Научная статья на тему 'Мирзачўл минтақасига инвестицияларни жалб этишни рағбатлантириш масалалари'

Мирзачўл минтақасига инвестицияларни жалб этишни рағбатлантириш масалалари Текст научной статьи по специальности «Социальная и экономическая география»

CC BY
125
28
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Аннотация научной статьи по социальной и экономической географии, автор научной работы — Рахимова Г. Х.

Ҳозирги кунда мамлакатимизда инвестиция муҳитини янада яхшилаш, ишлаб чиқаришни модернизациялаш, техник жиҳатдан қайта жиҳозлаш ва реконструкция қилиш, минтақаларда янги иш жойларини яратиш дастурларини амалга оширишда инвестицияларни кенг жалб этиш ва шу асосда миллий иқтисодиётимизни барқарор ва жадал ривожланишини таъминлаш муҳим аҳамият касб этади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Мирзачўл минтақасига инвестицияларни жалб этишни рағбатлантириш масалалари»

MИPЗAЧУЛ MИНТAKACИГA ИНВЕCТИЦИЯЛДPНИ ЖAЛБ ЭТИШНИ PДFБAТЛAНТИPИШ МАСАЛАЛАРИ

%озuргu KyHda MaMnaKamuMu3da uнвеcтuцuя MyqumuHu янада яxшuлаш, uшлаб 4u^apumHu модер-н^а^ялаш, mexHuK Mu^amdaH цайта жux,озлаш ва рeконcmрyкцuя цuлuш, мuнmaцaлaрдa янгu um жой-лaрuнu ярamuш дacmyрлaрuнu амалга ошuрuшдa uн-вecmuцuялaрнu кенг жалб эmuш ва шу acоcдa мuллuй uцmucодuёmuмuзнu барцарор ва жадал рuвожлaнuшu-нu maъмuнлaш MyquM a%aмuяm Kac6 эmaдu.

Рахимова Г.Х.

УзМУ тaдкикoтчиcи

Узбeкиcтoндa изчил aмaлгa oшиpи-лaëтгaн икди^дий иcлox1oтлap, тapкибий yзгapишлap кyлaй инвecтиция мухитини шaкллaнтиpиш xaмдa мaвжyд инвecтици-oн caлox1иятдaн янaдa caмapaли фoйдaлa-ниш мyaммoлapи билaн узвий бoFлик1Диp. Узбeкиcтoн Pecпyбликacи Пpeзидeнти И.А. Кapимoв тaъкидлaгaнлapидeк "^e^a^-да инвecтopлap учун, aйтиш мумкинки, куп жиxaтдaн 6ei^ëc, yтa кyлaй инвecтициoн мухит, имтиëз Ba пpeфepeнциялap тизими яpaтилгaн"1

Айтиш жoизки, муе^киллик йиллapи-дa Узбeкиcтoндa кyлaй инвecтициoн мухит шaкллaнтиpилди, xopижий инвecтopлap-нинг хукук, Ba мaнфaaтлapини xимoя килиш бyйичa 1фнун йули билaн ^нг кyлaмдaги имтиëзлap, aфзaлликлap Ba кaфoлaтлap тизими бeлгилaнди.

Жyмлaдaн, xopижий инвecтopлap хaмдa xopижий инвecтициялap иштиpoкидaги кopxoнaлap учун кaфoлaтлap Ba имтиëзлap тизимини янaдa мycтaхкaмлaш мaк1caдидa 10.04.2012 йилдa Узбeкиcтoн Pecпyбли-кacи Пpeзидeнтининг "ïyFpидaн-тyFpи xopижий инвecтициялap жaлб этилишини paFбaтлaнтиpишгa oид кУшимчa чopa-тaд-

1 «Бapчa peжa Ba дacтypлapимиз Baтaнимиз тapaккиëтини юкcaлтиpиш,

xaлкимиз фapoвoнлигини oшиpишгa xизмaт килaди» Пpeзидeнт И. Кapимoвнинг 2010 йилдa мaмлaкaтимизни ижтимюий-иктишдий pивoжлaнтиpиш якyнлapи Ba 2011 йилгa мyлжaллaнгaн энг мухим ycтyвop йyнaлишлapгa бaFишлaнгaн Узбeкиcтoн Pecпyбликacи Baзиpлap Maхкaмacининг мaжлиcидaги мaъpyзacи.

