Научная статья на тему 'СУФАРОЙ И ПОПЫТКИ ИСПРАВЛЕНИЯ ДЕЛ ИМПЕРИИ'

СУФАРОЙ И ПОПЫТКИ ИСПРАВЛЕНИЯ ДЕЛ ИМПЕРИИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
52
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СУФАРОЙ / КАВАД / ПИРУЗ / ВАЛАШ / ШИРАЗ / ЭФТАЛИТЫ / АМУДАРЬЯ / ФИРДОУСИ / ТАБАРИ / ПРОКОПИЙ / ВОЕНАЧАЛЬНИК / ПОХОД

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Юлдошев Абдулло Курбонмаматович

Суфарой, с разочтениями имени в источниках, возможно является прообразом Бахрам Чубин воненоначальника конца шестого века VI, пытавшегося по своему остановить развал Сасанидской империи. Суфарой появляется на исторической арене, естественно не без художественного осмысления, с конца времени правления Пируза I до начала второго восшествия на престол Кавада отца Ануширвана. И в художественном и в историческом изложении, включая римских и греческих авторов, Пируз I по неопытности в военном деле, погибает в бою с эфталитами. В плену у врага останется свита Пируз I и малолетний Кавад, будущий шахиншах. Известно, что это произошло в 484 году, где- то на правобережье реки Амударья. Пируз I был первым Сасанидским царем, погибшим на поле сражения. По сути дела, престол великой империи остаётся без достойного царя. Валаш был молодым, а Джамаспу, которого поставили на место Кавада в первом его царствовании, по Фирдоуси было всего десять лет. Всё это время державой управлял военачальник Суфарой представитель знатного рода из Шираза. Он организует и совершает поход против эфталитов, чтобы отомстить за смерть Пируза I и освободить пленных, включая главного мага и сестру Пируза. Суфарой совершает удачный военный поход, заключает очередной мир с эфталитами или турками. По возвращению в Ктесифон Суфарой смещает Валаш и ставит на его место Кавада. Кавад, судя по Прокопию сохраняет жизнь брату, но выкаливает ему глаза. Так как фактически империей правил Суфарой, Каваду советует избавиться от него. Суфарой был прикончен с ведома и даже в присутствии шахиншаха. Сторонники Суфарой по Фирдоуси поднимают бунт и смещают Кавада.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SUFAROY AND ATTEMPTS TO RECTIFY THE AFFAIRS OF THE EMPIRE

Sufara, with the disappointment of the name in the sources, is possibly the prototype of Bahram Chubin, the leader of the late sixth century VI, who tried to stop the collapse of the Sassanid Empire in his own way. Sufaroy appears on the historical arena, naturally, not without artistic comprehension, from the end of the reign of Piruz I to the beginning of the second accession to the throne of Kavad by father Anushirvan. Both in artistic and historical presentation, including Roman and Greek authors, Piruz I, due to his inexperience in military affairs, dies in battle with the Hephthalites. In captivity, the enemy will remain the retinue of Piruz I and the young Kavad, the future shahinshah. It is known that this happened in 484, somewhere on the right bank of the Amu Darya River.Piruz I was the first Sassanian king to die on the battlefield. In fact, the throne of a great empire is left without a worthy king. Wallash was young, and Jamasp, who was put in the place of Kavad in his first reign, was only ten years old according to Ferdowsi. All this time, the power was ruled by the military leader Sufara, a representative of a noble family from Shiraz. He organizes and undertakes a campaign against the Hephthalites in order to avenge the death of Piruz I and free the prisoners, including the main magician and sister of Piruz.Sufaroy makes a successful military campaign, concludes another peace with the Hephthalites or Turks. Upon his return to Ctesiphon, Sufaroy displaces Wallash and replaces Kavad in his place. Kavad, judging by Procopius, saves his brother's life, but gouges out his eyes.Since Sufara actually ruled the empire, Kavad advises to get rid of him. Sufara was killed with the knowledge and even in the presence of the Shahinshah. Sufaroy's supporters over Ferdowsi revolt and depose Kavada.

Текст научной работы на тему «СУФАРОЙ И ПОПЫТКИ ИСПРАВЛЕНИЯ ДЕЛ ИМПЕРИИ»

IMAGE OF EXERCISES AND WOMEN'S SPORTS IN «SHAKHNAM» FIRDOUSI AND «HAMSA» NIZHI GANJAVI

As a rule, Persian-Tajik writers in their works predominantly depict images of tender, beautifully walked, slender, sophisticated and beautiful women. However, in the «Shahnam» Firdousi and «Hamsa» Nizami Ganjavi, these charms are complemented by the removal, courage, skill and physical perfection of the fair sex. At all times, heroes and athletes, in general, physically seasonedpersons, both women and men, in addition to the innate strength, had to master heroic qualities thanks to physical exercises and the development of various sports and military techniques.

In the proposed article, this issue is examined with a focus on the heroic qualities, stamina and courage of women and virgins, on physical exercises and sportsmanship of a number of women in «Shahname» Firdousi and «Hamsa» Nizami, including Sindukht, Gurdofarid, Katoyun, Bonugushasp, Gurdia and Shirin, a Chinese concubine - the lover of Alexander the Great, daughter of Mehrak Nushzod and Fitna.

Keywords: Firdousi, «Shahnameh», Nizami Ganjavi, «Hamsa», image of women, exercises, heroism.

Сведения об авторе:

Ашурова Нодира Джумаевна - кандидат филологических наук, доцент кафедры таджикской литературы филологического факультета Кулябского государственного университета им. Абуабдуллаха Рудаки. Адрес: Республика Таджикистан, 735340, г.Кулябул. С.Сафарова 16. E-mail: shokhnoma@mail.ru

About the author:

Ashurova Nodira Jumaevna - Candidate of Philology, Associate Professor of the Department of Tajik Literature of the Philological Faculty ofKulyab State University. Abuabdullah Rudaki. Address: Republic of Tajikistan, 735340, Kulyab city, Str.S. Safarov 16. E-mail: shokhnoma@mail. ru

СУФАРОЙ ВА ТАЛОШХР БАРОИ ИСЛОХД КОРИ ШО^АНШОХД

Юлдошев А.К.

Донишгощ миллии Тоцикистон

Мухаммад Алй Исломии Надушан дар китоби «Зиндагй ва марги пахлавонон дар «Шохнома» рузгори хафт пахлавонро баррасии кардааст, ки дар катори онхо ба замони Сосониён танхо зиндагии Бахрои Чубина баррасй шудааст. Аз Суфарой, ки дар нигориши Фирдавсй хеле тадбиру часорат нишон додааст, номе бурда намешавад (9).

