Научная статья на тему 'СУРХОН ВОҲАСИ ЭРКАКЛАРИНИНГ МАВСУМИЙ КИЙИМЛАРИ ВА УЛАРНИНГ ЎЗИГА ХОС КЎРИНИШЛАРИ'

СУРХОН ВОҲАСИ ЭРКАКЛАРИНИНГ МАВСУМИЙ КИЙИМЛАРИ ВА УЛАРНИНГ ЎЗИГА ХОС КЎРИНИШЛАРИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
107
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ёқа / бўз кўйлак / яхтак / гуппича / иштон / кифтаки / мағиз / жияк / чироз / оқ бўз / олача / мўкки / чориқ / маҳси-калиш / чопон-тўн / рўмолча / камзул / желак / чакмон / кебенек / пўстин / белбоғ / бўз / чит / сатин / collar / gray shirt / yakhtak / guppicha / pants / kiftaki / magiz / jiyak / chiroz / gray bel / olacha / mocha / chorik / mahsi-kalish / cape-ton / scarf / vest / jelak / chakmon / kebenek / postin / belt / grey / chit / satin.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Хайдаров, Одил Эргашевич

Воҳа аҳолиси эркаклари кийимларининг шаклланишида анъанавий хўжалик машғулотлари (чорвачилик деҳқончилик хунармандчилик), табиий географик иқлим шароити (тоғ, тоғ олди, дашт), ҳамда фасллар билан боғлиқ таъсири айниқса, сезилиб туради. Этнографик тадқиқотлар халқ кийимлари, гарчи анъанавий бўлсада, улар ҳеч қачон ўзгармаган ва ўзгармайди деб ҳисоблаш нотўғри эканлигини тасдиқлайди. Кийимларнинг ўзгариш жараёни авлодлар алмашинуви билан чамбарчас боғлиқ бўлиб, этнология фанида кийимлар тарихининг асосий яратувчиси ҳисобланган «инсон» вафот этиши натижасида янги авлод ўзи учун янги, ўзига хос бурилишлар, миллий маданият ва анъаналар яратади. XIX аср XX аср бошларида Сурхон воҳасининг тоғ, тоғ олди ва даштли ҳудудларида яшовчи аҳолининг ўзига хос анъанавий, мавсумий кийимлари шаклланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SEASONAL CLOTHES OF SURKHAN OASIS MEN AND THEIR DISTINCTIVE LOOKS

The influence of traditional types of economic activity (cattle breeding, crafts), natural and geographical climatic conditions (mountains, foothills, steppes) and the season is especially noticeable in the formation of men's clothing in the oasis. Ethnographic research confirms that it is a mistake to believe that folk dress, although traditional, has never changed and will never change. The process of changing clothes is closely connected with the change of generations, and as a result of the death of the “man”, who is considered the main creator of the history of clothing in ethnology, the new generation creates new, unique curves, national culture and traditions for themselves. In the 19th century early 20th century, the inhabitants of the mountainous, foothill and steppe regions of the Surkhan oasis developed their own traditional, seasonal clothing.

Текст научной работы на тему «СУРХОН ВОҲАСИ ЭРКАКЛАРИНИНГ МАВСУМИЙ КИЙИМЛАРИ ВА УЛАРНИНГ ЎЗИГА ХОС КЎРИНИШЛАРИ»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

