Научная статья на тему 'МИНТАҚАВИЙ ИЖТИМОИЙ-ИҚТИСОДИЙ ТИЗИМЛАРНИНГ БАРҚАРОР РИВОЖЛАНИШ ОМИЛЛАРИ'

МИНТАҚАВИЙ ИЖТИМОИЙ-ИҚТИСОДИЙ ТИЗИМЛАРНИНГ БАРҚАРОР РИВОЖЛАНИШ ОМИЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
384
57
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
минтақавий ижтимоий-иқтисодий тизим / минтақавий ижтимоий-иқтисодий тизимларнинг барқарор ривожланиши / ички омиллар / ташқи омиллар / инерцион / эволюцион / мобилизацион ривожланиш. / региональная социально-экономическая система / устойчивое развитие региональных социально-экономических систем / внутренние факторы / внешние факторы / инерционное / эволюционное / мобилизационное развитие.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Қулматов Алимжон Абдуллаевич

Мақолада минтақавий ижтимоий-иқтисодий тизимларнинг барқарор ривожланиш муаммолари, унга таъсир этувчи ички ва ташқи омилларни таҳлил қилиш асосида аниқланади ҳамда уларни бартараф қилиш юзасидан тавсиялар ишлаб чиқилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ФАКТОРЫ УСТОЙЧИВОГО РАЗВИТИЯ РЕГИОНАЛЬНЫХ СОЦИАЛЬНО-ЭКОНОМИЧЕСКИХ СИСТЕМ

В статье определены проблемы устойчивого развития региональной социально-экономической системы на основе анализа внутренных и внешних факторов, а также выработаны рекомендации по их преодолению.

Текст научной работы на тему «МИНТАҚАВИЙ ИЖТИМОИЙ-ИҚТИСОДИЙ ТИЗИМЛАРНИНГ БАРҚАРОР РИВОЖЛАНИШ ОМИЛЛАРИ»

Кулматов Алимжон Абдуллаевич,

Узбекистон Миллий Университети доценти, иктисод фанлари номзоди

МИНТАКАВИИ ИЖТИМОИИ-ИКТИСОДИИ ТИЗИМЛАРНИНГ БАРКАРОР РИВОЖЛАНИШ ОМИЛЛАРИ

УДК: 332.14

КУЛМАТОВ А.А. МИНТАКАВИЙ ИЖТИМОИЙ-ИКТИСОДИЙ ТИЗИМЛАРНИНГ БАРКАРОР РИВОЖЛАНИШ ОМИЛЛАРИ

Маколада минтакавий ижтимоий-иктисодий тизимларнинг баркарор ривожланиш муаммолари, унга таъсир этувчи ички ва ташки омилларни тах,лил килиш асосида аникланади х,амда уларни бар-тараф килиш юзасидан тавсиялар ишлаб чикилади.

Таянч иборалар: минтакавий ижтимоий-иктисодий тизим, минтакавий ижтимоий-иктисодий тизимларнинг баркарор ривожланиши, ички омиллар, ташки омиллар; инерцион, эволюцион, мобили-зацион ривожланиш.

КУЛМАТОВ А.А. ФАКТОРЫ УСТОЙЧИВОГО РАЗВИТИЯ РЕГИОНАЛЬНЫХ СОЦИАЛЬНО-ЭКОНОМИЧЕСКИХ СИСТЕМ

В статье определены проблемы устойчивого развития региональной социально-экономической системы на основе анализа внутренных и внешних факторов, а также выработаны рекомендации по их преодолению.

Ключевые слова: региональная социально-экономическая система, устойчивое развитие региональных социально-экономических систем, внутренние факторы, внешние факторы; инерционное, эволюционное, мобилизационное развитие.

KULMATOV A.A. FACTORS OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT OF REGIONAL SOCIO-ECONOMIC SYSTEM

There is identified in the article the problems of sustainable development of the regional socio-economic system based on the analysis of internal and external factors, and also develops recommendations for overcoming them.

Key words: regional socio-economic system, sustainable development of regional socio-economic systems, internal factors, external factors; inertial, evolutionary, mobilization development.

Кириш.

