Научная статья на тему 'ТАШҚИ ИҚТИСОДИЙ АЛОҚАЛАРНИНГ ҲУДУДИЙ ЖИҲАТЛАРИ (СИРДАРЁ ВИЛОЯТИ МИСОЛИДА)'

ТАШҚИ ИҚТИСОДИЙ АЛОҚАЛАРНИНГ ҲУДУДИЙ ЖИҲАТЛАРИ (СИРДАРЁ ВИЛОЯТИ МИСОЛИДА) Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
146
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ташқи иқтисодий алоқалар / ҳудудий жиҳат / жаҳон / минтақавий ташкилот / вилоят / ишлаб чиқариш / экспорт / импорт / ривожланиш / миллий манфаат / foreign economic relations / regional aspect / world / regional organization / region / production / export / import / development / national interest.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Хидиралиев Комил Эсанович, Товбаев Ғофур Зулқайнар Ўғли, Холдоров Дилшодбек Бўрибой Ўғли

Ушбу мақолада ташқи иқтисодий алоқаларнинг ҳудудий жиҳатлари, унинг ўзига хос хусусиятлари атрофлича илмий асосда ўрганилган. Мақолада ҳар қандай давлат, қай даражада тараққий этганлигидан қатъий назар, ташқи иқтисодий алоқаларсиз тўлақонли тарзда яшаши мумкин эмаслиги таҳлил қилинган. Жаҳон миқёсида ишлаб чиқарилаётган маҳсулотлар, товарлар тури ниҳоятда кўп. Табиийки, бирорта давлат уларнинг барчасини ўзида ишлаб чиқариш имкониятига эга эмас. Айрим ҳолларда эса маҳсулотларнинг баъзи турларини ўзида ишлаб чиқаргандан кўра, бошқа мамлакатлардан олиб келиш афзалроқ ва фойдалироқдир. Яқин кунларда ҳам, яъни собиқ Иттифоқ ҳукмронлиги даврида четга асосан арзимаган пулга хом ашё чиқариб келган Ўзбекистон, эндиликда мустақилликка эришиш туфайли қатор хорижий мамлакатларга хом ашё билан бир қаторда замон талабларига мос тушадиган, рақобатбардош, турли хил электр асбоб-ускуналари, автомобил, телевизор ва видео магнитофонлар, биллур буюмлар, заргарлик маҳсулотлари ва бошқаларни экспорт қилмоқда. Шиддат билан ўзгариб бораётган ҳозирги мураккаб вазиятда давлатлар ўртасидаги ҳамкорлик янада прагматик ва динамик тусга кириб бормоқда. Универсал тусга эга халқаро ташкилотлар ўрнини тобора кўпроқ минтақавий ташкилотлар эгалламоқда. Ана шундай минтақавий ташкилотлардан бири Туркий давлатлар ташкилотидир. Мақолада ушбу ташкилотнинг фаолият йўналишлари ва унда Ўзбекистон иштирокига ҳам қисқача тўхталган. Шунингдек, ташқи иқтисодий алоқаларнинг ҳудудий жиҳатлари асосида, Сирдарё вилояти ташқи иқтисодий алоқалари таҳлилий маълумотлар асосида ўрганилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TERRITORIAL ASPECTS OF FOREIGN ECONOMIC RELATIONS (ON THE EXAMPLE OF THE SYRDARYA REGION)

This article examines in detail the regional aspects and features of foreign economic relations on a scientific basis. The article analyzes the fact that any country, regardless of its level of development, cannot fully live without foreign economic relations. There are many types of products and goods produced on a global scale. Naturally, no country is able to produce all of them. In some cases, it is preferable and more profitable to bring certain types of products from other countries than to produce their countries. In recent days, that is, during the rule of the former Union, Uzbekistan mainly exported raw materials for little money. Now, thanks to gaining independence, Uzbekistan, along with raw materials, exports a number of foreign countries with competitive, diverse electrical equipment, cars, televisions and video recorders, crystal products, jewelry that meets the requirements of the time. Cooperation between countries is becoming more pragmatic and dynamic in today's complex situation, which is rapidly changing. More and more regional organizations are replacing international organizations of a universal character. One of such regional organizations is the Organization of Turkic Languages. The article briefly touches upon the activities of this organization and the participation of Uzbekistan in it. Also, based on the territorial aspects of foreign economic relations, the foreign economic relations of the Syrdarya region were studied on the basis of analytical data.

