Научная статья на тему 'БУЗИЛГАН ЕРЛАРНИ РЕКУЛЬТИВАЦИЯ ҚИЛИШ БЎЙИЧА ИШЧИ ЛОЙИҲАЛАР --ЕРЛАРНИ МУҲОФАЗА ҚИЛИШ УСУЛИ СИФАТИДА'

БУЗИЛГАН ЕРЛАРНИ РЕКУЛЬТИВАЦИЯ ҚИЛИШ БЎЙИЧА ИШЧИ ЛОЙИҲАЛАР --ЕРЛАРНИ МУҲОФАЗА ҚИЛИШ УСУЛИ СИФАТИДА Текст научной статьи по специальности «Энергетика и рациональное природопользование»

CC BY
319
36
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
бузилган ерлар / рекультивация / қишлоқ хўжалиги / ердан фойдаланиш / экологик талаблар / ер тузиш тадбирлари. / disturbed lands / recultivation / agriculture / land use / ecological requirements / land survey measurents.

Аннотация научной статьи по энергетике и рациональному природопользованию, автор научной работы — Садулла Авезбаев, Сайфуддин Шарипов

Мақолада бузилган ерларни рекультивациялашнинг зарурати ва уни амалга оширишда ер тузиш ишчи лойиҳаларининг роли келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

WORKING PROJECTS OF DISTURBED LAND RECOVERY AS A METHOD OF LAND PROTECTION

This article informs the needs of recultivations disturbed lands and the role of planner operating projects for their realization.

Текст научной работы на тему «БУЗИЛГАН ЕРЛАРНИ РЕКУЛЬТИВАЦИЯ ҚИЛИШ БЎЙИЧА ИШЧИ ЛОЙИҲАЛАР --ЕРЛАРНИ МУҲОФАЗА ҚИЛИШ УСУЛИ СИФАТИДА»

БУЗИЛГАН ЕРЛАРНИ РЕКУЛЬТИВАЦИЯ ЦИЛИШ БУИИЧА ИШЧИ ЛОЙИХДЛАР --ЕРЛАРНИ МУ^ОФАЗА ЦИЛИШ УСУЛИ СИФАТИДА

Садулла Авезбаев

Тошкент ирригация ва кишлок хужалигини механизациялаш мухдндислари институти профессори s.avezbayev@tiiame.uz

Сайфуддин Шарипов

Тошкент ирригация ва кишлок хужалигини механизациялаш мухдндислари институти катта укитувчиси s .sharipov@tiiame.uz

АННОТАЦИЯ

Маколада бузилган ерларни рекультивациялашнинг зарурати ва уни амалга оширишда ер тузиш ишчи лойих,аларининг роли келтирилган.

Калит сузлар: бузилган ерлар, рекультивация, кишлок хужалиги,ердан фойдаланиш, экологик талаблар,ер тузиш тадбирлари.

WORKING PROJECTS OF DISTURBED LAND RECOVERY - AS A METHOD

OF LAND PROTECTION

Sadulla Avezbayev Sayfuddin Sharipov

Professor of Tashkent Institute of Irrigation Senior Lecturer of Tashkent Institute of and Agricultural Mechanization Engineers Irrigation and Agricultural Mechanization s.avezbayev@tiiame.uz Engineers

s .sharipov@tiiame.uz

ABSTRACT

This article informs the needs of recultivations disturbed lands and the role of planner operating projects for their realization.

Key words: disturbed lands, recultivation, agriculture, land use, ecological requirements, land survey measurents.

КИРИШ

Охирги 20 йил давомида бузилган ерларнинг купайишининг асосий сабаблари саноатнинг ривожланиши, ахрли яшаш жойларининг кенгайиши, ердан фойдаланувчиларнинг яъни ер каъридан табиий бойликларни казиб олиш натижасида бузилган ерларда рекультивация ишларини бажармаслик, кафолатли ер тузиш лойих,алари ишланмаганлигидадир [1]. Бузилган ерларни халк хужалиги тармокларига фойдаланиш учун кайтариш ва уларнинг атроф му^итга салбий таъсирини тугатиш максадида бу ерларда рекультивациялаш ишлари олиб

борилади. Фаолияти ерларнинг бузилишига олиб келадиган объектлар учун ер ажратишда рекультивациялаш ишлари технологик жараённинг ажралмас кисми сифатида лойихаланиши керак [2-4].

