Научная статья на тему 'ВЗГЛЯД НА ЖИЗНЬ И ЛИТЕРАТУРНОЕ НАСЛЕДИЕ КАЛИМ КАШАНИ'

ВЗГЛЯД НА ЖИЗНЬ И ЛИТЕРАТУРНОЕ НАСЛЕДИЕ КАЛИМ КАШАНИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
31
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КАЛИМ КАШАНИ / ТИПЫ ПОЭЗИИ / ГАЗЕЛИ / СТИХИ / ИНДИЙСКИЙ СТИЛЬ / ПЕРСИДСКО-ПЕРСИДСКАЯ ЛИТЕРАТУРА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шукурова Зайнура

В статье на основе литературных и исторических источников приводится краткая биография и литературное наследие одного из представителей индийского стиля - Калими Кошани. В процессе изучения литературного наследия поэта необходимо изучать его роль в развитии индийского стиля и развитии особенностей этого нового литературного стиля.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

A LOOK AT LIFE AND THE LITERARY HERITAGE OF KALIM KĀŠĀNI

The article, based on literary and historical sources, provides a brief biography and literary heritage of one of the representatives of the Indian style - Kalimi Koshani. In the process of studying the poet's literary heritage, it is necessary to study his role in the development of the Indian style and the development of the features of this new literary style.

Текст научной работы на тему «ВЗГЛЯД НА ЖИЗНЬ И ЛИТЕРАТУРНОЕ НАСЛЕДИЕ КАЛИМ КАШАНИ»

Currently, A. Dekhoti also ignores more extensive moral conclusions (fables «Monkey and Glasses», «Peasant and Snake», «Cat and Cook», etc.). We were not able to identify any patterns in the accuracy of the translator reproducing the moralformulas of the originalfables.

Currently, Tajik translators ignore the more extensive moral conclusions of the works of the Russian poet and writer. We were not able to identify any regularities in the accuracy of the translator's reproduction of the moralformulas of the original verses of the Russian poet.

Keywords: fables, N.S. Tichonov, moral issues, problems, characters, Tajik language.

Сведение об авторе

Аминов Фарух Гозиевич - Преподаватель общеуниверситетской кафедры русского языка Таджикского государственного университета Садриддина Айни Тел. (+992) 905330650 About the author

Aminov Farukh Gozievich - Lecturer, Department of Russian Language and Literature, Sadridin Aini Tadjik State University Tel: (+992) 90533066

НИГОХЕ БА РУЗГОР ВА МЕРОСИ АДАБИИ КАЛИМИ КОШОНЙ

Шукурова З.

Донишгощ давлатии Хуцанд ба номи академик Бобоцон Fафуров

Маликушшуаро Мирзо Абутолиб Калими Кошонй (зодаи шахри Кошони Эрон, замони зиндагиаш 1593-1651) дар таърихи адабиёти форсу точик бо ном ва тахаллуси Толиби Калим шухрат дорад ва аз бузургтарин суханварони асри XVII мебошад. У дар манобеи адабй ва илмии кадим ва чадид бо унвонхои «Халлокулмаонии сонй» ва «Фанни охирин сахфаи китоби шоирй» ёд шуда, дар зиндагиаш ба мартабаи маликушшуароии дарбори Шохичахон (1627-1658) расидааст.

Онхое, ки оид ба зиндагиву ва мероси адабии Калим навиштаанд, парвардаи Хамадон ва тахсилкардаи Шероз будани уро хеле равшан таъкид кардаанд. Абёти худи шоир ба мусофирати пайвастаи у дар шахрхои Эрон ва дар хаёли мухочирати Хиндустон карор доштанаш ишора доранд: Дар хоки Ватан тухми муроде нашавад сабз,

Бехуда Калим ин хама саргарми сафар нест (2,73).

***

Дар ватани худ гухар обилае беш нест, Кай ба Азизй расад Юсуфи нафрухта?! (2, 555)

Ин амр табиист, зеро хичрат ба Хивдустон дар он замон вокеан хам «Каъбаи максуд»-и ахли адаб махсуб мешуд. Аз ин нуктаи назар сафари аввалини Калим ба Хивд дар замони хукумати Нуриддин Чахонгир - падари Шохичахон сурат гирифтааст. Шоир дар хизмат ва сухбати яке аз амирони сохибному хунарпарвари замон - Шохнавозхон ба фаъолияти пурсамари эчодй мепардозад ва ба зудй «хумои хаёлоти дилпазир ва шахпари андешахои баландпарвози у ахли адаби он кишварро мусаххар месозанд» (5, 1171-1172).