Суфарой ба сахифахои номаи шохон ба замони подшохалошхоии Балош (484-488) писари Пирузи I ворид мешавад. Вале чун чунин дастур аз шоханшох Пируз (458-484) буд, метавон гуфт, ки Суфарой аз замони подшохии хамин шоханшох дар кору корзорхои подшохй будааст. Ба кавли Фирдавсй Пируз Суфаройро гумошта буд, то хангоми ба чанги Х,айтолиён рафтани у, Суфарой Балоши наврасро парасторй кунад. Ба ин масъулят, ки Пируз мехост, пахлавоне мебоист бошад, ба кавли Фирдавсй «борою санг», яъне бо андешаю тамкин, марде покизарой аз Шероз

«Ки бошад нигщбони тахту куло%,

Балоши цавонро шавад некхо%»

гузида мешавад. [20, с.23]. Дар фазилати Суфарой Абуалии Балъамй меоварад, ки Суфарой «марде бузугвор буд андар Ачам... ва амири Сиистон буд... Марде пир буд ва ботадбир... Х,ар ду писарро бад-ин Суфарой супурд ва подшохй низ» [2, с.524]. Он, ки чое Суфаройро волии Сиистон ва чое Зубулистон гуфтаанд, табии ба назар мерасад, зеро Табарй ва- Балъамй, ки «Таърихи Табарй»-ро ба точикй бозгу кардааст - метавонистанд сарчашмахои гуногун дошта бошанд. Нёлдеке рочеъ ба ин нукта чунин мулохиза дорад, ки Суфарой номи хонаводагист ва ин хонавода дар Шероз икомат мекард [12, с.229]. Бундорй низ меоварад, ки Пируз «Вазоратро ба марде аз Шероз, ки Суфазой ном дошт, вогузор кард ([, ч.2,109]. Ин чо ду нуктаи Балъамй метавонад мавриди таваччух карор гирад. Яке он, ки Пируз подшохиро хам ба Суфарой вогузор мекунад. Дигар ин, ки Балъамй Суфаройро пир мегуяд, ки чандон ба часорати Суфарой, ки ба мулки Х,афтолиён лашкар мекашад, мувофикат намекунад.

Дар матни аслии «Шохнома» ва тарчумаи арабии вай таъкид мешавад, ки Суфарой (дар тарчумаи арабй Суфазой, дар матни интикодии Москва инчунин) хамзамон марзбони Кобулситону Зобулситону Газнину Буст хам будааст. Ба хар хол, бино ба тарчумаи арабии «Шохнома», ки шояд бар пояи дастхатхои асри XI анчом гирифта бошад, Суфарой хабари кушта шудани Пирузи I-ро дар

Зoбyлcитoн мeшyнaвaд. MecasaA гуФт, Пируз пиcaри Яздигурди I якумин пoдшoxи Сошни мeбoшaд, ки дaр 4a^ бa хaндaки пoдшoxи xaйгoлИ Хyшнaвoз мeaфтaд Ba бa xaлoкaт мeрacaд [20, c.l9].

Чун бa Сyфaрoй хaбaри мaрги Фируз мeрacaд, y Ba cипoxиёни y як мox мaгaм мeгирaнд. Дaр нигoриши ФирдaвcИ мaгaм чое чил руз Ba чое як мox дaвoм мeкyнaд. Дaр тacвири aзoдoрии Сyфaрoй илoвa бaр чoмa дaридaн (Ba cиёxy кaбyд пyшидaн), як нyктaи дигaр - зи сар бapгupuфтaнu кулоу oмaдaacт, ки то ин чои бaхши Сошниён бa нaзaр нaрacидa буд. Зиёдa as ин дaр тaрчyмaи БyндoрИ oмaдaacт, ки aзoдoрии Сyфaрoй 6o aкoбири Зoбyлиcтoн сари луч Ba пои луч cyрaт гирифтa буд [4, 4.2. 111]. Шaяд мecaзaд ишoрa кaрд, caри луч Ba пои луч гирифтaни мaгaм бa oдaт тaбдил нaёфтaacт ё инъикoce дaр «Шoxнoмa» нaдoрaд.

Гиря кaрдaни cипaxcoлoрoнy xaттo пoдшoxoн эxтимoл чои aйбe нaдoшт. Мaълyм acт, ки та тaнxo бa ин ё oн мyнocибaт пoдoшoxoни эрoнИ мeгириcтaнд. Мacaлaн, тaърихнигoри юнoнИ Гeрoдиaн (180-250) дaр «Тaъриxи caлтaнaти импeрaтoрИ nac aз Мaрк» мeнaвиcaд, ки импeрaтoр Aлeкcaндр Сeвeрyc xaнгoми фириcтoдaни лaшкaр бa чaнги Aрдaшeр <^a кaфo руй oвaрдa, бa шaxр нигoxкyнoнy aшкрeзoн aз Рим бaрoмaд» [5, 101].

Aз руи мaнтики мyнocибaтxoи Эрoнy X,aйтoлиён чун шoxaншoxи эрoнИ кyштa мeшaвaд, шoxaншoxи чойгузин мeбoиcт aз пaи кacocи хуни пaдaр шaвaд. Ba cюжeти нигoриши ФирдaвcИ xaм бa xaмин мaчрo мeрaвaд. Baлe инчо Сyфaрoй шyбxa мeкyнaд, ки Бaлoш aз пaи гирифтaни Kacoc шaвaд:

Xaмeгyфт бар шнам шщржр,

Бaлoшu уавон чун бyвaд хостор?

Б^онжт к-он кор бесуд гашт,

Сapu тоyu шоуи пур аз дyд гашт [20, 23].

Бa Faйр aз oмили чaвoнии шoxaншox oмили дигaрe xaм шoяд буд, ки Бaлoш нaмeтaвoниcт aз oн caрфи нaзaр кутад. Дaр oхири пoдшoxии Бaxрoми Гур тaкрибaн чил coл пеш aз тo бa тaхт нишacтaни Бaлoш хaзинa хoлИ буд:

Сapu coлu нав rnmu у шyд вазыр,

Хпрадманд мубад, ru бyдaш дабпр.

Ku шyд ганyu тощ бузургон тщй,

Кунун омадам, то чи фармон àuyû? [19, 642-643].