Узбекистон Республикаси Президенти Шав-кат Мирзиёевнинг 2019 йил 29 ноябрдаги Мар-казий Осиё давлатлари рахбарларининг Маслахат учрашуви якунлари буйича брифингдаги баё-нотида минтаканинг мавжуд улкан иктисодий салохиятидан фойдаланган холда, устувор сохаларда мулокот ва шерикликни ривожланти-ришга келишиб олинганлигини таъкидлаб, жум-ладан, куйидаги ечимини кутаётган вазифаларга тухталиб утди: "Биз давлатларимиз уртасидаги савдо тусикларини бартараф этиш, саноат коо-перациясини янада кучайтириш учун барча саъй-харакатларни амалга оширамиз. Энергетика инфратузилмаларини модернизация килиш ва минтаканинг транзит имкониятларини кенгай-тиришга каратилган йирик лойихаларни руёбга чикариш ниятидамиз. Иктисодий ва транспорт коридорларининг самарали минтакавий тизимини яратиш борасида фаол хамкорлигимиз бундан кейин хам давом этади. Сув ресурсларидан бир-галикда фойдаланиш, ик,лим узгаришларининг сал-бий окибатларини юмшатиш, экологик хатарларга карши курашиш масалалари буйича хам батаф-сил фикр алмашдик"1.

Шу билан бир каторда, инновацион технологи-яларни жалб килиш, "яшил иктисодиёт" принци-пларини жорий этиш, чулланишнинг олдини олиш оркали Оролбуйи муаммоларини ечиш, шунинг-дек, илм-фан, таълим, туризм, маданият ва спорт сохаларида кушма тадбирларни мунтазам утказиб бориш, Марказий Осиё халкларини бирлаштириб турадиган умумий кадрият ва анъаналарни асраб-авайлаш, кенг тарFиб килиш буйича кушма дастур-ларни амалга ошириш буйича саъй-харакатларни мувофиклаштириб боришга келишиб олинди.

Узбекистон Республикасининг Президенти Шавкат Мирзиёев: «... Сенат - бу Олий Мажлис-нинг худудий вакиллик палатасидир. Бирок Сенат фаолиятида худудларнинг манфаатларини ино-батга олиш, умуман, худудларга оид масалаларни куриб чикиш якин-якингача эътибордан четда колиб келгани хеч кимга сир эмас. Юкори палата томонидан муайян худудни субвенция (дотация) дан чикариш буйича хокимнинг ахбороти бирор марта хам тингланмаган. Факатгина 2018 йилда Сенат тарихида илк маротаба тегишли вилоят

1 Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг 2019 йил 29 ноябрдаги Марказий Осиё давлатлари рах,барларининг Маслах,ат учрашуви якунлари буйича брифингдаги баёноти. - https://president.uz/uz/ lists/view/3111

хокимининг худудларни ривожлантириш юзаси-дан хисоботини эшитиш амалиёти йулга куйилди. Жумладан, Андижон, Бухоро, ФарFона вилоят-лари хокимларининг худудларни ривожлантириш хамда халк депутатлари махаллий Кенгашлари фаолияти хакидаги хисоботлари эшитилди. Лекин булар хали етарли эмас. Айни вактда юкорида зикр этилган парламент эшитувлари буйича кабул килинган карорларнинг мазмуни асосан хокимлик ва махаллий давлат идораларига умумий рухдаги топшириклар бериш билан чекланиб колмокда. Бу хужжатларда хар томонлама чукур тайёр-ланган, хар бир худуддаги ижтимоий муаммо-ларни ечишга, ахолининг оFирини енгил килишга каратилган аник вазифалар уз ифодасини топ-маяпти. Шу билан бирга, ушбу карорлар ижроси устидан назоратни амалга ошириш ишлари хам суст олиб борилмокда"2, деб таъкидлади. Булар-нинг хаммаси минтакавий ижтимоий-иктисодий тизимларнинг баркарор ривожланиш омилларини тадкик этиш масаласининг долзарблигини белги-лайди.

Мавзуга оид илмий адабиётларнинг та^лили.

Баркарор ривожланиш минтакавий тизими-нинг айни вактда амал килиш ва янги сифатларга эга булиш узунлиги ва узлуксизлигига хавф сола-диган, турли зарарли омилларни бартараф килиш ва юкори даражада чеклашга каратилган хар хил турдаги мураккаб, мослашувчан таъсирлар бутун мажмуини куллаган холда уз таркиби ва хосса-ларининг нисбатан узгарувчан ривожланишини билдиради.