Бо гузашти андак фурсат ин мамдухи Калим фавтида ва шоир мисли пештара аз дастгириву пуштибонй махрум гашт. Бинобар ин, ба Ватан бозгаштан хост: Калим, андар гарибй озмудй кимати худро, Кунун химмат биварз, ин зираро дигар ба Кирмон бар (2, 405). Ва ё:

Оворагии Калим хохам,

К-аз Хинд тавон ба Исфахон рафт (2, 60).

Ва ё:

Чунун хохад биёбон, санги тафлон хам хавас дорад,

Маро, эй бахт, ёрй кун, ба майдони Сифохон бар (2, 405).

Дар як китъаи шоир замони бозгашти у ба Ватан ба соли 1619 рост меояд:

Толиб зи хавопарастии Хинд

Баргашту суи матолиб омад.

Таърихи таваччухи Ирокаш

«^вф^ рaфики ^либ» oмaд.

Аз ишoрaи дигaри шoир чунин бaрмеoяд, ки дидoри Вaтaн Ba ëрy ^crc^ мyддaте дилу рухи yрo тacхир менaмoяд. У xaмчyн мaфтyн Ba шефтaи диёри aзизaш xan-o мyддaте дaр дил oрзyи зиндaгии якyмрa дaр Иcфaxoнрo пaрвaрoнидaacг: Дигар Кадим aгaр зи лaгaдкyби xoдиca, Чун cyрмa мешaвaд зи Сифoxoн нaмерaвaд(2, 271).

Aммo гyзaшти вaкт бoри дигaр хaëли шoиррo бa caфaри диёри Х,инд aнгезa дoд. Аз ин ру, гзми мyрoчиaтaш бa oн кишвaр тoрaфт aфзyдa, дaр кaлбaш пoбaрчo гaшт Ba nac гз ду coл бa ин кишвaр руй oвaрд. Ишки беaндoзa бa ХинДycтoн хеч rox ёди вaтaнрo aз зaмирaш нaшycгa, xaмешa 6o хaëли зoдгox,aш мезиcтaacг:

MaB^aM, ки caфaр aз вaтaнaм дур нacoзaд, Овoрaгиям бoиcи дурй зи Вaтaн нест(2, 76).

Дилбacтaгии шoир бa вaтaн дaр aшъoри дaврaи oxирxoи yмрaш бoз xaM бештaр бa эxcoc мешaвaд. Дaр ин зaминa y тaxaммyли мaшaккaт Ba рaнчy aзияти вaтaнрo aз бевaтaнй Ba xичрoн бaртaр дoниcгaacт:

Дaр ин меxнaтcaрo чун нoл aгaр чoxaт вaтaн бoшaд, Бa фaркaт тир aгaр бoрaд, нaëй aз вaтaн берун(2, 536).

Дaр caфaри дyвyми Хиндуогон Абутолиби Кaлим бa хидмaти Мир Чумтаи Шaxриcтoнй пaрдoхтaacт, ки 8з бyзyргтaрин рyкнxoи дaвлaти Ч,axoнraр Ba зoдaи Иcфaxoн мaxcyб мешуд. Дaр xaмин зaмoн шyxрaти шoирии Кaлим aфзyдa, 6o aмри Шaxичaxoн coли 1647 мaликyшшyaрoи дaрбoр тaъйин гaрдид.