Гyмoн нaмeрaвaд, ки дaр чaнд шли бaъди вaфaги Бaxрoми Гур (coли 438) Яздигурди II Ba пиcaрoни y тaвoниcтa бoшaнд, вaзъи мoлиявии шoxaншoxирo бexтaр кутанд. Xoca, ки бa зaмoни OFOЗи пoдшoxии Пируз пaдaри Бaлoш шoxaншoxирo хyшкcoлИ Ba кaxтИ фaрo мeгирaд, ки бa р^о^^ое xaфт шл дaвoм мeкyнaд (20, 10-12). Aлбaттa, бoяд бa инoбaт гирифт, ки рaкaми xaфт хycycияти нyмeрoлoгИ дoрaд Ba эxтимoл бa cyрaти xaira бoри aввaл дaр cифри «iïaйдoиш»-и «Тaврaг», дaр cyрaи xaзрaти Юcyф инъикoc шyдa бoшaд (3, 41)... Ba инчунин бa нaзaри мyxaккикoн xa^ шoxaншoxИ дaр oхирxoи acри V дaр ocтoнaи xoлaти вaршикacтaгии молИ кaрoр гирифтa буд [21, с.189].

Сyфaрoй 6ино бa мaнтики мaтни тaрчyмaи aрaбии «Шoxнoмa» бa 4amrc хокон aз Зобулистон мeрaвaд. Бa Бaлoш нoмa мeнaвиcaд, ки ичoзaт диxaд, то вoриди шaвaд [4, c.111].

^acoc дaр мyнocибaтxoи Эрoншaxр бо xaмcoягoни шимолу шaркИ aз ycтyрaи кyштa шyдaни Эрaч бa дacти бaрдaрoнaш Сaлм Ba Тур мaвкeъ шйдо мeкyнaд (18,153-155). Дaр хyдoйнoмaнaвиcИ oдaтaн кacocи пoдшoxoн Ba шaxзoдaгoни эронИ гирифтa мeшaвaд. Бa нaзaри мо мaшxyртaрин Kacoce, ки дaр хaгирaи тaърихии хaлкxoи эронИ нишacтa буд, шояд кини шoxзoдa Сиёвyш бoшaд. Бa шaxoдaти Низомии ГaнчaвИ дaр «Xycрaв Ba Ширин» лaxни бисту xaштyми Бoрбaди рoмишгaр <<Кини Сиёвyш» ном дошт (13,186). Ин чо cyхaн дaр бoрaи вoкeияти тaхaйюлИ ё бaдeии ибтидои acри VII Ba oхирxoи acри XII мeрaвaд. «Шарме аз мазламт хyнu Сuвyшaш бод»-ро Х,офиз дaр acри XIV гyфтaacт (21). Ba бa шaxoдaти Aбy Бaкри НaршaхИ (899-959), ки «Тaърихи Бухоро»-ро coли 944 нaвиштaaacт, дaр Бухоро дaр нимaи aввaли acри X мaрocими мoтaмe мотанд бa Ошурои мycyлмoнoн, Ba xocca axли тaшaйюъ, бaргyзoр мешуд. НaршaхИ мeнaвиcaд Aфрocиёб: « Домоди хешро бикушт, ки Сиёвyш ном дoшт...Ba axли Бухороро бaр кyштaни Сиёвyш cyрyдxoe aчaб acт. Ba мутрибон он cyрyдxoрo <<Кини Сиёвyш» гуянд» (10, 29; 32-33). Ba мeaфзoяд: «Сиёвyш хост, ки aз вaй acaрe мoнaд дaр ин B^om; aз бaxри он, ки ин b^oot уро ориятИ буд... Ba Aфрocиёб уро бикушт. Ba xaм дaр ин xиcoр бa он мaкзeъ, ки aз дaри шaркИ aндaр оИ aндaрyни дaри Кoxфyрyшoн Ba онро дaрвoзaи Fyриён хотанд, уро он чо дaфн кaрдaнд. Ba мyFOни Бухоро бaд-ин caбaб он чоро aзиз дoрaнд. Ba xaр coлe xaр мaрдe он чо яке xyрyc бaрaд Ba бикyшaд пеш aз бaрoмaдaни офтоби рузи Нaврyз. Ba мaрдyмoни Бухороро дaр кyштaни Сиёвyш нaвxaxo xaCT, чунон ки дaр xaмaи Braomxo мaърyф acт. Ba мутрибон онро cyрyд coxтaaнд Ba мегуянд. Ba кaввoлoн онро гириcтaни мyFOн хотанд. Ba ин cyxaн зиёдaт aз ce xaзoр coл aci» (10, 38-39;41). Aгaр гуем, ки ycгyрaи Сиёвyш

анг^а^и хoтирaи таърихии эрoниëнрo тo зaмoни пeш аз Куруши Кабир иньш^ мeкyнaд, Наршахй дар бoбaти дaрoзoи анъанаи матами хамашлаи Сиёвуш чaндoн мyбoлиFaи caхт хам накардааог.

Сyфaрoй, ба назари Балъамй, мeдoниcг, ки пиcaрoни Фируз ^yбoд ва Бaлoш «тoб нaдoрaнд ва мулк муаттал фуру хишт ва кaceрo нaдoд ва гуфт: ««^^o хуни малик талаб кардан фаризатар, ки мулк нигох дoштaн». Сипac Сyфaрoй ба кавли Балъамй вазифа мeгyзoрaд, ки хуни шoxaншox Фируз талаб нaмoяд, шoxзoдa ^yбoдy мубади мyбaдoнy Фирyздyхтрo аз банди xaйтoлиëн рах^ кунад. «Сигохи Ачам - мeнaвиcaд Балъамй - yрo ичoбaт карданд» [2, с.527]. Дар иктибocи якум аз Балъамй, ба назари мo, бoяд ба oн этикoди мexтaрoн таваччух кард, ки кacocрo вoлагaр аз идoрaи aвзoи шox,aншox,й мeдoниcгaнд.

Дар бoрaи шyмoри лашкари Сyфaрoй Балъамй cyxa^ нaмeгyяд. Сaoлибй инчунин, вaлe мeaфзoяд, ки шoxи xaйтoлиëн бe чанг шарт^и Сyфaрoйрo мeпaзирaд (17, 293). Mycaллaмaн ин амр бoяд бecaбaби кирoй cyрaт нагирифта бoшaд. Дар ин пeчи cюжeт чанд нyктae инъикoc ёфтаааог, ки ба иcтикдoлияти Сyфaрoй дар aндeшидaни тадбир^ дaлoлaт мeкyнaд. Ба кавли Фирдавш ба y мyяccaр мeшaвaд, ки лашкари анбух£ гирд oвaрaд:

«Фароз омадаш тегзан сад зазор,

Хамаразм^ую зама кинадор [20, с.23].

Сад xaзoр 6o эxтимoли кавй нaбoяд раками вoкeй бoшaд. Mo ду лaшкaркaширo дар бахши ^гандани «Шoxнoмa» ба мyкoбили пoдшoxoни Машрик мeдoнeм. Ва мeдoнeм, ки Бaxрoми Гур 6o шаш xaзoр cnnoxp ба чанги «хoкoни Чин» рафта буд: «Гузин кард аз эрониён шаш зазор,

Хирадманду шоистаи корзор» [19, c.549].