Текст научной работы на тему «ТАШҚИ ИҚТИСОДИЙ АЛОҚАЛАРНИНГ ҲУДУДИЙ ЖИҲАТЛАРИ (СИРДАРЁ ВИЛОЯТИ МИСОЛИДА)»

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

ТАШЦИ ИЦТИСОДИЙ АЛОЦАЛАРНИНГ ^УДУДИЙ ЖЩАТЛАРИ (СИРДАРЁ ВИЛОЯТИ МИСОЛИДА) Хидиралиев Комил Эсанович

География фанлари номзоди, доцент, Гулистон давлат университети Товбаев Гофур Зулкайнар ^ли

Укитувчи, Гулистон давлат университети gofurtovbayev92@mail.com Холдоров Дилшодбек Бурибой уFли

Магистр, Гулистон давлат университети https://doi.org/10.5281/zenodo.7345490 Аннотация. Ушбу мацолада ташци щтисодий алоцаларнинг уудудий жиуатлари, унинг узига хос хусусиятлари атрофлича илмий асосда урганилган. Мацолада уар цандай давлат, цай даражада тарацций этганлигидан цатъий назар, ташци ицтисодий алоцаларсиз тулацонли тарзда яшаши мумкин эмаслиги таулил цилинган. Жауон мицёсида ишлаб чицарилаётган маусулотлар, товарлар тури нщоятда куп. Табиийки, бирорта давлат уларнинг барчасини узида ишлаб чицариш имкониятига эга эмас. Айрим уолларда эса маусулотларнинг баъзи турларини узида ишлаб чицаргандан кура, бошца мамлакатлардан олиб келиш афзалроц ва фойдалироцдир.

Яцин кунларда уам, яъни собиц Иттифоц уукмронлиги даврида четга асосан арзимаган пулга хом ашё чицариб келган Узбекистон, эндиликда мустацилликка эришиш туфайли цатор хорижий мамлакатларга хом ашё билан бир цаторда замон талабларига мос тушадиган, рацобатбардош, турли хил электр асбоб-ускуналари, автомобил, телевизор ва видео магнитофонлар, биллур буюмлар, заргарлик маусулотлари ва бошцаларни экспорт цилмоцда.

Шиддат билан узгариб бораётган уозирги мураккаб вазиятда давлатлар уртасидаги уамкорлик янада прагматик ва динамик тусга кириб бормоцда. Универсал тусга эга халцаро ташкилотлар урнини тобора купроц минтацавий ташкилотлар эгалламоцда. Ана шундай минтацавий ташкилотлардан бири Туркий давлатлар ташкилотидир. Мацолада ушбу ташкилотнинг фаолият йуналишлари ва унда Узбекистон иштирокига уам цисцача тухталган. Шунингдек, ташци ицтисодий алоцаларнинг уудудий жиуатлари асосида, Сирдарё вилояти ташци ицтисодий алоцалари таулилий маълумотлар асосида урганилган.

Калит сузлар: ташци ицтисодий алоцалар, уудудий жиуат, жауон, минтацавий ташкилот, вилоят, ишлаб чицариш, экспорт, импорт, ривожланиш, миллий манфаат.

ТЕРРИТОРИАЛЬНЫЕ АСПЕКТЫ ВНЕШНЕЭКОНОМИЧЕСКИХ СВЯЗЕЙ (НА ПРИМЕРЕ СЫРДАРЬИНСКОЙ ОБЛАСТИ) Аннотация. В данной статье подробно исследуются региональные аспекты и особенности внешнеэкономических связей на научной основе. В статье анализируется тот факт, что любая страна, независимо от уровня ее развития, не может полноценно жить без внешнеэкономических связей. Есть много видов продуктов и товаров, производимых в глобальном масштабе. Естественно, ни одна страна не в состоянии производить их все. В некоторых случаях предпочтительнее и выгоднее привозить некоторые виды продукции из других стран, чем производить их стран.