ИХТТ (OECD) тавсияларига кура, баркарор ривожланишнинг микдор ва сифат узгаришлари, иктисодиёт, ишлаб чикариш, бошка тармоклар, иктисодий фаолият соха ва йуналишлари, ахоли турмуш сифатининг динамик ривожланиши нуктаи назаридан урганилади3. Умуман, минтаканинг баркарор ривожланиши даражаси катор табиий-экологик, сиёсий, жамоавий, иктисодий ва ижтимоий тавсифдаги омиллар гурухи узаро таъсири билан белгиланади.

Баркарор ривожланишнинг табиий-экологик жихати табиий ресурсларни (ер, урмон, сув, тупрок унумдорлиги, хайвонот олами) тежамкорлик тамойиллари асосида такрор ишлаб чикаришни

2 Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг 2019 йил 21 июнидаги Олий Мажлис Сена-тининг йигирманчи ялпи мажлисидаги нутк,и. - https:// president.uz/uz/lists/view/2692

3 Towards Sustainable Development: Indicators to Measure Progress. Rome Conference. OECD, 1998. P. 139.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2020, 2(134)

таъминлаш, шу жумладан, кишиларнинг кела-жак авлоди учун рационал фойдаланишни кузда тутади. Баркарорликка бундай ёндашув улардан фойдаланишнинг юкори даражада к,иск,ариши, уринбосарларини излаш, ресурс-тежамкор тех-нологияларни кенг жорий килишни билдиради.

Минтакавий ижтимоий-иктисодий тизимлар-нинг баркарор ривожланиш омиллари бошка гурухларининг узаро таъсири берилган мезонларга мувофик, минтаканинг бир бутун ва мувозанатли холатини кузда тутади: моддий, мехнат ва молия-вий курсаткичлар мувозанатдалиги, давлат, ахоли ва хамкорлар олдидаги мажбуриятларнинг бажа-рилиши, ташки мухит узгаришларини хисобга олиб, кенгайтирилган такрор ишлаб чикаришни ва умр узунлигини таъминлаш лаёкати ва х.к.1 Баркарор ривожланиш омилларининг узаро таъсирига бундай ёндашув тизимли-конструктив тавсифга эга хамда объектга нафак,ат ташки муаммолар ва ички хатарларга карши туришни таъминлаш имконини берадиган бошк,арув ва мувофиклаштириш усул-ларига к,аратилган, балки чукур узгаришларга, узгариб бораётган ички ва ташки шароитларга тезкор мослашувчанлик ва эгилувчанлик лаёкати хамдир. Бундан барча функционал сохалар ва салохиятни тартибга солишнинг комплекс усул-ларига асосланган минтакавий ижтимоий-иктисодий тизимларни баркарор ривожланти-риш омилларини бошкаришнинг мукаррар зару-рияти, минтаканинг стратегик истикболда амал килиниши зарур курсаткичларини таъминлаш учун етарли таъсирлар ва ислохотларни куллаб-кувватлашга йуналтирилганлик келиб чикади. Бу масалада хам баркарор ривожланиш жараёнла-рини бошкаришнинг асосий вазифаси барча хатар-лар ва йукотишларни энг кам даражага келтириш-дангина эмас, балки ташки мухит конуниятлари ва жараёнларига мувофик, ривожланиш омилла-ридан фойдаланиш ва келажакни кура билишдан хам иборатдир.

Шу билан боFлик равишда, бошкарув субъ-ектининг объектга таъсири сифатида чикадиган минтакавий ижтимоий-иктисодий тизимларни баркарор ривожлантириш механизми иккита асосий вазифанинг хал килинишини таъмин-лаши зарур: 1) жорий фаолиятнинг зарурий баркарорлиги ва мувозанатини; 2) истикболда

1 Рыбнов Е. И. Управление изменениями в организации для сохранения ее экономической устойчивости / Е. И. Рыбнов, М. А. Асаул // Вестник гражданских инженеров. - 2007. - № 4 (13). - С 24.

ривожланишнинг зарурий суръатларига эришиш ва узгаришларнинг уз вактидалигини.

