Научная статья на тему 'ФАРҒОНА ВОДИЙСИ ЭРКАКЛАР, АЁЛЛАР ВА БОЛАЛАР ЛИБОСЛАРИ ВОДИЙ ЎЗБЕКЛАРИНИНГ АНЪАНАВИЙ КИЙИМЛАРИ ТАСНИФИ ВА ТАҲЛИЛИ'

ФАРҒОНА ВОДИЙСИ ЭРКАКЛАР, АЁЛЛАР ВА БОЛАЛАР ЛИБОСЛАРИ ВОДИЙ ЎЗБЕКЛАРИНИНГ АНЪАНАВИЙ КИЙИМЛАРИ ТАСНИФИ ВА ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
88
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТЎқИМАЧИЛИК / ЖУН / ГАЗЛАМА / БОШ КИЙИМ / БЕЗАК / ПАХТА / РАНГ / КИЙИМ / ШОЙИ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Хамрохўжаев Б.Я., Обидов Э.Н., Хасанов Х.Х.

Фарғона водийси Мунчоқтепа сағаналаридан ажойиб сақланган ипакли ва ипли матодан тикилган уст-бош қолдиқларини намуналарини топилиши, нафақат тўқимачилик, балки Ўрта Осиё халқлари кийимлари тарихида ҳам янги саҳифалар очди. Ушбу кийим-кечакларни Наманган вилоят тарих ва маданият музейида ўрганиш ва Наманган Муҳандислик технология институти лабороториясида тадқиқ этиш қадимги фарғоналиклар кийими анча мураккаб қилиб тикилганини кўрсатади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CLASSIFICATION AND ANALYSIS OF MEN'S, WOMEN'S AND CHILDREN'S CLOTHING OF THE FARGON VALLEY TRADITIONAL CLOTHES OF THE UZBEKS OF THE VALLEY

The discovery of perfectly preserved headdresses made of silk and threads from the Ferghana Valley Munchogtepa Sagan opened new pages in the history of not only textiles, but also clothing of the peoples of Central Asia. The study of these clothes in the Namangan Regional Museum of History and Culture and research in the laboratory of the Namangan Engineering and Technology Institute show that the clothes of the ancient Ferghana people were made in a very complex way.

Текст научной работы на тему «ФАРҒОНА ВОДИЙСИ ЭРКАКЛАР, АЁЛЛАР ВА БОЛАЛАР ЛИБОСЛАРИ ВОДИЙ ЎЗБЕКЛАРИНИНГ АНЪАНАВИЙ КИЙИМЛАРИ ТАСНИФИ ВА ТАҲЛИЛИ»

Хамрохужаев Б.Я.

Обидов Э.Н.

Хасанов Х.Х.

Наманган му^андислик-технология институти

Узбекистон Республикаси

ФАРГОНА ВОДИЙСИ ЭРКАКЛАР, АЁЛЛАР ВА БОЛАЛАР

ЛИБОСЛАРИ ВОДИЙ УЗБЕКЛАРИНИНГ АНЪАНАВИЙ КИЙИМЛАРИ ТАСНИФИ ВА ТА^ЛИЛИ

Аннотация: Фаргона водийси Мунчоцтепа саганаларидан ажойиб сацланган ипакли ва ипли матодан тикилган уст-бош цолдицларини намуналарини топилиши, нафацат туцимачилик, балки Урта Осиё халцлари кийимлари тарихида уам янги сауифалар очди. Ушбу кийим-кечакларни Наманган вилоят тарих ва маданият музейида урганиш ва Наманган Мууандислик технология институти лабороториясида тадциц этиш цадимги фарзоналиклар кийими анча мураккаб цилиб тикилганини курсатади.

Калит сузлар: туцимачилик, ипак, жун, газлама, бош кийим, безак, пахта, ранг, кийим, шойи.

Khamrokhodzhaev B. Ya.

Obidov E. N.

Khasanov H.H.

Namangan Institute of Engineering and Technology

The Republic of Uzbekistan

CLASSIFICATION AND ANALYSIS OF MEN'S, WOMEN'S AND

CHILDREN'S CLOTHING OF THE FARGON VALLEY TRADITIONAL CLOTHES OF THE UZBEKS OF THE VALLEY

Annotation: The discovery ofperfectly preserved headdresses made of silk and threads from the Ferghana Valley Munchogtepa Sagan opened new pages in the history of not only textiles, but also clothing of the peoples of Central Asia. The study of these clothes in the Namangan Regional Museum of History and Culture and research in the laboratory of the Namangan Engineering and Technology Institute show that the clothes of the ancient Ferghana people were made in a very complex way.

Key words: fabric, silk, wool, gauze, headdress, finishing, cotton, color, clothing, silk.