Ва Бaxрoми Чубина, бoз хам ба кавли Фирдавш, 6o «дазу ду зазор» лашкар ба чанги Сoвaшox хoкoни турк мeрaвaд [20, с.486].

Сyфaрoй, ки дар ривoяти Фирдaвcй ва тарчумаи Бyндoрй дар Зoбyлиcгoн буд, ба Бaлoш нoмaи ичoзaти чанг мeнaвиcaд, вaдe чaвoби шoxaншoxрo интизoр нашуда, ру ба Машрик ба чанги Хyшнaвoз пoдшoxи xaйтoлй мeниxaд. Дар ривoяти Фирдaвcй вaктe ки шгохи Сyфaрoй ба Марв мeрacaд, у ба Хyшнaвoз нoмae хам мeнaвиcaд. Аз нигoxи мантики илмй Сyфaрoй нaмeтaвoниcг дар Марв таваккуф кунад, зeрo ба ривoятxoe Хyшнaвoз Maрврo coли 457 ишFoл карда буд. Вaлe назари мo назар ба адабиёти бaдeиcт, на ба таърих.

Аз тахлили нoмa бaрнaмeoяд, ки Сyфaрoй мeхoxaд дyшмaнрo пeш аз чанг тaрcoнaд, ё мeхoxaд ишoрae кунад, тo кoр тo ба чанг нaрacaд. Нoмaи Сyфaрoй дар «Шoxнoмa» дар чoрдax байт oмaдaacг. Аз oxaнг ва лeкcикaи тома бaрмeoяд, ки нoмaрo марди шгохй гyфтaacт. Нoмa, ки Сyфaрoй ба дабир мeфaрмoяд, caрoпo аз тахкир ва тахдид ибoрaт acт. Macaлaн: «Ки эй бехирад рубазци девсоз... Ба фармони яздон бибуррам сарат...» Дар миёни ин тахдиду тахкир, ба хар xoл, Сyфaрoй хадафи чaнгрo хам мeгyяд: «Асирону он хоста зар чи заст, К-аз ин размгаз омадастат ба даст. Хама боз хозам ба шамшери кин...» Ба таъбири дабири Хyшнaвoз: «Ки ин нома пуртегу гурз асту тир» [2G, с.25-26]. Хyшнaвoз хам дар шмаи чaвoбй, ки харчанд oxaнги нармгар дoрaд, мycoлaxa пeшниxoд нaмeкyнaд. У Фирyзрo муттахам мeкyнaд, ки пaймoншикaнй карда буд ва бишбар ин кушта шуд. У дар хитoб ба Сyфaрoй мeaфзoяд: «Гар ои туро он зам оростаст, На ганцу на цанговарам костаст» [2G, с.27].

^р тo ба чанг мeрacaд. Лашкари Сyфaрoй, ки ба кавли Фирдавш аз гарди вай «хуршед бар чарх гум карда роз» буд, дар Kaшмexaн гирд мeoяд. Kaшмexaн мaвзeи таърихиог, дар китoбxoи чyFрoфии cилcилaи Дe rye мeгyзaрaд ва дар мacoфaи 5 фaрcaх аз Марв дар рoxи Тyхoриcгoн вoкeъ буд (20,28; 7, c.202). Хyшнaвoз дар гyзoриши Фирдaвcй чoи чaнгрo Пайканд интихoб мeкyнaд. Пайканди вoкeъ дар мacoфaи ду фaрcaх аз дeвoри Бyхoрo дар гоёшби Зaрaфшoн дар бaрoбaри Балху ^ундуз якe аз гой^т^и X,aйтoлиëн хам буд (7, 28. Аз мантики мyлoxизaxoи Нëлдeкe чанг дар aтрoфи Гyргoн cyрaт гирифтaacт. Дар ин чo Нëлдeкe ба мaълyмаги Прoкoпий ва Лазар Парбeтcи муаллифи acри V арманй такя мeкyнaд. Он, ки чанг мeтaвoниcт дар aтрoфи Гyргoн - дар кaрoнaи чанубу шаркии бахри Хазар - низ дoир шавад, мeтaвoнaд эxтимoл дoштa бoшaд. Чaндe дeртaр xaнгoми юриши Aнyшeрвoн ба тарафи Тaбaриcтoнy Moзaндaрoн ба у мyрoчиaт карда мeaшaвaд, ки пeши рoxи тoхтy този тyркoнрo бигирад (20, c.94-95).

Дар нигориши Фирдaвcй, албатта 6o oбy ранги бaдeй, чанги caхтe cyрaт мeгирaд тo чoe, ки: «Ба зар су, ки диди, тале кушта буд». Хyшнaвoз мачбур мeшaвaд, акиб нишинад, тo ба кyxaндижe пaнox барад. ЧyFрoфияи мyxoрибa - тоёшби Зaрaфшoн, дoмaнaxoи биëбoни ^изилкум - имкoн мeдиxaд, мyлoxизa тешних^ кyнeм, ки Хyшнaвoз мeтaвoниcг тaнxo ба кухнадижи Пайканд ё Бyхoрo пaнox барад. Сyфaрoй дар назди лашкар вазифа мeгyзoрaд, ки 6o бaрoмaдaни oфтoб бoяд: «Бар ин диж ба кирдори шерон шавем». Aммo 6o бaрoмaдaни oфтoб Хyшнaвoз фириcгoдa мeфириcтaдy ба шарт^и Сyфaрoй изxoри мyвoфикaт мeкyнaд, ки хар чи ва хар кй аз Пируз гирифта буд бoз мeгaрдoнaд. Ба шaртe, ки чанг бac шавад ва тaрaфxo кaнoaт кунанд, ки Турку Чин аз Хyшнaвoз acтy Эрoн аз шoxaншox. Сyфaрoй чун марди бoтaдбир 6o шгох машварат мeoрoяд ва 6o дaлeлxo, аз чумла дар

дacти Xyшнaвoз бyдaни шaxзoдa ^убод Ba эxтимoли кyштa шyдaни y, пешнш,од мeкyнaд, ки шaрти Xyшнaвoз пaзирyфтa шaвaд. Xyлoca:

«Фupucтoдapo нагз посух дuуeм,

Бад-ш ошти рт фаррух дщем».

Мет^он гуфт, БундорИ xaм xaмин эпизоди «Шoxнoмa»-рo мaзмyнaн бa пyррaгИ тaрчyмa кaрдaacт [20, c.28-33; 4, c.111-113].