СУРХОН ВОХДСИ ЭРКАКЛАРИНИНГ МАВСУМИЙ КИЙИМЛАРИ ВА УЛАРНИНГ УЗИГА ХОС КУРИНИШЛАРИ

Хайдаров Одил Эргашевич

Термиз давлат университети,

эркин тадкикотчиси hajdarovodil 188@gmail.com

AННОТАЦИЯ

Воуа ауолиси эркаклари кийимларининг шаклланишида анъанавий хужалик машзулотлари (чорвачилик деуцончилик хунармандчилик), табиий географик ицлим шароити (mos, mos олди, дашт), уамда фасллар билан бозлиц таъсири айницса, сезилиб туради. Этнографик тадцицотлар халц кийимлари, гарчи анъанавий булсада, улар уеч цачон узгармаган ва узгармайди деб уисоблаш нотузри эканлигини тасдицлайди. Кийимларнинг узгариш жараёни авлодлар алмашинуви билан чамбарчас бозлиц булиб, этнология фанида кийимлар тарихининг асосий яратувчиси уисобланган «инсон» вафот этиши натижасида янги авлод узи учун янги, узига хос бурилишлар, миллий маданият ва анъаналар яратади. XIX аср - XX аср бошларида Сурхон воуасининг тоз, тоз олди ва даштли уудудларида яшовчи ауолининг узига хос анъанавий, мавсумий кийимлари шаклланган.

Калит сузлар: ёца, буз куйлак, яхтак, гуппича, иштон, кифтаки, мазиз, жияк, чироз, оц буз, олача, мукки, чориц, мауси-калиш, чопон-тун, румолча, камзул, желак, чакмон, кебенек, пустин, белбоз, буз, чит, сатин.

The influence of traditional types of economic activity (cattle breeding, crafts), natural and geographical climatic conditions (mountains, foothills, steppes) and the season is especially noticeable in the formation of men's clothing in the oasis. Ethnographic research confirms that it is a mistake to believe that folk dress, although traditional, has never changed and will never change.

The process of changing clothes is closely connected with the change of generations, and as a result of the death of the "man ", who is considered the main creator of the history of clothing in ethnology, the new generation creates new, unique curves, national culture and traditions for themselves. In the 19th century -early 20th century, the inhabitants of the mountainous, foothill and steppe regions of the Surkhan oasis developed their own traditional, seasonal clothing.

Keywords: collar, gray shirt, yakhtak, guppicha, pants, kiftaki, magiz, jiyak, chiroz, gray bel, olacha, mocha, chorik, mahsi-kalish, cape-ton, scarf, vest, jelak, chakmon, kebenek, postin, belt, grey, chit, satin.

ABSTRACT

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

АННОТАЦИЯ

Влияние традиционных видов хозяйственной деятельности (скотоводство, ремесла), природно-географических климатических условий (горы, предгорья, степи) и времени года особенно заметно в формировании мужской одежды оазиса. Этнографические исследования подтверждают, что ошибочно полагать, что народная одежда, хотя и традиционная, никогда не менялась и не изменится.

Процесс смены одежды тесно связан со сменой поколений, и в результате смерти «человека», считающегося главным творцом истории одежды в этнологии, новое поколение создает новые, неповторимые изгибы, национальные культура и традиции для себя. В 19 веке - начале 20 века у жителей горных, предгорных и степных районов Сурханского оазиса выработалась своя традиционная, сезонная одежда.

Ключевые слова: воротник, рубашка серая, яхтак, гуппича, штаны, кифтаки, магиз, жияк, чироз, бел серая, олача, мокки, чорик, махси-калиш, накидка-тон, платок, жилет, джелак, чакмон, кебенек, постин, пояс, серый, чит, сатин.

ЕИРИШ (ВВЕДЕНИЕ / INTRODUCTION)

Сурхон вохдси эркакларининг анъанавий кийимлари тугрисида гапирадиган булсак, аввало уларнинг ички кийимлари буз куйлак, енгил яхтак кишда калин гуппича, иштон-пойжамадан иборат булганлигини таъкидлаб утмок жоиз. Узбек эркакларининг куйлаклари ёка кисми елка ёка (кифтаки) куринишида булиб, уларни бичими ва тикилиши турли худудларда турли хил куринишда булиб, хдр хил номлар билан аталган. Тошкент, Фаргона водийсида енгил ок матодан тикилган елка ёка куйлаклар кифтаки куйлак «муллача», «мусулмон куйлак», Фаргона тожиклари, сартларда, «яктак куйлак» деб аталган. Вохдда эса елка ёкали, яъни бош кириб чикишига мулжалланган йирмочи кундаланг булган куйлаклар «кифтаки куйлак» ёки «муллача куйлак» номлари билан аталган, бу куйлаклар бичимига кура узун, тик булиб, бел ва енг кисмлари кенг булган.