Аёллар куйлагини тахлил киладиган булсак улар узун, этаги тупотигача тушган. Этагининг энг куйи кисмида икки ён томонидан 10-15

см киркиб куйилган. Белларини эса, камар-белбоF билан боFлаб, зеб берганлар. Камарларнинг усти ипак, астари каттикрок пахта матодан тикилган. Улар юмшок, тукасиз камарлар турига кирган булиши керак [1]. Устки халат бизнинг тахлилимизча, пахта матосидан тикилган. Кийим ипак матодан ясалган гуллар билан безатилган. Аёллар куйлаги юкорида айтганимиздек, этаги тупотигача тушган. Бу кийим хусусан камиш тобутидаги аёл жасадида яккол куринади. Аёл жасадининг узунлиги 170 см. булгани холда куйлагининг узунлиги 125 см. гача боради. Куйлагининг енглари хам узун булиб, бармоклари учигача ёпиб турган. Уст-бош мавсумга караб бир неча кават кийилганга ухшайди. Бу бошка бир камиш тобутни урганиш давомида ойдинлашди: бу мархум устида уч катор кийим бор эди. Энг устки каватда халатни эслатувчи кийим, остида эса яна икки кават ипакдан тикилган кийим бор эди.

Утил болалар кийими урганадиган булсак улар калта, белидан сал пастга тушиб турган. Куйлак этагидан, яъни бели атрофида икки ён томонидан 10-15 см киркиб куйганлар. Ёкалари туFри ва белида махсус тасма-белбоFи бор. Кукрак кисмини беркитиш учун ипдан алохида боFичдан фойдаланилган, енглари узун. Ташки чоклар энсиз лента билан тикиб махкамланган. Елкаси, олд томони ва енглари атрофида куплаб майда мунчокчалар бор, демак кийимнинг ушбу кисмларига мунчоклар тикиб хашам берилган. Куйлакни бизнингча, шаровар (шалвар) типидаги кийим билан кийганлар [1]. (1-расм)

1-расм. Болалар кийими

К,из болалар кийимини тахлил килсак аёллар куйлагидан унчалик фарк килмайди. Куйлакнинг кукрак кисми, енгининг учи ва этаги махсус гуллар билан безатилган. Унг кул томонидан эса, уйма чунтак (кисса) тикилган. Булардан ташкари, енги ва кукрак кисмига майда маржонли накшлар тикилган. Тахлил киладиган булсак Мунчоктепадаги кийимлар хам Урта Осиёдаги уша илк урта асрлар анъанаси асосида тикилган. Енги, этаги, елка кисмлари чоклари махсус мато ипак билан чок бостирилган. Кийимларнинг модаси Буюк Ипак йулидаги халкларнинг либосларидан куп фарк этмайди [3]. Уйма чунтак мунчоклар ва махсус киммат бахо ипакли безаклар, алохида шаклли тугмалар, бант ва амулетлар-бу Мунчоцтепа кийимларига хос белгилардир [4]. (2-раем)

2-расм. К,из болалар кийими

Бош кийими. Баъзи бир катталар ва болалар жасадларининг бош кисмида пешонасида, эхтимол унга боFланган, ипак лента колдиклари кайд этилди. Унинг узунлиги 40 см. чамаси, эни 4-6 см. Шунга ухшаш ипак лента хам бор. Кенкул мозоридаги кабрларда хам аникланган. Шундай бош кийими колдоти милодий I минг йилликнинг биринчи ярмига оид ФарFOна мозорларида хам топилган [5]. Бунга ухшашлари Урта Осиёнинг бошка худудларида хам этнографлар хам археологлар томонидан аникланган.

Мисол учун Бухоро вилоятида топилган теракотадан ишланган хайкалча ва Самаркандда топилган хайкалчадаги тасвирлар аёллар

костюми тасвирланган. Бу топилмани тахлили ФарFOна водийсидаги кийимларга ухшашлиги аникланди.

Айрим камиш тобутларда масалан мархумларнинг бели ва оёFининг тупоти атрофида чарм колдиклари аникланди. Албатта булар чарм камар ва пойафзал колдиклари булса керак. Оёк кийими, бизнингча, пошнасиз хозирги махсининг (ФарFOна, Хоразм) бир куринишидир [6]. Бу фикрни ёFOч колип хам тасдиклайди. Бу колип яхлит бир ёFOчдан йуниб ясалган. Шакли ва белгиларига кура, хозирги махси колипларидан куп фарк килмайди.