Минтакавий ижтимоий-иктисодий тизимлар-нинг баркарор ривожланиш даражаси минтаканинг хужалик фаолиятига ижобий ва салбий таъсир курсатадиган, унинг ракобатбардошлигини бел-гилайдиган ички ва ташки мухит омилларини бир-лаштириш натижасини узида мужассамлашти-ради2. Ташки омиллар каторида сиёсий, хукукий, ижтимоий,технологик ва минтака амал килиши учун мухим ахамиятга эга булган бошка ташки таъсирлар кучларини кайд этиш лозим. Бундай омиллар гурухини ташки мухит омилларига киритиш, максадга мувофик.

Минтакавий ижтимоий-иктисодий тизимлар ички омиллари орасида табиий-ресурс, ижтимоий-сиёсий, институционал, ташкилий-бошкарув, бозор, илмий-техника тараккиёти кабиларни урганиш зарур. Бизнинг фикримизча, минтакавий ижтимоий-иктисодий тизимларнинг баркарор ривожланиш ички омиллариининг бутун мажму-ини куйидаги гурухларга киритиш мумкин:

- минтака салохиятини белгилайдиган ресурс-лар;

- минтаканинг ривожланиш жараёнига бошкарувчилик таъсирини курсатиш имкония-тини белгилайдиган регуляцион гурухлар.

Минтака ижтимоий-иктисодий тизимларининг баркарор ривожлантириш холатини белгилайдиган асосий омиллар мажмуининг умумлашган функционал алокасини (Сбр) куйидаги эмпирик бо^ликлик куринишида тасвирлаш мумкин:

Сбр = 1(Фтм, Фим, Фис, Фиа, Фр, Фс, Фх, Фнт),

Бу ерда Фтм - ташки мухит омиллари; Фим -ички мухит омиллари; Фис - минтака иктисодий салохияти омиллари; Фиа - ижтимоий ахвол омиллари; Фр - ривожланиш имконияти омиллари; Фс - самарадорлик омиллари; Фх - хатар омиллари; Фнт - ноаник тавсифдаги омиллар.

Тахлилда минтака баркарор ривожланишига салбий таъсир курсатадиган омилларга алохида эътибор каратиш лозим. Бундай омилларга ноаник тавсифдаги омиллар ва хатар омилларини киритиш мумкин. Минтакавий ижтимоий-иктисодий тизимларнинг баркарор ривожланишига бундай омиллар таъсирининг хусусиятлари куйидагилардан иборат:

2 Портер М. Международная конкуренция. — М.: "Международные отношения", 1999. - 572 с.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2020, 2(134)

BupuHmugaH, can6uM OMumnap ogaTga KeHr TaBcu^ra эгa Ba TamKiirn K,umuw Ma^ynnuruHM xaMga K>3ara KenraH TapTii6oT.napHM 6y3raH xonga MiHTaKaBUM MxTMMOMM-MKTMcogMM TU3UM yHcyp-napii Ba anoKanapMHiiHr Karra kmcmmhm Byxygra KenTi/pagi/1.

MKKUHmigaH, MiHTaKa 6apKapop xonaTMHiiHr 6y3iimumu can6uM OMumnapHM 6apTapa$ Kini/mra pecypcnapHii xan6 KinraH xonga liKTiicogiiM canoxiiaT TapKii6MHM KecKiiH ëMOHnamTupagu.

ymHmgaH, MxTMMOMtf-MKTMcogMM piBOx^aHim (KypcaTKiM^apHiHr ycuwu) cyptamapu ôapKapopnuK MexaHM3Mii yHcypnapiiHMHr KaTTa HOMyBO3aHaTiira onii6 Keniim opKanii nacaagii.

TaflrçurçoT MeTOflo^oruacu.

TaflKiKOTHiHr ycny6uM acociiHM gManeKTiiKa-HiHr acociiM Kouganapu Ba TaMOMiinnapM TamKiirn aTgii. MiiHTaKanap MxTMMOMM-MKTMcogMM pi/Box-naHMmMHM ypraHiimga MiiHTaKa liKTiicoguëTugaru xoguica Ba xapaëHnapHM MUKgopuM ypraHim, atHii, liKTiicogiiM KypcaTKiiMnap 6yMiiMa MatnyMOTnapHii Tynnam, KaMTa im^am Ba Taxnun Kinum ycny6ura TaaHiirngu. MatnyMOT-apgaH xynoca miKapumga MaHTiKiM Tax-in, ciiHTe3, yMyMnamTMpiim, iiHgyK-^a Ba gegy^uia, MKTMcogMM xoguica Ba xapaëHnapra tm3mm-m ëHgamyB ycynnapugaH ^oMganaHumgu.