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

В последние дни, то есть во время правления бывшего Союза, Узбекистан в основном экспортировал сырье за небольшие деньги. Сейчас, благодаря обретению независимости Узбекистан экспортирует, наряду с сырьем, поставляет ряд зарубежных стран с конкурентоспособным, разнообразным электрооборудованием, автомобилями, телевизорами и видео магнитофоны, изделия из хрусталя, ювелирные изделия отвечающими требованиям времени.

Сотрудничество между странами становится более прагматичным и динамичным в современной сложной ситуации, которая быстро меняется. Все больше и больше региональных организаций заменяют международные организации универсального характера. Одной из таких региональных организаций является Организация тюркских языков. В статье кратко затронута деятельность этой организации и участие в ней Узбекистана. Также на основе территориальных аспектов внешнеэкономических связей были изучены внешнеэкономические связи Сырдарьинской области на основе аналитических данных.

Ключевые слова: внешнеэкономические связи, региональный аспект, мир, региональная организация, област, производство, экспорт, импорт, развитие, национальный интерес.

TERRITORIAL ASPECTS OF FOREIGN ECONOMIC RELATIONS (ON THE EXAMPLE OF THE SYRDARYA REGION)

Abstract. This article examines in detail the regional aspects and features of foreign economic relations on a scientific basis. The article analyzes the fact that any country, regardless of its level of development, cannot fully live without foreign economic relations. There are many types of products and goods produced on a global scale. Naturally, no country is able to produce all of them. In some cases, it is preferable and more profitable to bring certain types of products from other countries than to produce their countries.

In recent days, that is, during the rule of the former Union, Uzbekistan mainly exported raw materials for little money. Now, thanks to gaining independence, Uzbekistan, along with raw materials, exports a number of foreign countries with competitive, diverse electrical equipment, cars, televisions and video recorders, crystal products, jewelry that meets the requirements of the time.

Cooperation between countries is becoming more pragmatic and dynamic in today's complex situation, which is rapidly changing. More and more regional organizations are replacing international organizations of a universal character. One of such regional organizations is the Organization of Turkic Languages. The article briefly touches upon the activities of this organization and the participation of Uzbekistan in it. Also, based on the territorial aspects of foreign economic relations, the foreign economic relations of the Syrdarya region were studied on the basis of analytical data.

Key words: foreign economic relations, regional aspect, world, regional organization, region, production, export, import, development, national interest.

Кириш. Мустакил Узбекистан ва унинг худудий бирликлари тобора жахон сиёсати ва жахон иктисодиётига шиддат билан кириб бормокда. ^атор мамлакатлар билан ташки иктисодий алокаларни урнатиш ва ривожлантиришга интилмокда. Зеро, хар кандай давлат, кай даражада тараккий этганлигидан катъий назар, ташки иктисодий алокаларсиз

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 уП 30 поуаЬг | 8о1епй818.и2

тулаконли тарзда яшаши мушкул. Чунки, жахон микёсида ишлаб чикарилаётган махсулотлар, товарлар тури бехисоб. Табиийки, бирорта давлат уларнинг хаммасини узида ишлаб чикариш имкониятига эга эмас. Айрим холларда эса махсулотларнинг баъзи турларини узида ишлаб чикаргандан кура бошка мамлакатлардан олиб келиш афзалрок ва фойдалирокдир.

Турли мамлакатлар билан иктисодий, илмий-техника ва маданият алокаларининг тобора такомиллашиб бориши, айрим тармокларни замонавий техника ва технология билан куролланишга, ер-сув, казилма бойликлар ва мехнат ресурсларидан самара билан фойдаланиш имконини яратади. Х,озирги даврда халкаро мехнат таксимотида, ташки иктисодий алокаларни самарали йулга куйиш ва кенгайтиришда фаол иштирок этиш учун Республикада катта имкониятлар мавжуд.