ТАДЦЩОТ УСЛУБИЯТИ

Рекультивация ерлардан хар хил тармокларда ва максадларда, асосан кишлок хужалигида, фойдаланиш учун бажарилиши мумкин. Рекультивацияланган ерлардан фойдаланиш усуллари улар жойлашган табиий ва техник шароитларга, хужалик ва ижтимоий заруратларга ва иктисодий манфаатдорликка боглик булади. Ушбу ишчи лойиханинг максади - фойдали казилмаларни казиб олиш натажасида бузилган ерларни кайта тиклашдан иборат. У тадкикот объекти Охангарон туманидаги "Охангарон" хужалиги "Кушбулок" участкаси Карахтой охак казиб олиш кони хамда "Гарбий" супес конида казиш ишлари тугалланган кисмида олиб борилади [5-7].

Рекультивация икки боскичда утказилади. Техник рекультивациялаш боскичида казиб олингандан кейин бушаган ерларни кейинги ердан фойдаланувчи томонидан асосий максади буйича фойдаланишга ерни тайёрлаш буйича тадбирларни амалга оширишни кузда тутади. Биологик рекультивациянинг максади - бузилган худуднинг усимлик, тупрок катламларини кайтадан тиклашдан иборат [8]. Ерларни рекультивациялаш буйича ишчи лойиханинг ишлаб чикишда куйидаги материаллардан фойдаланилди:

Ерларни рекультивация килиш буйича услубий курсатмалар:

- тупрокнинг унумдор катламини киркиб олиш, саклаш ва окилона фойдаланиш. Тошкент; ID-1255. 2018.

- 1:10000, 1:25000 масштаблардаги Охангарон туманидаги "Охангарон" хужалиги ерларининг плани.

- Корахтой охдк казиб олиш конига карашли "Кушбулок" казиб олиш участкасининг ишчи лойихаси;

- Курилиш учун инженерлик кидирувлари хужжати (КМК 01.07.97й.)

- Топографик съемка буйича йурикнома.

Бузилган ерларни рекультивация килиш буйича ишчи лойиха харакатдаги меъёрлар ва коидаларга биноан ишлаб чикилган."Кушбулок" участкаси Карахтой охак казиб олиш конининг ён томонида жойлашган ва у шимолга караб ушбу коннинг табиий давомидир. "Кушбулок" участкасидан шимолга караб "Гарбий" супес кони жойлашган. Ушбу участкадан 3км шарк томонда "Корахтой" посёлкаси, Шимолий-шаркка томон 2,5 км узокликда эса "Тут" посёлкаси жойлашган. Тадкик килинадиган худуд типик буз тупроклар минтакасида жойлашган. Кон участкасининг рельефи ясси-текислик, баъзи жойлари нисбатан чукур меридиал йуналишли сойлар билан кесишган. Участканинг абсалют

отметкаси узгарувчанлиги 817-694м. атрофида булади [9].

Кон жойлашган худуднинг икдими кескин контенентал иклимдир. Х,аво хароратининг суткалик узгариши 22Сга етади. Энг курук ойлар бу ерда июль ва август булиб, ушбу ойлардаги энг юкори харорат +41С га етади. Энг паст харорат январда -18,8С ни ташкил этади. Ернинг музлаши октябрь-ноябрь ойларидан бошланади, музлаш чукурлиги унчалик чукур эмас. Йиллик ёгингарчилик микдори эса 478 мм.ни ташкилэтади, унинг асосий кисми куз-киш мавсумига тугри келади. Шамолнинг асосий кисми шимолий шарк йуналишида 2,3-4,8 м/сек тезлик билан эсади. Участканинг гидрогеологик шароити ер ости сувларининг умуман юкорига чикмаслиги билан тавсифланади. "Кушбулок" карьерасида олиб борилган тог-кон ишлари натижасида жанубий-гарб кисмида ер ости сувларининг чукурлиги ер юзасидан 8 м чукурликда эканлиги аникланган. Ушбу участкадаги ер ости сизот сувларининг уртача йиллик амплитудаси 3,8 м.ни ташкил этади. Маъмурий жихатдан кон Тошкент вилоятининг Охангарон туманига тегишли булиб Тошкент шахрига нисбатан жанубий-шарк йуналишида 75 км. Охангарон шахридан шимолий-шарк йуналишида 3,5км.ни ташкил этади. Кон Охангарон темир йул станцияси билан йул оркали богланган [10].