Пac aз рacидaни Сyфaрoй бa Мaдoин мaрxилaи бoлoрaвии нуфузи y дaр кoрxoи дaвлaтдoрИ чилои дигaр пaйдo мeкyнaд Ba кор то бa чое мeрacaд, ки Сyфaрoй идoрaи шoxaншoxирo бa дacти худ мeгирaд. Дaр «Шoxнoмa» бoлoрaвии нуфузи Сyфaрoй Ba нoпиcaндии шoxaншox Бaлoш бa тaврe тacвир ёфтaacт, ки бa xyлocaxoи мyxaккикoни тaъриxи зaмoни Сocoниён мyxoлифaт нaмeкyнaд. Мacaлaн, ФирдaвcИ, aз чyмлa мегуяд, ки: «Хама чомагу Суфароро сутуд»; «Набуди ууз он чш, к-у хости, Цауонро ба рт худ орости. Ba oкибaт Сyфaрoй: «Ба чарби бuпapдaxт гоу аз Балош». Бa нaзaри Сyфaрoй чунин шмуд, ки ^убод «Бад-т подшоуи тавонотар аст» [20, c.36]. Хдмин тaрик мо шoxиди нaxycтин тaбaддyлoти дaвлaтИ дaр тaъриxи Сocoниён мeшaвeм. Мyxaккикoн, aз чyмлa ^^tob, чунин aкидa дoрaнд, ки пac Шопури II [309-379] «пoдшoxoн бoзичaи дacти aъён мeшaвaнд» [6, c.287].

Дaр гузориши Прокопий (500-565) xaти cюжeти вoбacтa бa Пирузу Бaлoшy ^убод бa гyнaи дигaр нигoштa шyдaacт. Прокопий мeнaвиcaд, ки xaнгoми дyбoрa лaшкaр кaшидaн бa чaнги xaйгoлиён Фируз тaнxo як пиcaри худ ^убодро, ки нaврac буд, дaр Мaдoин мeмoнaд, бокИ бо xaмa xoнaвoдaи шoxaншoxИ бa чaнг мeрaвaд. Прокопий aкидa дoрaд, ки пac aз мaрги Пируз пиcaри y ^убод бa тaxт мeнишинaд. Aммo rnc aз инкилоб бa мукобили ^убод Ba зиндонИ шyдaни y, aъёни дaвлaт бa чои ^убод бaрoдaри Пируз Бaлoшрo пoдшox интихоб мекутанд. Дaвoми cюжeт дaр caрчaшмaxoи мycyлмoнИ xaм мeгyзaрaд. Бa ^убод мyяccaр мeшaвaд, ки aз зиндон бигyрeзaд Ba бa шaрoфaти пoдшoxи xaйгoлиён Ba кyмaки низомии y пoдшoxии худро бaркaрoр кyнaд. Дaр гузориши Прокопий ^убод Бaлoшрo caрнaгyн мешмояд, вaлe нaмeкyшaд, кур мeкyнaд. Кур кaрдaни Бaлoш дaр caрчaшмaи шриёнии тaълифи Иешу Стилит низ мeгyзaрaд.(14, 13,16, 22; 15, 6).

Aммo бино бa мaълyмoти Aгaфий (536-582) зaмoнe, ки ^убод бо кyмaки низомии xaйгoлиён пoдшoxии худро бaркaрoр мeкyнaд, пoдшoxи мyвaккaт яке aз фaрзaндoни Пируз Hoyara буд. Hoyara бе мyкoвимaт пoдшoxирo бa ^убод мecyпoрaд [1, c.133]. Ин кор шли 498 cyрaт мeгирaд. Бa нaзaр мeрacaд, ки мaнбaъxoи «Шoxнoмa» Ba caрчaшмaxoи aрaбию мycyлмoнИ бaйни пoдшoxии Бaлoш Ba Чо^га фaрк нaгyзoштaaнд.

Пac aз бa пoдшoxИ рacидaни ^убод вaзъияти дaвлaтдoрИ дигар нaмeшaвaд Ba xaмoнo, чи гуже, ки буд, пoдшox бoзичaи дacти aъёни кишвaр мeмoнaд. Чунончи ^убод бoзичaи дacти Сyфaрoй мoндa буд. Бa мyлoxизaи A.Криcтeнceн дaр охири acри V дaр кaлaмрaви шoxaншoxИ ду xoнaдoн нуфузи бeштaр дошганд. Яке xoнaдoни Сyфaрoй (дaр кирoaти Криcтeнceн Зaрмexр ё Сyxaрo), ки дaр Шероз буд Ba дигаре xoнaдoни Шопури Мexрoн, ки aз Рaй бyдaнд, вaлe дaр зaмoни пoдшoxии нaxycтини ^убод, Шопури cипaxбyд cипaxбyди нoxияи Сaвoд (Ирок aз миёноби Дaчлaю Фурот то бa xaм рexтaни xaр ду дaрё) буд [8, c.242-243].

Шопури Мexрoн бa тaкoзoи шoxaншox ^убод бо мoчaрoxoe Сyфaрoрo бa кaтл мeрacoнaд. Сyфaрo дaр мaтни «Шoxнoмa» Ba caрчaшмaxoи дигaри aрaбию мycyлмoнИ иддaoи пoдшoxИ нaдoшт. Baлe империяи Сошниро идoрa мeкaрд. Шояд y бa якин мeдoниcт, ки aъёни шoxaншoxИ xaргиз кacи дигaррo, ки хуни пoдшoxИ нaдoштa бoшaд, бa ин мaкoми вoлaгaрин нaмeгyзoштaнд.

Миcoл, достони Бaxрoми Чубину ки инcoфaн м^^онист бa неруи ру бa aфзoиши aрaб мyкoвимaт кyнaд Ba xano шикacт xaм вoрид нaмoяд. Сyфaрo шояд aз он xaм идoрa мeкaрд, ки ^убод xaмaгИ бa кaвли ФирдaвcИ: «Цавон буду солаш се пануу яке, 3u шоуи варо баура буд андаке», бинoбaр ин:»Хамеронд кopu уауон Суфарой, Кубод андар Эрон набуд кадхудой» [20, c.38-39]. Baлe бa ртояти ФирдaвcИ чун coли ^убод дaр мaтни интикодии Дyшaнбe бa бисту як Ba дaр мaтни интикодии MoœBa бa биcтy ce мeрacaд, Сyфaрo aз шoxaншox ичoзaти бoзгaшт бa Шероз мeпyрcaд. Сyфaрo aз Шероз иcтoдa бoшaд xa^ дaр идoрaи дaвлaтдoрИ нaкши нaxycтин дошт, то ин ки кyштa нaшyд. БaлъaмИ тaнxo пac aз кyштa шyдaни Сyфaрoй тaъкид мeкyнaд, ки: «^убод aз Сyфaрoй бирacт Ba кори мулк бa худ гирифт» (2,ч.1,530). Пac aз куштори Сyфaрo вaзъи ноороме шoxaншoxирo фaрo мeгирaд. Aъёни дaвлaт боз як тaбaддyлoти дaвлaтИ мeкyнaнд. ^убод caрнaгyн Ba зиндонИ мeшaвaд Ba бa чои y бaрoдaри хурдии y Ho^ac^o бa тaxт мешинонд, ки бa кaвли ФирдaвcИ гyфтaнд: «Бжрем Цомаст даусоларо, Ku бо дурр уамто кунад жоларо» [20, c.39-46 Ba 52).