Tax,.™. Ba HaTMwa.ap.

Annul xyAyAiM MaxcynoT (AXM) - MunnuM Xuco6nap Tu3UMUHUHr uнcтuтyцuонan 6upnu-Knap, atHii MiHTaKa mktmcoamM xygyguga xoM-namraH pe3iigeHT.napHMHr MatnyM gaBp umugaru umna6 ^UKapum ^aonuaTi niipoBapg HaTixana-piHU TaBcu^noB^u acocuM KypcaTKumugup. AXM umna6 ^MKapum ycynu 6yMurna acocuM Hapxnapga Ba MaxcynoTnapra co$ conuKnapgaru MKTMcogMM $ao-nuaT Typnapu 6yMiiMa KymunraH KiMMaT cyMMacu cu^aTiiga xuco6naHaflu (1-xagBan).

2018 Mum HaTixanapu flXMHiimr unrapunoB^u ycum cyptaTnapu TomKeHT maxpu (108,1%), AHguxoH (112,2%) Ba TomKeHT BiimoaTnapuga (106,4%) KaMg BTingu. Pecny6niKa (105,1%) cyptamapura Hic6aTaH ^XMHiHr nacT ycum cyptamapu CaMapKaHg (99,3%), KamKagapë (101,0%), CypxoHgapë (101,0%) Ba Cup-gapë (102,1%) BinoaTnapuga Ky3aTungu. Pecny6niKa flMMHUHr maKnnaHimura KaTTapoK xuccaHi 13,1% nu canMOK 6unaH TomKeHT maxpu Kymgii. TomKeHT Ba CaMapKaHg BinoaTnapu, moc paBimga, 9,4% Ba 7,7% nu KypcaTK/4 6unaH KeMiHru ypiHnapHU aran-

1 Sayles, Michael C. Instructions on Where to Stand When It Hits the Fan // Managers Magazine, Apr 1990, p. 16-18.

лади. Республика ЯИМнинг шаклланишида энг паст ЯХМ салмоFи Сирдарё (2,0%), Жиззах (2,9%) вило-ятлари ва К,орак,алпс^истон Республикасида (3,5%) к,айд этилди.

Хисоб-китобларга Караганда, КоракалпоFистон Республикаси ЯХМ хажми 2018 йил давомида 14185,2 миллиард сумни ташкил этди ва хакикий ифодасида аввалги йилга нисбатан 3,4% га усди. ЯХМнинг усиши минтака иктисодиётининг кишлок, урмон ва баликчсилик хужалиги - 103,0% (ЯХМ таркибидаги улуши - 28,8%), саноат - 100,6% (31,3%), курилиш - 105,4% (6,3%), хизматлар сохаси - 105,3% (33,6%) каби асосий тармокларида ижо-бий усиш суръатлари билан белгиланади. ЯХМнинг ахоли жон бошига нисбатан микдори 7642,9 минг сумни ташкил этди ва 1,9% га усди.

Минтакаларнинг саноат салохиятини ошириш буйича тадбирларнинг боскичма-боскич амалга оширилиши Андижон (2017 йилга нисбатан 155,8% га), Хоразм (117,3%), Сурхондарё (115,7%), Тошкент (115,6%) ва Наманган (111,9%) вилоятларида ишлаб чикаришнинг анча усишига олиб келди.

Республика саноат махсулотларни ишлаб чикариши таркибида каттарок салмок Тошкент шахрига (республика саноати хажмининг 18,6%), Тошкент (15,3%), Андижон (11,8%), Навоий (9,9%), Кашкадарё (6,2 %) ва ФарFона (5,6%) вилоятлари хиссасига т^ри келади (1-расм).