Инженерли-геологик шароитлари:Геологик нуктаи назаридан кон Ангрен дарёсининг III террасасига ва Шавазсой дарёсининг II террасасига кирувчи Тошкент мажмуасининг уртатуртчилик ёткизигига бирлашади [11].

"Кушбулок" ва 'Тарбий" участкалар ясси текисликларидан иборат баъзи жойларигина меридиал йуналишли сойларнинг нисбатан чукур (6-12 м)ликлари билан кесилган. Коннинг устки кисми Чоткол кояларидан Ангрен дарёсининг водийсига караб 30 ли паст кияликларга эга [12]. Геологик тузилиши буйича участкалар каттик тузилмали лессли лойлардан иборат булиб, баъзи жойлари кесикли кам охакли богликликлар, майда тошлардан иборат она жинсли катламларга эгадир [13-15].

Конлардаги лёссли лойлар аксарият жойларда 0,1 м калинликдаги тупрок-утли катлам билан копланган, куп жойлари майда кадимий тошларга эга. Узининг бутун массасида таркиби буйича лойлар асосан огир, майда дисперсли лойларга киради [16-18].

Рекультивация килиш йуналиши: "Гарбий" ва "Кушбулок" участкаларини инженерли - геологик тузилишини эътиборга олган холда, шунингдек, уларни Шавазсой дарёсининг чап кдргогининг куйи окимида эканлигини ва шимол томондан бетонлаштирилган канал билан чегараланганлигини, иклимий омиллар узок давом этадиган иссик давр ва унчалик куп давом этмайдиган кишни эътиборга олиб, асосий ердан фойдаланувчининг хусусиятлари ва бошка омилларни хисобга олиб рекультивацияни кишлок хужалиги йуналишида, яъни тикланган ерларни яйловга кайтариш таклиф этилади [19-21].

^eKKa rnHMonHH-rapö ynacTKaga ep octh cyBnapu ep ycTHgaH 8m nyKypnuKga экaнпнrн aHHKgaHgu. Ymöy ynacraaga nna:«: MHHTaKacHHH öa^apum pe^anamTupunagu. Abtomoöhh fiynugaH 6y epra maran öunaH TymanraH öyngaH Kenum Ky3ga Tyrnnagu. nna®: MHHTaKacura 30cm KanuHnuKgaru KyM TyKHnagu.

^OHHxaBHH TaBCHanap: YMyMHH MaögoHH 86,05ra öynraH Kaptepa ynacTKanapu peкyпbтнвaцнa KU^HHagu. Kaptepa epnapHHH peкyпbтнвaцнa- namHHHr TexHHK öockhhh öyfiHHa acocHH nofiuxa enuMnapu KaHTa umnamHHHr oxupura Kagap ongHHgaH öapna ep ynacTKanapura TynHK Tagöupnap umnaö HHKumHH y3 unura onagu [22].

OngHHpoK HmnaHHÖ öynraH M3anapga epHH peкyпbтнвaцнaпamra Taöepnam aManra omupunagu. EyHga umnaö öynHHraH Kaptepa TaraapuHH noÖHxaBHH OTMeTKara Kagap TynpoK öunaH Tyngupum Ba noroHanH Tepaccanap KypHm öa^apunagu. KeÖHHHanHK ymöy peкyпbтнвaцнaпaнagнraн ynacTKanapra yHyMgop TynpoK KaraaMHHH Tymam Ba TeKucnam umnapu öa^apunagH [23-25].

