Научная статья на тему 'ИММУНОГЕННЫЕ СВОЙСТВА МОЛОЧНЫХ ЖЕЛЕЗ И ГРУДНОГО МОЛОКА'

ИММУНОГЕННЫЕ СВОЙСТВА МОЛОЧНЫХ ЖЕЛЕЗ И ГРУДНОГО МОЛОКА Текст научной статьи по специальности «Фундаментальная медицина»

CC BY
195
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Re-health journal
Ключевые слова
молочные железы / дети / грудное вскармливание / иммунитет / цитокины / лактоферрин / иммуноглобулины.

Аннотация научной статьи по фундаментальной медицине, автор научной работы — Батиёр Буртханович Хасанов

В статье представлен обзор всех новейших данных о влиянии молочной железы и ее секреторных продуктов, материнского молока (молозива, зрелого молока) и различных его параметров на развитие и иммунитет грудного ребенка. Представлено описание гуморальных, клеточных факторов и других защитных компонентов грудного молока. Доказано преимущество грудного вскармливания для развития новорожденных и формирования их иммунной системы, и матерям рекомендуется кормить грудью своих малышей не менее первых 6 мес.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ИММУНОГЕННЫЕ СВОЙСТВА МОЛОЧНЫХ ЖЕЛЕЗ И ГРУДНОГО МОЛОКА»

ИММУНОГЕННЫЕ СВОЙСТВА МОЛОЧНЫХ ЖЕЛЕЗ И ГРУДНОГО МОЛОКА

Батиёр Буртханович Хасанов

Бухарский государственный медицинский институт

В статье представлен обзор всех новейших данных о влиянии молочной железы и ее секреторных продуктов, материнского молока (молозива, зрелого молока) и различных его параметров на развитие и иммунитет грудного ребенка. Представлено описание гуморальных, клеточных факторов и других защитных компонентов грудного молока. Доказано преимущество грудного вскармливания для развития новорожденных и формирования их иммунной системы, и матерям рекомендуется кормить грудью своих малышей не менее первых 6 мес.

Ключевые слова: молочные железы, дети, грудное вскармливание, иммунитет, цитокины, лактоферрин, иммуноглобулины.

MAMMARY GLANDS AND BREAST MILK IMMUNOGENIC FEATURES

The article presents an overview of the latest data on mammary gland and its secretory products such as maternal milk (colostrum, mature milk), and its various parameters impact on infant development and immunity. Humoral, cellular factors and other protective components of breast milk are described. Breastfeeding is shown to be crucial for newborn and its immune system development, and mothers are encouraged to breastfeed their babies for at least the first 6 months.

Key words: mammary glands, children, breastfeeding, immunity, cytokines, lactoferrin, immunoglobulins.

СУТ БЕЗЛАРИ ВА ОНА СУТИНИНГ ИММУНОГЕН ХУСУСИЯТЛАРИ

Маколада сут бези ва унинг секретор махсулоти она сути (огиз сути, етук сути) ва унинг турли параметрларининг эмизикли бола ривожланишига ва иммунитетига таъсирига багишланган барча охирги маълумотларнинг шархи келтирилган. Она сутининг гуморал, хужайравий омиллари ва бошка химоя компонентларининг тавсифи такдим килинган. Янги тугилган чакалокларнинг ривожланиши ва унинг иммунитет тизимини шаклланиши учун эмизиш афзаллиги исботланган ва хеч булмаса чакалокни биринчи 6 ой оналар албатта эмизиши лозимлиги тавсия этилган.

Калит сузлар: сут безлари, болалар, эмизиш, иммунитет, цитокинлар, лактоферрин, иммуноглобулинлар.

Купгина тадкикотчиларнинг ишлари шуни курсатдики, сут безлари янги тугилган чакалокнинг иммун гомеостазини саклашда жуда мухим рол уйнайди [1, 2, 6, 7], чунки улар нафакат кон зардобидан антитаналарни туплайди, балким уларнинг узлари хам иммуноглобулинларнинг турли синфларини синтез ва секреция килиш учун жой булиб хизмат килиши мумкин [14, 16, 20, 31, 32, 33, 61, 62, 64, 65, 66, 68, 69, 71]. Она сути, биологик фаол моддалар билан бир каторда, антитаналар билан биргаликда янги тугилган чакалокнинг шиллик каватининг химоя тусикни функциясини таъминлашда фаол иштирок этадиган хужайра компонентларидан ташкил топган таркибий кисмларини хам уз ичига олади [25]. Сут безининг роли янги тугилган чакалокнинг пассив ёки фаол иммунитетини яратиш билан чекланмаслиги аникланди. Янги тугилган чакалокнинг уз иммун тизимини шакллантиришда сутнинг хужайра ва гуморал компонентлари етакчи рол уйнаши аникланган [1, 3, 4, 5]. Она сутини истеъмол килмайдиган болаларда ичак ва нафас йулларининг вирусли ва бактериал инфекциялари она сутини истеъмол киладиганларга караганда 2 баравар куплиги курсатилган [10, 17, 35, 36, 38, 39, 43, 45]. Ундан ташкари она организми биронта касалликка чалинган

булса, табиийки бу дархол сут безига ва унинг махсулоти она сутининг сифатига хам салбий таъсир курсатади [9, 11, 12, 13, 15, 40, 41, 42, 44].