Бунда камрок салмок Сурхондарё (республика ишлаб чикариши умумий хажмига нисбатан 1,4%), Жиззах (1,4%), Сирдарё (2,2%), Наманган (2,5%) ва Хоразм (2,6%) вилоятларига туFри келади. Ахоли жон бошига саноат махсулоти ишлаб чикариши табакалашувининг тахлили Навоий вилояти (23343,2 минг сум), Тошкент шахри (17123,9 минг сум), Тошкент (12160,0 минг сум) ва Андижон (8867,7 минг сум) вилоятларида уртача Республика курсаткичидан (6944,7 минг сум) усишини курсатди.

Минтакалар кесимида ахоли жон бошига саноат махсулотлари ишлаб чикариш хажмининг юкори усиш суръатлари Андижон (2017 йилга нисбатан 153,2% га), Хоразм (115,4% га), Тошкент (114,2%) ва Сурхондарё (113,2%) вилоятларида кузатилди. Бунда паст усиш суръатлари Жиззах вилоятида (100,2%) кайд этилди.

Бугунги кунда Республикада 56,9 мингта саноат корхоналари фаолият курсатмокда, улардан 13427 таси (фаолият курсатаётган корхоналар умумий сонидан 23,6% и) Тошкент шахрига, 6268 таси (11,0%и) ФарFонага вилоятига, 6019 таси (10,6%и) Тошкент вилоятига туFри келади. 2018 йил давомида Республикада 11,3 мингта саноат корхонаси

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2020, 2(134)

156 МИНТАКАВИЙ ИКТИСОДИЁТ / РЕГИОНАЛЬНАЯ ЭКОНОМИКА

1-жадвал. Ялпи ички (х,удудий) мах,сулотда х,удудларнинг иштироки, % да1

Худудлар 2018, млрд. сум Жамига нисбатан фоизда, % Усиш суръати Ахоли жон бошига, млрд. сум Усиш суръати

Узбекистон Республикаси 407 514,5 100,0 105,1 12 365,6 103,3

К1орак1алпоFистон Республикаси 14 185,2 3,5 103,4 7 642,9 101,9

Андижон вилояти 27 121,6 6,7 112,1 8 923,9 110,2

Бухоро вилояти 21 151,9 5,2 104,6 11 222,4 103,1

Жиззах вилояти 11 820,2 2,9 102,6 8 830,3 100,7

Кашкддарё вилояти 28 412,2 7,0 101,0 8 932,1 99,0

Навоий вилояти 21 729,0 5,3 103,4 22 489,1 101,7

Наманган вилояти 18 141,4 4,5 102,5 6 654,7 100,6

Самарканд вилояти 31 187,4 7,7 99,3 8 295,8 97,3

Сурхондарё вилояти 17 061,9 4,2 101,0 6 712,5 98,9

Сирдарё вилояти 8 200,5 2,0 102,1 9 966,6 100,4

Тошкент вилояти 38 398,7 9,4 106,4 13 333,4 105,1

ФарFона вилояти 25 181,2 6,2 103,9 6 895,7 102,2

Хоразм вилояти 15 154,2 3,7 103,0 8 325,6 101,3

Тошкент шахри 53 287,1 13,1 108,1 21 419,4 106,2

1-расм. Саноат ишлаб чик,ариши умумий х,ажмида х,удудларнинг улуши, % да

I^удудлар улуши

<А* ^ X«4 л* # ^ X*4 А* л*

янгитдан тузилди, улардан 51%и Тошкент шахри, Тошкент, ФарFона ва Самарканд вилоятларига туFри келади.

Фермер хужаликлари ва тукимачилик саноати корхоналари уртасида бозор муносабатларини шакллантиришга доир чора-тадбирларни изчил амалга ошириш доирасида 2018 йил бошидан буён республиканинг 20 та туманидаги 160 минг гек-

тар худудда пахта-тук,имачилик ишлаб чик,аришини ташкил этишнинг кластер шакли жорий этилди2.

2018 йилда асосий капиталга инвестициялар-нинг юк,ори усиш суръатларига эришишнинг мухим омили ривожланиш Давлат дастурига киритилган куйидаги йирик лойихалар булиб колди:

1 Социально-экономическое положение Республики Узбекистан за январь-декабрь 2018 года. -Т.: 2019. -С.19-20.

