Научная статья на тему 'ИЗУЧЕНИЕ ВЛИЯНИЯ ФАКТОРОВ ПИТАНИЯ НА РАЗВИТИЕ ЗУБОЧЕЛЮСТНОЙ СИСТЕМЫ У ДЕТЕЙ'

ИЗУЧЕНИЕ ВЛИЯНИЯ ФАКТОРОВ ПИТАНИЯ НА РАЗВИТИЕ ЗУБОЧЕЛЮСТНОЙ СИСТЕМЫ У ДЕТЕЙ Текст научной статьи по специальности «Клиническая медицина»

CC BY
185
26
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Re-health journal
Область наук
Ключевые слова
прорезывание зубов / молочные зубы / естественное вскармливание / искусственное вскармливание.

Аннотация научной статьи по клинической медицине, автор научной работы — Раимжонов Рустамбек Равшанбек Угли

Процесс прорезывания молочных зубов является важным клинико-физиологическим этапом жизненного цикла. На скорость развития первых молочных зубов влияет множество факторов, такие как качество потребляемых продуктов и обмена веществ. Множество проводимых опытов подтвердило различия скорости и качества обмена веществ у детей, находящихся на искусственном вскармливании, и у детей находящихся на естественном вскармливании.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по клинической медицине , автор научной работы — Раимжонов Рустамбек Равшанбек Угли

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ИЗУЧЕНИЕ ВЛИЯНИЯ ФАКТОРОВ ПИТАНИЯ НА РАЗВИТИЕ ЗУБОЧЕЛЮСТНОЙ СИСТЕМЫ У ДЕТЕЙ»

УДК: 616.314-053.3: 611.314 ИЗУЧЕНИЕ ВЛИЯНИЯ ФАКТОРОВ ПИТАНИЯ НА РАЗВИТИЕ ЗУБОЧЕЛЮСТНОЙ СИСТЕМЫ У ДЕТЕЙ

Раимжонов Рустамбек Равшанбек угли

Андижанский государственный медицинский институт

Процесс прорезывания молочных зубов является важным клинико-физиологическим этапом жизненного цикла. На скорость развития первых молочных зубов влияет множество факторов, такие как качество потребляемых продуктов и обмена веществ. Множество проводимых опытов подтвердило различия скорости и качества обмена веществ у детей, находящихся на искусственном вскармливании, и у детей находящихся на естественном вскармливании.

Ключевые слова: прорезывание зубов, молочные зубы, естественное вскармливание, искусственное вскармливание.

КУКРАК ЁШИДАГИ БОЛАЛАР ТИШ-ЖАГ ТИЗИМИНИНГ ТАРАВДИЁТИГА ОЗЩЛАНИШ ОМИЛИ ТАЪСИРИНИ УРГАНИШ

Сут тишларининг ёриб чикиш жараёни хдёт циклининг мух,им клиник ва физиологик боскичи булиб х,исообланади. Сут тишларининг ривожланиш тезлигига истеъмол килинадиган озик-овкат сифати ва метаболизм каби куплаб омиллар таъсир килади. Куплаб утказилган тадкикотлар сунъий усулда озикланадиган ва табиий усулда озикланадиган болаларда метаболизм тезлиги ва сифатидаги фаркларни тасдиклади.

Калит сузлар: тишларнинг ёриб чикиши, сут тишлари, табиий усулда озиклантириш, сунъий усулда озиклантириш.

STUDY OF THE INFLUENCE OF NUTRITIONAL FACTORS ON THE DENTAL SYSTEM DEVELOPMENT IN CHILDREN

The process of eruption of milk teeth is an important clinical and physiological stage of the life cycle. The rate of development of the first baby teeth is influenced by many factors, such as the quality of food consumed and metabolism. A lot of ongoing experiments have confirmed the differences in the speed and quality of metabolism in children who are bottle-fed and in children who are breast-fed. Based on this, it is assumed that the level of development of the dentition of the child will be better in children who are breastfed, which is associated with normal development and timely eruption.

Key words: teething, baby teeth, natural feeding, artificial feeding.