Янги тугилган чакалокнинг иммун гомеостазини саклашда сутнинг ута мухим ахамияти кашфиёт сифатида руйхатга олинган Тошкент давлат тиббиёт институтининг уша пайтдаги ПНИКЕБЛ деб номланган лаборатория ходимларининг тадкикотлари билан исботланган [К.А.Зуфаров, В.М.Гонтмахер, А.Ю.Юлдашев. 1987; 1, 3, 4]. Тугилгандан кейинги илк постнатал онтогенез даврида она сути билан бирга келадиган иммуноглобулинлар ошкозон-ичак трактида парчаланмайди ва бутун холатда конга утадилар ва шу билан янги тугилган чакалокнинг пассив ва актив адоптив иммунитетини таъминлаши исботланган. Ушбу кашфиёт сут безининг янги тугилган чакалокнинг иммунитетини химоя килиш ва унинг иммунитет тизимини шакллантиришдаги ролини чукур урганиш учун туртки булди. Хусусан, айни пайтда Бухоро давлат тиббиёт институтининг гистология кафедрасида бу борадаги илмий изланишлар давом эттирилмокда.

Маълумки, она сути мураккаб кимёвий таркибга эга, биологик киймати жихатидан эса у табиатда топилган барча бошка махсулотлардан устундир. Бир лактация даврида сут безларининг хосил килиб килиб ва чикарадиган моддаларни инобатга олсак, уларнинг куп микдорда ажратилган массаси тирик организм танасининг массасидан ошиб кетади. Она сути таркибида 100 тадан купрок компонент мавжудлиги аниклагган, шу жумладан 30 дан ортик ёг кислоталари, 20 та аминокислоталар, 40 га якин турли минераллар, 17 та витамин, унлаб ферментлар, турли хил углеводлар, гормонлар, махсус усиш омиллари, простагландинлар ва яллигланишга карши фаолиятга эга омиллар мажмуасидир. Бир катор муаллифлар томонидан [2] лактация даврида она сутнинг иммунологик параметрларининг узгариши аниклаган. Кукрак сути таркибида куп микдорда иммун хужайралари фаолиятини бошкаришда мухим ахамиятга эга оксиллар ва баъзи цитокинлар (рецепторларнинг антагонистлари, интерлейкинлар, селектинлар) аникланган.

Она организмининг юкумли касалликлари хам маълум даражада яллигланишнишни кучайтирувчи ва яллигланишга карши цитокинлар хосил булишига сезиларли даражада таъсир килиши хам курсатилган [47, 49, 56, 60, 67].

Кукрак сути иммунитетининг гуморал омиллари. Специфик гуморал иммунитетни урганишга куплаб асарлар багишлаган. Шундай килиб, Х1Х-асрда, лабораторияда экспериментал равишда хайвонларда хомила танасига антитаналар утишининг икки йули топилди - трансплацентал ва она сути билан. К.Н. Прозоровская ва бошкалар (1981) шуни курсатишдики одам ва приматларнинг плацентаси факат иммуноглобулин G-ни утказади, IgA ва ^М синфларининг антитаналари тукима тусигидан утмайдилар [60].

Аникланганки, чакалоклар учун она сути IgAнинг ягона манбаи булиб у барча синф иммуноглобулинларнинг 95,2% ни ташкил килади. Маълумки, она сути иммуноглобулинлари, асосан секретор иммуноглобулин А ^^А), ошкозон-ичак шиллик каватини патоген микроблар ва вируслар томонидан колонизацияланишидан химоя килади, нормал ичак микрофлорасини шаклланишига хисса кушади, нейтрофиллар кимиётаксисини ва микроорганизмаларга ёпишишини бошкаради, ичак инфекцияларидан химоя килади. Бир катор муаллифлар ва шулар каторида бизларнинг олдинги ишларимизда сут безлари хужайралари томонидан иммуноглобулинларнинг махаллий синтези амалга ошиширилиши хакидаги гоя олдинга сурилмокда. Бирок, хали хам очик саволлар мавжуд, масалан, кукрак сути ва огиз сутининг ^М, IgG, ^Е синфларининг биологик роли ва уларнинг чакалок иммунитетини ривожлантиришидаги ахамияти хакида [18, 54, 55].

Она сутининг IgG синфдаги антитаналарнинг микдори ва аёллар гуморал иммунитетнинг кучланиш даражаси билан узаро богликликлик мавжудлиги исботланган. Сунгги йилларда утказилган тадкикотлар сут безларининг секретидаги sIgА даражаси лактация динамикасида узгаришини курсатди, агар огиз сутида унинг микдори 6,4-16 мг/мл

булса етук сутда 0,5-1,8 мг/мл гача пасайиши таъкидланган. Е.М. Булатованинг изланишларига кура [22], sIgA микдори лактация даврининг биринчи 4 ойида камаяди. Ушбу жараённинг тезлигига она организмининг бир катор омиллари таъсир килиши курсатилган. Хусусан, лактация даврида чекадиган аёлларда сут безининг секретларидаги sIgA микдори сезиларли даражада пасайиши курсатилган.

Шунингдек, кайта туккан аёлларда sIgA концентрацияси пасайиши аникланган. Бу оксилнинг юкори даражаси огиз сутида ва лактация даврининг биринчи ойларидаги етук сутда, шунингдек, эрта тугилиш кайд этилади аёлларда кузатилиши аникланган. Маълумки, она сутида sIgA ишлаб чикаришнинг пасайиши турли доимий инфекциялар сабабларга кура юзага келади, айникса цитомегаловирус инфекциясида [23].

Гуморал иммунитетнинг носпецифик химоя омилларига граммусбат бактерияларнинг купчилигига бактериостатик таъсир курсатадиган, ичакдаги бифидофлоранинг усишига ёрдам берадиган ва IgA коактиватори сифатида таъсир курсатадиган, лизоцимни уз ичига олади. N. Mathur [57] маълумотларига кура, огиз сутидаги лизоцим микдори чакалок уз вактида тугилгандан кейин муддатдан олдин туккан аёлларда сезиларли даражада юкори эканлигини курсатган (1,5 мг/г -1,1 мг/г протеинга нисбатан). A. Goldmann ва бошкалар далиллари буйича, лизоцим янги тугилган чакалокнинг ичакларининг ривожланишига таъсир киладиган, иммунитетнинг етук эмаслигини коплаб, патоген ичак флорасининг купайишини чегараловчи таркибий кисмларидан бири эканлигини курсатилган [30, 48, 53].