Kaptepanap TyÖHHH Tyngupum HmH 75,7ra ep MaögoHuga onuö öopunagu. By Hm "KymöynoK" KaptepacugaH HHKKaH ^HHcnap xucoöura öa^apunagu. ByHga onuö KenHHaguraH TynpoKHHHr xa^MH 600m Maco^arana 2329548m hh, my ^yMnagaH ep öunaH Tyngupum 172100m3 hh Tammn этagн.Kapbepa Työu TyngupunraHugaH KeHHH 10,35ra MafigoHga noroHanu Tepaccanap ypHarnnagH. Teppaca öy^HH 8m gaH öynraH 3Ta MafigoHHagaH uöopar KypunManapgup. YHHHr HaMyHaBHH khpkhmh "Рeкyпbтнвaцнaпam umnapuHH Tyram BaKTHra tof-koh umnapu HH3oMH"ga KenTupunraH.KecHö onuHaguraH TynpoK xa^MHHH xucoönam KypcaragHKH, Kecuö onum xa^MH 259472m3 Ba öanaHg KyTapum xa«MH 342300 m3, TeppacaHH Kypum KyHganaHr npo^un acocuga aManra omupungu (KupKHMnap, öynaKnap).ETHmMafigHraH TynpoK xa^MH 82828 m . Y 600 m y3oKguKgaru MaKöyn ^hhchh öanaHgnHKgaH onuö KenHHagu. KeHHH TeKucnam umnapu öa^apunagu. TeKHcnam umnapugaH cyHr 20cm KanHHnuKga TynpoK eHum (xa^MH 172100 m3 öynraH yHyMgop KaraaM) Ky3ga Tyrnnagu.

Рeкyпbтнвaцнa Kunum umnapuHH "KymöynoK" KaptepacugaH ^ofiganaHHm öunaH naparnen paBHmga öa^apum Ky3ga TyTHnagu. By эсa öy umnapHH ap3oHnamTupagu, KymHMna HH^eHepnuK кoммyннкaцнaпapнн (aBTOMoöun fiynu, anoKa TapMoFH Ba x.k) Kypum 3apypuaTHHH HyKoTagu [26].

Рeкyпbтнвaцнa KH^HHaguraH ynacTKagaH mapKKa Kapaö 3,0 km Maco^aga "KppaxToö" nocenKacH ^ofinamraH.KoH ^oönamraH xygyg y3HHHHr WKopu gapa^aga puBo^naHraH HKTHcogueTH öunaH TaBCH^naHagu, HeraKH öy epga AHrpeH TomKyMHp xaB3acH, OnManHK ToF-MeTannyprua KoMöHHaru, OxaHrapoH цeмeнт 3aBogu Kaöu HupHK ToF-Ka3uö onum Ba KaHTa umnam KoMöuHaTnapu MaB^yg. Bapna caHoaT oöteKraapu Ba axonu nyHKTnapu Tyna ra3namTHpunraH. ^ygygHH эпeктp энeprнaсн öunaH AHrpeH T3C TatMHHnafigH.OnManHK- OxaHrapoH caHoaT pafioHH hhhmhhk

суви билан Охднгарон дарёси хисобига таъминланади.Рекультивация килинадиган худуднинг ишчи лойихдсининг техник иктисодий курсаткичлари куйидаги 2-жадвалда келтирилган.

1-жадвал

Рекультивация килиш буйича ишлар хажмининг жадвали

№ Ишлар номлари Улчов бирлиги Мицдори

1. Майдони га 86,05

2. Тупрок катламини ишлаш м3 23295448

3. Карьерани лёссли ва кум лойли жинсларга эга булган тупроклар билан тулдириш (600м масофага катнаш: шу жумладан:

4. а)карьера тубига б)террасани куриш Террасани куриш: кесиб олиш хажми м3 м3 м3 2416920 2074620 342300

тулдириш хажми 20см.ли катламга эга булиш учун унумдор м3 м3 259472 342300

5. тупрок олиб келиш

Кум h=30см м3 172100

6. Кум - шагал аралашмаси h=25см м2 4077

7. м2 191

2-жадвал

Техник иктисодий курсаткичлар

Т.Р. Курсаткичлар Улчов бирлиги Микдори

1. Курилиш смета киймати, шу жумладан курилиш монтаж ишлари Минг сум. 26 109 100,58

2. Курилиш муддати Ой 18

3. Техник рекультивация килинадиган майдон Га 86,05

4. Биологик рекультивация килинадиган майдон Га 86,05

5. 1 гектар майдоннинг Минг сум 303 417,8

киймати

Юкоридаги жадвалдан куринадики рекультивация килинадиган участкадаги ишлар хажми26 109 100,58 минг сумни ташкил килди. Бу ишлар курилиш меъёрлари, муддатлари ва экологик талабларни хисобга олган холда ишлаб чикилди хамда куйидаги талаблардан фойдаланилди.

