Научная статья на тему 'СУХ ЕР ОСТИ СУВЛАРИ КОНИНИНГ ГЕОЛОГО-ГИДРОГЕОЛОГИК ШАРОИТЛАРИ'

СУХ ЕР ОСТИ СУВЛАРИ КОНИНИНГ ГЕОЛОГО-ГИДРОГЕОЛОГИК ШАРОИТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
702
80
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Сух / ер ости сувлари / геолого-гидрогеологик / кон. / Sukh / groundwater / geological-hydrogeological / mining

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Нодирбек Иброхимович Бойбобоев

Фаргона депрессиясидаги ер ости сувлари конларининг геолого-гидрогеологик шароитларининг тавсифи Егембердиев Е.Е. ва бошкалар томонидан туртламчи давр еткизикларидаги ер ости сувларининг минтакавий захираларини бахолашда таклиф этилган районлаштиришга мувофик берилди (1). К Ушбу районлаштиришга кура Фаргона депрессияси худудида 108 та ер ости сувлари конлари аникланган, улар юкорида келтирилган депрессиянинг бир булаги булиб, сув сакловчи мухитнинг морфолого-литологик-стратиграфик бирлиги ва ер ости сувларининг туйиниши, харакати ва сарфланиши умумийлиги билан тавсифланади (чизма…).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Нодирбек Иброхимович Бойбобоев

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

GEOLOGICAL-HYDROGEOLOGICAL CONDITIONS OF SUX GROUNDWATER

Description of geological and hydrogeological conditions of groundwater deposits in the Fergana depression Egemberdiev E.E. and others in accordance with the proposed zoning in the assessment of regional groundwater reserves in the Quaternary period (1). According to this zoning, 108 groundwater deposits have been identified in the Fergana Depression, which are a source of the above depression, characterized by the morphological-lithological-stratigraphic unit of the aquifer and the general saturation, movement and consumption of groundwater (Figure…).

Текст научной работы на тему «СУХ ЕР ОСТИ СУВЛАРИ КОНИНИНГ ГЕОЛОГО-ГИДРОГЕОЛОГИК ШАРОИТЛАРИ»

СУХ ЕР ОСТИ СУВЛАРИ КОНИНИНГ ГЕОЛОГО-ГИДРОГЕОЛОГИК

ШАРОИТЛАРИ

Нодирбек Иброхимович Бойбобоев

Гелогия фанлари университети 2 курс магистранти

АННОТАЦИЯ

Фаргона депрессиясидаги ер ости сувлари конларининг геолого-гидрогеологик шароитларининг тавсифи Егембердиев Е.Е. ва бошкалар томонидан туртламчи давр еткизикларидаги ер ости сувларининг минтакавий захираларини бахолашда таклиф этилган районлаштиришга мувофик берилди (1). К

Ушбу районлаштиришга кура Фаргона депрессияси худудида 108 та ер ости сувлари конлари аникланган, улар юкорида келтирилган депрессиянинг бир булаги булиб, сув сакловчи мухитнинг морфолого-литологик-стратиграфик бирлиги ва ер ости сувларининг туйиниши, харакати ва сарфланиши умумийлиги билан тавсифланади (чизма...).

Калит сузлар: Сух, ер ости сувлари, геолого-гидрогеологик, кон.

GEOLOGICAL-HYDROGEOLOGICAL CONDITIONS OF SUX

GROUNDWATER

ABSTRACT

Description of geological and hydrogeological conditions of groundwater deposits in the Fergana depression Egemberdiev E.E. and others in accordance with the proposed zoning in the assessment of regional groundwater reserves in the Quaternary period (1).

According to this zoning, 108 groundwater deposits have been identified in the Fergana Depression, which are a source of the above depression, characterized by the morphological-lithological-stratigraphic unit of the aquifer and the general saturation, movement and consumption of groundwater (Figure.).

Keywords: Sukh, groundwater, geological-hydrogeological, mining

1.Кон тугрисидаги умумий маълумотлар.

Коннинг маъмурий ва географик холати тугрисидаги маълумотлар.

Сух ер ости сувлари кони Фаргона водийсининг жанубий-гарбий кисмида жойлашган. Ушбу худуд маъмурий жихатдан Фаргона вилоятининг Фуркат, Узбекистон, Дангара, Уч куприк, Багдод ва Риштон туманларига тегишли. Ушбу кон Сух дареси олиб чикиш конусида шаклланган булиб, жанубда Сух- Исфара адирлари билан; гарбда ва шаркда конуслар оралиги чукмалар билан чегараланган; шимолда Сирдаренинг аллювиал водийсига туташган.

1.2. Иклим шароити

Тарифланаетган худуд Кукон шахарининг шаркий чеккасида жойлашган «Кукон» метеорологик станциясининг маълумотларига кура тавсифланади. Минтаканинг иклими кескин континентал булиб, ези курук, иссик, киши нисбатан киска, аммо совук. 1.2.1.жадвадан куриниб турибдики, сунгги 20 йил ичида йиллик хаво харорати ижобий курсаткичларга эгабулиб +14,70ни ташкил этган. Йил давомида хавонинг энг юкори харорати июнь-июл ойларида, нисбатан паст харорат декабрь-январь ойларида кузатилган. Ушбу кузатувларда энг юкори уртача ойлик хаво харорати июл ойида 31,3 0Сга етган,минимал январда:07 0С ни ташкил этган.

Йиллик егингарчилик микдори 67,1 дан 257 мм гачани ташкил этган. Егингарчиликнинг асосий микдори (70-75 %) бахор ва киш ойларида егади. Ушбулардан келиб чикиб намликнинг дефицити (танкислиги) кам микдори (0,62,0 дан 3,4-7,0 м.б. гача) киш ойларида, аксинча юкори курсаткичлар (2,2-23,0 м.б ва ундан юкори) ез ойларида кузатилган.

Куриб чикилаетган майдон кучли шамоллар билан тавсифланади.Кучли шамол (15,0м/с дан юкори) кузатилган кунларнинг уртача сони бир йилда 50 кеча кундузни ташкил этади.Кишда шамолларнинг шаркий йуналиши, ёзда гарбий йуналиши устунлик килади.

Бугланиш намликнинг мавжудлиги билан чекланади. Б.Е. Мильнис маълумотларига кура (1973 й), умумий бугланиш (транспирацияни уз ичига олган холда) йилига уртача 1000 мм ни ташкил этади. Бу курсаткич атмосфера ёгинлари микдориданбир неча баробар юкори булиб, ер сувлари сатхи якин (0-3,0 м) bo'lgan сугориладиган майдонларда тупрок-грунтларнинг иккиламчи шурланиш жараёнини келтириб чикаради

1.3.Гидрографик шароитлар

Сух дарёси олиб чикиш конуси Туркистон-Олой тог тизимининг шимолий этагидажойлашган ва Сирдарёнинг чап ирмоги булган Сух дарёсининг куйи окимини камраб олган.