Лактоферрин. Лактоферрин гемин группаси булмаган темир ионларини ва бошка баъзи металларни специфик боглаши мумкин булган гликопротеин. Унинг асосий вазифаси, тахминлар буйича, вируслар ва бактериялар булакчалари билан богланиб бактериостатик, бактерицид, фунгицид, вирусларга карши, детоксикацияловчи таъсир курсатувчи мураккаб комплексларнинг шаклланишдир. Темир ионлари билан кучли богланиш кобилияти эга булган сутдаги лактоферриннинг юкори микдори бу микроэлементнинг богланиши ва янги тугилган чакалокнинг ичакларидан йук килинишига сабаб булиши мумкин.

Лактоферрин учун специфик рецепторлари одам ва хайвонлар ингичка ичакларининг шиллик каватининг юзасида мавжуд. Бирок, хозирги пайтгача бу гликопротеиннинг ичакдаги темирни узатиш тезлигининг ортиши ёки камайишидаги ролининг тушунишда хали хам бирлик йук. Х,озирги пайтда турли касалликлар прогнозини белгиловчи ва ташхиси куйиш учун яллигланиш жараёнини фаоллашуви ва улар ривожланишининг белгиси сифатида лактоферриннинг даражаси ишлатилади. Неонатал пневмонияларининг айрим турларида унинг даражаси пасайиши мумкинлиги курсатилган купинча бу механизм жараённинг огирлигига мутаносиб ва этиологик омилга боглик булганлиги курсатилган [52]. Цитомегаловирус инфекциясининг секреция билан кайта фаоллашиши - реактивацияси она сутининг иммунобиологик таркибини бузилиши вирус репликациясини куллаб-кувватлаши ва сутда вирус пайдо булиши лактоферрин даражасининг пасайиши билан характерланади [23].

Замонавий тадкикотлар шуни курсатдики, лактоферрин ундан ташкари хужайра усишини рагбатлантирувчи таъсир курсатиши мумкин, масалан, каламуш эндотелиал хужайраларининг пролиферативлиги кучайтириши, янги тугилган чакалокларнинг ичакнинг ривожланишига таъсир курсатиши хакида тахмин килишга имкон беради. Ундан ташкари, A. Goldmann ва бошкаларнинг фикрлари буйича [29] шиллик кават тусиклари функционал етилмаган фонида лактоферриннинг компенсатор таъсири ичак микрофлораси хосил булишидаги ахамияти инфектциялар ва яллигланишдан химояланишга ёрдам беради [46, 47, 53].

Кукрак бези махсулоти иммунитетининг хужайравий омиллари. Она сутида турли бир биридан фарк киладиган лейкоцитлар, эпителиоцитлар, узак хужайралар, лактоцитлар ва миоэпителиал хужайралар мавжуд. Х,озирги вактда макрофаглар, нейтрофиллар ва лимфоцитлар она сутининг асосий хужайрали элементлари деб хисобланади. Соглом тугрук

пайтида, тугрукдан кейинги даврнинг биринчи 3-5 кунларида огиз сутида биринчи марта иммунологик фаол хужайраларнинг энг юкори курсаткичлари тафовут килинади. Макрофаглар ва нейтрофиллар орасидаги муносабат тахминан лекин 2:1, аммо, сут купайиб кетиши пайтидан бошлаб пайтдан бошлаб, бу хужайралар липофаглар билан алмаштирилади. Муддатидан олдин туккан аёлларнинг огиз сутида хужайралар сони сезиларли даражада юкори булади.

Нейтрофил лейкоцитлар организмни бактериал ва замбуругли инфекциялардан химоя килиш функцияга эга. Огиз сутида уларнинг микдори колган хужайрларга нисбатан 40-45% хосил килади, етук сутда эса 5%ни. Лимфоцитлар гуморал ва хужайравий иммунитетни таъминлайдиган иммун тизимининг асосий хужайралари, огиз сутида уларнинг уларнинг микдори 5-10% га етиши мумкин (етук сутда - 10%). Кукрак сути лимфоцитлар ини асосан Т-хужайралари (83%), В хужайралари (6%) ва киллер хужайралари билан ифадаланадилар. Кукрак сутидаги Т хужайралар интерферон-a, -у, усмалар некрози омили-а, интерлейкинлар каби иммунорегулятор оксилларнинг тулик спектрини ишлаб чикаради. Бу хужайралар она иммунокомпетенлигини акс эттирадиган иммунологик хотирага эгадирлар.

Огиз сутидаги макрофаглар сони етарли даражада юкори - хужайра массасининг 50% гача, етук кукрак сутида эса улар 85% ни ташкил этадилар. R. Goldblum ва бошкаларнинг таъкидлашича сут лейкоцитларининг микдори лактация динамикасида узгариб туради, лактация даврининг 2-3 ойида камайиши, 4-6 купайиши кузатилади [28]. С.В. Артеменко буйича эса, ортикча вазнли аёлларда, оксил ва витаминлар етишмовчилиги белгилари бор аёлларда, гестоз вв тугрук фаолияти заиф булган аёлларнинг огиз сутида нейтрофиллар микдори устунлик килади. Х,омиладорлик давридаги оналарда уткир респиратор вирусли инфекциялар ёки сурункали инфекцион касалликнинг кучайиши белгилари мавжуд ва чекадиган аёлларнинг сутида макрофаглар устунлик килади. Соглом аёлларнинг она сутида лактация динамикасида макрофаглар сонининг камайиши, нейтрофиллар ва лимфоцитлар сонининг купайиши ва кушимча равишда макрофагларнинг фаоллиги пасайиши кайд этилган [2, 26, 34, 59, 71].

