Научная статья на тему 'СУНЪИЙ СУБСТРАТДА ЎСТИРИЛГАН УЗУМНИНГ ШАРОББОП НАВЛАРИНИ ЯШИЛ ҚАЛАМЧАЛАРИНИНГ ИЛДИЗ ОЛУВЧАНЛИГИ ВА ИЛДИЗНИ РИВОЖЛАНИШИ'

СУНЪИЙ СУБСТРАТДА ЎСТИРИЛГАН УЗУМНИНГ ШАРОББОП НАВЛАРИНИ ЯШИЛ ҚАЛАМЧАЛАРИНИНГ ИЛДИЗ ОЛУВЧАНЛИГИ ВА ИЛДИЗНИ РИВОЖЛАНИШИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

23
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
узум / шароббоп / нав / қаламча / яшил қаламча / кўчат / сунъий субстрат.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Жамолиддин Насирович Файзиев, Хуршид Тошқуватович Норбеков, Сардор Олимович Пирназаров

Мақолада узумнинг шароббоп навларини сунъий субстратларда яшил қаламчалардан илдиз олувчанлиги, ривожланиши ва ўсиши ўрганилган. Яшил қаламчаларнинг илдиз олувчанлиги, илдизларнинг шохланиш тартиби, узунлиги, илдизлар сони ва ҳажми аниқланган. Узумнинг шароббоп навларидан энг юқори Ркацители, Майский черный, Рислинг, Рангдор, Сояки навларида қаламчаларнинг илдиз олувчанлиги 89,0-94,3% ни, илдизларнинг шоҳланиши 3,2-3,7 донани, биринчи тартиб илдизларнинг узунлиги 6,91-7,31 м, илдизлар сони 25,0-26,4 донани ва илдизларнинг ҳажми 12,60-14,72 см3 бўлиши аниқланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Жамолиддин Насирович Файзиев, Хуршид Тошқуватович Норбеков, Сардор Олимович Пирназаров

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «СУНЪИЙ СУБСТРАТДА ЎСТИРИЛГАН УЗУМНИНГ ШАРОББОП НАВЛАРИНИ ЯШИЛ ҚАЛАМЧАЛАРИНИНГ ИЛДИЗ ОЛУВЧАНЛИГИ ВА ИЛДИЗНИ РИВОЖЛАНИШИ»

Volume 3 | Special Conference 1 | 2022 me va chilik va uzumchilikning rivojlanishid^ilm-fanyutuqlar^

СУНЪИЙ СУБСТРАТДА УСТИРИЛГАН УЗУМНИНГ ШАРОББОП НАВЛАРИНИ ЯШИЛ ЦАЛАМЧАЛАРИНИНГ ИЛДИЗ ОЛУВЧАНЛИГИ

ВА ИЛДИЗНИ РИВОЖЛАНИШИ

Жамолиддин Насирович Файзиев

Академик М.Мирзаев номидаги богдорчилик, узумчилик ва виночилик илмий-

тадкикот институти к.хфд, доцент

Хуршид Тошкуватович Норбеков

Академик М.Мирзаев номидаги богдорчилик, узумчилик ва виночилик илмий-

тадкикот институти таянч докторант

Сардор Олимович Пирназаров

Академик М.Мирзаев номидаги богдорчилик, узумчилик ва виночилик илмий-

тадкикот институтиилмий ходим

АННОТАЦИЯ

Маколада узумнинг шароббоп навларини сунъий субстратларда яшил каламчалардан илдиз олувчанлиги, ривожланиши ва усиши урганилган. Яшил каламчаларнинг илдиз олувчанлиги, илдизларнинг шохланиш тартиби, узунлиги, илдизлар сони ва хажми аникданган. Узумнинг шароббоп навларидан энг юкори Ркацители, Майский черный, Рислинг, Рангдор, Сояки навларида каламчаларнинг илдиз олувчанлиги 89,0-94,3% ни, илдизларнинг шохланиши 3,2-3,7 донани, биринчи тартиб илдизларнинг узунлиги 6,91-7,31 м, илдизлар сони 25,0-26,4 донани ва илдизларнинг хажми 12,60-14,72 см3 булиши аникланган.

Калит сузлар: узум, шароббоп, нав, каламча, яшил каламча, кучат, сунъий субстрат.