Сух дарёси Туркистон тизмасининг шимолий ён багиридан бошланади.Дарё асосан музлик-корликлардан озикланади. Ундаги сув сарфи Сариканда кишлоги якинида Узгидрометхизмат Давлат постида баланд тоглик худудлардан чикишида улчанади. Баланд тоглик худудларда дарёнинг асосий сув туплаш майдони 2480

л

км ни ташкил этади. Дарёнинг адирлардан чикиш кисмида (Сарикургон кишлоги) сув таксимлагич курилган, бу ерда дарё суви Сух ирригация тизими магистраль каналларига таксимланади ва ш у муносабат билан ер ости сувларининг туйинтирувчи асосий манба булиб хисобланади.

Энг юкори уртача ойлик сув сарфи июл-август ойларига, энг кам сув сарфи март-апрел ойларига тугри келади.1911йилдан 2014 йил орлигида уртача куп

-5

fiunnuK cyB cap^u 42,0 m /c TamKun этgн. 3Hr WKopn ypTana fiunnuK cyB cap$ 1914

-5-5-5

fiunu (50,8m /c), 1942 fiunu (50,6 m /c), 1973 fiunu (50,7 m /c) Ky3arnnraH.

^apë cyBHHHHr KuMëBufi TapKHÖu yHHHr pe^HMura ÖOrnuK paBumga y3rapu6 Typagu. CyB cap^u KaM fiunnapu (1982-2005 fiunnapu) gapëHuHr ypTana fiunnuK cyB cap^u 0,75 m /c gaH 12,5 m /c rana Ky3arnnraHga cyBHHHr MHHepan TapKHÖu 1,3-2,2 r/n TamKun этгaн. E3 gaBpuga ypTana OfinuK cyB cap^u 25,3-28,5 m /c ra eTraHga cyBHHHr MuHepan TapKuöu 0,55 gaH 0,74 r/n rana y3rapraH.

HunnuK KecuMga Cyx gapëcu Onuö nuKum KOHycura KenaeTraH-MuHepannamyBu 0,45 r/n öynraH cyB MuKgopu, MuHepannamyBu 1,3-2,2 r/n öynraH cyB MuKgopugaH 1,5-2 MapTa KynpoKgup. Cyx gapëcugaH onuö nuKum KOHycura KenaeTraH cyBHuHr MuHepannamyBuHuHr fiunnuK ypTana MuKgopu 0,79 r/n hu TamKun этaцн.Cyвнннг KuMëBufi TapKuöu KaM cyB (Me^eHt) gaBpga cynt^aT-xnopugnu кaпbцнfi- MarHufinu, KyncyBnu gaBpga cynb^ar-rugpoKapSoHarau кaпbцнfi- MarHufinu Typura MaHcyö.

Kyfiugaru ^agBanga Cyx gapëcu cyBuHuHr cu^ara Tyrpucugaru 2009 fiunnuK MatnyMOTnap KenTupungu

5.4.2-^agBa^

CyB

MaHÖacuH CyBHuHr MuHepannamyBu r/n ga

uHr homu KaTTuKnuru

Ofinap

1 I I I V V V V I X X X Hu

I II V I ii I X I II nnuK ypTan a

Cyx 1. 1 1 - 0 0 0 - 0 - - 2 0.7

gapëcu 89 .5 ,3 .74 7 5 .74 .2 9

2 2 1 6 8 4 9 2

1.50 1.1 5.2 .90 .5 .9 .30 0.4

KOK 0, 0 0 0 0 0 0 0 0 0 - - 0.4

4 .45 ,56 ,5 ,5 .41 .40 6 ,3 6 7

5. 5 8 6 5 5 5 5 4 5

8 .8 .0 .3 .4 .8 .7 .7 .05 .9

Cupgapë muMonufi-mapKgaH ^aHyôufi rapö fiyHanumuga okuö yTagu Ba Cyx ep octu cyB KOHuHuHr muMonufi nerapacu öynuö xнco6naнagн.Cнpgapё gapëcu ep W3acuHuHr энг Kyfiu KypcaTKunnu w3acugaH okuö yraö, ep octu Ba нppнгaцнaga ^ofiganaHunMaraH ep ycTu OKap cyBnapu cyBnapuHuHr Kaöyn KunyBnu xucoönaHagu.

Y rpyHT cyBnapuHu TyfiuHTupa OnMafigu, $aKaT afipuM MafigOHnapHu cyropum ynyH HacOc cтaнцнanapн ëpgaMuga OnuHaëTraH cyBnapHu xucOÖra OnuHMaraHga.

Ушбу майдонларда депрессия эгри чизиги узгариши ва дарё узанидаги сувли катламларга гидростатик таъсирнинг узгариши кузатилади.

Катта Фаргона канали Сух дарёси олиб чикиш конусининг кум-шагал кисмини четки кисми буйлаб, ер ости грунт сувлари сатхидан юкорида окиб утади. Сух каналлари унинг устидан акведуклар оркали утказилган. Сух дарёси сувлари сарфи катта булганда кисман КФК га ташланади. Куриб чикилаётган худудда

3 3

КФК уртача ойлик сув сарфи 0,05 м /с (вегетациядан ташкари давр) 20,0 м /с ва ундан ортик (вегетация даврида) ташкил этади. КФК сувлари минераллашиши йил давомида 0,24 дан 0,52г/л узгаради. Сувнинг тип октябрь март ойларида сульфат-гидрокарбонатли кальций-магнийли, йилнинг колган даврларида гидрокарбонат- сульфатли кальций - магнийли (5.4 жадвал).

1.4. Рельеф

Урганилаетган худуднинг жанубий чеккалари буйлаб, абсолют баландлиги 8001000 м булган, кенглик йуналиши буйича Сух-Исфара адирликлари эгаллаган. Уларни жанубдан шимолга караб тор, чукур кесилган водий билан Сух дарёси кесиб утади. Адирларнинг шимолий этагида Сух дарёси олиб чикиш конуси хосил килган, тоголди елпигичсимон текислик жойлашган. Ушбу текислик урганилаётган худуднинг асосий кисмини эгаллаган, абсолют баландлиги (белгиси) 690-350 м. Худуднинг шимолий кисмида Сух дарёси олиб чикиш конусининг чет кисмлари абсолют баландлиги 690-362 м булган Сирдарёнинг аллювиал текислиги билансиллик бирлаган.

Сух дарёси олиб чикиш конусирельефида чукки олди еки конуснинг бош кисми ер юзасининг катта киялиги 90,012-0,016) , тупрок копламаси булмаган, ёки сунъий хосил килинган (0,5-1,0 м) супесли копламали шагал-тошли майдон ажралиб туради.Шимолрокда конуснинг чет кисмлари майда заррачали кум-тупрок билан копланган, киялиги камрок (0,005-0,0015), асосан маданий ландшафт эгаллаган. Кисман шурхок ва эол кумлари ландшафти учрайди.

Сух дарёси олиб чикиш конусининг бош кисми уч шуъба (секторга) булинган, улардан гарбий ва шаркий шуъба лар конуснинг умумий юзасини , марказий шуъба эса Сух дарёсининг хозирги кундаги водийсидан иборат.

1.5 Олдинги бажарилган ишларни куриб чикиш (обзор), бахолаш ва тахлил килиш.