Бойсун тумани музейининг экспонатлари орасида йирмочи чеккаларига кора ёки дагал матодан «магиз», яъни тасмачалар тикилган ва йирмочи чеккаларига жияк - чироз тикилган эркакларнинг енгил елка ёка куйлаклари хам бор булиб, улар ок буз, олача ёки йул-йул матолардан тикилган.1

1 Сурхондарё этнографияси укув кулланмаси (муаллифлар С.Н.Турсунов, Т.Р.Пардаев) 2010.43-52-бетлар.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОД (ЛИТЕРАТУРА И МЕТОД /

LITERATURE REVIEW)

Сурхон вохаси эркакларининг мавсумий кийимлари ва уларнинг узига хос куринишлари тахлили жараёнида узбек олимлари, хориж олимлари хамда Дала ёзувларидан фойдаланилди. X,. Исмоиловнинг "Анъанавий узбек кийимлари", Турсунов С.Н., ПардаевТ.Р. Узбекистан тарихи ва маданияти -Сурхондарё этнографияси, И. Жабборовнинг "Узбеклар", О. Буриев. М. Усмоновларнинг "Узбеклар: этник тарихи ва этномаданий жараёнлар", Т.А. Абдуллаев, С.А.Хасановнинг "Одежда узбеков" (XIX-нач. XX вв.), У. Карабаевнинг "Этнокультура"дан манба сифатида тахлил этилган. Сурхон вохаси эркакларининг мавсумий кийимлари ва уларнинг узига хос куринишларини урганишда дала ёзувлари билан бир каторда узбек ва хориж олимларининг макола ва асарларини чукуррок урганишни такоза килади.

МУХОКАМА (ОБСУЖДЕНИЕ / DISCUSSION)

Сурхондарё вохасида асрлар оша турли этник гурухлар яшаб келмокда, у ерда узига хос тарихий-маданий этнографик воха вужудга келган булиб, анъанавий маданиятнинг юраги хисобланади. 2001-йилда Бойсун ЮНЕСКО халкаро ташкилоти томонидан халк маданиятининг дурдонаси деб тан олинганлиги тасодифий эмас2.

XX аср бошларида Сурхон вохасида эркакларнинг енгил ички кийимларидан «буз бола куйлак», «чор ёка куйлак» кенг таркалган булиб, бу куйлакнинг олди очик булиб, ёкасининг ичидан бошка мато турт бурчак шаклида куйилган. Одатда бундай куйлак кийилганда ичидан яна бир куйлак кийилганга ухшаган, шунинг учун хам у воханинг тожик ахолиси орасида «чор ёка куйлак» деб юритилган. Худди шу куринишдаги куйлаклар Фаргона водийсида, Кашкадарёда яктак куйлак буз бола куйлак деб юритилган. Яктак-олди очик, ва кенг булиб, ок йул - йул матолардан тикилган 3 . Вохада яктак кенг таркалган анъанавий эркаклар кийими хисобланган. Яктакнинг олди ёка кисмига богичлар, кейинчалик тугмалар кадалган. Ёш йигитлар яктагида чунтак булган булса, кексалар яктагининг ёкаларига турли хил хошиялар билан безатилган кора, тук рангли босма кашталар туширилган.

2 Д.Рахматуллаева, У. Ходжаева, Ф. Атачанова Либослар тарихи -Т.: «Sano-standart» nashriyoti, 2015-yil. - 246

bet.

3 Абдуллаев У. Фаргона водийсида этнослараро жараёнлар. - Т.:Янги аср авлоди, 2005. - 215 б.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

Эркакларнинг енгил устки кийимларидан яна бири «гуппи», «гуппича» - совук киш фаслида тогларда чорвадор ахоли орасида кенг таркалган. Гуппи астарли булиб ичига пахта, жун солиб кавилган.

Козокларда эса "куппи" деб аталиб, гуппилар тиззадан баландрок ёки пастрок булган.

Чорвачилик билан шугулланган ахоли туя, куй, эчки жуни солиб кавилган "гуппи"лар кийган4.