Якин-якинларда хам, яъни собик Иттифок хукмронлиги даврида якин ва узок хорижга асосан арзимаган пулга хом ашё чикариб келган Узбекистон, эндиликда мустакилликка эришиш туфайли катор хорижий мамлакатларга хом ашё билан бир каторда замон талабларига мос тушадиган, ракобатбардош, турли хил электр асбоб-ускуналари, автомобил, телевизор ва видео магнитофонлар, биллур буюмлар, заргарлик махсулотлари ва бошкаларни экспорт килмокда.

Шу билан бирга Республикамиз хориждан саноат ва кисман озик-овкат махсулотларини олиб турибди. Бу махсулотлар орасида турли хил машиналар, асбоб-ускуналар, замонавий станоклар, автобуслар, темир йул вагонлари, кийим-кечаклар, тамаки махсулотлари ва бошка катор махсулотлар бор. Ташки иктисодий алокаларни хар томонлама тараккий эттиришнинг мухим ва самарали йулларидан бири хорижий мамлакатлар билан катор сохаларда кушма корхоналар куришдир. Ташки иктисодий муносабатларнинг бу йуналиши жахоннинг куп мамлакатларида кенг таркалган. ^ушма корхоналар ташкил этиш ва уларни самарали тараккиёт йулига солиш ишчи кучлари куп булган давлатлар каторига кирувчи мамлакатимиз учун алохида ахамият касб этади.

Шунга кура Узбекистонда хам бу борада катта ишлар амалга оширилмокда. Узбекистонда кушма корхоналарни ташкил килишда жахоннинг купгина мамлакатлари иштирок этмокда. Улар орасида Америка ^ушма Штатлари, Хитой, Жанубий Корея, Буюк Британия, Германия, Бирлашган Араб Амирликлари, Исроил, Покистон, Х,индистон, Россия, Украина каби мамлакатлар етакчи уринни эгаллаб келмокда.

Келажакда, Узбекистон ташки иктисодий алокаларини янги боскичга кутаришда халкаро туризм мухим урин тутмоги лозим. Туризм тармоги тугри ва самарали ташкил этилса, у катта даромад келтирадиган сохага айланади. Аник фойда манбаи булмиш халкаро туризм мамлакатга катта микдорда чет эл валютасини олиб келиши ва унинг ижтимоий-иктисодий ривожланишига катта хисса кушиши мумкин. Узбекистон туризм сохасини хар тамонлама ривожлантириш учун катор худудий имкониятларга эга. Унинг узига хос табиий шароити, архитектура-меъморчиликнинг ноёб ёдгорликлари, мехнатсевар ва мехмондуст халкимизнинг яратган махсулотлари чет элдан келган сайёхларни нихоятда кизиктиради.

Тадкикот объекти ва услибиёти. Х,акикатдан хам, дунё шиддат билан узгариб бораётган хозирги мураккаб вазиятда давлатлар уртасидаги хамкорлик янада прагматик ва динамик тусга кириб бормокда. Универсал тусга эга халкаро ташкилотлар урнини тобора купрок минтакавий ташкилотлар эгалламокда. Сунгги даврларда куплаб мамлакатлар

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 поуаЬг | scientists.uz

минтакавий ташкилотлар доирасида ижтимоий, иктисодий, экологик, сиёсий хамкорликни афзал куришмокда. Аксарият минтакавий ташкилотлар миллий манфаатларни хисобга олган холда давлатлар уртасидаги узаро хамкорликнинг энг самарали платформасини яратмокда. Ана шундай минтакавий ташкилотлардан бири Туркий давлатлар ташкилотидир [1].