Сух ер сувлари конининг геологик, гидрогеологик жихатдан урганишлар Фаргона водийсини мажмуасида урганилган.Шуни такидлаш керакки, Н.П.Васильковскийнинг (1935 й) туртламчи давр ёткизиклари геологиясига багишланган асарида биринчи булиб Фаргонанинг туртламчи давр ёткизиклари турли ёшларга ажратилган. Худди шу масалага багишланган О.С. Вяловнинг(1935 й), В.И. Поповнинг(1940 й), Н.Б. Вассоевичнинг ( 945 й), Ш.К. Чихачевнинг, Б.А.

Петрушевскийнинг(1950й), М.И.Граммнинг(1959й), В.А.Гейнцнинг(1945-1960й.й.) ва бошкаларнинг асарлари чоп этилган.

Фаргона водийсининг урганилиш тарихи В.А. Гейнц (1955-1960 й), «Гидрогеология СССР» монографиясининг XXXIX жилди (Узбекская ССР), А.Н. Султанходжаевнинг «Ферганский артезианский Бассейн» монографиясида ва бошка купгина нашр этилган ва этилмаган ишларда келтирилган.

Худуднинг туртламчи давр ёткизиклари асосан гидрогеологик ва мухандислик геологик изланишлар жараёнида урганилган, уларнинг шархи куйида келтирилган.

Ер ости сувларининг режими ва балансини гидрогеологик урганиш 1933йилдан бошлаб «Узподземвод» ташкилоти олиб борган. Куп йиллик кузатиш ишларини олиб бориш учун дастлабки кузатув кудуклари курилиб, кузатув ишлари бошланган. Улар кейинчалик Фаргона гидрогеология станциясинининг минтакавий кузатув кудуклари тармогига киритилиб хозирги кунгача ер ости сувлари режими кузатиб борилмокда (мониторинг подземных вод).

Станциянинг йиллик хисоботларида (1945 йилдан) ер ости сувлари режим и ва балансини кузатиш маълумотлари билан бир каторда худуднинг регионал (минтакавий) ва мелиоратив гидрогеологияси тугрисидаги бирламчи маълумотларни умумлаштириш ката урин эгаллаган (Тонеева А., КозорезС.,Сохранова Е.С., Сидорова,. Строкович., ИнжеватовС.П., Баймирзаев К., Голосова А., Гейнц В.А., Махкамов М.М., Мирзамахмудоа М.Н., Турсунов С.С., Каюмов Д.К., Инамов Э.И., Авулчаев Т.Я., Нишанов Р.А., Кучкаров М., Бегматов Р.М., Рахматов Э., Усманов И.У., Морозова А,А., Курбанов О.).

Ушбу кузатув натижаларининг кенгайтирилган тахлили, хулосалар ва таклифлар билан станциянинг 1945 ва 2001 йиллардаги жамловчи хисоботларида келтирилган. Ушбу хисоботлар Гейнц В.А., Глущенко В.К., Горшков А.И., Мудрова О.В., Махкамов М.М., Бегматов Р.М., Инамов Э.И., Авулчаев Т.Я., Куканбаев А., Рахматов Э лар бошчилигида ва бевосита иштирокида тузилган.

Бирламчи кузатув натижаларини тизимлаштириш, умумлаштириш ва тахлиллаш буйича жуда ката ишлар бажарилган, Сух конуссимон ейилмаси ер ости сувларининг режимининг параметрлари, гидрогеологик жараёнларнинг конуниятлари аникланди. Хисоботларда ер ости сувларининг куп йиллик кузатув натижалари ва уларнинг халк хужалигида фойдаланиши келтирилган.

Гейнц В.А. Фаргона ГГС маълумотларини умумлаштириб Сух ер ости сувлари окимининг 1947-1960 ва 1963 йиллар учун ойлик ва йиллик балансини тузди. Конуссимон ёйилманинг кум-шагал кисмида ер ости сувлари захирасининг ер усти окар сувларининг фильтрацияга йуколиши хисобига йиллик туйиниши 27,4 м/с, ирригация тизимининг реконструкциясидан ер усти окар сувларининг

-5

фильтрацияга йуколиши 21,4 м/с гача камайган.

Фаргона чукмасининг хаммаси, шу жумладан Сух ер ости сувлари кони хам 1:200 000 улчамли геологик тасвирлаш (хариталаш) билан копланган.

1935 йили Севастьянов З.К. Сух конуссимон ёйилмаси ер ости сувларининг сизиб чикиш кисмларини 1:10 000 улчамли махсус гидрогеологик тасвирлашни бажарди. Ушбу тасвирлаш ишларида ер ости сувларининг отилиб чикувчи булок булиб чикиши худудларининг аник чегаралари, узанларга ва майдон буйлаб сизиш муфассал тасвирланди.

1953-1954 йиллари Инжеватова О.К., Гейнц В.А., Мжельская Г.М. Марказий Фаргонанинг гарбий кисмида 1:50 000 улчамли геологик ва гидрогеологик тасвирлаш ишлари бажарилди. Бажарилган ишлар натижасига асосида бургу кудуклар отилиб чикувчи сувлар очилиши мумкин булган худуднинг шартли чегараси аникланди. Геоморфологик, геолого-литологик, грунт сувларининг ётиш чукурлиги ва гидрохимик харитаси тузилди (Гарбий Фаргона ГГГ).

1972-1974 йиллари Калианиди Г.Д., Годин М.Х., Инамов Э.И., Мавлянов Э.В., Нурадылов А., Ашрапов Х худудда мелиорация максадида 1:50 000 улчамли мухандислик геология тасвирлаш ишлари бажарилди (Гарбий Фаргона МГГ). Худуд геологик тузилиши, ер ости сувларининг таркалиши, ер юзасидан биринчи, 50 м гача чукурликдаги кум-шагал катламнинг фильтрация хусусиятлари, жинснинг сувга муллиги урганилди.Худудни мелиорация максадларида гидрогеологик ва мухандислик геологик районлаштирилди,кондицион гидрогеологик ва мухандислик геологик хариталари тузилди.

1973-1977 йиллари Турсунходжаев М.Т., Эшбаев М., Инамов Э.И. ва бошкалар худудда 1:50 000 улчамли комплекс (мажмуа) мухандис-геологик ва гидрогеологик тасвирлаш ишларини бажардилар. Бажарилган ишлар маълумотлари асосида хисобот тузилган куйидаги 1:50 000 улчамли хариталар билан:геологик, гидрогеологик, грунт сувларининг ётиш чукурлиги, грунт сувларининг гидроизогипслари ва суббосимли сувларнинг гидроизопьезалари ва бошкалар.

1987-1990 йиллари Турсунходжаев М.Т., Инамов Ф.Э. лар Эргашев У.Э., Курбанов Ж., Бегматов Р.М. иштирокида мелиорация максадларида К42-130Г; К-42-131-А, В; К-42-Б; К-42-143-А,Б; У-42-11-А варакларда кисман комплекс гидрогеологик ва мухандислик геологик тасвирлашни бажардилар(Укчи МГГ). Ер юзасидан биринчи сувли горизонт (мажмуа) харитаси тузилди. Мелиорация максадлари учун худуд гидрогеологик ва мухандислик геологик районлаштирилди, гидрогеологик, геоморфологик, туртламчи давр ёткизиклари ва худуднинг мухандислик- геологик хариталари тузилди. Ерларнинг мелиоратив холатини яхшилаш учун тавсиялар берилди.