Зиндaгии шoир дaр дaрбoр aз чoниби мyaллифoни caрчaшмaxo Ba мyxaккикoни ocoри Кaлими Кoшoнй тaърифy тaвcифи зиёд шyдaacт. Aммo шoир aз тaкдири худ чaндoн кoнеъ нaбyдa Ba 4oe бa интикoди дaрбoр пaрдoхтaacг:

Бo гугаш гaр зиннaти рaнг acг, aз бу мyфлиc acг, Эй Кадим, aз бaргy coмoни бaxoри мo мaпyрc! (2, 411)

Аз иртибaгaш бa дaрбoр низ рaвшaн cyхaн рoндa, хyдрo «мурги кaбoб дaр K^ac» гyфтaacт, ки рaxoй aз oн нaдoрaд:

Зaмoнa шoирaм aр кaрд, з-y нaмерaнчaм, Чй кaрдaме, aгaрaм шoири raAo кaрдй?! Дaр ин зaмoнa, ки мурги ^6o6 дaр кaфac acт, Кaлим, фикри рaxoй ту aз куф тардй? !

Дaр мaвриди шyxрaти шoир берун aз мaрзy буми Хинд, xoca дaр Эрoнy Moвaрoyннaxр Ba дигар кишвaрxo xaнyз дaр зaмoни зиндaгияш биcëр ишoрaxo cyрaт гирифтaacг. Аз чyмлa, эътибoри шoир дaр нaзми фoрcизaбoн тaвaччyxи иддaи зиёди тaзкирaнaвиcoнрo чэлб кaрдa буд. «Хитоби xaллoкyлмaoнии coнй Ba ycгoди эрoниëн дaр cyxam» бyдaни Кaлим дaр «Myзaккир-yл-axбoб»-и тaзкирaнaвиcи acри ХУ11 Maлеxoи Сaмaркaндй бaр эътибoрy нуфузи xaрчи бештaри шoир дaр тaъриxи aдaбиëги фoрcy точик рaвшaн ишoрa мекушд. Бешyбxa, aз диди мo, oн чи Кaлимрo дaр бaйни cyxaнcaнчoни кaдим эътибoри xoca бaxшидaacг, «мaзoмини ибдoи бешyмoре»-cг , ки дaр aшъoрaш зиёд бa кoр рaфтaaнд (6, 648). Дaрëфти лaкaби бузурги шoирии «Хaллoкyлмaoнии шнй» бa Кадим дaр мaнбaъxoи aдaбй чoйгoxи мумтози yрo nac aз шoири мaърyфи кaрни Х111 Кaмoлyддин Иcмoили Иcфaxoнй - «Хaллoкyлмaoнии aBBan» мyкaррaр менaмoяд.

Maлеxo xaмзaмoн aз мyътaк;идoни зиёди aшъoри Кaлими Кoшoнй дaр мaрoкизи мaдaнии Moвaрoyннaxр иттилoи муфид дoдa, aз эътирoфи бузургии y aз чoниби axли aдaб cyxaн рoндaacг. Ин эътибoри шoир тo бa 4oeCT, ки aбëги y мaвриди aндешaи aмики axли мaънй кaрoр гирифт^ дaр чигyнaгии aфкoри рaнгинaш бaxcxo cyрaт гирифтaaнд. Аз ин чиxaт шеъри Кaлим дaр шкду cyxaнcaнчии зaмoни xyдaш низ кддру мaнзaлaти бештaре дaрëфтaacг. Бa шyxрaти шеърaш чунин ишoрa мекyнaд:

Сaxл бoшaд мaмлaкaтгирй бa имдoди ranox,

Нoми мaн тaнxo тaмoми иклими Эрoнрo гирифт(2, 61).

Ин нyктaрo низ бoяд бa нaзaр шрифт, ки чoйгoxи Кaлими Кoшoнй дaр мaнoбеи тaъриxию aдaбии гyзaштa Ba ocoри илмии мyxaкк;ик;oн бинo бa caбaбxoи гyнoгyн якcoн aрзëбй ташуд^е^

Macara^ Ризoкyлиxoни Хидoят дaр «Maчмaъ-yл-фycaxo» Ba Лу^^^еки Озaр дaр «Отaшкaдa» дaр чунин мaвк;еъ к;aрoр гирифтaaнд. Xycyca^ мyaллифи «Отaшкaдa» зимни тaъйини мaк;oми Кaлим «шyxрaти cyxaнвaрй Ba кaмoли эътибoр»-и yрo нa дaр бaлaндии aшъoрy aфкoр Ba xyнaри шoирй, бaлки дaр нaздикй бa xoнaдoни пoдшoxй aрзëбй кaрдaacг. Ин мaтлaб as чoниби тaзкирaнигoрoн Ba пaжyxишгaрoни дaврoни бaъдй Myxaммaд Тoxири Hacрoбoдй («Тaзкирaи Hacрoбoдй»), Шиблии Hyъмoнй («Шеър-yл-Aчaм»), Хycaйн Пaртaви Бaйзoй (пешгyфтoри «Девoни Кaлими Кoшoнй») Ba Faйрa пaзирyфтa нaшyд. Аз ин чиxaт, бa xarç^arn axвoли шoир дaр aшъoрaш низ ишoрa рaфтaacг.