КМК 1.04.3-85 "Курилиш муддатларининг меъёрлари хамда курилиш корхоналар, бино ва иншоатларни жалб килиш" (СНиП 1.04.3-85)нинг "Сув хужалиги курилиши"га биноан бажарилган булиб Тошкент вилояти Охангарон туманидаги "Гарбий" ва "Кушбулок" каръерларини рекультивация килиш лойихаси буйича курилиш муддати 18 ойни ташкил этади. Бу муддатга тайёргарлик даври хам киради.

ХУЛОСА

Бузилган ер иктисодий кийматини йукотади ёки кийматини кескин пасайтиради. Улар кушни худудларда тупрок, сув, хавонинг ифлосланиш манбаи булиб, ахолининг яшаш шароитларини ёмонлаштиради. Ушбу ерларни халк хужалигининг турли сохаларида фойдаланишга кайтариш ва уларнинг атроф-мухитга таъсирини камайтириш учун ер ажратиш лойихаси доирасида бузилган ерларни кайта тиклаш буйича комплекс ишларни олиб бориш зарурлигини курсатди [27].

Юкоридаги бажарилган ишчи лойиха асосида таъкидлаш мумкинки казилма бойликларни казиб олиш учун ажратиладиган ер участкаларини бериш шартларида куйидаги тадбирлар тула хисобга олиниши талаб этилади, табиатни ва атроф мухитни мухофаза килиш, кишлок хужалик ерлари устиворлигини таъминлаш, ерларни эрозиядан, шурланишдан, баткокланишдан, куриб кетишдан ва ер ости сувларининг сатхи кутарилиб кетишидан химоя килиш, усимликларни, сув хавзаларини, атмосферани (хавони) химоя килиш, узилиб колган транспорт алокаларини тиклаш, давлат ва бошка ердан фойдаланувчилар, хамда ерга эгалик килувчилар манфаатларини хисобга олиб, зарурат тугилганда ердан фойдаланувчининг хукукларини чеклаш масаласини куриш лозим. Шундагина ерлардан самарали фойдаланиш ва уларни мухофаза килишга эришиш мумкин.

REFERENCES

[1] A.P, B., & S.B., R. (2021). The Current State Of The Use Of Lalmi Crop Land And The Main Directions Of Their Improvement. The American Journal of Agriculture and Biomedical Engineering, 3(03), 39-

45. https://doi.org/10.37547/tajabe/Volume03Issue03-07

[2]Muratovich, MukumovAbdugani and Alikulovich, Usmanov Yusuf and Sobir, Ruziboyev. (2020). The ways to increase the efficiency of dekhan and household plots.

International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(03).

[3] A Mukumov, K Xujakeldiev, F Xamidov, S Narbaev, K Abdivaitov. Features of the organization of agroclusters in the structure of land management projects. E3S Web of

Conferences, 227

[4] Мукумов, АМ & Успанкулов, БМ. (2020). Особенности ведения земельного кадастра в зоне орошаемого земледелия. Землеустройство,кадастр и мониторинг земель, 3, 34-36

[5] Alikulovich, U. Y. (2020). Mechanisms Of Establishing The Use Of Irrigated Land In The Degradation State In The Conditions Of Land Use Diversification. The American Journal of Agriculture and Biomedical Engineering, 2(09), 7784. https://doi.org/10.37547/taiabe/Volume02Issue09-13

[6] M Begimova. Climate indicators for forest landing and evaluation evaluation of forest shelterbelts. E3S Web of Conferences 227, 02004 (2021). https://doi.org/10.1051/e3sconf/202122702004

[7] KZ KHOLMURATOVNA. The Environmental Protection, the Role of Land Support in Creation of Economic and Legal Mechanisms of Effective Use of Land Resources. JournalNX - a Multidisciplinary Peer Reviewed Journal 2 (2), 84-86

[8] B Normuminov, R Abdikarimov, D Khodzhaev, Z Khafizova. Parametric oscillations of viscoelastic orthotropic plates of variable thickness. IOP Conference Series: Materials Science and Engineering 896 (1), 012029