Хусусан, узаро манфаатли инвестиция фаолиятини амалга ошириш Туркий давлатлар ташкилотига аъзо мамлакатлар, жумладан, Узбекистоннинг манфаатлари учун хам мос келади. Бу мамлакатлар 2017-2021 йилларда Узбекистон иктисодиётига 2,5 миллиард А^Ш доллари микдорида тугридан-тугри хорижий инвестиция киритдилар (бу тегишли даврдаги хорижий инвестициялар умумий хажмининг 10 фоизини ташкил этади). Улардан бир миллиард А^Ш доллардан ортиги ёки 41 фоиз маблаг 2021 йили инвестиция килинган. 2017 йилдан бошлаб бу мамлакатлардан Узбекистонга инвестицияларнинг усиши 30 фоизга тенг булган.

Жумладан, ракамлаштириш хар кандай давлат учун ривожланишнинг энг устувор йуналишларидан бирига айланмокда. Шунинг учун бу масала Туркий давлатлар ташкилоти учун энг долзарбдир. Бу йуналишдаги максадлар 2021 йили "Турк дунёси нигохи-2040" стратегик хужжатида курсатилган. Жумладан, хужжатда телекоммуникация инфратузилмасини яхшилашга имкон берадиган минтакалараро ракамли алокани урнатиш назарда тутилган. Ташкилот, сунъий интеллект технологияларига алохида эътиборни каратган, бу масала доирасида хам хамкорлик килиш белгиланган. Хусусан, бундай технологиялардан иктисодиётни ривожлантириш учун хам, шахар инфратузилмасини яхшилаш учун хам фойдаланиш мумкин.

Ташкилот маданий-гуманитар алокаларни мустахкамлашга хам эътибор каратган. Тарихан ташкилот мамлакатлари халклари бир хил илдизларга эга. Шу боис маданий-гуманитар алокаларни кенгайтириш ташкилот мамлакатлари учун алохида ахамият касб этади. Хусусан, таълим ва илмий муассасалар уртасидаги хамкорлик, академик алмашинув, кушма маданий тадбирлар. Шу муносабат билан Туркий маданият ва санъатни биргаликда ривожлантириш, ташкилот доирасидаги хдмкорлик нукталаридан биридир. Жумладан, иктисодий тадкикотлар ва ислохотлар маркази Жиззах филиали томонидан, 2022 йилнинг 1-чораги ва 9 ойлик якунлари асосида Сирдарё вилоятнинг ташки савдо айланмаси буйича тайёрлаган тахлилий маълумотлар вилоят иктисодиётини накадар ривожланиб бораётганлигидан далолат беради[2, 3].

Тадкикот натижалари ва уларнинг мух,окамаси. Тахлилий маълумотларига эътибор берсак, 2022 йилнинг январь-март ойларида Сирдарё вилоятининг ташки савдо айланмаси 203,1 млн. доллар булиб, шундан 67 фоиз-136,4 млн. доллар импорт ва 33 фоиз-66,7 млн. доллар экспортга тугри келган. Ушбу даврида -69,6 млн. доллар салбий сальдога эга булган. Сирдарё вилояти билан энг куп ташки савдо айланмаси ^озогистон давлатига хисобланади. Унинг хажми 66,9 млн. доллар булиб, шундан 3,3 млн.доллари экспортга ва 63,6 млн. долли импортга тугри келган. Кейинги уринларни Хитой (34,1 млн.долл.), Афгонистон (24,1 млн.долл.), Россия (18,8 млн.долл.) давлатлари эгаллаган.

Жумлдан, 2022 йил I чорак якунлари буйича худудда экспорт хиссаси куйидаги кураткичларни ташкил килган-озик-овкат махсулотлари ва тирик хайвонлар 27,8 млн доллар, саноат махсулотлари 26,1 млн. доллар, хар хил тайёр махсулотлар 4,6 млн. доллар, ноозик-овкат махсулотлари 3,5 млн. доллар, кимёвий моддалар ва махсулотлар 2,3

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 уИ 30 noyabr | scientists.uz

млн.долларни ташкил этган. Ушбу даврда импорт таркибида-озик-овкат махсулотлари 46,5 млн. доллар, кимёвий моддалар ва махсулотлар 33,7 млн. доллар, машина ва транспорт ускуналари 27,5 млн. доллар, ноозик-овкат махсулотлари 18,7 млн. доллар, саноат махсулотлари 5 млн. долларни ташкил этган.