ФирдaвcИ oдaтaн дaр нигориши «Шoxнoмa» хеле кaм бa эxcoc дoдa мeшaвaд. Aммo вaкгe ки мегуяд ^убод шoнздaxcoлa буд, ки пoдшoxaш кaрдaндy Чо^га дaxcoлa, дaр лaxни нигориш y як oxaнги тaaccyфи тaлx Ba гудозе шyнидa мeшaвaд. Тaaccyф, ки шoxaншoxии зaмoнe кyдрaтмaнд бoзичaи дacтoнe шyдaacт, ки Fyбoрe aз мexaнпaрacтИ нaдoрaнд. Бaxрoми Гурро aрaбxo oвaрдa бyдaнд, ^убодро xamoOT^K..

Aммo aз нигoxи Прокопий зoдaи Kaйcaрияи Фaлacтин Cyxaрo (xaмин тaвр дaр кирoaти Прокопий) дaр Maдoин он бор кyштa нaмeшaвaд. Бино бa нигориши ин мyaллиф Cyxaрo бa зaмoни тaлoшxoи Xycрaви Кубодон ^в^ерво^ бaрoи гycтaриши нуфуз дaр Koлxидa (Лaзикa, Грузияи FaрбИ) чун caркaрдa гуфту гузоре бо румиён дошт. Чунончи y, шояд чун шaxcи acocии мyзoкирaкyнaндa, иcрoр мeкaрд, ки «ин иёлaт aз дер боз дaр тacaррyфи Эрон бyдaacтy рум^о бa зур онро Facб кaрдaaндy бе xeч дaлeли мyвaччax онро нигox дoштaaнд». Pyмиxo aз ин мaвзeъгирИ бaрoшyфтaнд. «Ba вaкгe cyxaн aз вacoяти (вaлиaxд шyдaни) Xycрaв бa миён oмaд, изxoр дoштaнд, ки: «мутобики оини вахшихо (барбарон) xoзир бa кaбyли вacoяти вaй xacтaнд. Бa шyнидaни ин пешншод aгaши xaшми эрoниxo шyълaвaр гардид Ba тоби тaxaммyл aз онон рaфт. Ba xaр ду тaрaф aз xaм чудо шyдaнд Ba бa тaрaфи кишвaрxoи худ xaрaкaт нaмyдaнд». Чунин cyрaт гирифтaни кор дaр дили Aнyшeрвoни чaвoн, ки вaлиaxд буд, эxcocи Faзaбрo бедор мeкyнaд Ba y кacaм мexyрaд, ки интиком xoxaA гирифт.

üac aз ин мoчaрo мyбaдoн Cyxaрoрo дaр нaзди Кубод мyттaxaм ажганд, ки y aмдaн Ba бе ичoзaти шoxaншox мaвзyи Koлxидaрo бaрдoштaacт, то пaймoни cyлx бacтa нaшaвaд. Инчунин мyбaдoн Cyxaрoрo мyттaxaм мекушнд, ки бо X,eпaгиyc фириcтoдaи румИ музокироти пинxoнИ дoштaacт. Myбaдoн бa шoxaншox тaлкин мeкyнaнд, ки Cyxaрo бо aкди пaймoни cyлx Ba ^були вacoяти Xycрaв aз тaрaфи импeрaтoр мyxoлифaт мeкyнaд. Зиёдa aз ин дyшмaнoни Cyxaрo бa гaрдaни y гyнoxxoи дигaррo низ бор мекутанд Ba уро бa мyxoкимa мeкaшaнд. Xaмa дoвaрoн бa ^вли Прокопий дyшмaнoни Cyxaрo бyдaнд. Cyxaрo мaрдe мaFрyр Ba xyдпиcaнд буд. Дyшмaнoни вaй уро «aз шaриaти зaрдyштИ» xaм бaрoвaрдaнд. Гyфтaнд, ки y худоёни гуногунро пaрacтиш мeкyнaд. Зиёдa aз ин «вaкгe xaмcaрaш вaфoт кaрд, уро бaр хилофи оини эрониён, ки бa хок cyпoридaни мyрдaгoнрo мaнъ кaрдaacт, бa хок cyпyрд». Кубод чунон ки дaр caрчaшмaxoи aрaбию мycyлмoнИ xaм xacт, xeч икдоме бaрoи тачот дoдaни Cyфaрoй нaмeкyнaд. Х^мин тaрик нaxycтин Ba охирин coxиби мaкoми «cипaxcoлoри кул» кyштa мeшaвaд [15, c.55-56].

Baлe чунон ки дaр cимoxoи дигaр xaм мебинем, ривоягаои Фирдaвcию мyaллифoни caрчaшмaxoи aрaбию мycyлмoнИ aз ЯъкубИ то Xoндaмирy Mирxoнд дaр бoрaи фaрчoми рузгори Cyфaрo якcoн нaмeбoшaнд. Бояд гуфт, ки дaр ин мaъxaзxo ривояти Прокопий дaр бoрaи фaрчoми рузгори Cyфaрo инъикoc нaёфтaacт. Дaр caрчaшмaи ибтдои acри XIII «Taъриxи Taбaриcтoн» -и Ибни Иcфaндиёр ривоят мeшaвaд, ки Cyфaрo тaxдидрo бa чони худ тй мeбaрaд Ba бо пиcaрoни худ бa Taбaриcтoн фирор мeкyнaд. Дaр он чо гyмoштaгoни Кубод бa пaxлaвoн Ba caрлaшкaр зaxр мeдиxaнд [21, c.200].