Воха эркаклари киядиган иштон, чолбар, пойжома деб аталиб, узун ва кенг булиб, липа, ог (гиштак) хамда пойчадан иборат булган. Иштоннинг тикилиши услуби вохада деярли бир хил булган, хусусан, липпасига иштонбог утказилиб, оги катта булиб, пойча оралигида очилиб турган, пойчалари эса тиззадан паст, тупикдан баланд холда тикилган. Эркакларнинг иштони асосан буздан тикилган5.

XX асрнинг 30-йилларига келиб бутун Республикамиз буйлаб татарча «камзур», «камзул» кенг таркала бошлаган, Вохада янги нусхада пайдо булган камзурлар-«желак» номи билан атала бошлаган.

Эркакларнинг анъанавий устки кийимларидан яна бири бу чакмондир. Чакмонларнинг босма чакмон, кокма чакмон, тивити чакмон каби бир неча турлари мавжуд булиб, уларни рангларига караб кук чакмон, малла чакмон, ок чакмон деб аташган. Чакмонлар асосан куй ва туя терисидан тикилган. Чакмон бичимига кура тунга ухшаш булиб, факат аврадан тикилган ва чопон устидан кийилган.

Туя терисидан тикилган чакмон «малла чакмон» деб аталган, «кокма чакмон» - уйда кулда тикилиб тайёрланган, «баноти мовут чакмон» олий сифатли мовутдан тикилиб, уни бойлар кийишган, эчки жунидан тайёрланган чакмон - «катиш» ёки «окиш» чакмон дейилган. Ок чакмонлар камёб булиб, хамма оилаларда хам ок чакмон кийиш учун иктисодий шароит етарли булмаган. Чакмоннинг ёкасига, енгининг учларига ва этакларига рангли ипакдан тукилган жияк тикиб чикилган.

Чакмон йилнинг совук фаслида, ёмгирда кийиган ва чупонларнинг асосий кишки кийимларидан бири хисобланади.

Эркакларнинг анъанавий мавсумий устки кийимларига чупонлар ёмгирли хавода киядиган «кебанак» хам кирган. Кебанак енгсиз куринишдаги халатсимон кийим булиб, факат бош кириши учун ва кул чикиб туриши учун махсус уйма жойлар колдирилган. Кебанакда жунли туда

4 Дала ёзувлари Жаркургон тумани Хайитобод тепа махалласи 2021.

5 Сурхондарё этнографияси укув кулланмаси (муаллифлар С.Н.Турсунов, Т.Р.Пардаев) 2010.43-52-бетлар.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

öoFnaMnap, H3Ma-H3, KaTopMa-KaTop KypuHumga thkhö HHKunraH SynuS, Maxcyc ëMFupgaH xuMoa Kunumra Myn^annaHraH. ëmfhp, Kopga ^yH opacura KupraH ëMFup cyBH, cunKHTraHga Te3 TyKHnuô KeTraH. KeöaHaKHH KynpoK nynoHnap KHfiraH. CypxoH BoxacuHHHr tof ongu KumnoKnapuga nopBanunuK öunaH myFynnaHyBHH axonu opacuga KynpoK hhkh acTap khcmh Kynga TyKHnraH moHH MaTogaH, ycTKH khcmh ^yH ëKH Kuru3gaH uöopaT öynraH KeöaHaK KeHr TapKanraH.

3pKaKnapHHHr MaBcyMHfi, aHtaHaBHÖ ycTKH KHÖHMnapgaH «Ha öupu nycTHHgup. nycTHHHH Kyfi, TynKH, cyBcap TepunapugaH TafiëpnaHHÔ, hhkh khcmh xaÖBoHnapHHHr MyfiHacugaH, ycTKH khcmh эca omnaHraH TepugaH thkhhhö, öyanraH. hcchk KyHnapga nycTHHHHHr MyfiHanu khcmh ycTura HHKapuö KHHHnraH, coByK KyHnapga MyfiHanu khcmh unura Kunuö KHfiunraH, yMyMaH nycTHHHH hkkh ToMoHnaMa KHfiuö ropum Kynafi öynraH. Boxaga nycTHHnapHH Kaficu xafiBoH TepucugaH TafiëpraHnHrura Kapaö «öappa nycTHH», «cyBcap nycTHH», «KHru3 nycTHH» geö HoMnaHraH6. nycTHH xaM acocaH tof KumnoKnapuga amoBHH nopBagopnap opacuga pacM öynraH, yHH coByKgaH xuMoa cu^araga nonoH, naKMoH ycTHgaH KufiumraH.