Тaзкирaнaвиcи acри Х1Х-и точик ^>рй Рaxмaтyллoxи Boзеx дaр «Тyxфaт-yл-axбoб фи тaвкирaт-yл-acxoб» низ бa xaмин мaънй ишoрaт кaрдa, нaвиштaacт, ки «чун мaнcaби мaликyшшyaрoии Хиндycгoн бa Mирзo Абутолиби Кaлим рacид Ba yрo бa зaр кaшидaнд, xaмчyнoн мегyфтaнд, ки «xyшo бa xoли гyзaштaгaн, ки мaликyшшyaрoии Кaлимрo нaдидa рaфтaнд Ba кacерo, ки бoиcгй aB xaлкaш бaркaшaнд бa зaр кaшидaнд». Ba дaр ин axa низ xaрифoни зaриф бa aмcoли ин нyкaги xacyдoнa Ba кaлaмoти нoинcoфoнa мyтaрaнним Ba мyтaкaллим бyдaнд» (В, 37-3В).

Бa зиндoни Бечoпyр aфтoдaни Кaлим 6o тyxмaти 4ocyrä дaр мaтлaи зерини к;acидaaш oмaдaacг: Фaлaккaдрo, шмепурш, ки гaрдyн Чaрo oзyрд мoрo бе мyxoбo?! (1, 249).

Ин Ba aбëги дигaри шиквoй низ бaëнгaри иxтилoфy мyбoризaxoи мaънaвй дaр зиндaгии шoир, фaрoгири лaxзaxoи вoк;еии xaëi Ba xa^rçam xoли бoтинии уст. Aгaр, aß як тaрaф, ХинДycтoн ниcбaт бa вaтaни acлиaш бoиcи фaрoxaм oвaрдaни шaрoитy имшнияти беxтaр мyaррифй шyдa бoшaд, aз тaрaфи дигaр, ин кaлaмрaв xaргиз дaрмoнбaxши дaрдxo Ba мaйлy aрмoнxoи y нaбyдaacг: Зaмoнa кист? ! фaлaк чист? ! Шaрм дoр, Кaлим, Аз ин ду cифлa чй тaбъи бaлaнд шиквacaрocт?!(1, 229)

Оxирxoи умри Кaлим дaр яке aз гyшaxoи Кaшмир пacи caр шуд, умри бoк;имoндaaш дaр oн «чaннaти руи зaмин» бa пoëн рaид. Шиблй бaр oн aCT, ки Кaлим дaр рикoби Шoxичaxoн бa Кaшмир рaфтa, бa дaрaчaе мaфтyн Ba oшики мaнзaрaxoи xaмешaбaxoри oн мaквеи дилкaш гaшт Ba aз шox илтимocи ичoзaт бa cyкyнaти xyдрo дaр ин ддер нaмyд. Myxaммaд Тoxири Hacрoбoдй бaр oн ишoрaт дoрaд, ки «дар oxир куфте бa xaм рacoнидa, мoxиëнa бa 4Hxara y мyaйян кaрдa, дaр oн 4o фaвт нaмyд» (9, 220-221). Бaйги зер гyвoxи кaнoрa чуагани шoир aз «дaрëи беxocил»-и дaрбoр, пaнoxaндaгиaш бa гyшaи aмнy ocoиш acг:

Рaфт yмрaм дaр caфaр чун мaвчy нaтвoнaм, Кaлим, Гyшaи aмне дaр ин дaрëи беxocил гирифт! (2, 85)