Узак хужайралари. Бир катор тадкикотлар шуни курсатдики, она сутида, кейинчалик безли, мезодермал ва эктодермал хужайралар линиялари томонига дифференциалланиши мумкин булган узак хужайралари топилган. Эхтимол, бу хусусиятлар маммогенез ва лактация жараёнларининг ривожланишида мухим рол уйнайди. Бу жараёнларнинг бузилиши сут безларида узок даврда инвазив ёмон сифатли усмалар ривожланишига асос булиши мумкиндир. Шу билан бирга, тугридан-тугри мантикий савол чакалокнинг физиологик холатини бошкарувчи жараёнларларга бу хужайралар бевосита ёки билвосита таъсир механизмлари хали очик колмокда [36, 37, 50].

Олигосахаридлар. Она сути олигосаккаридлари 3 дан 10 гача моносахарид колдикларига эга булган озик-овкат сифатида ишлатилмайдиган гликанлар гурухига кирадиган углеводлардир, улар

овкат хазм килиш ферментлари томонидан хазм килинмасдан, ингичка ичакда сурилмасдан хеч узгармаган шаклда йугон ичакнинг бушлигига етиб борадилар ва бу ерда ферментланиб бифидобактериялар усиши учун субстрат шаклида ишлатиладилар.

Сутдаги олигосахаридларнинг микдори 8% ни ташкил килади ва углеводларнинг умумий микдоридан тахминан 5-13 г/л ни хосил киладилар. Огиз сутида уларнинг концентрацияси 24 г/л гача етади. Олигосахаридлар йугон ичакда кислотали мухит яратишлари натижасида патоген микроорганизмларнинг ривожланишига тускинлик киладилар, олигосахаридлар организмнинг пассив химоя килинишини таъминлайдилар (патогенлар - бактериялар, токсинлар, вируслар билан богланиш оркали уларнинг ичакнинг шиллик каватига ёпишишига тускинлик киладилар), ^Ани ишлаб чикарилишини рагбатлантириб махаллий иммунитетнинг шаклланишини таъминлайдилар, кальцийнинг

сурилишини яхшилайдилар, холестерин ва умумий липидлар даражаси камайтирадилар. Шуни хам айтиб утиш керакки, олигосахаридлар микдори онанинг овкатланишига боглик булмасдан, балки гликанларнинг синтези учун масъул булган гликозилтрансфераза ферментларининг генетик жихатдан белгиланган фаоллигига богликдир.

Олигосахаридлар ва уларнинг бирикмалари - гликоконьюгатлар хам кукрак сутининг микробларга карши компонентлари хисобланадилар, уларнинг купчилиги ичак ва упка эпителиоцитлари рецепторларнинг аналоглари сифатида харакат килиб патоген бактериялари ёки уларнинг токсинларининг эпителий хужайралари билан богланишигига ингибирловчи таъсир курсатадилар. Олигосахаридлар тузилишининг узига хослиги бактериялар ва бактериал токсинлар билан богланишининг спецификлигини таъминлйди. Баъзи холларда мезбон организмнинг хужайра рецепторлари билан бир хил тузилишга эга булган гликоконьюгатлар, бактериялар учун тузок сифатида харакат киладилар ва бактериялар организмнинг хужайра ретсепторлари билан эмас, балки улар билан богланадилар. Яна бир вариант - гликоконьюгатларнинг мезбон организмнинг рецепторлари билан ракобатбардош мажбурий богланишлари натижасида патогенларнинг ингибирланишига олиб келади [19, 21, 24, 51].

а-Лактальбумин. Одам кукрак сутининг асосий зардоб оксили а-лактальбуминнинг таркибида цистеин, триптофан ва лизинларнинг микдори юкорилиги билан ажралиб туради. Бу протеин галактозилтрансферазанинг фаол компоненти - сут безида глюкозадан лактоза синтезини катализловчи фермент тизимидир. а-Лактальбумин калций ва цинкнинг сурилишида иштирок этади, бифидобактерияларнинг усишини ва антибактериал ва иммунорегулятив хусусиятларга эга пептидларнинг хосил булишини рагбатлантиради. Ошкозон-ичак трактида, молекулалар лй а-лакталбумин, олейин кислотаси билан бирлашиб HAMLET (Human Alpha-lactalbumin Made Letal to Tumour - одам а-лактальбуминининг усмаларни ингибирловчи омили) ни хосил килади. Тажрибада курсатилганидек, бу комплекс 40 тургача саратон хужайраларини зарарсизлантиришга кодир булган антиканцероген воситадир [49, 36].

Она сутининг нуклеотидлари иммунитет тизимини рагбатлантириш, ичак микрофлорасини узгартириш, ичак усиши ва етилишини рагбатлантириш каби кенг доирага эга физиологик ва метаболик спектр функцияларни амалга оширадилар. Лимфоцитларнинг купайишини рагбатлантиришдан ташкари, киллер хужайралар, макрофагларнинг, Т-хелперларнинг фаоллигини оширадилар, улар цитокинларнинг фаоллигини оширади, шу хисобда яллигланишни фаоллаштирувчи омиллар (УТО - усмаларни трасформацияловчи омил, ИЛ-lß, ИЛ-6), яллигланишга карши омиллар (ЭУО-ß - эпидермал усишни фаоллартирувчи омил, ИЛ-10), усиш жараёнинг промоторлари (эритропоэтин, гранулоцитлар колонияларини стимулловчи омил, макрофаглар колонияларини стимулловчи омил, хемокинлар (СХСЛ8 ва ССЛ5 сифатида танилган ИЛ-8), I тур жавобнининг Т-хелперларини рагбатлантирувчи омиллари (ИФН-у (интерферон-у) ва ИЛ-12), 2-турдаги жавоб Т-хелперларнинг рагбатлантирувчи омиллар (ИЛ-6 ва ИЛ-10). P. Agget ва бошкалар (2003), хайвонларда утказилган тажрибаларни натижаларини умумлаштирилганда, озикланганда организмга тушадиган нуклеотидларнинг шиллик пардаларнинг иммун тизимига фойдали таъсири борлигини курсатилган [7, 9, 13, 32, 33].