Вилоятнинг ички худудий бирликлари доирасида экспортнинг юкори хиссаси, Янгиер шахрида 25,4, Сирдарё туманида 25,1, Мирзаобод туанида 10,1, Сайхунобод туманида 8,9 ва Гулистон туманида 7,7 фоизга тугри келган. Импортнинг 12,4 фоизи Янгиер шахрига, 12,2 фоизи Сирдарё туманига тугри келган.

2022 йилнинг туккиз ой якунларига кура эса ялпи худудий махсулот (ЯХ,М) хажми 12,8 трлн.сумни, усиш суръатлари 104,5%ни, ЯХ,М таркибидаги кишлок, хужалиги улуши 38,4%, саноат улуши 24%, курилиш ишлари улуши 7,1%, хизматлар улуши 29,6%, истеъмол товарлари ишлаб чикариш усиш суръатлари 128,3%, чакана савдо айланмаси 106%, хизматлар 114,4%ни ташкил этган. Вилоят купгина асосий иктисодий курсаткичларнинг усиш суръатлари буйича республика уртача усишидан юкори. Жумладан, асосий капиталга инвестициялар хажмининг усишида 1-урин, саноат ва истеъмол товарлари ишлаб чикариш хамда экспортда республикада 3-уринни эгаллаган. Усиш суръатлари ва курсаткичлар республикада юкорилигига карамасдан баъзи курсаткичларнинг республика иктисодиётидаги улуши пастлигича колмокда. Жумладан, кишлок хужалиги (3,3%), курилиш (2,2%), хизматлар (1,5%), чакана савдо (1,5%) сохаларида республикада 13-14-уринларда.

Бугунги кунда Сирдарё вилояти узининг кишлок хужалиги сохасидаги имкониятларини давр талаби асосида шакллантирмокда. Вилоят кишлок хужалиги махсулотлари йигирмадан ортик давлатларга экспорт килинмокда. 2020 йилда Сирдарё вилоятида 368 минг 612 тонна махсулот экспорт килинган булса, шундан 133 минг тоннадан ортиги сабзавот, 7 минг 950 тоннаси хул мевага тугри келган.

2022 йил бошидан шу кунгача 34 минг 752 тонна махсулот хорижга экспорт килинган. 2022 йил якунига кадар 415 минг тонна махсулот экспорт килиш кузда тутилган. 2022 йилда экспорт килинаётган махсулотларнинг турини купайтириш ва хажмини ошириш борасида режали тадбирлар олиб борилмокда. Бундан турт беш йил олдин кишлок хужалиги махсулотлари асосан Россия, ^озогистон, ^иргизистон, Тожикистон давлатларига экспорт килинган булса, айни кунларда, юкорида айтилганидек дунёнинг йигирмадан ошик давлатларига хусусан, Жанубий Корея, Хитой, Х,индистон, Полша, Эрон ва бошка мамлакатларга экспорт килинмокда. Бу Сирдарё вилояти заминида етиштирилаётган кишлок хужалиги махсулотларига жахон бозорида талаб ортиб бораётганидан далолат беради.

Махсулотлар микдорини ортишида Усимликлар карантини худудий инспекциясини урни юкори. Сирдарё вилояти Усимликлар карантини худудий инспекцияси томонидан вилоятда етиштирилаётган туксонбости экинлар, иссикхона хужаликларидаги помидор, бодринг, болгар калампири бошка кишлок хужалиги махсулотларининг фитосанитар холати доимий равишда назорат килиб борилади.

Мамлакатимиз иктисодиётини баркарорлаштириш буйича мухим ислохотлар амалга оширилмокда. Ракобатбардош махсулотлар ишлаб чикариш хамда уларни экспорт килиш учун зарур шароит ва имкониятлар яратилмокда ва бу уз самарасини бермокда. Бугунги эпидемиологик вазиятда ташки савдо юклари белгиланган санитария коидаларига

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

риоя этган холда, киска муддатларда божхона назорати ва расмийлаштирувидан утказилиб борилмокда.