Он, ки xoнaдoни Cyфaрo Ba худи Cyфaрo буд, инкор кaрдa нaмeшaвaд. Baлe бaъзe мyxaккикoн aкидa пeшниxoд кaрдaaнд, мaвзyи кини Пируз шояд ажга бoшaд. Гуё Cyфaрo нaмeтaвoниcт бa чaнги Xa^rn^^^ ки дaр aвчи икгидор бyдaнд, рaвaд. Aммo то киёми Aнyшeрвoн, ки чaнд шле мoндa буд, xaгирaи тaъриxии xanw^ эронИ мебоист ягон caxифaи рушноИ xaм дoштa бoшaд. Зеро rnc Шопури II, caрфи нaзaр aз пoдшoxии Бaxрoми Гур, ки то чое фишори турконро дoштa буд, caxифaxoи рушноИ кaмгaр бa мyшoxидa мeрacaнд. ^^оми тacвири шикacтxoи дaвлaтдoрИ дaр xaгирaи тaъриxии xaлкxoи эронИ caxифaxoe пaйдo мeшaвaнд, ки эътибори ин xaлкxoрo нигox мeдoрaнд. Mиcoли рaвшaнтaрин «эрoнитaбoр» бaрoвaрдaни Иcкaндaри MaкдyнИ, ки хоки Эрoншaxррo бexтa буд. Бa дeриxo бoфтaндy нaвиштaнд, ки Иcкaндaр F0cиб нaбyд, «тaбoри пoдшoxии эронИ» дошт. Дуруст, мoдaрaш дyxтaри Фaйлaкyc буд, aммo пaдaрaш Дорои II пaдaри Дорои Ш пoдшoxи охирини xaxoмaнишИ буд...

АДАБИЁТ

1. Aгaфий, О цaрcтвoБaнии Юcтиниaнa, M-Лeнингрaд, 1953, 232 c.

2. БaлъaмИ AбyaлИ, «Taъриxи TaбaрИ», Texрoн, 2001, ч.1, 824 c.

3. Библия, Бытие, raaBa 4 i.

4. БундорИ, «am^o^i^a», Kox^a, 1932, ч.2, 348 c.

5. Гeрoдиaн.Иcтoрия импeрaторcкoй Блacти посте ^рга, M.., 1996. 30i c.

6. Дяконов M.M. Очерк иcтoрии древнего Ирaнa, MoœBa, 1961, 457 c.

7. Ибн Хурдодбеж, «Kитoбy-л-мacoлик га-л-мшолик», Лейден, 1889,548 c.

8. Kриcтeнceн A. Эрон дар зшони Cocoниён, Texрoн, 1980, 464 c.

9. Haдyшaн Myxaммaд AлИ ИcлoмИ «ЗиндaгИ Ba мaрги пaxлaвoнoн дaр «Шox;нoмa», Texрoн, i 970

10. HaршaxИ Aбy Бaкр, Taъриxи Бухоро, tarikhema.org,

11. ii .HaршaxИ, Taъриx Бухоро, Kox^ia, бе coли нaшр, .41 c.

12. Шлдеке, «Taъриxи Эрон Ba aрaбxo бa зaмoни Cocoниён», Texрoн, 1980, 774 c.

13. Шзомии ГaнчaБИ, «XycрaБ Ba Ширина», „Hymarfe, 1983, 463 c.

14. Прокопий Kecaрийcкий, Boйнa c пeрcaми, MoœBa, 1993, 578 c.

15. Прокошу^ Ч,aнгxoи Эрон Ba Рум, Texрoн, 1987, 225 c.

16. Оитилит Иешу, Хронига, Лeнингрaд, 1940, 30 c.

17. Саолиби Абумансур, «Гурару ахбори мулуки-л-фурси ва сиярихим» ё «Шохнома»-и Саолиби, Душанбе, 2014, 441 с.

18. Фирдавсй, «Шохнома», Душанбе, 1964, ч. 1,468 с.

19. 19 Фирдавсй, «Шохнома», Душанбе, 1966, ч. 7, 662 с.

20. 20.Фирдавсй, «Шохнома», Душанбе, 1990, ч. 8, 612 сах.

21. 21 Гафурй Ризо. «Таамуле бар саргузашти Суфаро», фаслномаи «Забон ва адабиёти форсй» соли 22, шумораи 77. 24 с.

22. Хрфиз, Куллиёт, ganjoor.net. газали 105.

СУФАРОЙ И ПОПЫТКИ ИСПРАВЛЕНИЯ ДЕЛ ИМПЕРИИ

Суфарой, с разочтениями имени в источниках, возможно является прообразом Бахрам Чубин воненоначальника конца шестого века VI, пытавшегося по своему остановить развал Сасанидской империи. Суфарой появляется на исторической арене, естественно не без художественного осмысления, с конца времени правления Пируза I до начала второго восшествия на престол Кавада отца Ануширвана.

И в художественном и в историческом изложении, включая римских и греческих авторов, Пируз I по неопытности в военном деле, погибает в бою с эфталитами. В плену у врага останется свита Пируз I и малолетний Кавад, будущий шахиншах. Известно, что это произошло в 484 году, где- то на правобережье реки Амударья

Пируз I был первым Сасанидским царем, погибшим на поле сражения. По сути дела, престол великой империи остаётся без достойного царя. Валаш был молодым, а Джамаспу, которого поставили на место Кавада в первом его царствовании, по Фирдоуси было всего десять лет. Всё это время державой управлял военачальник Суфарой представитель знатного рода из Шираза. Он организует и совершает поход против эфталитов, чтобы отомстить за смерть Пируза I и освободить пленных, включая главного мага и сестру Пируза.

Суфарой совершает удачный военный поход, заключает очередной мир с эфталитами или турками. По возвращению в Ктесифон Суфарой смещает Валаш и ставит на его место Кавада. Кавад, судя по Прокопию сохраняет жизнь брату, но выкаливает ему глаза.

Так как фактически империей правил Суфарой, Каваду советует избавиться от него. Суфарой был прикончен с ведома и даже в присутствии шахиншаха. Сторонники Суфарой по Фирдоуси поднимают бунт и смещают Кавада.

Ключевые слова: Суфарой, Кавад, Пируз, Валаш, Шираз, эфталиты, Аму-дарья, Фирдоуси, Табари, Прокопий, военачальник, поход.

SUFAROY AND ATTEMPTS TO RECTIFY THE AFFAIRS OF THE EMPIRE

Sufara, with the disappointment of the name in the sources, is possibly the prototype of Bahram Chubin, the leader of the late sixth century VI, who tried to stop the collapse of the Sassanid Empire in his own way. Sufaroy appears on the historical arena, naturally, not without artistic comprehension, from the end of the reign of Piruz I to the beginning of the second accession to the throne of Kavad byfather Anushirvan.

Both in artistic and historical presentation, including Roman and Greek authors, Piruz I, due to his inexperience in military affairs, dies in battle with the Hephthalites. In captivity, the enemy will remain the retinue of Piruz I and the young Kavad, the future shahinshah. It is known that this happened in 484, somewhere on the right bank of the Amu Darya River.

Piruz I was the first Sassanian king to die on the battlefield. In fact, the throne of a great empire is left without a worthy king. Wallash was young, and Jamasp, who was put in the place of Kavad in his first reign, was only ten years old according to Ferdowsi. All this time, the power was ruled by the military leader Sufara, a representative of a noble family from Shiraz. He organizes and undertakes a campaign against the Hephthalites in order to avenge the death of Piruz I and free the prisoners, including the main magician and sister of Piruz.