2 Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2018 йил 19 сентябрдаги "Пахта-тукимачилик ишлаб чик,аришларини янада ривожлантиришга доир кушимча чора-тадбирлари туFрисида"ги 744-сон карори. - https://lex.uz/docs/3906244

МИНТАКАВИЙ ИКТИСОДИЁТ / РЕГИОНАЛЬНАЯ ЭКОНОМИКА

157

2-расм. Фаолият курсатаётган саноат корхоналарининг сони, бирлик (2019 йил 1 январь х,олатига)

16000

14000 12000 10000 8000 6000 4000 2000 0

13427

5548

6019 6268

4345 4654

I 2625 2497 И-1921

2266 1809 1 ■ 1273

I I I ■ I I ■ ■

2402

л* X»4 X«4 Х^ Х<- X»' X

л?» сГ СГ СУ О^ СГ СГ О* (V сГ О* О^ О"1 о,' . ^Ч? .¡^ф1 ^ ^ ^ <5* ^ ^

I фаолият

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

курсатаётган саноат корхоналарининг сони, бирлик

• тозаланган метан асосида синтетик суюк, ёнилFи ишлаб чикариш буйича Шуртан ГКМ курилиши;

• Бухоро вилоятида замонавий газни кайта ишлаш заводи хамда Хавзак ва Шоди кон-лари курилиши билан Кандим гурухи конларини узлаштириш;

• Кашкадарё вилоятининг Fузор инвестиция блоки ва Устюрт минтакаси худудларида углево-дородларни казиб олиш ва конларини ишлаш;

• Наманган вилояти ТуракурFон туманида куввати 450 МВт ли икки буFгаз курилмалари тар-кибида умумий куввати 900 МВт ли янги иссиклик электростанцияси курилиши;

• Тахиатош ИЭС да 230-280 МВт кувватли иккита буF газ курилмасининг курилиши;

• Навоий ИЭС да 450 МВт кувватли буF газ курилма курилишини кенгайтириш;

• "Навоийазот" АЖ да каустик сода ва метанол поливинилхлориди ишлаб чикариш мажму-асининг курилиши.

Мазкур лойихалар Узбекистан Республикасига хукумат кафолати остида хорижий инвестиция ва кредитларнинг юкори усиш суръатларига эришиш-нинг асосий омилларига айланди.

2018 йилда Тикланиш ва тараккиёт жамFармаси маблаFлари хисобидан куйидаги йирик лойихалар амалга оширилди:

- Тахиатош ИЭСда - 230-280 МВт кувватли иккита буF газ курилмасининг курилиши;

- "Кукпатас" ва "Даугизмау" руда конлари-дан олтин казиб олиш технологиясини такомил-лаштириш;

- Аумин-Омонтой руда майдони конлари олтинли рудаларини казиб олиш ва кайта ишлаш буйича кон курилиши (ТМЗ-5) (1-11 боскичлари);

- Шеробод туманида цемент заводи курилиши;

- Тошкент вилоятида Ёшлик-1 конларининг узлаштирилиши (Олмалик шахри);

- "МурунтоF" карьерини кайта ишлаш (V навбати).

Бундан ташкари, баркарор ривожланишни таъминлашнинг мухим муаммоси шундаки, уз максади ва манфаатларидан келиб чикиб, мустакил равишда бошкарув карорларини кабул киладиган куплаб субъектлар минтака ривожла-нишига таъсир курсатадиган хатти-харакатларнинг манбаи хисобланади. Бундай субъектларга дав-лат ва минтакавий хокимият органлари, бошка минтакалар, махаллий тузилмалар, корпорация-лар, жамоат ташкилотлари ва бошкалар киради. Баркарор минтакавий ривожланиш сиёсати бу субъектларга хулк-атвор умумий йуналишини белгилаб бера олмайди. Бирок уларнинг фаоли-яти минтака ривожланишига тегишли кисмини мувофиклаштиришда ёрдам курсатиши мумкин.

Хулоса.

Минтакавий ижтимоий-иктисодий тизимлар-нинг баркарор ривожланишини таъминлаш маса-ласига мураккаб ижтимоий-иктисодий, молия-вий ва ташкилий вазифаларнинг ечими сифатида караш лозим. Минтакавий тизимларнинг баркарор ривожланишига ёндашув куйидаги тамойиллар асосида ривожланиши керак:

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2020, 2(134)

- ижтимоий-иктисодий муносабатлар узгаришларнинг асосланган тавсифи;

- минтакавий муносабатлар барча субъект-ларининг манфаатларини таъминлаш;

- минтакадаги экологик, ижтимоий ва иктисодий муаммоларни зиддиятларсиз хал килиш.