Кириш.Усимилкларни яшил каламчасидан купайтириш уларнинг кушимча илдизларни регенерациялашга кодирлигига асосланади. Регенерация деганда усимлик организмининг йукотилган аъзоларини изоляцияланган кисмдан бутун усимликни хосил килиш йули билан тиклай олиш хусусияти тушунилади.

Б.С.Ермаков ва В.Е.Ермаковаларнинг [2; 73-75-6.] фикрича, меристематик манба, улардан эса илдиз муртаклари

223

Volume 3 | Special Conference 1 | 2022 me va chilik va uzumchilikning ri^)jlanishid^ilm-fanyutuqlar^

KaMSuan MuHTaKaga Ba nep^HKnra TyTamuS TypyBnu SupnaMnu y3aK SornaMnapu TamKu xy^afipanapuga, SupnaMnu nycraoK napeHxuMacuga Ba uKKunaMnu $nоэмaga M3ara Kenagu. Tok ungronapu, KypTaKnapu cuHrapu, KannycgaH xpcun SynMafigu. KanaMna KecuMuga KannycHuHr xaggaH 3ueg puBO^naHumu ungu3 xpcun SynumuHu x,arro TyxTaraS Kyfiumu MyMKHH. Kannyc KaHnanuK Kynnu pHBO^naHca, ycuMnuK myHnanuK khhhh nngro onagu.

AfipHM ycuMnuKnapga ungu3nap KannycgaH KenuS nuKumu MyMKHH, aMMO öyHHHr ynyH yHga KaMÖHfi MaB^yg Synumu no3uM [5; 7-15-S.].

r.n.ManmxHHHr [4; 6-12-S.] TagKuKOTnapuga aHuKnaHumuna, TOKHuHr arnan KanaMnanapugaru ungu3 MypTaKnapu acocaH KaMÖHfigaH KenuS nuKagu, aMMO ynap KCHneMa Ba nep^HKnHHHr y3aK SornaMnapu TyKuManapuga xaMga nycTnoK napeHxuMacuga xaM maKnnaHumu MyMKHH. noa KucMnapuga KymuMna ungu3 xpcun Kuna onum xycycuaTu SomKa ycuMnuKnapgaru cuHrapu Vitis aBnogHHHHr xap xun Typnapuga aM Typnuna u^oganaHagu. EuHOÖapHH, aHUKgaHumuna, Vitis Vinifera y3yM HaBnapu Vitis aBnoguHuHr SomKa Typnapura HucSaraH axmu ungu3 onyBHaHnuru SunaH a^panuS Typagu.

KanaMnanapHuHr pu3oreHe3 xycycuaTu moxnaHum TapTuSura SornuK. AKcapuaT экннnapga OKcun Mogganap, yrneBognap, ayKcuHnap Ba uHruSuTopnapHuHr Kynafi HucSarara эгa SynraH eH moxnapHuHr amun KanaMnanapu ycyB HOBganapura HucSaraH axmupoK ungu3 onagu [3; 361—371-Ö.]; [3; 73-47-S.].

B.B.OaycTOB [7; ^-S^TatKugnaHguKu, eHrun ungu3 onyBnu Typnapga KanaMnanapHuHr peгeнepaцнон xycycuaTu SyTyH вeгeтaцнa gaBpu MoSafiHuga axmu u^oganaHuS Typagu, aMMO энг WKopu Haru^anap HOBganap ^agan ycaeTraH gaBpga TafiepnaHraH KanaMnanapga Ky3aranagu.

A.r. MaTymKuH [5; 10-11-S.] Ba SomKanapHuHr ^uKpuna, tokhu HOBgaHuHr SyTyH y3yHnuruHu KanaMnanaS KynafiTupum MyMKuH, aMMO yHuHr WKopuru KucMugaH KecuS onuHraH KanaMnanap 2-10% ra axmupoK ungu3 onagu.

^.O.OnefiHuK, P.H.CeMgeHOBa [6; 14-17-6.] YKpauHaHuHr muMonufi-mapKufi mapouraapuga tokhu amun KanaMnacugaH ungu3 ongupum ynyH tokhu Saxopru xomtok Kunum nafiTuga onuS TamnaHraH HOBganap Ba SanKunapgaH ^ofiganaHumHu TaBcua этнmгaн.