1988-1990 йиллари Курбанов Ж., Закиров О. лар Усманова М. иштирокида мелиорация ва ирригацион узлаштириш максадларида К42-130В,Г; К-42-129-Г,

В;К-42-142-А, Б; варакларда кисман комплекс гидрогеологик ва мухандислик геологик тасвирлашни бажардилар (Шур сув МГГ). Ер юзасидан биринчи сувли горизонт (мажмуа) харитаси тузилди. Мелиорация максадлари учун худуд гидрогеологик ва мухандислик геологик районлаштирилди, гидрогеологик, геоморфологик, туртламчи давр ёткизиклари ва худуднинг мухандислик-геологик хариталари тузилди. Ерларнинг мелиоратив холатини яхшилаш учун тавсиялар берилди.

1962-1964 йиллари Махкамов М.М., Бородин Р.В., Азимов А.К. Сух дарёси конуссимон ёйилмасичетки кисмларида ер ости сувларининг эксплуатация захираларини бахолаш учун гидрогеологик изланишлар олиб бордилар (Аччик кул ГГГ). Изланишлар натижасида ер сувлари захиралари 27 .395 м3/с хисобланди ва ХЗК(Худудий Захиралар Кумитаси)да тасдикланди (Баённома№871 1964 21.12).

1965 йили Каюмов Д.К., Ходжаев Т.К. рахбарлигида параметрик кудуклар бургуланди.КФК туйинтириш учун Сух дарёси конуссимон ёйилмаси ер ости сувларининг эксплуатация килиш башоратланди. Шагалтошларнинг 150 м гача булган катламнинг гидрогеологик параметрлари аникланди. Ер ости сувларининг эксплуатацион захиралари 40,0 м с микдорида бахоланди.

1971-1972 йиллари Костигина В.А., Соловьева Л.В. Фаргона вилоятининг Кирово ва Багдод ва Андижон вилоятинингБуз туман марказлари худудларида дренажнинг турли усулларининг(типлари) куллашни асослаш учун гидрогеологик изланишлар олиб борган (Багдод ДГ).Сух дарёси конуссимон ёйилмасининг «Багдод» кисмида чукурлиги 60 м гача булган бургу кудукларидан10-13,3 л/с сув сарфи олинди, солиштирма сув сарфи 1,0-1,3 л/с. Сув босишининг сабаблари аникланди ва майдонда грунт сувларнинг сатхини пасайтириш учун дастлабки тавсиялар берилди.

1978-1979 йиллари Махкамов М.М., Насибов А.В., Куканбаев А. Кукон шахари ва Янги Кукон минерал угитлар заводи ишчилари поселкасининг сув билан таъминлашни асослаш учун Сух дарёси конуссимон ёйилмаси туртламчи давр еткизикларида дастлабки кидирув ишлари олиб борилган (Ойдинбулок ГГГ). Муфассал кидирув олиб бориш учун худудва булажак сув олиш иншооти жойлашиш чизиги тугрисида тавсиялар берилди.

1977-1980йиллари Махкамов М.М.ва бошкалар ( Насибов А.В., Рахматов К.Р., Горшков А.И.,Куканбаев А., Курбанов О.К. Балаханова А., Усманов У.У., Саидмуратов З.) Кукон шахари ва Янги Кукон минерал угитлар заводи ишчилари поселкасининг сув билан таъминлашни асослаш учун Сух дарёси конуссимон ёйилмаси Тулаш кисмида муфассал кидирув ва эксплуатацион захираларни бахолаш ишлари олиб борилган (Янги Кукон ГГГ). Ер ости сувларининг эксплуатацион захиралари уларнинг балансини хисоблаш, аналитик усулда ва

БУСЭ-70 да моделлаштириш усуллари билан бажарилган. Ер ости сувларининг аникланган эксплуатацион захиралари жами А+В+С118,53м/с еки 294,6 минг

3 3

м /к-к СССР ДЗК да тасдикланган, шу жумладан А тоифа160,7 минг м /к-к В-133,9 минг м3/к-к (Баён №86971981й.30.01).

1976-1977 йиллари Каюмов Д.К., Инамов Э.И, Муминжанов Т.И. Фаргона вилоятининг Багдод туман маркази худуди куритиш (ер ости сувлари сатхини пасайтириш)да тик дренаж усулининг куллашни асослаш учун муфассал гидрогеологик изланишлар олиб борган (II-Багдод ДГ). Майдонда грунт сувларнинг сатхини пасайтириш учун тутиб колувчи ва унинг ичида тик дренаж кудуклари курилишига тавсиялар берилди.

1974-1978 йилларда Егембердиев Е.Е. ва бошкалар (Рубанова Т. И. , Рахматов К. Р. , Икрамов Ш. А. , Учайкина Т. И. , Войткив Г. М. , Мироничева Г. В. , Хабибуллаев И. ) мавжуд жамгармадаги хисоботлар ва нашр этилган материалларни кайта ишлаш асосида бутун минтакадаги , шу жумладан Сох дарёси конуссимон ёйилмасининг умумий майдонида ер ости сувларининг минтакавий (регионал) эксплуатацион захираларини. 20, 0 м3 / с микдорида бахолашди . Ер ости сувларининг эксплуатацион захираларининг курсатилган киймати C1 тоифасига мос келадиган ишончлилик даражаси буйича СССР Давлат захиралари кумитаси томонидан тасдикланган (1978 йил 28 апрелдаги 8061-сонли баённома).

1982-1985 йилларда Ж. Курбонов Н. Юсупов, О.Закиров, Г.Д Калианиди иштирокида Фаргона области кишлон хужалик объектларини сув билан таъмимнлашни асослаш учун Жанубий Фаргонанинг туртламчи ва юкори неоген чукиндиларида ер ости сувларини батафсил излашни (поиски) амалга оширди. (Жанубий Фаргона ГГП). Иш натижаларига кура кейинги кидирув ишларини йулга куйиш учун истикболли йуналишлар аникланди.

1981-1982 йиллар Турсунов С. С. Фаргона вилояти Ленинград райони Сарикургон дам олиш зонасини , одатий экспериментал поселкаси ва чорвачилик мажмуаларига сув билан таъминлашни асослаш учун Сух дарёси конуссимон ёйилмасининг боши ва периферик кисмидаги туртинчи давр чукиндиларида ер ости сувларининг батафсил кидиришни амалга оширди. ГГП). Туртламчи давр чукиндиларида истикболли ер ости сувлалари горизонтлари аникланган, улар заиф сементланган конгломератлар, харсанг тош - шагал тошлар (бош кисмида), четки кисмларда шагал-тошларга мансуб.Ер ости сувлари чучук минераллашуви 0, 4 г / л, умумий каттиклиги 2, 4-4, 0 мг-экв /л. C2 тоифасида ер ости сувларининг эксплуатацион захиралари хисобланган - 3375 м3/к-к.