CypxoH Boxacuga эpкaкnapннннг aHtaHaBHfi KufiHMnapu MaBcyMHfi Kunuö THKunraH. BoxaHHHr nopBanunHK öunaH myFynnaHyBHH axonucu acocaH tof Ba tof ongu xygygnapuga amaraHnuru Ba HKnuM coByKnuru caöaönH xafiBoHnap TepucugaH Tafiëpnaô THKunraH KufiuMnapHH KHfiumraH. 3pKaKnap oTga ëKH aëB y3oK ca^apga ropraHga, xy^anuK Ba yfi-py3Fop roMymnapuHH 6a«:apraHga KeHr этaкnн ycTKH KufiuMnapHH KHfiumraH.

Boxa эpкaкnapн nonoH, naKMoH Ba aKTaK Kaöu ycT KufiuMnapHHHr ycTHgaH öenöoF öoFnamraH, öenöoFnap afipuM xygygnapga öenKapc xaM geö HoMnaHraH. EenöoF öy3, hht, caTHH Kaöu MaTonapgaH THKunraH. ^opBagop axonu TepugaH, ^yHgaH TyKHnraH mon öenöoFnap, $yTa öenöoF, MaTpu öenöoF öoFnamraH.

EenöoF öoFnam ycMupnuKgaH fiurHTnuKKa yTumHHHr paM3Hfi öenrucu xucoönaHraH. AHtaHaBHfi KufiuMnapHHHr a^panMac khcmh öynraH öenöoF ^yga KaguMHfigup. EenöoFHHHr paM3Hfi MatHocu ^yga KeHr. Y3ÖeK öenöoFnapu aManufi, MapocuMHfi Ba MaruK ^yH^uara эгa. 3p Ba aënnapHHHr a3a Ba Tyfinapga öen öoFnamu MapocuMHfi axaMuaT Kacö этagн. Boxaga Tyfinapga KyëBHHHr ouna öomnuFH, эp ôynraHnuru, öenu öaKyBBaTnurHHHHr paM3Hfi öenrucu cu^aTuga KenuHHHHr ToFacu ëKH aHracu yHHHr öenura KaTTHK TyKHnraH öenöoF ôoFnafigunap. EoficyH, fflepoöog TyMaHH y3ÖeK KyHFHpoTnapuga öoFnaHraH öenöoF TyryHH öenHHHr öaKyBBaTnurH, KynuHHHr MycTaxKaMnuru

6 gana ë3yBnapu fflepoöog TyMaHH TapoKnu Maxannacu 2021.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

paM3H geô ;apanraH Ba KyëB ôenôoFHHH KyëB ^ypanap Työ oxupurana enupumMaraH. BenôoF opacura nyn, mupuHnuK conuô ôoFnamraH. XpnôyKH, ôenôoFga ôoônuK Ba ceBru paM3H cu^araga ;apanraH. ^eMaK xan;uMH3 эpnнк, ôa;yBBaTnuK, ôoônuK paM3H, KyHrunHHHr TyKnurura umoHH, MaruK эtтнк;og, ceBru THMconu cu^araga ôenôoF ôoFnamraH.