Кириш. Тиш-жаг тизимининг тараккиёти ва тузилиши куп даврлардан бери олимларни кизиктириб келмокда. Х,озирги кунда хусусан тишлар тараккиётини ёш, жинс, ижтимоий ва жисмоний хусусиятларга боглик х,олда урганишга булган талаб кескин ошиб бормокда. Маълумки, тиш-жаг тизими тараккиётига куплаб омиллар таъсир этади. Хусусан, тиш-жаг тизими ва тишлар тараккиётига озикланиш мух,итини таъсири тугрисида куплаб фикрлар мавжуд [1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10].

Куплаб олимларнинг фикрича тишлар тараккиётига озикланиш ва унга боглик омиллар бевосита таъсир килади. Тишлар тараккиётини озикланиш турига кура урганиш ти-жаг тизими аномалия ва деформацияларини эрта аниклашга ёрдам беради. Турли адабиётларда болаларни кукрак оркали эмизишни сут тишларнинг ёриб чикиш муддатига таъсири тугрисида бир-бирига зид булган фикрлар куп. Баъзи тадкикотлар шуни курсатадики, 7 ой ва ундан куп муддатларда кукрак билан эмизиш оркали озиклантирилган болаларда сут тишларининг чикиши кечикади хдмда бир ва икки ёшлар орасида табиий

усулда озиклантирилган болаларда сунъий усулда озиклантирилган болаларга нисбатан тишлар сони кам булади [5, 9, 14].

Шунингдек, сунъий усулда озиклантирилган болаларда юкориги кесув тишларининг ёриб чикиши жараёни кечикиши билан боглик холатларни курсатадиган тадкикотлар хам мавжуд [12]. Бундан ташкари бошка тадкикотларнинг курсатишича, тишларнинг ёриб чикиши муддатлари билан болани озиклантириш тури уртасида богликлик мавжуд эмас

[11, 13, 15].

Юкоридаги маълумотларга таяниб шуни айтиш мумкинки, болаларда тишлар тараккиётининг клиник ва морфологик хусусиятларини тадкик килиш жуда мухим ва долзарб хисобланади.

Тадкикотнинг материали ва усуллари. Тадкикот учун огирлиги уртача 200-220 гр. Булган 20 та зотсиз ок она каламушлар олинди. Улар 2 гурухга ажратилди: 1- гурух (п=10): хомиладорликнинг 14, 16, 18, 20 кунларида хомиласи урганиладиган каламушлар гурухи; 2- гурух (п=10): тугрукдан кейинги даврда янги тугилган болалари урганиладиган каламушлар гурухи. 2- гурух каламуш болалари (30 та) уз навбатида 2 гурухга булиб урганилди: 2а (п=15) - она сути билан бокилган (назорат гурухи) ва 2б (п=15) - онадан эрта (3 кундан кейин) ажратилган ва сунъий озиклантирилган (тажриба гурухи) каламуш болалари гурухи. Каламуш болалари 7, 14 ва 21- кунлари тажрибадан чикарилди.

Барча гурухларда каламушларнинг юкори ва пастки жаглари, остеогенез ва одонтогенез жараёнлари динамикада морфологик урганилди. Микроскопик препаратлар тайёрлаш учун олинган материал Буэн эритмасида ва 12% формалинда фиксация килинди. 5-7 мкм калинликдаги кесмалар гематоксилин-эозинда буялди. Урганишни кулайлаштириш учун каламуш хомиласи ва янги тугилган болалари пастки жаглари 3 кисмга шартли ажратилди: олдинги (курак тишлар сохаси) - курак тишлардан озик тишлар куртакларигача, урта - 3 та озик тишлар сохасигача ва орка - жагларнинг тож усикларигача.

Олинган натижалар. 14 суткалик каламуш хомиласининг юкориги ва пастки жаглари деярли шаклланганлиги аникланди. Микроскоп остида курилганда, улар асосан кам такомиллашган мезенхима хужайраларидан иборат булиб, улар орасида юпка деворли кон томирлар ва нерв толалари кузатилди. Пастки жагнинг урта кисмида икки томонлама меккел тогайи куртаги аникланди. Меккел тогайи гиалин тогай тукимасидан иборат булиб, кейинчалик пастки жагнинг суякланишида мухим роль уйнайди (расм 1.).

20 суткага келиб, меккел тогайида дегенератив узгаришлар содир булди. Тогай хужайралари вакуоллашиб, пикнозга учраш холати кузатилди (расм 2.). Суякланиш жараёни жадаллашди, меккел тогайи юпкалашиб, тогай оролчалари куринишида булиб колди.