1980-1982 йиллар Эшбоев М ва бошкалар (Эргашев А. , Гофуров Р. , Муминжонов Т. И. , Хабибуллаев И. , Раджабова С. , Эргашев У. , Мироничева Г. В. ) Фаргона вилояти Ленинград районининг "Мехнатобод" совхоз ерларини

сугориш учун Сух-Шахимардон конининг ер ости сувларини дастлабки кидирув ишларини олиб бордилар. (Мехнатобод ГГГ). 150 м. гача чукурликда юкори тошкент ва Мирзачул ёшидаги турли хил заррали сувли кумлар, кудукларнинг солиштирма сув сарфи 0, 3-1, 5 л / с, филтрация коэффициенти кунига 5-4-10 м.Ер ости сувлари чучук булиб, унинг каттик колдиги 1, 5 г / л гача. Б + С тоифалари буйича ер ости сувларининг эксплуатацион захиралари 1, 09 м/с микдорида хисоблаб чикилган.

1980-1982 йиллар Эшбаев М ва бошкалар (Гофуров Р. , Эргашев У. , Власова Т. К. ) Фаргона вилоятининг Риштон шахарини ичимлик суви билан таъминлашни асослаш учун Сух дарёси водийсида ер ости сувларининг дастлабки кидирув ишларини олиб бордилар. (Риштон ГГГ). Асосий истикболли сув катлами калинлиги 10-15 м булган аллювиал харсанг тош-шагал иборат. ("Секетма" кисми). Филтрлация коэффициенти 68-115 м/к-к. Ер ости сувлари чучук, минераллашуви 0, 3-0, 4 г / л, умумий каттиклиги 2, 9-4, 0 мг-экв / л. Ер ости сувларининг эксплуатацион захиралари В + С1 - 0, 22 м / с, шу жумладан В-0, 165 м / с хисоблаб чикилган.

1982-1984 йиллар Эшбаев М ва бошкалар Фаргона вилояти Риштон шахарини ичимлик суви таъминотини асослаш учун Сух дарёси водийсида ер ости сувларини муфассал кидирувини амалга оширдилар. (II-Риштон ГГП). Риштон шахрининг коммунал ва ичимлик суви билан таъминлаш учун уртача сув сарфи 42, 0 л / с ни ташкил этувчи бешта кудудан иборат чизикли сув олиш иншооти курилиши тавсия этилди. Ер ости сувларининг эксплуатацион захиралари 19, 01

"5

минг.

М3 /

к-к хисобланди ва тасдикланди (БИК №39 1984 й.06.12).

1980-1982 йиллар Закиров О. , Курбонов Ж. Фаргона вилоятининг Дангара, Учкуприк ва Янгикургон районларининг марказларини сув билан таъминлашни асослаш учун Сух дарёси конуссимон ёйилмасиининг периферик кисмида ер ости сувларининг дастлабки кидирув ишларини олиб бордилар. (Учкуприк ГГГ). Истикболли туртламчи даврга мансуб сув катламлари мажмуаси мавжуд сув олиш иншоотларида 250-300 м чукрликда аникланди. Юкорида кайд этилган район марказларини сув билан таъминлаш учун 29, 38 минг м3 / к-к микдорида ер ости сувларининг эксплуатацион захиралари хисоблаб чикилган ва тасдиланган (БИК баёни № 34 9. 12. 82 й.).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

1982-1985 йиллар К. К. Каландаров ва бошкалар (Зуннунов А. , Мироничева Г. В. , Раджабова С. , Алимбаев А. Б.) Уз ССР Фаргона вилояти, Фрунзенский тумани Дангара район маркази худудини куритиш учун вертикал дренаждан фойдаланиш имкониятини асослаш учун гидрогеологик тадкикотлар утказдилар. (Дангара ДГ). Мирзачул чукиндиларининг майда ва урта тошли шагал, кумли, соз тупрокли ер ости сувлари катламлари мажмуаси урганилди. Грунт сувлари 1, 03, 0 м чукурликда учрайди Асосий сув катламининг параметрлари аникланди:

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 4 I 2021

ISSN: 2181-1601

филтрацмя коеффициенти 10, 0-17. 54 м / к-к, сув утказувчанлиги 271-427 м2/ к-к. Район маркази худудини куритиш учун уртача сув сарфи 30, 0 л / с булган 11 та вертикал дренаж кудукларининг тизимини куриш таклиф этилди.

1986-1990 йиллар Каландаров К. К. , Курбонов О. Фаргона вилояти Яйпан худудини дренажлаш учун турли хил дренаж турларидан фойдаланиш имкониятларини асослаш учун гидрогеологик тадкикотлар утказдилар. (Яипан ДГ). 130 м чукурликдаги майда ва урта тошли шагал, кумли лой (Муглинок, супесь)билан ифодаланган Мирзачул чукиндиларининг сув катламлари мажмуаси урганилди. Грунт сувлари 1, 0-3, 0 м чукурликда учрайди. Асосий сув катламининг параметрлари аникланди: филтрация коеффициенти 11, 0 м / к-к, кудуклар уртача сув сарфи 20, 0-37, 0 л / с. Район марказининг худудини куритиш учун 30 тик дренаж кудугидан иборат, сув сарфи 40, 0 л / с булган тизимни куриш таклиф килинди.

1987-1988 йиллар Инамов Ф. Э. 13393 ва 52788 харбий кисмларнинг ер ости сувлари хисобидан сув билан таъминлашни асослаш максадида Андижон-Шарихон конининг «Охтачи» жойида, Сух конининг «Ёйилма» ва Ёрмозор конининг «Урташура» участкаларида туртинчи давр чукиндиларида ер ости сувларини батафсил кидиришни амалга оширди. (Охтачи ГГГ). Сух конининг «Ёйилма» кисмида 250 м чукурликдаги кидирув - эксплуатацион кудуги казилган. Кудукдан суралган талаб микдорида ер ости сувлари олинди ва кудук кейинги фойдаланиш учун топширилди.

1981-1984 йилларда Бойбобоев И. У. Д. К. Каюмов иштирокида Фаргона вилоятида барпо этилаётган паррандачилик мажмуаларини сув билан таъминлашни асослаш учун Жанубий Фаргона дарёларининг аллювиал конуслари туртинчи давр чукиндиларининг ер ости сувларини дастлабки кидирувини амалга оширган (Яйпан ГГГ). Сух конининг «Туда» участкасида олиб борилган ишларнинг натижаларига кура, ер ости сувларининг эксплуатацион захиралари 6, 0 минг м3 / к-к микдорида хисоблаб чикилган, улар « Узбекгидрогеология» Бирлашмаси Илмий кенгаши йигилишида тасдикланган (Баён №18 1984й. 14.06).