биpлap тyFpиcидa" ги ПФ-4434 Фapмoни к^бул килинди.

Maзкyp мeъëpий-хyкyкий хyжжaтдa бeл-гилaнишичa, киймaти 50 миллиoн АКШ дoллapидaн oшaдигaн Ba xopижий инвec-тopнинг улуши кaмидa 50 фoиз бyлгaн ин-вecтиция лoйихaлapи дoиpacидa, ишлaб чикapиш мaйдoнидaн тaшкapидaги зa-pyp тaшки мyхaндиcлик-кoммyникaция тapмoклapини ^иш бюджeт мaблaFлapи хaмдa бoшкa ички мoлиялaштиpиш мaнбa-лapи хиcoбидaн aмaлгa oшиpилиши бeлги-лaнди.

Pecпyбликaдa иктиcoдиëтнинг eтaкчи тapмoклapи Ba coхaлapидa xopижий инвec-тициялap иштиpoкидa 4,2 мингтaдaн кyпpoк кopxoнa тaшкил килинди Ba мyвaффaкиятли фaoлият юpитмoкдa. Xap йили 3,0 мил-лиapддaн кyпpoк acocaн тyFpидaн-тyFpи xopижий инвecтициялap yзлaштиpилмoкдa, мaмлaкaт иктиcoдиëтигa киpитилaëтгaн ин-вecтиция умумий хaжмининг 26,6 фoиздaн кyпpoFи yлapнинг хиccacигa тyFpи кeлaди.2

Pecпyбликaдa xap биp минтaкaнинг узи-гa xoc икти^дий caлoxияти мaвжyд бу-либ, y тaкpopлaнмacдиp. Икти^дчи oлим-лap тoмoнидaн Узбeкиcтoн худудини 6 тa икти^дий минтaкaгa тaк1cимлaш тaклифи киpитилгaн. Бyлap:

2 Узбeкиcтoн Pecпyбликacи Пpeзидeнтининг 10.04.2012 йилдaги ПФ-4434 coнли "ïyFpидaн-тyFpи xopижий нвecтициялap жaлб этилишини paFбaтлaнтиpишгa oид кушим^ чopa-тaдбиpлap тyFpиcидa" ги Фapмoни.

1-жадвал.

Узбекистоннинг ижтимоий-ик,тисодий ривожланишида Мирзачул минтак,асининг тутган урни1 (фоизларда)

Асосий курсаткичлар 2000 2006 2009 2010

Майдони 5,6 5,6 5,6 5,6

Ахолиси 6,5 6,5 6,5 6,5

Иктисодиётда банд булган ахоли 6,1 6,1 6,1 6,1

Ялпи худудий махсулоти 5.0 4.8 4.4 3.8

Саноат махсулотлари 3.5 2.5 3,5 3.5

Истеъмол молларини ишлаб чикариш 2.8 3.8 3.5 2.9

Кишлок, хужалиги махсулотлари 8.9 9.8 9.2 9,0

Асосий капиталга инвестициялар 4,3 4.1 3,5 4.8

Чакана савдо айланмаси 3,4 3.7 4,3 4.8

Пуллик хизмат курсатиш 2.8 3.0 3.3 3.4

Экспорт 4.9 3.0 1,7 2,6

Тошкент (Тошкент шахри ва Тошкент ви-лояти);

ФарFона (ФарFона, Андижон ва Наманган вилоятлари);

Зарафшон (Бухоро, Навоий ва Самарканд вилоятлари);

Мирзачул (Сирдарё ва Жиззах вилоятла-ри);

Жанубий (Кашкадарё ва Сурхондарё ви-лоятлари);

Куйи Амударё (Оролбуйи, К1оракалпоFис-тон Республикаси ва Хоразм вилояти).2

Минтакалар иктисодий салохиятининг хилма-хиллиги яъни, такрорланмаслигини эътиборга олганда, уларнинг ресурслар би-лан таъминланганлиги шундай хилма-хил-ликни, вужудга келтиради. Жумладан, рес-публиканинг материк ичкарисида, денгиз ва океанлардан анча олисда жойлашганли-гини ва бошка географик жихатларини таъ-кидлаб утиш мумкин.