[9] U Sangirova, Z Khafizova, I Yunusov, B Rakhmankulova, U Kholiyorov. The benefits of development cage fish farming. E3S Web of Conferences 217, 09006

[10] SR Sharipov. TA'LIM BERISH JARAYONIDA NAZARIYA VA AMALIYOT BIRLIGINI TA'MINLASH. - Scientific progress, 2021

[11] АР Бабажанов, СР Шарипов, БМ Успанкулов. ЗЕМЛИ ЛЕСНОГО ФОНДА РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН И АНАЛИЗ ИХ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ. Вестник Казахского гуманитарно-юридического инновационного университета. 2017. № 1 (33). С. 198-201.

[12] Sharipov S.R. The types of disturbed lands and the main directions of their reclamation. ECONSPEAK: A jounal of Advances in Management IT social Sciences, International Virtual conference on The ways of innovative approach on the Deployment of Science and Education // Vol.9, issue 5, May 2019. P.75-81.

[13] AR Babajanov, MD Mahsudov. Diversification of land fund in the district. Monograph. LAP Lambert Academic Publishing, 77-78

[14] АР Бабажанов, СБ Рузибоев, БМ Успанкулов. Классификация зданий и сооружений Узбекистана для их оценки. Вестник Казахского гуманитарно-юридического инновационного университета. 2020. № 4 (48). С. 97-102.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 2 I 2021

ISSN: 2181-1601

[15] S Abdurakhmonov & I Abdurahmanov & D Murodova & A Pardaboyev & N Mirjalolov & A Djurayev. (2020). Development of demographic mapping method based on GIS technologies. ИнтерКарто. ИнтерГИС, 26(1), 319-328.

[16] J Choriev, T Muslimov, R Abduraupov, A Khalimbetov, S Abdurakhmonov (2020). Fundamentals of developing and designing portable weirs for farmlands. IOP Conference Series: Materials Science and Engineering, Volume 869, NEW CONSTRUCTION TECHNOLOGIES

[17] S Avezbayev et al 2020 IOP Conf. Ser.: Mater. Sci. Eng. 883 012059

[18] С Садуллаев & Ш Умарова. (2021). ДЕХ^ОН ВА ТОМОР^А ХУЖАЛИКЛАРИ ЕРЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ ЙУЛЛАРИ. Scientific progress, 2(1), 989-995.

[19] НН Дубенок & ЮГ Безбородов & АС Шуляк & СА Авезбаев & ОН Юсупбеков. (2019). Землеустроительное и почвенное картографирование для мелиорации земель.

[20] С Авезбаев. (1992). Экономические и социальные основе организации рационального использования земельных и водных ресурсов в районах экологического бедствия (на примере низовья Амударьи).

[21] Алтиев, А. С. (2019). ДИВЕРСИФИКАЦИЯ ЗЕМЛЕПОЛЬЗОВАНИЯ В УСЛОВИЯХ УГЛУБЛЕНИЯ РЫНОЧНЫХ РЕФОРМ. In ПРОФЕССИОНАЛ ГОДА 2019 (pp. 92-96).

[22] Махсудов, М. Д. У. (2017). Современное значение геодезии и картографии. Academy, (8 (23)).

[23] Mahsudov, M. D. U. (2021). PRIORITIZATION OF EXPORT PRODUCTS IN THE LAND USE DIVERSIFICATION. Scientific progress, 1(6).

[24] М Muhammadbek. DIVERSIFICATION OF LAND USE. Збiрник наукових праць AOrOS, 2021

[25] Ugli, М. M. D. (2019). Economic evаluation of land in land fund diversification. International Journal of Financial, Accounting, and Management, 1(3), 167-172.

[26] Mahsudov, M. D. (2018). Land use and management issues in local areas.

In Problems of improving the efficiency of work of modern production and economy of energyresources''International Scientific and Practical Conference materials.-Andijan, Uzbekistan: -2018.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

[27] Mahsudov, M. D. (2019). IMPROVEMENT OF THE ALLOCATION OF LAND FUND DURING THE DIVERSIFICATION PROCESS. Central Asian Problems of Modern Science and Education, 3(4), 103-111.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.