Sufaroy makes a successful military campaign, concludes another peace with the Hephthalites or Turks. Upon his return to Ctesiphon, Sufaroy displaces Wallash and replaces Kavad in his place. Kavad, judging by Procopius, saves his brother's life, but gouges out his eyes.

Since Sufara actually ruled the empire, Kavad advises to get rid of him. Sufara was killed with the knowledge and even in the presence of the Shahinshah. Sufaroy's supporters over Ferdowsi revolt and depose Kavada.

Key words: Sufaroy, Kavad, Piruz, Valash, Shiraz, Hephtalites, Amu Darya, Ferdowsi, Tabari, Procopius, military leader, campaign.

Сведение об авторе:

Юлдошев Абдулло Курбонмаматович - Таджикский национальный университет, кандидат филологических наук, доцент кафедры истории таджикской литературы. Адрес: г. Душанбе, проспект Рудаки 17. E-mail: romish2004@inbox.ru, Телефон: (+992) 939914949.

About the authors:

Uldoshev Abdulla Kurbonmamatovich - Tajik national university, candidate of philology, associate professor department of the history of Tajik literature. Address: 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Avenue 17. Е-mail: romish2004@inbox.ru, Phone: (+992) 939914949.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

ФИРДАВСЙ ВА ШЕКСПИР: ^АМГУНАГИИ АСАР^ОИ ЛИРИКИ

Шозиёева Г.П.

Институти омузиши масъалауои давлатуои Осиё ва Аврупои АИ ЦТ

Дар сахифахои таърихи адабиёти чахон танхо ашхоси ангуштшумор тавонистанд, номи хешро абадй гузоранд. Хаким Фирдавсй ва Вилям Шекспир аз зумраи чунин бузургон мебошанд, ки садсолахо бо ашъори нотакрорашон маълуму машхур хастанд. Ин ду ситораи дурахшони адабу фарханг ва маданияти Шарку Гарб на танхо бо осори калонхачм, балки аз чихати маъно пурмазмуну арзишманд ба дили оламиён рох ёфтаанд. Харчанд нобигаи Гарб дорои чандин асари нотакрор бошад хам, Хакими бузурги Шарк зиёда аз 50 достони бузург дар асари безаволи худ «Шохнома» ба назм даровардааст.

Муаррих, мутарчим, ховаршинос ва шоири эронй Саид Нафисй (1896-1966) мавкеву мартабаи ин ду шахсиятро гиромй дониста, макоми Фирдавсиро ба Хомер, Вергилий, Шекспир, Данте, Сервантес, Шиллер, Пушкин, Лермонтов ва дигарон баробар донистааст. Саид Нафисй соли 1934 вакте, ки Иттифоки Шуравй хазораи Абулкосим Фирдавсиро, махз бо супориши И.О. Сталин чашн мегирифт, рочеъ ба нобигаи Шарк чунин суханхоро таъкид кардааст: «Абулкосим Фирдавсй бо ашъори пурмазмуни худ ба адабиёти чахон таъсири беандоза калонро расонд» [4, с. 105].

Рочеъ ба мавкеи хос ишшл намудани чунин олихимматони классикии фархангу тамаддуни худ олимон ва донишмандони зиёд андешаронй намудаанд. Дар баробари олимону пажухишгарони Шарк, мухаккикони Гарб низ пахлухои зиёдро ифшо намуданд. Хатто дар минбархои баландтарини чахонй аз чониби донишмандон, олимон ва сиёсатмадорон рочеъ ба бузургии нобигаи бузурги Шарк Фирдавсй бахои арзишманд дода шуданд. Хангоми чашн гирифтани 1000-солагии «Шохнома»-и Фирдавсй ^мудири кулли созмони чахонии ЮНЕСКО Федерико Майор Зарагоза (Federico Mayor Zaragoza дар Симпозиуми чахонй чунин гуфтааст: «Хазор сол кабл аз Ренессанси (Эхёи) Гарб, пеш аз^асри XVIII давраи равшангарй, яъне пеш аз таваллуди Рене Декарт (René Descartes 1596-1650) , Волтер (1694-1778) шоири Шарк Фирдавсй андешахо рочеъ ба хирад гуфтааст. Шоири бузурги Шарк суханро чунон баён намудааст, ки хонандаро бе ихтиёр шефтаи хирад месозад. Ман аз он лахзае, ки «Шохнома»-ро хондам, эхсос кардам, ки бо як асари комилан пур аз маънй ва вокей ру ба ру хастам» [1, с.52]. Федерико Майор Зарагоза суханхои худашро бо байтхои Хаким Фирдавсй чамъбаст менамояд:

Сухан чун баробар шавад бо хирад,

Равони сароянда ромиш барад. [2, с.6].

Албатта кобили зикр аст, ки хам Фирдавсй ва хам Шекспир тавонистанд дар хар давру замон сухани хакикии таърихй, ки силсиламавзуъхои чолибро касб менамоянд, ба оламиён пас аз худ ба ёдгор бимонад.

Чи тавре ки медонем, Хаким Фирдавсй (935-1020) зиёда аз шашсад сол пеш аз Вилям Шекспир (1564-1616) хаёт ба сар бурдааст ва осори мондагорашро зимни дастрасй ба сарчашмахо, китобхонахо ва бойгонихои бостонии ниёгони худ таълиф намудааст. Пас аз офаридани асари таърихи бостони Шарк «Шохнома», дигар мухаккикони дунё, ба мисли Шекспир, Пушкин, Диккенс, Чернишевский ва дигарон аз он бархурдор шуда, таъсир гирифтанд.

Мухаккики сербй Лчилчана Седлар (Ljiljana Sedlar), ки бештар ба тахкики Вилям Шекспир машгул мебошад, корхои зиёди илмиро анчом додааст ва дар баробари ин таъсири адабиёти хоричй, ба вижа адабиёти форсу точикро ба осори В. Шекспир дакик ва амик нишон додааст. У хамосаи Фирдавсй «Шохнома», ки таърихи бонуфузи Эронро то давраи ба охир расидан, яъне то асри XI дар

* Федерико Майор Зарагоза (Federico Mayor Zaragoza - олим, кимиёшинос, сиёсатшинос, шоир ва нависандаи машйури испанч. Иаштумин мудири кулли созмони Fайонии ЮНЕСКО (1987-1999) ** Рене Декарт (René Descartes 1596-1650) - файласуф, риёзидон ва физики фаронсавч

*** Вольтер (1694-1778) номи аслиаш Франсуа Мари Аруэ - файласуф, муаррих, шоир ва нависандаи бузурги фаронсафч

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.