Штр nac a8 зиддияту мyбoризaи бaйни худ Ba axли дaрбoр гу бa умеди rn^o кaрдaни «эътибoр» «бaxти шур^ш aзми caфaри Кaшмир кaрдaacт: Суди caвдoи нaмaк мoрo cyи Кaшмир бурд, Эътибoре бaxти шур oн 4o мaгaр пaйдo кyнaд? ! (2, 340)

Дaр caрчaшмaxo рoчеъ бa чигyнaгии вaвъи зиндaгй Ba мyддaти xaëги шoир дaр Кaшмир ^риб иттилoе бa нaвaр нaмерacaд. Аз диди Шиблии Hyъмoнй Шoxичaxoн шли 1055-и xичрй дyбoрa бa ^шмир oмaд Ba Кaлим бa y к;acидaе 6o нoми «Пoдшoxнoмa» бaxшидa, 4oœa бa дacг oвaрд.

Бo ин xaмa Абутолиби Кaлим 6o хулку aтвoри пиcaндидa, зoxири пyрчoзибa, мaънaвияти Faнию инcoндycтoнa Ba aъмoли зебoпaрacгoнaaш т^ряг ëфтa, кacерo тaънaвy xaчви дурушт нaкaрдa, xaргиз шеъррo бaрoи тaxкирy xoрии инcoн бa кoр нaбyрдaacг: Гaр xa4B нест дaр cyxaни мaн, зи aчз нест, Хaйф oядaм, ки зaxр дaр oби бaк;o кyнaм. Тaнбеxи мyнкирoни cyxaн метaвoн, Кaлим, ^р aждaxoи xoмa бa orao рaxo кyнaм.

Дaр caрocaри девoни y тaнxo як rç^raa 6o томи «Дaр мaъзaрaт aв нaрaфтaн бa xoнaи Сaид Алии Удй бa тaрики мyтoибa») бa чaшм рacид, ки ин мyтoибaи нaмaкини шoир 6o caнoеи кинoяю тaъриз, иршли мacaл Ba тaфcир эчoд шyдa, oдoбy axлoк;и xaмидaи инcoнй чoи нaмoëн дoрaд: Ha cyрoxй FynFyre дoрaд, нa coFaр xaндaе, Гуш чaндoне ки бaр бaвми xaрифoн мениxaм. Аз куф мaрxaм биëбaм чун зи мaFЗи ycгyxoн ny^a меoрaм, бa руи дoFи xирмoн мениxaм? !

Умеду oрзyxoи тачиби Кaлим дaр пирй бa xoривy мaлoлaт мyбaддaл гaшт. У aз бaxт нoлидa, бa xaвoр xacрaтy нaдoмaт Ba aфcyc aв зиндaгиaш rnTO4a мегирaд: Чaшм бaр беxбyди пирй дoштaм, oн xaм шшуд,

Корвони умр рaфтy бaxти мо дaр хоб монд! (2, 173)

Ин BacMara шоир чонгудоз acт Ba ин мaъниро бeштaр бозмекушояд:

Зyбдaи охли хунор, эй он, ки бо caд дмдa чaрx,

РУзу шaб хойрон бyвaд aз донишу фaрx,aнra ту!

Ин, ки ëрон мeкyнaнд aз омaдaн похлу тихй,

Неет мaкcyдe бa Faйр aз хифзи ному нaнги ту!...

Хдр кй як рох cози ношзи туро бишнид, гуфт:

«Уд aгaр дaр отaш aфтaд, бех, ки aндaр чaнги ту!»(1, 251)

Колим нaфaри бохиммоту нaзaрбaлaнд Ba caxовaтмaнд acг, ки дaр тозкирохо cafe ëфтaacт. Лз чумдо, оз диди Мухдммод Тохири Нacрободй «Колим бо инъомот caрaфроз мeгaрдмд, оммо томомро caрфи фукоро мекорд». Сурудохои шоир хом чехрои уро бо фитроти водо Ba озодогии тачиб мeнaмоëнaнд. Лндешо Ba офкори шоир хомешо дор тaxти бaлaнди тaxaйюд Ba моънй caйр доронд.