Аник ракамларга мурожаат килинганда 2021 йил вилоятда ташки савдо айланмаси 408,16 млн. А^Ш долларни ташкил этган. Жумладан, 113,37 млн. А^Ш долларини ташкил этувчи товарлар 29 та давлатга экспорт килинган булиб, асосий хамкор давлатлар Афгонистон, Россия ^озогистон, Хитой, Бангладеш, Тожикистон, Покистон, Украина, Туркия давлатлари хисобига тугри келган. Экспорт килинган асосий товарлар сирасига ун махсулотлари, мева-сабзавот махсулотлари, калава ип, пахта толаси, тери ва улардан ясалган буюмлар, фармацевтика махсулотларига тугри келган. Шунингдек, вилоят худудида фаолият юритаётган тадбиркорлик субъектлари томонидан огирлиги 60,9 минг тонна, киймати 21,4 млн. А^Ш долларига тенг мева-сабзавот махсулотлари 17 дан ортик давлатларга экспорт килинган. Бу жараённинг асосида, божхона назорати ва расмийлаштируви жараёнида яратилган кулайликлар. Бу хол тадбиркорлар томонидан, айникса кишлок хужалиги махсулотларини четга экспорт килувчи экспортёрлар томонидан тула куллаб-кувватланмокда.

Вилоятда ташки иктисодий фаолиятни юкори даражада шаклланиши, аввало вилоят худудида ташкил этилаётган янги ва янги ишлаб чикариш кучларига богликдир. Айнан, Гулистон шахрида "ММХ PRO" полипропилен коп махсулотлари ишлаб чикаришга ихтисослашган корхонанинг очилиши Гулистон шахри ишлаб чикариш салохиятини юкорига даражага кутарди. Корхонага Хитой давлатидан киймати 1,2 млн. А^Ш долларига тенг булган асбоб-ускуналар олиб келинган. Бунда божхона органлари томонидан 2,5 млрд. сумлик божхона туловларидан имтиёзлар кулланилган.

Янги ишга туширилган ушбу корхонада 180 та янги иш урни яратилган булиб, лойиха киймати 3,1 млн. А^Ш долларига тенг. Мазкур корхонада йилига 30 млн. дона коп махсулотлари ишлаб чикарилади хамда махсулотларнинг 60 % и МДХ, давлатларига экспорт килинади[4].

Хулоса. Сирдарё вилояти ташки ишлаб чикариш салохиятини кутариш асосида, куплаб худудларда шакллантирилаётган эркин иктисодий зоналар асосий омиллардан бири сифатида каралмоги лозим. Ушбу доирада, Узбекистон Республикаси Президентининг 2013 йил 18 мартдаги "Жиззах" махсус индустриал зонасини барпо этиш тугрисида"ги ПФ-4516-сонли Фармонига асосан, Жиззах вилоятида "Жиззах" эркин иктисодий зонасида, Сирдарё вилояти Сирдарё тумани филиали ташкил этилган.

Мазкур шароитда "Сирдарё" эркин иктисодий зонаси фаолиятининг асосий вазифалари ва йуналишлари этиб куйидагилар белгиланган:

-Сирдарё вилоятининг ишлаб чикариш ва ресурс салохиятидан самарали фойдаланган холда махаллий минерал-хом ашё ресурсларини чукур кайта ишлаш ва юкори кушилган кийматга эга ракобатбардош, импорт урнини босадиган махсулотлар ишлаб чикарилишини кенгайтириш;

-мева-сабзавот ва кишлок хужалиги махсулотларини чукур кайта ишлаш, саклаш ва кадоклаш, тукимачилик, пойабзал ва чарм-галантерея, экологик жихатдан хавфсиз кимё, фармацевтика, озик-овкат, электротехника саноати, машинасозлик ва автомобилсозлик, курилиш материаллари ишлаб чикариш ва бошка йуналишларда замонавий ишлаб чикаришларни ташкил килиш учун тугридан-тугри хусусий инвестицияларни, шунингдек, хорижий инвестицияларни фаол жалб этиш;