Минтакани баркарор ривожлантириш вази-фасини муваффакиятли хал килиш учун асосий омилларни ажратиш ва уларнинг муваффакиятли кулланилиши учун зарурий шароитлар яратиш зарур.

Асосий омиллар минтакани ижтимоий-иктисодий ривожлантириш салохиятини, шу жум-ладан, мехнат ресурслари омилининг мавжуд-лиги ва холати (билим ва малака ресурси, жалб килинмаган мехнат ресурси, бахоланмаган ва фойдаланилмаган ресурс ва х.к.) ни белгилайди; табиий ресурс омиллари гурухини (бахоланган ва оборотга жалб килинган, фойдаланилмаётган ва бахоланмаган ресурсларни); ишлаб чикариш ресурслари омиллари гурухини ва х.к. ни хам уз ичига олади.

Бирок асосий омиллардан хакикатда фойда-ланиш ва фаолият натижасига айлантириш куп жихатдан мавжуд шарт-шароитларга бсFлик булиб, улар каторида сиёсий баркарорлик, конунчилик ва меъёрий - хукукий тизим, криминал вазият, тад-биркорликка маъмурий тусиклар ва ^озбозлик даражаси, молиявий тизим баркарорлиги, солик ва кредит тизими, махсулотлар ракобатбардошлиги ва хоказоларни келтириш мумкин.

Минтакавий ижтимоий-иктисодий тизим-ларнинг баркарор ривожанишини ошириш куп

жихатдан минтака иктисодий салохиятидан фой-даланиш самарадорлигини ошириш билан боFлик. Масалан, ресурслардан фойдаланиш самарадорлигини ошириш омиллари уларнинг сони ва сифа-тининг узгаришига олиб керади. Илмий-ишлаб чикариш омиллари табиий ресурслардан фойдаланиш самарадорлигини таъминлаши мумкин. Мехнат омиллари ишлаб чикариш самарадорлигини таъминлаш имконини беради. Уз навбатида, молиявий омиллар мехнат салохиятини фаоллаш-тириш хисобига табиий ресурслардан фойдаланиш самарадорлигини оширишни таъминлаш имко-нини беради.

Узбекистон минтакавий ижтимоий-иктисодий тизимларини баркарор ривожлантиришни таъ-минлашда катор стратегик йуналишларни ажратиш мумкин: инерцион, эволюцион, мобилизацион.

Минтаканинг тарихан вужудга келган ишлаб чикарувчи кучлари ривожланишининг инер-ционлиги минтакалар иктисодий тизимлари баркарорлигининг асоси хисобланади.

Эволюционлик омилларнинг тупланиши, узгариши ва узгариш натижаларининг пухта асос-ланганлиги ва кетма-кетлигини билдиради.

Мобилизационлик ресурслар ва салохиятларни ижтимоий-иктиодий ривожланишнинг асосий йуналишларида мужассамлантириш заруратини курсатади.

Республикага татбикан минтакалар салохиятини иктисодий бахолаш ва амалиёти тахлили уларнинг баркарор ижтимоий-иктисодий ривожланишини таъминлаш учун бу йуналишларни бирлаштириш зарурлигидан далолат беради.

Адабиётлар руйхати:

1. Узбекистан Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг 2019 йил 29 ноябрдаги Марказий Осиё давлатлари рахбарларининг Маслахат учрашуви якунлари буйича брифинг-даги баёноти. - https://president.uz/uz/lists/view/3111

2. Towards Sustainable Development: Indicators to Measure Progress. Rome Conference. OECD, 19P. 139.

3. Рыбнов Е.И. Управление изменениями в организации для сохранения ее экономической устойчивости / Е.И.Рыбнов, М.А.Асаул // Вестник гражданских инженеров. - 20- № 4 (13). - С 24.

4. Портер М. Международная конкуренция. — М.: Международные отношения. - 19- 572 с.

5. Sayles, Michael С. Instructions on Where to Stand When It Hits the Fan // Managers Magazine, Apr 1990, p. 16-18.

6. Социально-экономическое положение Республики Узбекистан за январь-декабрь 2018 года. -Т.: 20- 333 с.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.