Цитокинлар. Х,озирги вактда она сутида цитокин оксилларининг куйидаги кенг доираси аникланади: интерлейлейкинлар (ИЛ) 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 10, 12, 13, 16, 18, интерферон-Y, -а, УНО-а, sCD14, HGF - эпидермал усиш омили. Сутда хам юкори микдорда М-CSF (макрофаглар колонияларини стимулловчини омил), трансформацияловчи усиш омиллари TGF-а, TGF-ß1-3 топилган, уларнинг аксарияти чакалокнинг ошкозонидаги хлорид кислотаси таъсирида фаоллашадилар. Она сутидаги ИЛ-1РА ва фаоллашган TGF-ß ларнинг юкори даражалари, эмизикли бола организмини аутоиммун яллигланиш раекциялари

ривожланишидан химоя килиши мумкин. C. Michie ва бошкаларнинг текширувлари натижасида [34] огиз сутида кимёкинларнинг (IL-8 ва RANTES - Regulated on Activation, Normal T-cell Expressed and Secreted - Фаоллаштирилгандан сунг Т-хужайраларнинг ифодаланиши ва купайишининг амалга оширилиши бошкарувчи омил) юкори даражаси ва кейинчалик лактация динамикасида пасайиши аникланган, аммо лекин, муаллифлар томонидан уз вактида ёки эрта тугилиш кузатилган аёлларда сутдаги кимёкинлар даражасида сезиларли фарклар кузатилмаган. E. Buescher ва хаммуаллифлари [35] узларнинг ишларида она сутида эрийдиган адгезив рецепторлари ва цитокинлар антагонистлари мавжудлигига асосланиб, (ИЛ-6 рецепторлар, ИЛ-1 рецепторларининг антагонистлари, I ва II турли УНО-а рецепторлари) она сутининг яллигланишга карши курашиш вазифалари уларга асосланган деб таклиф киритадилар. Э.И. Кондратьева ва хаммуаллифлари утказган изланишларида шуни курсатдиларки агар аёлларда хомиладорликнинг III триместрида сурункали микробиал-яллигланиш касалликларининг кучайиши кузатилса, кейинчалик бу аёлларнинг сутида ИЛ-1ПА ва ИЛ-10 цитокинларнинг даражаси ошиши кузатилади. Ж.Б. Бутабаеванинг ишида (2006) эмизикли аёл организмида цитомегаловирус аникланганда она сутида интерферон ва УНО-а даражасининг ошишини кузатилиши курсатилган [23, 49, 67, 30, 65, 70].

Она сути иммунитети ва микроэлементлар. Она сути мураккаб ва куп компонентли таркиб эга, у уз ичига кенг микроэлементлар каторини олади, аммо лекин она ва болани иммунитетини таъминлаш учун эсенциал микроэлементлар мухим рол уйнайдилар.

Темир баъзи бир темирга боглик булган реакцияларни амалага ошириш учун: интерлейкинларнинг хосил булиши, Т-супрессорлар, Т-киллерларнинг хосил булиши учун мухим ва алмаштириб булмайдиган микроэлемент хисобланади. Унинг иштирокида РНК ва ДНКлар синтези амалга ошади. ЖССТ/МАГАТЕ маълумотларига кура (1989), етук она сутида темирнинг микдори 0,35 - 0,732 мг/л ни ташкил килади. C. Gasey и K. Hambridge маълумотлари буйича [69] бу элементнинг микдори огиз сутида 45 мкг/100 мл, етук сутда эса 40 мкг/100 мл.га тенг булган. В.И. Вахлова ва хаммуаллифларининг сузларига кура [40], темирнинг микдори лактациянинг 3-5 ойида 2,6 марта камаяди. Сурункали урогенитал касаллиги булган аёлларнинг кукрак сутидаги бу элементнинг юкори даражаси аполактоферриннинг камайишига ва унинг натижасида она сутининг бактериостатик хусусиятларининг пасайишига олиб келиши мумкин.

Рух, хужайрларнинг усишда, дифференциалланишида ва булинишида катнашгани учун, оксил ва нуклеин кислоталар алмашинувида иштирок этиши сабабли, боланинг антенатал ва постнатал ривожланиш даврларида мухим рол уйнайди. Чакалок хаётнинг биринчи йилида унинг ривожланиши учун зарур булган рухнинг асосий манбаси она сутидир. В.А. Тутелян ва бошкалар томонидан лактация динамикасида она сутидаги рух микдорининг камайиши курсатилган, огиз сутида 55 мг/л тенг булса, етук сутдаги микдори 12 мг/л гача пасаяди. Маълумки рух ва темирнинг юкори концентрациялари токсик элементларга ухшаб хужайра мембраналарига шикастловчи таъсир курсатадилар.

Селен организмнинг турли хил иммунитетнинг химояловчи реакцияларида иштирок этади ва хромосомаларнинг бузилишига карши омил булиб хизмат килади. Она сути таркибидаги селен аёллар яшаш жойига ва ичимлик сувининг сифатига боглик булади. Тугиш вактидан эртарок туккан аёлларнинг сутида бу элементнинг етишмовчилиги кузатилиши аникланган. Курсатилган элементнинг она сутида етишмовчилиги купинча уз вактидан эртарок туккан аёлларда кузатилади. Чекадиган аёлларнинг она сутида кушма калций ва селен етишмовчилиги кузатилиши аникланган [49, 50, 63].