Шу уринда, Республикада Мирзачул минтакаси иктисодиётини жадал ривож-лантириш хамда минтака инвестицион салохиятидан самарали фойдаланиш йуна-лишларини белгилаш замонавий шароит-нинг долзарб вазифаларидан бири булиб саналади.

1 Жадвал Узбекистон Республикаси Давлат статистика кумитаси маълумотлари асосида ишлаб чикилган (Статистический ежегодник регионов Узбекистана, Ташкент, 2011; Основные индикаторы социально-экономического развития регионов Республики Узбекистан (2000-2008 гг.). Ташкент, 2009 г.).

2 А. Каюмов, X. Назарова, Ф. Эгамбердиев, У. Якубов «Минтакавий иктисодиёт». Укув кулланма, Уз МУ, 2004.

Мирзачул минтакаси Республиканинг марказий кисмида жойлашган булиб, у маъмурий жихатдан Жиззах ва Сирдарё ви-лоятларини уз ичига олади. Минтаканинг иктисодий географик урнининг мухим ху-сусияти шундаки, унинг худуди республиканинг ижтимоий-иктисодий жихатдан яхши ривожланган Тошкент, ФарFона ва Зарафшон минтакаларининг уртаси-да жойлашганидадир. Бу хол минтакани кушни минтакалар билан хилма-хил ишлаб чикариш алокаларини мустахкамлаш ва хамкорликда ривожлантиришга ижобий таъсир этади.

Маълумки, инвестиция сиёсатининг минтакавий жихатлари, энг авввало, узига хос турли хил омиллар, яъни минтакаларнинг табиий-иктисодий салохияти, хужалик тизи-мидаги ихтисослашуви, иктисодий ривожла-нишнинг узига хос йуналишлари ва асосий макроиктисодий курсаткичлар динамикаси, инфратузилмани ривожланганлик даража-си, унинг иктисодий георафик жойлашуви ва бир катор омилларнинг таснифи билан узвий боFликдир (1 жадвал).

Жадвал маълумотларидан куриниб ту-рибдики, Мирзачул минтакасида мамла-кат ахолисининг 6.5 %и истикомат кила-ди. Минтаканинг республика ялпи ички махсулотидаги улуши 2010 йилда 3.8 фоизни, саноат махсулотларидаги улуши 3.5 фоизни, истеъмол молларини ишлаб чикаришдаги улуши 2.9 фоизни ташкил этди. Минтаканинг экспорт салохияти хам етарли баркарор эмас. Шу нуктаи назардан таъкидлаш мум-кинки, минтакада мавжуд ер ресурсларидан унумли фойдаланган холда, етиштирилган озик-овкат махсулотларини кайта ишлаш ва

V_/

2- жадвал.

Узбекистан Республикасида капитал куйилмалар ^ажми1 (минтак,алар кесимида) (млрд. сум)

№ Минтакалар 2009 г. 2010 г. 2011 г.

1 Узбекистон Республикаси 12531,9 15338,7 17974,2

2 Тошкент минтакаси 3255,0 5007,5 5798,2

3 ФарFона минтакаси 1586, 2014,7 2353,5

4 Зарафшон минтакаси 3494,9 4076,9 4186,2

5 Мирзачул минтакаси 462,1 660,1 883,9

6 Жанубий минтака 2704,7 2183,8 2631,8

7 Куйи Амударё минтакаси 871,7 816,1 2120,6

кадоклаш натижасидаги тайёр махсулотлар экспортини янада жадаллаштириш лозим.

Минтакалардаги инвестицион салохият-ни, жозибадорликни ва инвестицион фаол-ликни белгиловчи асосий курсаткичлардан бири мавжуд капитал куйилмалар хажми хамда уларнинг салмоFи хисобланади.