Xan;uMH3ga ôenôoF ôunaH ôoFnu;, ôup ;aHna paM3HH ygyMnap MaB^yg ôynraH. TypMymra HH;aëTraH ;u3nap capno cu^araga KyëBra y3 Kynnapu ôunaH Typnu Ha;mnap conuô ôenôoF THKumraH, энг ;agpnu MexMoma, xymxaôap KenrupraH xaôapnura xaM ôenôoF ôepunraH. Bat3aH ôup Hena ôenôoF ôenra ôupuH-KeTHH ôoFnaHuô, y3o;, ca^apnapga 3apypaT ôynraHga ôenôoF gacTpyMon, ^0HHaM03, xaMëH Ba3H$anapuHH ôa^apraH. fflyHHHrgeK, ogaMnapHHHr ôenôoF ôoFnamu paM3HH MatHoga yHHHr HH;;aH Mon-gyHëcuHH xaM ôungHpraH. Arap y ôuTTa ôenôoF Ta;uô ropraH ôynca, yHHHr Mon-gyHëcu ômra aBnogura eTumuHH, 2-Ta ôynca HKKHTa aBnogra, 3 -Ta ôynca ynTa aBnogura eTumuHH amnaTraH. Bon -ôagaBnaT Kumunap caBgo ôunaH myFynnaHyBHH caBgorapnap Typnu xun paHrnu unaKnap ôunaH TyKunraH KyMym, Tunno, Ty;anH KaMap ôoFnaô ropumraH. ^opa napM KaMap, Typnu xun Ha;mnap flnrupo; Tomnap ôunaH ôe3aTunuô, KaMapra nuHo;, xaMëH ocaguraH ôoFunnap KunuHraH. Oggufi MexHaTKam axonuHHHr ôenra TaKunaguraH KaMap Ba MeTan ôoFunnapHH cothô onumra ëKH THKTupumra ;ypôu eTMaraH.

3pKaKnap ôom KHHHMnapu xaM y3ura xoc этннк xygygufi, MaBcyMHH ôenrunapra эгa ôynraH.

CypxoH Boxacuga эpкaкnapнннг KeHr Tap;anraH ôom KHHHMnapu canna, gynnu Ba TennaKgup. CannaHHHr ëmu KaTTa Kumunap, y3ura Ty; xaMga ynaMo Kumunap yparaH. ^Ha cannaHH Magpacaga TatnuM onaëTraH ëm Hururnap Ba aHru yfinaHaëTraH KyëBnap yparaHnap. CannaHH ôomra yparaHga nan ToMoHugaH ôup ynu hkkh, hkkh apuM ;apuH y3yHnuKga nem Kongupunagu Ba w;opura KHCTupuô KyfiunraH, homo3 yKuëTraHga nem ëH Tapa^gaH KyKpaKrana ocunTupuô yKunraH, unMnu Kumunap nemHH op;a ToMoHra ocunTupuô KyfiumraH.

3pKaKnapHHHr энг Kyn Ba KeHr Tap;anraH ôom khhhmh gynnugup. ^ynnunap THKunum ycnyÔH,ôe3aTunHmura Kypa ôup-ôupugaH ^ap; ;unraH, gynnu aBpa, acTap, ^h^k xaMga nunragaH TamKun TonraH. ^acTnaô xap ôupu anoxuga THKunuô, KefiuH ;ymuô THKunraH. ^ynnunapHHHr THKunumuga canna TarugaH KuaguraH gyMano;, ;uppanu, atHH "Kynox" xaMga y3H aKKa xonga KHHunaguraH TypTÔypnaK xunnapu ôynraH. fflyHHHrgeK Boxaga nopBagop axonu ;um ^acnu ynyH Tya ^yHugaH Ty;unraH MaTogaH xaM gynnu THKKaHnap. BoxaHHHr ;yHFupoT, W3 ypyFura MaHcyô axonucu gynnuHH ;anno; geô aramraH.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

Кишки мавсумий бош кийимларидан телпак XX асрнинг 20-30 йилларида расм булган. Телпак кандай матодан тикилганлигига караб коракул телпак кундуз телпак тулки телпак номлари билан аталган. Вохада кишки бош кийимларидан кулокларни ёпиб турувчи «кулокчин» ва «чугирма» айлана баланд шаклда ичига пахта солиб куй, коракул терисидан тикилган.