Хулоса. Она сути нафакат хаётнинг биринчи ойларида болаларнинг озик-овкат таркибий кисмига булган эхтиёжини тулик таъминлайдиган ва кондрадиган асосий биологик махсулот, ундан ташкари, чакалокнинг носпецифик иммунологик резистентлигини таъминлишининг асосдир. Эрувчан ва хужайрали иммун омилларининг мавжудлиги

чакалокнинг шиллик каватлари иммун тизимининг функционал етишмовчилигини коплагани билан бир каторда чакалок иммун тизимининг етилишини, аутосенсибилизация xавфини камайтиришини таъминлаб, озик-овкат толерантлигини шакллантиришга хисса кУшади ва ичакларнинг физиологик микробиоценозни назорат килади. Aкyшерлик анамнезида учрайдиган салбий ходисалар ва она организми томонидан турли токсик таъсирлар она сутининг таркибий кисмига сезиларли даражада таъсир килиб, илк постнатал онтогенез даврида эмизикли болада юкумли ва иммунологик патологияларининг yсишига воситачилик килиши мумкин. Она сути нафакат янги тyFилган чакалоклар учун энг яxши озука, балки касалликнинг олдини олишнинг кучли усулидир. Жахон соFликни саклаш ташкилоти (ЖССТ) чакалокни олти ойликгача факат она сути билан бокишни, кейин эса камида икки ёшга тyлгyнга кадар тегишли ^шимча овкатлар билан эмизишни давом эттиришни тавсия килади.

АДАБИЁТЛАР:

1. Aртеменко С.В. Влияние питания матерей на иммунные свойства молозива и здоровье ребенка: Aвтореф. дис. ... канд. мед. наук. Пермь 2007; 20. (Artemenko S.V. The influence of mother's nutrition in immune qualities of colostrum and child health. Abstract. dis. ... candidate of medical sciences. Perm 2007; 20.

2. Зуфаров K. A., Гонтмаxер В.М., Юлдашев A^. Особенности переваривания белка в раннем постнатальном онтогенезе // Всесоюзный симпозиум: "Секреция ферментов пищеварительными железами". Тез. докл. - Aндижан, 1978. - С. 49-50.

3. Зуфаров K. A., Гонтмаxер В.М., Юлдашев A^. Свойство почки расщеплять экзогенные белки при hx всасывании из тонкой кишки в кровь «Открытие». Диплом № 332 // Открытия. Изобретения. - 1987, - № 48.

4. Зуфаров K. A., Тyxтаев K. Р. Органы иммунной системы. - Ташкент: Фан, 1987. - 184 с.

5. Зуфаров, K. A., Тyxтаев, K. Р., & Хасанов, Б. Б. (2003). Kоличественные и ультраструктурные xарактеристики иммунокомпетентньк клеток молочной железы в динамике беременности и лактации. Морфология, 124(4), 74-79.

6. ^селева Е.С., Mоxова ЮА. Грудное молоко и его компоненты: влияние на иммунитет ребенка. Педиатрия.2010;89(6) : 62-69.

7. Молочные железы и hx заболевания y детей / A. Б. Окулов, Л. В. Aдамян, Д. Н. Бровин [и др]. М.: М^. - 2016. - 160 с.

8. Участие пролактина в маммогенезе и канцерогенезе молочной железы / Сергеева Н.И., Дзеранова Л.К, Mескиx Е.В. Рожкова Н.И. Aндреева E.H. // Aкyшерство и гинекология. -2005. -. -N 3.-С.13-17.

9. Хасанов, Б. Б. (2020). Х,омиладорлик ва эмизиш даврларидаги сут безлари иммунокомпетент хужайраларининг субмикроскоиик тузилиши ва сурункали гепатит шароитидаги xyсyсиятлари. Биология ва тиббиёт муаммолари, (8), 119.

10. Хасанов Б.Б. (2021) ^крак сути гормонал компонентларининг физиологик ахамияти. Биология ва тиббиёт муаммолари. (3), 277-283.

11. Хасанов Б.Б. (2022) Особенности процессов лактации при экспериментальном токсическом гепатите. RE-HEALTH JOURNAL. 2(14) 49-54. https://cyberleninka.ru/article/n/osobennosti-protsessov-laktatsii-pri-eksperimentalnom-toksicheskom-gepatite

12. Хасанов, Б. Б. (2022) Влияние xронического токсического гепатита матери на гематологические показатели матери и потомства в период грудного вскармливания. «Актуальные вопросы экспериментальной и клинической медицины - 2022» санкт-петербург пспбгму имени акад. и.п. павлова (рр. 220-221). https://drive.google.com/file/d/1NnOwQPmVsESt2x_N2jyZqDH5gmQ6yGMv/view

13. Хасанов, Б. Б. (2022) Структурно-функциональное развитие тощего кишечника потомства в период грудного вскармливания на фоне токсического гепатита матери.

Международная научная конференция студентов и молодых ученых молодежная наука и современность. Курский ГМУ,

https://vk.com/doc 159351697_63 3385761?hash=AQRlve0mrtZGwWRJMMgjYBdcvsouptgRSZlz ANcpwFD&dl=jfAIAssxPMUly2ytgJpzDc2BAlNRQ3w3E3sPZTLA6lD Том 2. (рр. 395-398).

14. Хасанов, Б. Б. (2022). Экспериментальный аутоиммунный энтероколит и особенности детородной функции и развития потомства. Новый день в медицине, ISSN 2181-712X. EISSN 2181-2187 - 2, (40), 718-720.