Бу даврда назорат гурухи каламуш болаларининг юкори ва пастки жагларида курак ва озик тишларининг куртаклари шаклланганлиги маълум булди. Тиш формуласи: 3-2-3 . Жами 16 та.

Курак тишларнинг олдинги кисмигина эмал билан копланган булиб, орка кисми эса юмшок дентин билан копланганлиги намоён булди. Курак тишларнинг альвеоласи узун кийшик канал булиб, юкориги жагда у озик тишларигача етиб бормаганлиги, пастки жагда эса курак тишлар альвеоляр канали озик тишлардан хам утиб орка жаг сохасигача етганлиги кузатилди.

Расм 1. 14 суткалик каламуш хомиласи. Меккел тогайининг (МТ) куртаги, М-мезенхима, ^-кон томир. Гематоксилин-эозин. х150.

Расм 2. 20 суткалик каламуш хомиласи. Меккел тогайининг (МТ) дегенерацияга учраши. Вакуоллашган ва пикнозга учраган тогай хужайралари. Гематоксилин-эозин. х600.

Назорат гурухида тиш куртаклари тулик куринмади. Уларда курак ва биринчи жуфт озик тишлар куртаклари аникланди.

Тажриба гурух каламуш болаларида 14- суткада курак тишлар ёриб чикди ва огиз бушлигида куринди (расм 3.). Назорат гурухида ушбу муддатда курак тишларнинг ёриб

чик;иши кузатилмади.

Расм 3. 14 суткалик каламуш боласи. Назорат гурухи. Ёриб чиккан курак тишлар. Гематоксилин-эозин. х150.

Расм 4. 14 суткалик каламуш боласи. Тажриба гурухи. Ёриб чиккаётган курак тишнинг тож кисми. Эмал ва дентин. Гематоксилин-эозин. х150.

Тажриба гурух каламуш болалари курак тишлари эмал ва дентин чегараси аник эмас, чизиклари тулик шаклланмаган, нотекис ва носимметрик эканлиги маълум булди (расм 4.).

Тажрибанинг 21- суткасида назорат гурухи ва тажриба гурухи каламуш болаларида юкори ва пастки жагларида 2 тадан 4 та курак тишлари ёриб чикканлиги кузатилди. Назорат гурухида юкори ва пастки жагларида бундан ташкари яна бир жуфдан биринчи ва иккинчи озик тишлари огиз бушлигида куринди. Улар бир текис, симметрик жойлашган. Тажриба

гурухида курак тишлар ва биринчи озик тишлар аникланди. Иккинчи озик тишларнинг ёриб чикиши кузатилмади.

Хулосалар. Шундай килиб, тажрибада каламушларнинг пре- ва эрта постнатал ривожланиш даврида юкориги ва пастки жагларнинг тараккиёти, остеогенез ва одонтогенез жараёнларини озикланиш турига кура динамикада морфологик хусусиятларини урганиш натижасида куйидагилар маълум булди:

1. Она сути билан озиклантирилган каламуш болаларида жаг суяклари, улардаги остеогенез ва одонтогенез жараёнлари, уларнинг ёриб чикиши физиологик жихатдан уз вактида ва патологик узгаришларсиз содир булди. Эмал ва дентин физиологик чизикларга эга, улар текис ва симметрик йуналган. Пульпа сийрак толали бириктирувчи тукимадан иборат, кон томирлар ва нерв толалардан иборат. 21 суткага келиб 2 тадан 4та курак ва биринчи ва иккинчи жуфт (8 та) озик тишлари мавжуд. Учинчи жуфт (4 та) озик тишлар куртаклари мавжуд, лекин улар ёриб чикмаган.