Сурхон вохасининг деярли хамма кишлокларида оёк кийим тикадиган усталар булган. Ахолининг анъанавий оёк кийимлари махаллий усталар томонидан тикилган булиб, такаки, чорик, хаккари, мукки, тоштовон каби оёк кийимлар тайёрлашган. Этик ва махси ковушларни вохадаги хамма усталар хам тайёрлай олмаган, бу хилдаги оёк кийимлар учун хом ашё сифатида от, туя, корамол, куй ва эчкининг ошланган (ийланган) териларидан фойдаланилган. Тери жийда, зардоли, жинжак томирларидан кайнатиб тайёрланган сувга 2-3 кун солиб куйилади, кейин кизгиш рангга кирган бу тери ийланади, такаки асосан корамол терисидан килинган. Чорик камбагаллар оёк кийими эканлиги хакида ёзма манбаларда хам тухталиб утилган. Махси хам, муккилар хам сарка терисидан тикилган, асосан ёгингарчилик даврида кийиладиган хаккари ковушлар ёгочдан ясалган.

НАТИЖАЛАР (РЕЗУЛЬТАТЫ / RESULTS)

Сурхон вохаси ахолисининг кийимларини мавсумий кийимлар, утрок ахоли кийимлари, чорвадор ахоли кийимлари, ёш болалар кийимлари, эркаклар кийимлари, камбагал ахоли кийимлари узига тук одамларнинг кийимлари, байрам ва тантаналарда кийиладиган кийимлар ва аза кийимларига туркумлаш мумкин.

ХУЛОСА ( ЗАКЛЮЧЕНИЕ / CONCLUSION)

Сурхон вохаси эркакларининг анъанавий кийимларида умумий ва алохида белгилар тарихий, иктисодий, ижтимоий сабабларга кура шаклланган ва асрлар давомида узгарган булиб, анъанавий бош кийимлари, белбоглар, оёк, кийимларида умумий ухшашлик мавжуд эди. Эркаклар йилнинг иссик фаслларида ок енгил яктак желак кишда пахтали нимча, тунни анъанавий кийимлар сифатида кийишган. Айникса бу даврдаги кийимлар узининг ранги ва безакларига кура хам яккол фаркланиб турган. Вохада эркаклар туни ок - яшил, ок - кизил, ок - сарик йул - йул олача бекасамдан тикилган. Шунингдек, Бойсунда эркаклар саргиш, кизил рангли босма чопонлар кийишган. Бу чопон узига хос куринишга эга булиб, Республикамизнинг бошка хеч бир жойда учрамайди.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

A^ABHËT^AP PYHXATH (REFERENCES)

1. CypxoHgapë этногра$нaсн yKyB KynnaHMacn (Myannn^nap C.H.TypcyHOB, T.P.napgaeB) 2010.43-52-6eTnap.

2. ^ana ë3yBnapn mepo6og Ba ^apKypFOH TyMaHnapn 2021 ran.

3. ^.PaxMarynnaeBa, Y. Xog«:aeBa, O. ATanaHOBa ^nôocnap Tapnxn -T.: «Sano-standart» nashriyoti, 2015-yil. - 246 bet.

4. A6gynnaeB Y. OapFOHa BogHHcnga этносnapapо ^apaëHnap. - T.:^Hrn acp aBnogn, 2005. - 215 6.

5. ^ana ë3yBnapn mepo6og TyMaHH TapoKnn Maxannacn 2021.

6. Mustafayev, U. U. (2021). YANGI O 'ZBEKISTON: QADRIYATLAR VA FALSAFIY FANLARNING DOLZARB MUAMMOLARI BO 'YICHA AYRIM MULOHAZALAR. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 7(10), 568-577.

7. Mustafayev, U. U. (2021). TA'LIM BOZORI VA INTELLEKTUAL SOTSIAL "TOVAR" SIFATI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 7(8), 218-226.

8. Mycra^aeB, Y. Y., & MycTa^aeBa, C. Y. (2022). ^03HPrH TPAHCOOPMAUHOH ^APAËH^AP BA Ëm^AP TAL^HM-TAPEH^CHHHHr ^0^3APB MYAMMO^APH. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(Special Issue 23), 697-706.

9. Mustafayev, U. U., Mustafayeva, S. U., & Haydarov, O. E. (2022). TURMUSHDAGI ISLOM: NAMOYON BO 'LISHI VA MOHIYATI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(1), 914-921.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.