буларга: лимфокинларнинг сут бези саратонини ривожланишидаги урнини асосланган (Л.Т.Алимходжаева, 2008); сут бези саратонини эпидемиологик таркалишни асослаган (Г.Ф.Мирюсупова, 2018); усма хужайраларини молкуляр-генетик башорат килиш омилларини р53 индуктор апоптози ва Ki-67 маркер пролиферацияси исботланган Д.М.Низамов (2012); каби тадкикотлар олиб борилган, сут бези саратонини башоратлашда клиник морфологик ва молекуляр генетик усуллар оркали стратегик ташхислаш ва даволаш воситаларнинг самарадорлиги (А.Ж Каххаров 2019), уч карра салбий сут бези саратони касаллигини ташхислаш ва даволаш тизими (Д.М.Алмурадова 2019), шунга карамасдан хали куп мауммолар уз ечимини кутмокда, жумладан сут бези усма олди жараёнларининг ривожланиши, хавф омиллари, дисгорманал узгаришларга богликлиги ва бу айни куйи орол буйи худудида яшовчи аёллардаги учраш частотаси хакидаги муаммоларни урганиш онкологик касалликларни эрта аниклаш ва эрта даволашга замин яратади.

REFERENCES

1. Беспалов В.Г. Лечение мастопатии и первичная профилактика рака молочной железы. Лечащий врач 2007;(5):88-9.

2. Васильев Д.А., Зайцев А.Н., Берштейн Л.М. Маммографическая плотность молочных желез и определяющие ее факторы в свете повышенного онкологического риска. Опухоли женской репродуктивной системы 2011;(3):15—22.

3. Высоцкая И.В., Погодина Е.М., Гладилина И.А. и др. Клиническая маммология (практическое руководство). Под ред. М.И. Давыдова, В.П. Летягина. М., 2010. C. 54-6

4. Герштейн Е.С. Биологические маркеры молочной железы: методологические аспекты и клинические рекомендации / Е.С. Герштейн, Н.Е. Кушлинский // Маммология. - 2005.-№ 1. - С.65-69.

5. Злокачественные новообразования в России в 2013 году (заболеваемость и смертность). Под ред. А.Д. Каприна, В.В. Старинского, Г.В. Петровой. М., 2015. 250 с.

6. Зотов А.С., Белик Е.О. Мастопатии и рак молочной железы. М., 2005. 112 с.

7. И.В. Высоцкая [и др.] // Опухолевые маркеры рака молочной железы / Маммология. - 2005. -№ 1. - С.61-65.

8. Канцерогенез. Под ред. Д. Г; Заридзе. М., 2005

9. Коган И.Ю., Мясникова М.О. Диагностика и лечение мастопатии. СПб., 2010. 32 с

10. Летягин В.П. Факторы риска развития рака молочной железы / В.П. Летягин, И.В. Высоцкая, Е.А. Ким // Маммология. - 2006. -№4. - С.10-13.

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

11. Любченко Л.Н. Генетическое тестирование при наследственном раке молочной железы. Практическая онкология 2014;15(3):107-17.

12. Меских Е.В., Рожкова Н.И. Применение прожестожеля при диффузных формах мастопатии. Опухоли женской репродуктивной системы 2012;(1):57

13. М.В. Мнихович, Л.М. Соломатина, Е.В. Купова Апоптоз в патогенезе гиперпластических 2008

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

14. Мустафин Ч.К., Кузнецова С.В. Дисгормональные болезни молочной железы. Под ред. Е.Г. Пинхосевича. М., 2009. 126 с.

15. Пашов А.И., Коренев С.В. Доброкачественная дисплазия молочной железы в практике акушера-гинеколога. Калининград, 2015. 48 с.

16. Практическая маммология / под ред. акад. М.И. Давыдова, проф. В.П. Летягина. -М.: Практическая медицина, 2007. - 458с.

17. Рожкова Н.И., Меских Е.В., Бурдина Л.М. и др. Лекарственная патогенетическая коррекция доброкачественных заболеваний молочной железы. Опухоли женской репродуктивной системы 2008;(2):48-54.

18. Семиглазов В.Ф., Семиглазов В.В., Клецель А.Е. Неинвазивные и инвазивные опухоли молочной железы. СПб., 2006. C. 6-60.

19. Сметник В.П. Половые гормоны и молочная железа / В.П. Сметник // Гинекология. - 2000. -№ 2. - С.133-135.

20. Фрейдлин И.С. Клетки иммунной системы: в 4-х т. / И.С. Фрейдлин, А.А. Тотолян.-СПб.: Наука, 2001. - Т.3. - 390с.

21. Чистяков С.С., Сельчук В.Ю., Гребенникова О.П. и др. Опухоли женской репродуктивной системы. Под ред. С.С. Чистякова. М., 2011. C. 53-83.

22. Abdel-Moneim I., Melamed M.R., Darzynkiewicz Z., Gorczyca W. Proliferation and apoptosis in solid tumors. Analysis by laser scanning

23. Anderson TJ. Pathological studies of apoptosis in the normal breast// Endocr Relat Cancer. -1999.- V. 6, № 1.- Р. 9-12.

24. Aroner S.A., Collins L.C., Connolly J.L. et al. Radial scars and subsequent breast cancer risk: results from the Nurses' Health Studies. Breast Cancer Res Treat 2013;139(1):277-85.

25. Ashbeck E.L., Rosenberg R.D., Stauber P.M., Key C.R. Benign breast biopsy diagnosis and subsequent risk of breast cancer. Cancer Epidemiol Biomarkers Prev 2007;16(3): 467-72.

26. Barrat J., de Lignieres B. , Marpeau L. et al. Effet in vivo de l'administration locale de progesterone sur l'activité mitotique des galactophores humains. J Gynecol Obstet Biol Reprod (Paris) 1990;19(3):269-74.

27. Colditz G.A., Bohlke K., Berkey C.S. Breast cancer risk accumulation starts early: prevention must also. Breast Cancer Res Treat 2014;145(3):567-79.

28. Darzynkiewicz Z, Bedner E. Analysis of apoptotic cells by flow and laser scanning cytometry// Methods Enzymol. - 2000.- V. 322.- P. 18-39. Gonzalez-Campora R, Galera Ruiz MR, Vazquez Ramirez F, Rios Martin JJ, Fernandez Santos JM, Ramos Martos MM, Gomez Pascual A. Apoptosis in breast carcinoma// Pathol Res Pract. - 2000.- V. 196, № 3.- Р. 167-74.

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

29. F. Dario Cuello-Carrion , Daniel R.Ciocca. Improved detection of apoptic cells using a modified in situ Tunel techique// The Journal of Histochemistry and Cytochemistry. -1999.- V. 47, № 6.- P. 837-839.

30. Friedenreich C., Bryant H., Alexander F. et al. Risk factors for benign proliferative breast disease. Int J Epidemiol 2000;29(4):637-44.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.