2. Онадан эрта ажратилган (3 суткадан сунг) ва сунъий озиклантирилган каламуш болаларининг жаг суяклари, улардаги остеогенез ва одонтогенез жараёнлари физиологик муддатлардан бироз оркада колди, бирок патологик узгаришларсиз содир булди. Эмал ва дентин микроскоп остида урганилганда, улар орасида аник чегара йук, чизиклари нотекис ва носимметрик йуналганлиги маълум булди. Бу бизнингча охакланиш жараёнининг бузилганлигидан далолат беради. Пульпа сийрак толали бириктирувчи тукимадан иборат, кон томирлар ва нерв толалардан иборат. 21 суткага келиб ушбу гурухда 2 тадан 4 та курак тишлари ва биринчи жуфт (4 та) озик тишлари аникланди. Иккинчи жуфт озик тишлар (4 та) куртаклари мавжуд, лекин улар ёриб чикмаган. Учинчи жуфт озик тишлар куртаклари аникланмади.

АДАБИЁТЛАР

1. Абдувалиев Н.А., Раимжонов Р.Р. Кукрак ёшидаги болаларда краниометрик курсатчикларнинг усиш динамикасини урганиш. - Science and éducation, 2021. - - vol. 2, iss. 5. - р. 82-86.

2. Возный А.В., Вородеева Ю.И., Чаунанс А.В., Лысенко Ю.А. Основные этапы развития временных и постоянных зубов. Сроки закладки, минерализации, прорезывания и формирование временных и постоянных зубов у детей. - Запорожье - 2015. - 63 с.

3. Далмане А.Р. Микроскопическое строение развивающегося зуба / А.Р. Далмане, О.Н. Королева. - Рижский медицинский институт. - Рига: Зинатне, 1974. - 21 с.

4. Кузнецов С.Л. Гистология органов полости рта / С.Л. Кузнецов, В.И. Торбек, В.Г. Деревянко. - М.: ГЭОТАР - Медиа, 2012. - 136 с.

5. Нигматов Р.Н. и др. Prevention of dentoalveolar anomalies / Р. Н. Нигматов, И. М. Нигматова, М. О. Нодирхонова [и др.]. // Молодой ученый. - 2021. - № 39 (381). - С.40-43.

6. Новиков М.Б. Онтогенез закладок зубов у человека / М.Б. Новиков // X науч. конф. по возрастной морфологии, физиологии и биохимии. - М., 1971. - Т.1. - С.371-372.

7. Раимжонов Р.Р. Иммунологического и морфологического особенности развития зубов у детей грудного возраста. - Tibbiyotda yangi kun, 2019. - 3 (27). - С.218-221.

8. Раимжонов Р.Р., Пулатов Х.Т. Кукрак ёшидаги болалар бош сохасига оид курсаткичлардаги жинсий тафовутларини бахолаш. - Polish Science Journal, 2021. - Issue 5(38), Part 2 - р. 85-87.

9. Саттибаев И.И. Анатомо - морфологические и иммунологические особенности развития зубов у детей грудного возраста. - Экономика и социум, 2020. - 6-2 (73). - С. 255-

263.

10. Шодмонов, А. А. О ростовых процессах лицевой область головы у детей узбекской

национальности / А. А. Шодмонов, Р. Р. Раимжонов, Н. Х. Пулатов, И. И. Саттибоев. //

Молодой ученый. — 2017. — № 25 (159). — С. 204-208.

11. Folayan M. O., Sowole C.A. Association between breastfeeding and eruption of the first tooth in preschool children in Nigeria // European Journal of Paediatric Dentistry : Official Journal of European Academy of Paediatric Dentistry, 2013. Vol. 14. N 1. P. 51-54.

12. Holman D.J., Yamaguchi K. Longitudinal analysis of deciduous tooth emergence: IV. Covariate effects in Japanese children // The American Journal of Physical Anthropology, 2005. Vol. 126. N 3. P. 352-358.

13. Kaymaz N., Yyldyrym S., Cevizci S., Cimen M., Topaloglu N., Binnetoglu F.K., Tekin M., Ozmert E. N. Association between teething and independent walking in healthy children // The Turkish Journal of Pediatrics, 2015. Vol. 57. P. 53-59.

14. Ntani G., Day P.F., Baird J., Godfrey K.M., Robinson S.M., Cooper C., Inskip H.M. Maternal and early life factors of tooth emergence patterns and number of teeth at one and two years of age // Journal of Developmental Origins of Health and Disease, 2015. Vol. 6. N 4. P. 299307.

15. Pavicin I.S., Dumancic J., Badel T., Vodanovic M. Timing of emergence of the first primary tooth in preterm and full-term infants // Annals of Anatomy, 2016. Vol. 203. P. 19-23.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.