15. Хасанов Б.Б., Зокирова Н.Б., Тухтаев К.Р. (2021) Влияние токсического гепатита матери на структурно-функциональные взаимоотношения иммунокомпетентных клеток молочной лактирующих крыс и тонкой кишки крысят в период молочного вскармливания. Педиатрия. 4, 225-229. tashmi.uz/ru/science/journal_pediatry

16. Aggett P., Leach J.L., Rueda R. et al. Innovation in infant formula development: a reassessment of ribonucleotides in 2002. Nutrition 2003; 19: 4: 375-384.

17. Agostoni C., Bounocore G., Carnielli V.P. et al. (2010) Enteral nutrient supply for preterm infants: commentary from European Society of Pediatric Gastroenterology, Hepatology and Nutrition Committee on Nutrition. J Pediat Gastroenterol Nutr; 50: 1: 85-91.

18. American Academy of Pediatrics. (2005) Breast feeding and the use of human milk. Pediatrics; 115: 2: 496-506.

19. Bjorksten B., Gothefors L., Sidenvall R. (1979) The effect of human colostrum on neutrophil function. Pediat Res; 13: 6. 737-741.

20. Breast pump use amongst mothers of healthy term infants in Melbourne, Australia: A prospective cohort study / Johns H.M.; Amir L.H.; McLachlan H.L.; Forster D.A. // Midwifery. (2016). 33. Р. 82-89.

21. Buescher E.S., Malinowska I. (1996) Soluble receptors and cytokine antagonists in human milk. Pediat Res; 40: 6: 839-844.

22. Bulatova E.M. (2005) Infant feeding in modern living conditions: Abstract. dis. ... d-r of medical sciences. S-t Petersburg; 50.

23. Butabaeva Zh.B. (2006) Prognostic significance of immunobiological and microelement composition of breast milk during cytomegalovirus infection in the formation of health and ways of correction: Abstract. dis. ... candidate of medical sciences. Ekaterinburg; 24.

24. Casey C.E., Hambidge K.M., Neville M.C. (1985) Studies in human lactation: zinc, copper, manganese and chromium in human milk in the first month of lactation. Am J Clin Nutr; 41:

25. Estrogen receptor alpha gene polymorphism are associated with changes in bone remodeling markers and treatment response to estrogen / Rapuri P. B. [at al.] // Maturitas. — 2006. — Vol. 53. N 4. — P. 371-379. Fattakhova A.R. The qualitative composition of breast milk and features of lactation of women with urogenital chlamydial, mycoplasma and herpetic infection: Abstract. dis. ... candidate of medical sciences. Kazan 2007; 24.

26. Garofalo R., Chheda S., Mei F. et al. (1995) Interleukin-10 in human milk. Pediat Res; 37: 444449.

27. Goldblum R.M., Goldman A.S., Garza C. et al. (1982) Human milk banking. II. Relative stability of immunologic factors in stored colostrum. Acta Paediat Scand; 71: 1: 143-144.

28. Goldman A.S., Chheda S., Garofalo R. et al. Cytokines in human milk: properties and potential effects upon the mammary gland and the neonate. J Mammary Gland Biol Neoplasia 1996; 1: 3: 251258.

29. Goldman A.S., Chheda S., Garofalo R. (1998) Evolution of immunologic functions of the mammary gland and the postnatal development of immunity. Pediat Res; 43: 2: 155-162.

30. Grachev I.I., Popov S.M., Skopychev V.G. (1976) Cytophysiology of milk secretion. Moscow; 242.

31. Hanson L.A. (2004) Immunobiology of Human Milk: How Breastfeeding Protects Babies. Sweden: Pharmasoft Publishing:88-89.

32. Hassiotou F., Geddes D.T., Hartmann P.E. (2013) Cells in human milk: state of the science. J Hum Lact; 29: 2: 171-182.

33. Hassiotou F, Hepworth AR, Metzger P, et al. (2013) Maternal and infant infections stimulate a rapid leukocyte response in breastmilk. Clin Transl Immunology. 2:e3.

34. Hassiotou F, Hartmann PE. (2014) At the dawn of a new discovery: the potential of breast milk stem cells. Adv Nutr.5:770-778.

35. Hilton S. (2012) Breast milk breaks new boundaries. Pract Midwife. 15: 7: 37-39.

36. Hilton S. (2013) The wonder of breast milk. Pract Midwife 16: 7: 37-40.

37. Khasanov, B. (2021). Maternal toxic hepatitis, structural and functional formation of the lean intestine of the offspring in the dynamics of early postnatal ontogenesis. The Scientific Heritage, (782), 33-37.

38. Khasanov, B. (2021). MATERNAL TOXIC HEPATITIS. STRUCTURAL AND FUNCTIONAL.

39. Khasanov B., Dushchanova R (2022). Formation of the thymus of the offspring in the early postnatal ontogenesis on the background of toxic hepatitis of the mother. The Scientific Heritage, https://zenodo.org/record/6655370#.Yq0I_XZBxPZ, (86-2), 14-18.

40. Khasanov B., Sultonova, D. (2022). Effect of chronic toxic hepatitis of the mother's formation of the spleen of the offspring during the breastfeeding period. The Scientific Heritage, No 91, 17-20. DOI: 10.5281/zenodo.6695594.

41. Khasanov B.B. (2022). Experimental toxic hepatitis and qualitative milk compound in lactation dynamics. New day in medicine, ISSN 2181-712X. EISSN 2181-2187 - 7, (45), 43-48.

42. Khasanov B.B. (2022). Experimental autoimmune enterocolitis and features of mother's fertility and development of offspring. New day in medicine, ISSN 2181-712X. EISSN 2181-2187 - 2, (40), 718-720.