1984-1988 йилларда Эшбаев М. Турсунхужаев М. Т. , Авулчаев Т. Я. , Инамов Ф. Э. , Эргашев У. Э. иштирокида Фаргона областининг Киров, Узбекистон, Багдод районларининг марказлари ва йирик кишлокларини сув билан таъминлашни асослаш учун Исфара конининг «Кирово», «Яйпан» кисмларида ва Сух конининг «Багдод» кисмида дастлабки кидирув, Сух-Исфара конуслараро депрессияси ва Наукат тизмасида батафсил изланишлар олиб борди (Нурсук ГГГ). Бажарилган ишлар натижасида Сух конининг "Яйпан", "Багдод" ва бир катор кишлок ахоли пунктлари ахолиси учун 93, 3 минг м3 / к-к микдорида ер ости сувларининг эксплуатацион захираларини хисобланган, тасдикланган («Узбекгидрогеология» БИК баёни №26 25. 04. 1988 й.)

1987-1990 йилларда Азизов К. А. , Саидмуратов З. С. , Карянов А. В. Фаргона вилоятининг Риштон ва Олтиарик рйонларининг кишлок ахоли пунктларининг ичимлик суви таминлашни асослаш учун Олтиарик-Бешолиш майдони ва Сух конининг шаркий кисмида туртламчи давр чукиндиларида ер ости сувларининг дастлабки кидирув ишларини олиб борди (Ок ер ГГГ). Куйи тошкент ва юкори сух сувли горизонтлар урганилди. КудуКлар сув сарфи 3, 0-30, 0 л / с, сув утказувчанлиги 50, 0 дан 500, 0 м /к-к гача. Чучук эр ости сувларининг

3/

эксплуатацион захиралари кунига 52, 101 минг м к-к микдорида хисобланган.

1990-1993 йиллар Бойбобоев И. У. У. Эргашев, А.Куканбаев, С. Умаровлар иштирокида Фаргона ва Маргилон шахарларинингни истикболдаги хужалик ва техник сув таъминоти асослаш учун Сух конининг "Багдод" майдонида туртламчи давр чукинди жинслари ер ости сувларини дастлабки кидириш ишлари олиб борилди (Ултарма ГГГ). Туртламчи давр майда ва урта тошли шагалларида ер ости сувлари очилди. Кудукларнинг солиштирма сув сарфи 0, 02-12, 2 л / с, филтрация коэффициенти 0, 05-58, 7 м/к-к. Тавсия этилган сувли горизонт ер ости сувларининг минераллашуви 0, 2-0, 5 г / л, умумий каттиклиги 2, 7-5, 0 мг-екв / л. Ер ости сувларининг эксплуатацион захиралари кунига 86, 4 минг м3 микдорида хисоблаб чикилган. Сух конининг шаркий кисмида умумий каттиклиги 7, 0 мг-экв / л дан юкори булган ер ости сувларининг таркалиш майдонларининг кескин усиши ва минераллашувнинг купайиши кайд этилди.

1990-93 йилларда. О. Зокиров, Ж. Курбонов Фаргона вилояти Учкуприк туманининг (Буваида ГГП) алохида ахоли пунктларини сув билан таъминлашни асослаш учун гидрогеологик тадкикотлар утказдилар. Натижада, ер ости сувларининг эксплуатацион захиралари кунига 23, 4 минг м микдорида бахоланиб "Узбекгидрогеология" давлат корхонаси Илмий-техник кенгаши томонидан тасдикланди. (1993 йил 21-сонли баённома).

1995-97 йилларда Фаргона вилоятининг Дангара, Учкуприк, Бувайда, Узбекистон ва Фуркат туманларининг кишлок ахоли пунктларини марказлаштирилмаган сув таъминоти учун "Сух" кони доирасида бахолаш ишлари олиб борилди (Марказий Фаргона ГГП). Натижада, Б + C1 тоифаси оид 100, 1 минг м /к-к ер ости сувларининг Эксплуатацион захиралари хисобланди ва "Узбекгидрогеология" ИЧК илмий-техник кенгашида тасдикланди (1997 йил 5 декабрдаги 17-сонли баённома).

1993 йилда Сорокина И. А. Фаргона гидрогеологик минтакаси конлари учун чучук ер ости сувлари ресурслари ретроспектив (1976-90) ва 1990 йил учун батафсил бахоланди. Иш Фаргона гидрогеологик минтакаси учун мавжуд булган барча гидрологик, сув хужалиги, гидрогеологик материалларни тематик умумлаштириш асосида амалга оширилди.

Исфара кони учун ер ости сувлари баланси хисоблаб чикилган, бу 1990 йил даражасида 3. 2. 2-жадвалда курсатилган. Жадвал 1976 йил апрел ойида ва 1990 йил хисоб-китобида ер ости сувларининг суммар Кирими ва чикимиининг умумий кийматларида сезиларли узгаришлар юз берганлигини курсатди.

1996 йилда Махкамов М. М. Сух конининг ер ости сувларининг эксплуатацион захираларини "Куконнон махсулотлари" ОАЖ фойдаланилаетган ер ости сув олиш оншоотида бахолаш утказди. Сув олиш иншоотининг ишлашини кузатиш натижалари буйича ва жамгармада мавжуд материаллардан фойдаланган холда, ер ости сувларининг балансга оид эксплуатацион захиралари 0, 917 минг м3 / к-к, шу жумладан тоифалар буйича А-0. 173 ва Б-0. 744 минг м /к-к хисобланди ва тасдикланган.

1995-1997 йилларда Акбаров Ж. , Азизов К. А. , Мадрахимов Ю. Т. Фаргона вилояти кишлок ахоли пунктларини марказлаштирилмаган сув билан таъминлаш учун мавжуд сув олиш жойларида ер ости чучук сувларининг захираларини бахолаш учун учта конида ишлар олиб борилди. Конларда остидаги ер ости сувлари эксплуатацион захираларини шаклланиш конуниятлари аникланди, сув олиш иншоотлари иш режими урганилди, туртламчи давр ёткизиклари ер ости сувларининг балансли эксплуатацион захиралари хисоблабланди, жами 305. 032 минг м / к-к, шу жумладан Сох кони микдорида 119, 301 минг м к-к. ("Узбекгидрогеология" давлат корхонаси Илмий-техник кенгашининг 1997 йил 5 декабрдаги 17-сонли баённомаси).

1998-1999 йиллар Р. Зайитов, Ж.Акбаров, М.Улуговой, У.Эргашев Фаргона областининг Навбахор ва Ровон район марказларининг хужалик-ичимлик суви билан таъминлашни асослаш учун Сух конининг «Навбахор» ва «Ровон» участкаларида туртламчи давр чукиндиларининг эксплуатацион ер ости сувлари захираларини кидириш уларнинг Эксплуатацион захираларининг хисоблаш билан амалга оширилди (Навбахор ГГГ). Жойларнинг геологик ва гидрогеологик тузилишининг хусусиятлари очиб берилган. Раван участкасида «Обишир» чашмаси сув таъминотининг асосий манбаи сифатида танланган, Навбахор участкасида туртта кудукдан иборат чизикли сув олиш иншоотини курилиши тавсия килинганкунлик Ер ости сувларининг эксплуатацион захиралари 23, 737

3 ^

минг м /к-к хисобланган ва тасдикланган (Узбекистон Республикаси Давлат геология кумитаси Илмий-техник кенгаши булимининг 16-ноябрдаги 7-сонли баённомаси , 1999й.).