HOBgaHuHr y3yHnuru, myHuHrgeK KanaMnanapuH Tafiepnam Ba ungu3 ongupum ynyH yTKa3um MyggaTnapuHuHr amun KanaMnanapHu xap xun cu^araunura TatcupuHu ypraHuS, n.H.Anpyga [1; 45-47-S.] HOBgaHuHr xap xun KucMugaH KecuS onuHraH, xap xun

224

ytadq^

Volume 3 | Special Conference 1 | 2022 mevachilik va uzumchilikning rivojlanishida ilm-fan

муддатларда тайёрланган каламчаларнинг тутувчанлигини узгаришидаги конуниятни аниклади. Анча кечрок муддатларда новданинг юкориги кисмидан олинган, эртаги муддатларда эса пастки кисмдан олинган яшил каламчалар яхширок идиз олади.

Узбекистон узумлари навларининг хилма-хиллиги ва бойлигини хисобга олиб, уларнинг асосини хураки, кишмишбоп ва шароббоп навлар ташкил этади, сунги йиларда интродукция килинган хорижий навларни танлаш, махаллий шароббоп навларни узаро дурагайлаш воситасида янги юкори хосилдор, шароб махсулотининг сифати юкори булган навлар: Ркацители, Кульджинский, Рислинг, Сояки, Майский черный, Тарнау, Саперавий, Рангдор, Алеатико, Хиндогны навлари яратилди,

Вино ишлаб чикаришда ушбу тезпишар нав ва дурагайлардан фойдаланиш республикада ампелографик потенциални янада тулдириш, ялпи махсулот ва унинг сифатини ошириш учун яхши шароитлар яратиш, мамлакатнинг гарбий ва шимолий вилоятларида хам винобоп узумчилик самарадорлигини ошириш имконини беради.

Янги истикболли узум навлари кучатларини эски технология буйича ёгочлашган каламчалардан купайтириш катта майдонда тоза навдор она токзорлар барпо этиш, уларга кушимча ер ажратиш, катта молиявий харажат ва вакт сарфлашни талаб этади.

Илмий тадкикот услуби.Ток кучатларини сунъий субстратларда кимматли биологик ва хужалик белгиларига эга булган янги ва районлаштирилган 10 та шароббоп узум навларини яшил каламчасидан купайтириш буйича тадкикотлар олиб борилди.

Каламчаларда каллус ва муртак илдизларнинг пайдо булиши - хисобдаги усимликларда 2 кун оралаб, 20-25 кун давомида уларнинг умумий микдорини хисоблаш ва якка тартибдаги усимликларда кайта санаш йули билан аникланди, кун.

Илдизларнинг шаклланиши - усимликларда уларнинг пайдо булишидан бошлаб октябрда кавлаб олингунга кадар булган динамикада (хар 10 -15 кунда) аникланди. Бунда биринчи ва иккинчи тартиб илдизлар сони ва уларнинг умумий узунлиги хисобланди, м.

Илдиз тизимининг хажми - усимликларда вегетация якунланганда махсус калибрловчи цилиндрга тажрибадаги усимликларнинг илдиз тизимини солиш билан аникланди. Цилиндрга сув

Google Scholar

Respublika anjumani

15-iyun, 2022

Уо1ите 3 | Special СопГегепсе 1 | 2022

иеуасшык ул шиисшытто

^^^о^ьаш^нтп^тьм-шмуитиоьлк^

солингандан сунг унинг урнини эгаллаган хажми буйича илдиз тизимининг

3

хажми аникланди, см .

Илдизларнинг шохланиш курсаткичи - илдизлар микдорини барча тартибдаги илдизларнинг жами узунлигига булиш йули билан аникланди.

Тадкикот натижалари. Утказилган тадкикотлар шуни курсатдики, ток навларига боглик равишда яшил каламчаларнинг энг яхши илдиз олувчанлиги Ркацители, Майский черный, Рислинг, Рангдор, Сояки навларида кузатилди -89,0-94,3%, Алеатико илдиз олувчанлик пастрок, яъни 85,3% ни ташкил этди. Яшил каламчаларнинг яхши илдиз олувчанлиги кейинчалик биринчи ва иккинчи тартиб илдизларнинг жадал шаклланишини таъминлади. Бунинг натижасида, ушбу узум навларининг кучатлари вегетация охиригача субстратнинг хажм бирлигида яхши ривожланган илдиз тизимини шакллантирди.

Кучатларда илдиз тизимининг ривожланишининг энг мухим тавсифларидан бири илдиз микдори ва уларнинг узунлиги (айникса биринчи тартиб илдизлар) хисобланади. х,ар бир алохида кучатларда биринчи тартиб илдизларнинг уртача узунлиги навлар буйича 6,91 ва 7,31 м оралигида узгарди (1-жадвал).