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

-эркин иктисодий зона корхоналари уртасида хамда бошка махаллий корхоналар билан мустахкам кооперация алокаларини урнатиш ва ривожлантириш асосида махаллий хом ашё ва материаллардан юкори технологияли махсулотлар ишлаб чикаришни махаллийлаштириш жараёнларини чукурлаштириш;

-"Сирдарё" ЭИЗ худудида ишлаб чикариш, мухандислик-коммуникация, йул-транспорт ва ижтимоий инфратузилмани жадал ривожлантириш, шунингдек, ушбу худудда сифатли логистика хизматлари курсатиш буйича замонавий инфратузилмани шакллантириш; -эркин иктисодий зонанинг соха кадрларига булган жорий ва истикболдаги эхтиёжларидан келиб чикиб, юкори малакали мутахассисларни тайёрлашни ташкил этишда ва уларнинг эркин иктисодий зонада жойлашган корхоналарда ишлаб чикариш.

Сирдарё эркин иктисодий зонасида бугунги кунда, асосан, курилиш моллари, сантехника махсулотлари, терини кайта ишлаш, металл конструкциялар йуналишларида ишлаб чикариш йулга куйилган. Сирдарё эркин иктисодий зонасида 2019 йил январь-май ойларида ишлаб чикарилган 419,7 миллиард сумлик махсулотнинг 26 фоизи четга экспорт килинган.

Жумладан, «Сирдарё-Фарм» эркин иктисодий зонасида эса фармацевтика сохасида бир марта ишлатиладиган пластмасса идишлари ва инфузол дори воситаларини ишлаб чикариш лойихалари керак. Эркин иктисодий зоналарни ташкил килишда худудни танлай билиш мухим ахамият касб этади. Шамол кайси томондан эсишидан тортиб, хаво харорати неча даража булишигача, инобатга олиниб, ишлаб чикариш зоналари режалаштирилади. Х,еч качон чарм-пойабзал ишлаб чикариш заводи билан озик-овкат махсулотлари ишлаб чикариш заводи ёнма-ён жойлаштирилмайди. Сирдарё ЭИЗ да хам худди шу тартибда хар бир ички ва ташки омиллар инобатга олиниши лозим.

Бугунги кунда Хитой, Туркия, Россия ва Жанубий Корея давлатларининг Узбекистонга киритаётган инвестиция улуши бошка давлатларга караганда анча юкоридир. Инвесторларни жалб килиш максадида хар бир худуднинг уз инвестицион потенциали, яъни мавжуд хом ашё ресурслари инобатга олинган холда махсус графиклар асосида инвестицион бизнес форумлар утказиб борилиши керак. Улар доирасида худуднинг салохияти намойиш килинади.

Вилоят иктисодиётини тубдан яхшилаш, унинг узига хос стратегиясини ишлаб чикиш доирасида, бугунги кунда амалий ишлар сифатида «Корея-Узбекистон» бизнес ассоциацияси ваколатхонаси очилганлигини айтиб утиш мумкин. Асосий эътибор Сирдарё вилояти ва Жанубий Корея худудлари уртасида савдо-иктисодий, молиявий-инвестициявий, инновация ва гуманитар, таълим ва согликни саклаш сохаларидаги узаро манфаатли хамкорликни янада чукурлаштириш истикболлари мухокама килинган. Хулоса урнида айтиш лозимки, Сирдарё вилояти замонавий ишлаб чикариш марказига айланиши асосида, Узбекистонда ташки иктисодий алокалар доирасида уз урнига эга булиб бормокда.

REFERENCES

1Дакимова М., Хужаев Х., Махмудов Б. Халкаро иктисодий муносабатлар. -Тошкент., 1997.

2. Мирзиёев Ш.М. Янги Узбекистон стратегияси.-Тошкент: "Узбекистон"- 2021. - 464 б.

3.Халк сузи газетаси. 2022 йил 11 ноябрь. №243(8305).

4. Сирдарё вилоятининг статистик ахборотномаси. 2021 йил. 2022 йил.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.