1996-1999 йиллар Махкамов М. М. , Бегматов Р. М. В. П. Морозов, А Куканбаев иштирокида Кукон шахари "Сувокова" ИБ Кукон шахаридаги ишлаётган сув олиш кудуклари участкаларида ер ости сувларининг эксплуатацион захираларини бахолаш утказилди (Кукон шартномавий гурухи). Сох конининг туртламчи давр чукинди катламлари ер ости сувлари горизонтлари

«Кукон» ва «Мингтут» зоналарида урганилди, туртламчи давр чукиндиларининг геологик ва литологик тузилиши, сув олиш иншоотларининг ишлаш тартиби урганилди. Ер ости сувларининг балансга оид эксплуатацион захиралари 145, 57

3 3 3

минг м / к-к, шу жумладан Б-112, 04 минг м / к-к, С 1.33, 530 минг м / к-к бахоланди ва тасдикланди.

2001-2003 йилларда Р. Зайитов, И. У. Бойбобоев Фаргона вилояти Дангара, Фуркат ва Бешарик туманларининг сув билан кам таъминланган кишлок ахоли пунктларини хужалик - ичимлик суви билан таъминлашни асослаш учун Сирдарё, Сух ва Исфара конларининг неоген-туртламчи давр ер ости сувларини кидириш, эксплуатацион захираларини хисоблаш ишларини олиб бордилар (Абдусамат ГГГ). Кидирув ишлари натижалари буйича Фаргона вилоятининг Дангара, Фуркат ва Бешарик туманларининг кишлок ахоли пунктларини хужалик ва ичимлик суви билан таъминлаш учун Сух, Исфара ва Сирдарё конларининг тошкент ер ости сувлари горионтлари мажмуаси балансга оид эксплуатацион

"5

захиралари 25 йил муддатга 65, 7 минг м /к-к, шу жумладан Сухкони буйича 33, 437 минг м /к-к хисобланган ва Узбекистон Республикаси Давлат захиралари кумитаси томонидан тасдикланган (баён 197 2003 й.25.09.).

2001-2003 йилларда Мадрахимов Ю. Т. , Бойбобоев И. У. , Эргашчев У. Э. , Курбонов Ж. , Хакимова З. Фаргона вилоятининг Риштон ва Богдод туманларининг Сув билан кам таъминланган кишлок ахоли пунктларини ичимлик суви билан таъминлаш учун Олтиарик-Бешолиш ва Сух конининг шаркий кисмида туртламчи давр чукинди жинслари ер ости сувларинингкидируви олиб борилди (Риштон ГГГ). Ер ости сувлари конларининг геологик ва гидрогеологик тузилиши урганилиб 8, 840 минг м /к-к микдорида ер ости сувларининг эксплуатацион захиралари хисобланди ва тасдикланган (25. 09. 2003 йилдаги УЗР ДЗК 196-сонли баёни). Сув билан кам таъминланган ахоли пунктларини сув билан таъминлашни ташкил этиш буйича тавсиялар берилди.

2002-2005 йилларда Солиев Р. Э. Курбонов Ж. , Эргашев У. Э. , Каримов Т. Д. , Косимова С. Р. , Жуманов Ж. иштирокида, Кукон-Какир саноат богланмасининг экологик-гидрогеологик ва мухандислик-геологик тадкикотлари ва 1: 25 000 масштабида хариталаш ишларини баажарган (Кукон ЭГГваМГГ). Гидрогеологик ва мухандислик-геологик шароитлар ва уларга таъсир килувчи техноген омиллар урганилди. Экологик кескинлашганкисмлар аникланган. Салбий окибатларнинг олдини олиш буйича тавсиялар берилган.

2010-2012 йилларда. Мадрахимов Ю. Т. , Саидов Ж. Э. томонидан Фаргона водийсининг жанубида чучук ер ости сувлари конларининг хосил булиш кисмларида гидрогеологик шароитдаги узгаришларни бахолаш максадида эколого-гидрогеологик тадкикотлар ва хариталаш ишлари олиб борилди (Фаргона ЭГГ). Экологик жихатдан энг хавфли худудлар аникланди, шу жумладан, Сух

кони худудида хам. Экологик вазиятни яхшилаш буйича тавсиялар берилди, сув хужалиги, гидродинамик ва гидрокимёвий шароитдаги узгаришлар хариталари тузилди.

2010-2012 йилларда Мадрахимов Ю. Т. , Саидов Ж. Э. Фаргона областининг Олти арик, Охунбобоев, Ёзёвон, Сух районлари кишлокларини хужалик-ичимлик суви билан таъминлаш максадида Олтиарик-Бешалиш конининг ва Сух дарёси водийсида туртламчи давр чукиндиларида ер ости сувларини кидириш ишлари бажарилган (Тинчлик ГГП). Ер ости сувлари конларининг геологик ва гидрогеологик тузилиши урганилиб, ер ости сувларининг эксплуатацион захиралари 13. 217 106 минг м3 / к-к микдорида хисобланди, шу жумладан, Сух

"5

кони учун - 1. 566 минг м / к-к (Узб.Р ДЗК баёни №248 2005 йил 28 сентябр). Сух туманидаги сув билан кам таъминланган бешта ахоли пункти учун сув таъминотини ташкил этиш буйича тавсиялар берилди.

2003-2005 йилларда Р. Зайитов, И. У. Буйбобоев, У.Э.Эргашев, У. Курбонов Фаргона вилоятининг Узбекистон, Учкуприк, Бувайда

районларининг(Бешхерман) сув билан кам таъминланган кишлок ахоли пунктларини ичимлик суви таминлаш учун Сух конлари туртламчи давр ер ости сувларини кидиришни бажардилар (Беш хирмон ГГГ). Сух ер ости сувлари конининг геологик ва гидрогеологик шароитлари урганилиб, истикболли Тошкент сув катлами аникланди. Сув билан кам таъминланган кишлок ахоли пунктлари учун ер ости сувларининг эксплуатацион захиралар 16, 106 минг м /к-к микдорида хисобланди ва тасдикланган (28. 09. 2005 й. Уз. Р ДЗК баёни № 247 2005 й.28.09).

2010-2013 йилларда. Эшбаев М. , Бойбобоев И. У. , Эшбаев Ж. , Холиков Р. Х. , Солиев Ш. Р. умумий майдони 5100 км2 булган К-42-118, 119, 120, 129, 130, 131, 132 ва К-43-109, 121 вараклари ичида Марказий Фаргона сугориладиган худудининг гидрогеологик ва мухандислик-геологик шароитидаги узгаришлар 1: 50 000 улчамда узгаришларни хариталаш бажарди(Марказий Фаргона ЭГГваМГГГ) . Сугориладиган майдонларнинг купайиши, дарё окимларининг камайиши ва шунга мувофик сугоришга сув бериш камайганлиги кайд этилди. Туртламчи давр ёткизикларидаги сувли катлам комплексининг гидрогеологик ва гидрокимёвий параметрлари ва аэрация зонаси тупрокларининг физик-кимёвий таркибидаги узгариш аникланди. Хариталар тузилди: гидрогологик, туртламчи давр ёткизиклари, гидрогеологик-мелиоратив районлаштириш ва бошкалар.