Олиб борилгпн тадкикотлар натижасида вегетация даврида кучатлар умумий хажми 14,72 см3 гача булган уч ва ундан куп тартибли илдиз тизимига эга булди. Урганилган навлар орасида энг куп шохланган илдиз тизимига Ркацители, Рангдор, Рислинг, Сояки, Майский черный, Кульджинский кучатлари эга булди (3,2-3,7 тартибгача шохланиш), ушбу курсаткич Алеатико, Саперавий навларида энг паст кийматда булди (учинчи тартибгача шохланиш).

Сунъий субстратда устирилган шароббоп узум навлари каламчаларининг илдиз олувчанлиги

илдиз тизимининг ривожланиши

Навнинг номи Каламчаларнин г илдиз олувчанлиги, % Шохланиш тартиби, дона Биринчи тартиб илдизлар узунлиги, м Биринчи тартиб илдизлар сони, дона Илдиз тизими хажми, см3

Ркацители (назорат) 94,3 ± 2,7 3,7 7,31 26,4 14,72

Кульджинский 89,0 ± 0,31 3,2 6,83 24,3 12,38

Рислинг 91,2 ± 0,91 3,5 7,09 25,2 12,80

Сояки 89,8 ± 0,13 3,2 6,77 24,5 12,50

Тарнау 87,5 ± 1,15 3,0 6,60 23,9 11,94

Volume 3 | Special Conference 1 | 2022 me va chilik va uzumchilikning rivojlanishid^ilm-eanyutuqlar^

Саперавий (назорат) 87,0± 1,31 2,9 6,42 23,8 11,66

Майский черный 91,4 ± 1,03 3,6 7,13 25,6 13,00

Рангдор 90,4 ± 0,42 3,3 6,91 25,0 12,60

Алеатико 85,3 ± 1,54 2,9 6,51 23,6 11,51

Хиндогны 88,1 ± 0,80 3,1 6,70 24,2 12,03

Р, % 3,5

ЭКФ05 - 0,2 0,5 0,2 0,4

Хулоса. Тадкикотларнинг курсатишича, узумнинг шароббоп навларидан энг юкори Ркацители, Майский черный, Рислинг, Рангдор, Сояки навларида каламчаларнинг илдиз олувчанлиги 89,0-94,3% ни, илдизларнинг шохланиши 3,2-3,7 донани, биринчи тартиб илдизларнинг узунлиги 6,91-7,31 м, илдизлар сони 25,0-26,4 донани ва илдизларнинг хажми 12,60-14,72 см ни ташкил килиши аникланган.Шароббоп узум навларини яшил каламчасидан купайтиришда улар районлаштирилган Ркацители навига нисбатан сустрок илдиз олувчанликка эга булди.Узумнинг шароббоп навларини яшил каламчадан купайтириш ва стандарт кучатларнинг чикиши юкори булишини курсатди.

REFERENCES

1. Апруда П.И. Приживаемость зеленых черенков винограда в зависимости от разнокачественности и фонов заготовки. - В сб: Виноградарство, Труды КСХИ, Т 82. Кишинев, 1971, с. 45-47.

2. Ермаков Б.С., Ермакова В.Е. Заложение придаточных корней у зеленых черенков винограда. Бюл. ГБС АН СССР, 1964, вып. 55, с. 73-75.

3. Иванова З.Я. О некоторых факторах корнеобразования у стеблевых черенков хвойных растений. - Физиология растений. Москва, вып. 2, 1979, с. 361-371.

4. Малых Г.П. Особенности размножения европейско-амурских гибридов винограда зелеными черенками. Автореферат кан. дис. - Москва, 1974. - С. 612.

5. Мишуренко А.Г. Виноградный питомник. - Москва, Колос, 3-е издание, 1977, с. 73-77.

6. Олейник Л.Ф., Семденова Р.Н. Выращивание саженцев от зеленых черенков. - В. кн: Ускоренное размножение винограда Алма-Ата, Каз. изд. с.х. литературы, 1992, с. 14-17.

7. Фаустов В.В. Некоторые вопросы физиологии укоренения зеленых черенков. Автореферат кан. дис. с-х. наук. - Москва, 1967. - С. 12.

8. Тарасенко М.Т. Перспектива применения искусственного тумана при черенковании. Доклады ТСХА, вып. 3, №2, 1965, с. 7-15.

227

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.