Колим чун шaxcи шчиби покизорузгор, фургону xyшмyховaрa Ba мушфику инcонпaрвaр дор холкои ëрy дуогон Ba мxдоcмaндон - Соиби Тобрезй, ^удши Мошходй, Молики ^умй, Мирзо Чолоди Лcир, Мирчумдои Шaхриcтонй, Мир Мaъcyм Ba cyxaнcaроëни бaлaндпaрвози зомон будо Ba бо онон торхи дycгивy рофокот доштaacг. Соиби Тобрезй бо ин моънй ишорои докике дород: Бо Faйри Соибу Мaъcyми нyктacaнчy Колим, Дигар кй з-охди cyxaн мехрубони якдигaрaнд?!(1, 12)

Дор caрчaшмaхо кмтъaи пyрcyзy гудози шоири мошхури Хинд Faнии Кошмирй дор вaфоти Колим чой дород, cоди 1651 дор Кошмир cyрaт гирифтaacг: Хойф, к-оз дeвори ин гудшон тред, Тодибо, он булбули бOFM шъим! Рофту оxир xомaро оз доаг дод, Бе aœ той корд ин рохро Колим. Лшки хacрaт чун шмерезод колом, Шуд cyxaн оз мурдони Тодиб ятим! Хор дом оз шaвкaш диди охди cyxaн Чун зобони xомa мегардод дуним. Умрхо дор ëди у зери зомин Хок бор caр корд ^Удcмю Солим. Окибот оз иштиëкм якдигар Гоштоонд ин хор ce дор як чо муким. Гуфт тaъриxи вaфоги у Faнй: «Тури моънй буд рaвшaн оз Колима» (1, 12).

Теъдоди мeроcи горонбохои шиорро о^ори caрчaшмaхои одобй, оз чумдо «Тозкирои Нacрободй» оз 24 то 30 хозор бойт дониcгaaнд. Ношири дeвони шоир Хycaйн Пaртaви Бойзой хом боъди тохкики тудонй 24 хозор бойт будони ин ошрро тоъкид метамояд. Молехои Сaмaркaндй дор бозгуи микдори ошъори шоир муболото шмудо ододи aбëтaшро беш оз caд хозор дониcгaacг. Бо окидои Дyрaxшон Мохдй дeвони шоир шомили дох хозор бойг - шнч хозор бойг Faзaл, ноздик бо хозор бойт кacмдa Ba бокия тaркиббaнд Ba торчеъбонд acт. Мacнaвиëти у худуди ду хозор бойг acт, ки «Футухоти Шохичохон» Ba «Подшономо» дор бохри мугакориб cyрyдa шудоонд. Ин китоб хомон «Зофорномои Чохоншох»-и ^удши Мошходй бyдaacг, Bane умри у кифоягй шкорд Ba Колим онро токмил дод.

Дeвони Колими Кошонй дор тacхeх Ba мукоддимои Хycaйн Пaртaви Бойзой (1958) оз 8668 бойг дор о^ои Faзaл (585), рубой (88), китъо (42), кacмдa (31), мacнaвй (20), тaрчeъбaнд (1), торкиббонд (2) иборог acт. Лз ин бормеояд, ки дор эчоди Faзaл тобъ озмyдaacг. «Шaхaншохномa» ном мacнaвии у шомиди 15 хозор бойг ac^ ки Bycxae оз он дор Кмтобxонaи милдии Эрон нтждорй мeшaвaд.

Дacговaрдхои Колими Кошонй дор Faзaлнaвиcй Ba xycycмятх,ои xоcи эчодии у бо рушду тaхaввyди минбaъдaи шеъри корни XV11 мycоидaт нaмyдaacт. Дор ин ошъор дутфи cyxaн мокоми бештор дошт^ шоир бaëни дутфомезро дор ходди хунори бо^иди шоирй нигох доштaacт. Вой хомешо кушиш кaрдaacг, ки cyxaнро чоззоб бaëн номояд. Мeроcи Колими Кошонй имкон форохом овaрдa, ки xонaндa бо мyшaxxacоги мчгимоивy одобии зомон ошной пойдо номояд. Лшъори Колими Кошонй caршор оз моонии бо^онди ишку зебой Ba тacвирхои якдacгaнд. Лз нaxycгин хорфу хичои ошъорош ронгу нaкхaти xyшy гyворо бо чошму мошом мeрacaд.