Жадвалдан куринадики, республика микёсидаги жами капитал куйилмаларнинг Мирзачул минтакасига 2009 йилда 3,6 фоиз улуши туFри келгани холда, 2010 йилга ке-либ бу курсаткич 4,3 фоизни ташкил килди. Лекин минтакадаги турли лойихалар ва дас-турларни амалга ошириш максадида капитал куйилмалар, инвестициялар окимини жадаллаштириш максадга мувофик санала-ди.

Мирзачул минтакаси таркибига ки-рувчи Жиззах вилоятида турли фойдали казилмалар мавжуд. Минерал хомашё ре-сурсларининг асосий захираси Бахмал, Зо-мин, Fаллаорол, Жиззах, Фориш туманла-рида жойлашган. Вилоят худудида коплама, пардозлаш ва кимматбахо тошлар, во-лостанит, охак, мармар, корунд, базальт захиралари мавжудлиги уларни кайта иш-лаш корхоналарини яратиш зарурлигини такозо этади. Вилоят худудида айнан шу йуналишда инвестицияларнинг зарурли-ги Республикада курилиш материаллари-га булган талабнинг доимий усиши хамда махсулотларни экспорт килиш имконияти юзага келиши билан белгиланади.

Вилоятда саноат махсулотларини ишлаб чикариш хажмини орттириш борасида Узбекистон Республикаси Президентининг 2010 йил 15 декабрдаги ПК-1442 сонли "2011-2015 йилларда Узбекистон Республикаси саноатини ривожлантиришнинг ус-

1 Жадвал Узбекистон Республикаси Давлат статистика кумитаси маълумотлари асосида ишлаб чикилган (Статистический ежегодник регионов Узбекистана, Ташкент, 2011).

тувор йуналишлари" Карорида белгиланган йуналишлар буйича 2011-2015 йилларда жами 179 та озик-овкат ва ноозик-овкат махсулотлари ишлаб чикарувчи лойихалар амалга оширилиши, 187,7 миллион АКШ доллари микдорида инвестициялар узла-штирилиши режалаштирилган, булардан 2011 йилда 110 та лойиха (46,5 миллион АКШ доллари микдорида), 2012 йилда 14 та лойиха (3,5 миллион АКШ доллари микдорида), 2014 йилда 20 та лойиха (50,2 миллион АКШ доллари микдорида) ва 2015 йилда 22 та лойиха (6б,9 миллион АКШ доллари микдорида) фойдаланишга топшири-лиши белгиланиб олинган.

Мирзачул минтакаси ижтимоий-иктисодий ривожланишини ва унинг иктисодий салохиятини оширишини белги-лаб берадиган географик жойлашуви хамда транспорт йуналиши буйича кулай шаро-итга эга булган Сирдарё вилояти, Тошкент ва Самарканд вилоятлари оралиFида жойлашган. Вилоят жойлашуви ишлаб чикариш инфраструктурасини ривожланишига катта шароит яратади.

Вилоят минерал хомашё ресурларига бой булмасада, худудда рудасиз материаллар кони мавжуд булиб, цемент, Fишт ва бошка курилиш материаллари хомашёси ишлаб чикаришга мослашган. Вилоят иктисодиёти асосан аграр-индустриал йуналишдаги ха-рактерга эга. Вилоят кишлок хужалиги асосан пахта ва Fалла етиштиришга асосланган.

Мамлакатда ишлаб чикарилган электро-энергиянинг 30,0 фоизини ташкил этувчи Сирдарё ИЭС мамлакат электроэнергетика-сида мухим ахамият касб этади. Сирдарё вилояти республика гидроэнергетика сохасида хам мухим рол уйнайди. Вилоят гидро-энергетикаси Сирдарё дарёсида жойлашган Фарход ГЭС негизида ривожланмокда. Вилоят кишлок хужалигини ривожланти-ришда худудларнинг ихтисослашувида но-

текисликнинг мавжудлиги ер-сув ва иклим шароитларини хисобга олган холда экин майдонлари таркибини замонавийлашти-риш, мева ва сабзавотлар, полиз экинлари-ни етиштириш, саклаш буйича инфратузил-ма тизимини техник кайта жихозлаш мухим ахамиятга эга. Саноат сохасида эса минерал хомашё ресурсларидан фойдаланиш дара-жаси пастлиги мавжуд ресурслардан но-руда материаллар, йиFма темир бетонлар ишлаб чикаришни купайтиришга имконият мавжудлигини курсатади.