Узунлиги 27,5 см, эни 8 см. ва хозирги 42-43 улчамли давлат стандартига туFри келади. ЁFOч колип билан бирга ёFOч дастали темир пичок хам топилди. Пичокнинг тоти яхши сакланмаган, ундан чарм кесишда фойдаланилган булиши керак. Юмшок, махсидан ташкари яна бошка типдаги пойафзаллар хам булган. Чарм колдиклари ва яхшилаб эшилган чилвир булаги шундан далолат беради. Чилвирли оёк кийимлари, эхтимол, мавсумий булган булиши керак. Махси оёк кийими сифатида илк урта асрнинг деворий суратларида кенг тасвирланган ва улар V -VIII асрларда анча оммавий пойафзал булганини курсатади. Кейинги йилларда махсининг узи ва у билан боFлик археологик маълумотлар куплаб топилмокда. Буларга Самарканд якинидаги Кофиркальадан (А.Бердимурадов казишмаси) топилган махси ёки МуF тоFидаги топилмалар ичида [7]. Тошкент вохасида [8], ФарFOна водийсидаги [9] Кррабулок мозорида [10] хам махсилар ва уларга ухшаш оёк кийимлари топилди.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Бентович И.Б. Одежда раннесредневековой Средней Азии (по данным стенных росписей VI-VIII вв.) // Страны и народы Востока. Вып. 22. -М., 1980. -С. 196-212

2. Шалвар сидирFа сатин, шойи матодан тикланадиган почаси буFик кенг лозим. К,аранг. С.Давлатова.Узбек кийимлари аиамалари изохли луFати.Т.2017.-Б.35

3. Майтдинова Г. Костюм раннесредневекового Тохаристана. История и связи. - Душанбе.: Дониш, 1992. -268 с

4. Матбабаев Б.Х, Майтдинова Г.М. Ткани и одежда из Мунчактепа // Археология и художественная культура Центральной Азии. ТД. Часть 2. -Ташкент, 1995. -С. 40-41.

5. Булыгина Т.Н. Украшения древних ферганцев первой половины I тысячелетия нашей эры как исторических источник: Автореф. дис....канд. ист. наук. -М., 1987. -24 с.

6. Абдуллаев Т.А, Хасанова С.А. Одежда узбеков (XIX - начало XX в.). -Ташкент: Фан, 1978. -116 с.

7. Бентович И.Б., 1958. Находки на горе Муг (Собрание Государственного Эрмитажа) // МИА. № 66. -М.-Л., 1958. -С. 358-383

8. Богомолов Г.И. К вопросу об одежде населения раннесредневекового Чача // ИМКУ. Вып. 26. -Ташкент: Фан, 1992. -С. 113-122.

9. Богомолов Г.И. К вопросу об одежде населения раннесредневекового Чача // ИМКУ. Вып. 26. -Ташкент: Фан, 1992. -С. 113-122.

10. Баруздин Ю.Д. Карабулакский могильник (раскопки 1955 года) // ТИИ АН Кирг. ССР. Вып. III. - Фрунзе, 1957. - С. 17-31.

11. Ismatullaev, N.; Dadamirzaev, B. (2020) Naqsh turlari va uning o'ziga xosligi. Молодой исследователь: вызовы и перспективы. Сборник статей по материалам CXCII международной научно-практической конференции. 2020. Стр676-680. https://elibrary.ru/item.asp?id=44466714

12. Манзура Р.А., Бахромжон Д.Б., Зухра Б.А. Использование практично -декоративных украшений в национальных костюмах. East European Scientific Journal (Warsaw, Poland) 2019 part 6, 13-16. https://eesa-journal. com/ wp-content/uploads/EESA_journal_6_part_0 -1.pdf

13. Parpiev U.M.; Dadamirzayev B.B.; Urinova,S. Analysis Of Vibration Effects On Sewing Machines. The American Journal of Interdisciplinary Innovations and Research (ISSN-2642-7478) Published: January 31, 2021| Pages:65-69 Doi: https://doi.org/10.37547/tajiir/Volume03Issue01-11

14. Dadamirzayev B.B., Axmadjanov A.O. Bolalar sport uslubidagi kiyimlari uchun gazlama tanlash tadqiqi. ЭКОНОМИКА И СОЦИУМ, 6-2 (97), 2022, 57-60, https://www.elibrary.ru/item.asp?id=49231405, https://cyberleninka.ru/article/n7bolalar-sport-uslubidagi-kiyimlari-uchun-gazlama-tanlash-tadqiqi

15. ББ Дадамирзаев, НА Исматуллаев, Повышение ресурсособъемности швейного производства в трикотажном производстве с помощью инновационных технологий. Экономика и социум, 10-2 (101), 2022, 307310, https://cyberleninka.ru/article/n/povyshenie-resursosobemnosti-shveynogo-proizvodstva-v-trikotazhnom-proizvodstve-s-pomoschyu-innovatsionnyh-tehnologiy

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.