43. Khasanov B.B., Azizova F.Kh., Sobirova D.R., Otajonova A.N. (2022). Toxic hepatitis of the female and the structural and functional formation of the lean intestine of of the offspring in the period breastfeeding. NeuroQuantology, 20(6), 3489-3496.

44. Khasanov, B.B. (2022) Extragenital Pathology and Immunocompetent Cells Relations of Lactating Breast Gland and Offspring Jejunum. American Journal of Internal Medicine - (2) 10, 2833.

https://www.sciencepg.com/journal/paperinfo?journalid=252&doi=10.11648/j.ajim.20221002.12

45. Khizhnyakova K.I. (1965) Cytology of mammary secretion in normal conditions and during some diseases. Moscow; 263.

46. Kiseleva E.S., Mohova Yu.A. (2010) Breast milk and its components: the impact on the child's immune system. Pediatrija. 89; 6: 62-69.

47. Klochkova G.N. (2012) The biochemical composition of breast milk, depending on the physiological state of the body: Abstract. dis. ... candidate of biol. sciences. Belgorod 19.

48. Kondrateva E.I., Barabash N.A., Stankevich S.S. et al. (2012) The regional features of biochemistry composition and immunological factors of breast milk of women living in Tomsk. The possibilities of correction. Tomsk. 64.

49. Kondratyeva E.I., Barabash N.A., Stankevich S.S. (2008) Effect of trace elements on the health of babies on different feedings. Ros Vestn Perinatol i Pediat. 2: 24-29.

50. Kunz C., Rudloff S., Baier W. et al. (2000) Oligosaccharides in human milk: structural, functional, and metabolic aspects. Ann Rev Nutr. 20: 699-722.

51. Kutbutdinova M.H. (2004) Clinical and immunological characteristics and immunotherapy of neonatal pneumonia, occurred in utero: Abstract. dis. ... candidate of medical sciences. Moscow. 23.

52. Labbok M.H., Clark D., Goldman A.S. (2004) Breastfeeding: maintaining an irreplaceable immunological resource. Nat Rev Immunol. 4: 565-572.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

53. Lawrence R.M., Pane C.A. (2007) Human breast milk: current concepts of immunology and infectious diseases. Curr Probl Pediat Adolesc Health Care. 37: 1: 7-36.

54. Lovelady C.A., Hunter C.P., Geigerman C. (2003) Effects of exercise on immunologic factors in breast milk. Pediatrics. 111:148-152.

55. Maltseva L.I., Fattahova A.R. (2008) Infection, qualitative composition of breast milk and peculiarities of lactation of women with chronic urogenital infection. Meditsinskij almanah. 5: 5257.

56. Mathur N.B., Dwarkadas A.M., Sharma V.K. et al. (1990) Anti-infective factors in preterm human colostrum. Acta Paediat Scand. 79: 11: 1039-1044.

57. Michie C.A., Tantscher E., Schall T. et al. (1998) Physiological secretion of chemokines in human breast milk. Eur Cytokine Netw. 9: 2: 123-129.

58. Muchaidze Y.A., Viksman M.E., Bendukidze N.G. et al. (1986) Leukocytes and their viability in colostrum after premature birth. Vopr ohr mat i det. 12: 50-51.

59. Netrebenko O.K. (2005) Nutrition and the development of immune status of children in different types of feeding. Pediatrija. 6: 50-56.

60. Prozorovskaya K.N., Stephanie D.V., Shterengarts B.N. et al. (1981). Study of the protective properties of human milk in the laboratory and clinical studies. Immunologiya. 5: 77-79.

61. Saadeh R.J., Labbok M.H., Cooney K.A. et al. (1993). Breastfeeding. The technical basis and recommendations for action. Geneva: WHO P. 93-102.

62. Senkevich O.A. (2009) Trace element imbalance in the formation of pathology LBW infants in the Dal'nij Vostok Region: Abstract. dis. ... d-r of medical sciences. Habarovsk. 43.

63. Solomons NW: (2002) Modulation of the immune system and the response against pathogens with bovine colostrum concentrates. Eur J Clin Nutr. 56(Suppl 3): S24-S28.

64. Tomici S., Johansson G., Voor T. et al. (2010) Breast milk cytokine and IgA composition differ in Estonian and Swedish mothersrelationship to microbial pressure and infant allergy. Pediat Res. 68: 4: 330-334.

65. Tukhtaev, K. R., Khasanov, B. B., & Azizova, F. K. (2003). Structural and functional interrelations of immunocompetent cells in the mammary gland of lactating rats and in the small intestine of newborn rats during suckling period. Morfologiia (Saint Petersburg, Russia), 124(6), 7072.

66. Treneva M.S., Munblit D.B., Ivannikov N.Y. et al. (2014) The reference values of cytokine levels of colostrum and breast milk in the female population. Pediatrija. 93; 3: 41-45.

67. Uruakpa F.O., Ismond M.A.H., Akobundu E.N.T. (2002). Colostrum and its benefits: A review. Nutr. Rev. 22:755-767.

68. Vahlova I.V.) The clinical significance of micronutrient deficiencies for maternal and child health in the Ural region. Principles for the prevention and correction: Abstract. dis. ... d-r of medical sciences. Ekater(2005inburg, 45.

69. Yilmaz H.L., Saygili-Yilmaz E.S., Gunesacar R. (2007) Interleukin-10 and -12 in human milk at 3 stages of lactation: a longitudinal study. Adv Ther. 24: 3: 603-610.

70. Zufarov, K. A., Tukhtaev, K. R., & Khasanov, B. B. (2003). Quantitative and ultrastructural characteristics of immunocompetent cells in the mammary gland during pregnancy and lactation. Morfologiia (Saint Petersburg, Russia), 124(4), 74-79.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.