Юкоридаги тахлиллар натижасида шуни айтиб утиш мумкинки, вилоят худудида мавжуд ишлаб чикариш кувватларини модернизация килиш ва кенгайтириш, шу жумладан, Сирдарё ИЭСда энергоблок-ларни реконструкция килиш ва Фарход ГЭСнинг гидроэнергетика кувватини оши-риш, вилоятнинг табиий иклим шароитини

хисобга олган холда экологик тоза, юкори сифатли мевалар, сабзавотлар ва полиз махсулотлари олиш учун уруFчилик тизимини ривожлантириш, худудда дарё балиFи ишлаб чикариш ва кайта ишлаш имконият-ларидан фойдаланишни кенгайтириш каби йуналишларда инвестицион лойихаларни амалга ошириш мухимдир.

Хозирги кунда Мирзачул минтакасини ижтимоий-иктисодий ривожлантириш дас-турларида ижтимоий ва ишлаб чикариш инфратузилмасини ривожлантириш, янги иш уринларини купайтириш ва ахоли бан-длигини таъминлаш хамда хизмат курсатиш ва сервис сохасини ривожлантириш маса-лалари тулик уз аксини топмокда. Бу эса минтаканинг баркарор ривожланишига, иктисодиётнинг барча тармокларида куз-ланган прогноз параметр курсаткичларига эришишга асос ва замин яратади.

Адабиётлар руйхати:

Узбекистон Республикаси Президентининг 10.04.2012 йилдаги ПФ-4434 сонли "ТуFридан-туFри хорижий нвестициялар жалб этилишини раFбатлантиришга оид кушимча чора-тадбирлар туFрисида" ги Фармони.

«Барча режа ва дастурларимиз Ватанимиз тараккиётини юксалтириш, халкимиз фаровонлигини оширишга хизмат килади». Президент И. Каримовнинг 2010 йил-да мамлакатимизни ижтимоий-иктисодий ривожлантириш якунлари ва 2011 йи-лга мулжалланган энг мухим устувор йуналишларга баFишланган Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг мажлисидаги маърузаси.

Нешитой А. С. Инвестиции: Учебник. 5-е изд., перераб. и испр. М.: Издательско-торговая корпорация «Дашков и К%>, 2007. 372 с.

Т.Г. Морозова, М.П. Победина, Г.Б. Поляк и др. Региональная экономика: Учебник для вузов/; Под ред. проф. Т.Г. Морозовой. - 2-е изд., перераб. и доп. - М.: "ЮНИТИ", 2001. - 472 с.

Фетисов Г.Г., Орешин В.П. Региональная экономика и управление: Учебник. — М.: "ИНФРА-М", 2006. 416 с.

А. Каюмов, X. Назарова, Ф. Эгамбердиев, У. Якубов. «Минтакавий иктисодиёт» Укув кулланма. Уз МУ, 2004.

Г.П. Подшиваленко, Н.И. Лахметкина, М.В. Макарова и др. Инвестиции: учебное пособие / 3-е изд., перераб. и доп. М.: "КНОРУС", 2006. - 200 с.

Игонина Л.Л. Инвестиции. Учебное пособие. - М.: "Экономист", 2005. -478 с.

Вахабов А.В., Хажибакиев Ш.Х., Муминов Н.Г. Хорижий инвестициялар. Укув кулланма.; проф. А.В. Вахабовнинг умумий тахрири остида. - Т.: "Молия", 2010. -328 -б.

Солиев А.С, Ахмедов Э. ва бошкалар. Минтакавий иктисодиёт. Укув кулланма. -Т.:Университет, 2003. -304 -б.

Статистический ежегодник регионов Узбекистана, Ташкент, 2011.

Основные индикаторы социально-экономического развития регионов Республики Узбекистан (2000-2008 гг.).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.