Худудда олиб борилган геофизик изланишлар натижалари тугрисида.

1950 йилда. Г. П. Ефимов Андреева Л. Н. "Главнефтегеофизика" нинг Узбекистондаги ваколатхонаси Фаргона ботиклигининг марказий кисмида ВЭЗ усулида электродлар таркалиши АВ-12 ва 30 км масофада электр кидирув ишлари олиб борилди. Изоом харитаси тузилди.

1952 йилда Фаргона жанубидаги майдонда Ислентиев Н. К. ва Першинин В. И. электр кидирув ишларини олиб борди (ВЭЗ ва электрпрофиллаш). Геоэлектрик кесимлар тузилди, АБ-2 - 1000. 500 ва 150 м ажратмалар билан изоом хариталари тузилган.

1953 йилда бундан ташкари, дала электр кидириш ишлари чукур ВЭЗ усули ёрдамида амалга оширилди ва утган йиллардаги ВЭЗ эгри чизиклари кайта интерпретацияланди. Ушбу маълумотлар факат худуднинг чукур кисми геологик тузилишини тавсифлайди, гидрогеологик шароитлар урганилмаган. 1 955 йилда. Фаргона гидрогеологик станцияси Сох дарёси конуссимон ёйилмаси бошида ер ости сувларининг хдракатланиш йуналишини аниклаш максадида Сарик-Кургон-Сирдарёнинг йуналишида битта профилда айланма ВЭЗ усулида электр кидирув ишларини олиб борди.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Sulaymonov, J. B. O. G. L., Yuldashev, A. E. O. G. L., & Nishonqulov, S. F. O. G. L. (2021). Gidrologik modellashtirish bilan Geografik axborot tizimlari (GIS) integratsiya. Science and Education, 2(6), 239-246.

2. Sulaymonov, J. B. O., Nishonqulov, S. F. O., & Gofurov, M. R. (2021). GEOGRAFIK AXBOROT TIZIMLARI VA AMALIY IQTISODIYOT: POTENTSIAL ARIZALAR VA HISSALARNI DASTLABKI MUHOKAMALARI. Scientific progress, 2(2), 1371-1377.

3. Solidjonov, D. Z. (2021). THE IMPACT OF SOCIAL MEDIA ON EDUCATION: ADVANTAGE AND DISADVANTAGE. Экономика и социум, (3-1), 284-288.

4. Solidjonov, D., & Nishonqulov, S. (2021). TA'LIM BIZNESIDA YANGI INNOVATSION TEXNOLOGIYALARNING QO'LLANISHI JOURNAL OF INNOVATIONS IN SCIENTIFIC AND EDUCATIONAL RESEARCH VOLUME-1. ISSUE-3 (Part-1, 18-JUNE), 1, 195-199.

5. Dilyorjon, S. (2021). Application of Information and Communication Technologies in English Language Teaching Methods. TA'LIM VA RIVOJLANISH TAHLILIONLAYN ILMIY JURNALI, 1(2), 12-15.

6. Solidjonov, D. Z. O. (2021). THE IMPACT OF THE DEVELOPMENT OF INTERNET TECHNOLOGIES ON EDUCATION AT PANDEMIC TIME IN UZBEKISTAN. In СТУДЕНТ ГОДА 2021 (pp. 108-110).

7. Inomxojayev, A. A. O., Yoldashev, A. E. O., & Nishonqulov, S. F. O. (2021). ZARARLI OBYEKTNING KOMPYUTERGA TA'SIRI UCHUN MATEMATIK MODEL IMMUNITET TIZIMI. Scientific progress, 2(2), 1662-1667.

8. Nishonqulov, S. F. O., Rajabboyev, B. O. O., & Mamasoliyev, J. O. O. (2021). OLIY O'QUV YURTLARIDA IQTISOD BO'YICHA QO'LLANMA: O'ZGARMAS" MA'RUZA VA BO'R" USULINI KO'RIB CHIQISH. Scientific progress, 2(3), 814-824.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 4 I 2021

ISSN: 2181-1601

9. Nishonqulov, S. F. O., Rajabboyev, B. O. O., & Mamasoliyev, J. O. O. (2021). IQTISODIYOT VA UNING TARMOQLARINI RAQAMLASHTIRISH. IQTISODIYOT SOHASIGA RAQAMLI TEXNALOGIYALARNI OLIB KIRILISHI. Scientific progress, 2(3), 825-831.

10. Mulaydinov, F. (2021). Digital Economy Is A Guarantee Of Government And Society Development. Ilkogretim Online, 20(3), 1474-1479.

11. Mulaydinov, F. M. (2019). Econometric Modelling of the Innovation Process in Uzbekistan. Форум молодых ученых, (3), 35-43.

12. Mulaydinov, F., & Nishonqulov, S. (2021). Raqamli iqtisodiyotni rivojlantirishda axborot texnologiyalarining orni-The role of information technologies in the development of the digital economy.

13. Mulaydinov, F., Kadirova, A., Melibaeva, G., & Akhmadjonov, O. (2020). Advantages of the transition to a digital economy in the innovative development of Uzbekistan. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(6), 1226-1232.

14. Бойбобоев И.У., Бегматов Р.М., Абдуллаев Б.Д. Современное состояние водных ресурсов подземных вод и прогноз их изменения под влиянием техногенных факторов. Создание систем рационального использования поверхностных и подземных вод бассейна Аральского моря. Т.:-2003. с.62-65

15. Бойбобоев И.У., Бегматов Р.М., Авульчаев Т.Я. О возможности использования месторождений подземных вод в Ферганской долине как подземные водохранилищя для повышения водообеспеченности орошаемых земель // Создание систем рационального использования поверхностный и подземных вод бассейна Аральского моря. Т.:-2003. с.82-84

16. Боймирзаев. К.М. Фаргона водийси воха ландшафтларидан фойдаланиш ва мухофаза килиш.Т.: Фан, 2007.- 254б.

17. Боймирзаев. К.М., Мирзамахмудов О.Т. Наманган вилояти адирларининг ландшафт - экологик шароитини бахолаш. Т.: Мухаррир, 2011. -122 б.

18. Боймирзаев К.М., Солиев И.Р. Кукон вохасини экологик-гидрогеологик жихатдан районлаштириш. Узбекистон география жамияти ахбороти, 34-жилд.-Т.: 2014. 14-17 б.

19. Боймирзаев К.М., Солиев И.Р. Геокимёвий усуллар оркали воха ландшафтларини географик тадкик килиш. Биоорганик кимё фани муаммолари. 8-ёш кимёгарлар анжумани материаллари. 4-том. Наманган, 2014.- 43-46 б.

20. Борзенкова И.И., Зубаков В.А. Климатический оптимум голоцена как модель глобального климата начала XXI века. Метеорология и гидрология. - 1984. - №8.- C. 69-77.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.