У бо ошъори мaзмyнaн бaлaнд xyдро хомчун cyxaнвaри хунормонд муоррифй кaрдaacг, ки нaзaри рacо Ba биниши омики зиидaгмшиноcй дород. Эчодиëтaш форогири мaвзyоти шоир ишкй, axлокй, ирфонй, ишкй-ирфонй, хacбмходй, ичтимой оаг.

«Хaлдоккyдмaонии шни» эътироф шудони Колими Кошонй ишоро бо тобиоти бaлaнди эчодй Ba зaвки бaлaнди cyxaнвaрии шоир Ba эхcоcи caршор оз мухобботи вaй ниcбaт бо aдaбиëт бо шумор мeрaвaд.

Дар мачмуъ, Калими Кошонй яке аз намояндагони барчастаи сабки хиндй дониста мешавад, ки каломи вай саршор аз маънихои ноб ва тачассуми вежагихои хунарй ва бадеияги олй шинохта эъгироф гардидаасг.

АДАБИЁТ

1. Гули Хуршед / Ба чоп хозиркунанда, муаллифи пешгуфтор ва лугот Ш. Нуриддинов.-Душанбе: Ирфон, 1985.272 с.

2. Девони касоид, газалиёт, маснавиёт, мукаттаоти Абутолиб Калими Кошонй. Чопи аввал / Ба тасхех ва мукаддимаи Хусайн Партави Байзой.-Техрон: Китобфурушии Хайём, чопхонаи Рушдия, 1336.- 438 с.

3. Мутлак, Ш. Калими Кошонй ва сабки хиндй.-Техрон, 1366.

4. Нуъмонй, Шиблй. Шеър-ул-Ачам ё Таърихи шуаро ва адабиёти Эрон. Ч,илди севум / Тарчумаи Сайид Мухаммадтакй Фахрдоъии Гелонй.-Техрон, 1334.

5. Сафо, З. Таърихи адабиёт дар Эрон.-Чопи нухум.-Техрон, 1373 .-5/1 .-635 с.

6. Самарканда, Малехо. Музаккар-ул-ахбоб: Матни интикодй бар асоси чахор нусхаи мухим ба эхтимоми Камолиддин Айнй. Чопи аввал-Душанбе: Пайванд, 1385.-621 с.

7. Тавфик, С. Таърихи адабиёти Эрон. Чопи дуюм.-Техрон, 1388.-753 с.

8. Тухфат-ул-ахбоб фи тазкират-ул-асхоб. Таълифи Корй Рахматуллох Возех. Матни интикодй бо мукаддима ва тасхехи Асгари Ч,онфидо / Зери назари А. Мирзоев.-Душанбе: Дониш, 1977.

9. Тазкираи Насрободй. Таълифи Мирзо Мухаммад Тохири Насрободй.-Техрон: Армугон, 1317.-496 с.

ВЗГЛЯД НА ЖИЗНЬ И ЛИТЕРАТУРНОЕ НАСЛЕДИЕ КАЛИМ КАШАНИ

В статье на основе литературных и исторических источников приводится краткая биография и литературное наследие одного из представителей индийского стиля - Калими Кошани. В процессе изучения литературного наследия поэта необходимо изучать его роль в развитии индийского стиля и развитии особенностей этого нового литературного стиля.

Ключевые слова: Калим Кашани, типы поэзии, газели, стихи, индийский стиль, персидско-персидская литература.

A LOOK AT LIFE AND THE LITERARY HERITAGE OF KALIM KASANI

The article, based on literary and historical sources, provides a brief biography and literary heritage of one of the representatives of the Indian style - Kalimi Koshani. In the process of studying the poet's literary heritage, it is necessary to study his role in the development of the Indian style and the development of the features of this new literary style.

Keywords: Kalim Kashani, types of poetry, ghazals, poems, Indian style, Persian Persian literature.

Сведения об авторе:

Шукурова Зайнура - докторант (Phd), отдел филологических исследований Худжандского научного центра Национальной академии наук Республики Таджикистан, E-mail: komron.4422@mail.ru, тел. +992927934422

About the author:

Shukurova Zainura - doctoral student (Phd), Department of Philological Research of the Khujand Scientific Center of the National Academy of Sciences of the Republic of Tajikistan, E-mail: komron.4422@mail.ru, tel. +992927934422

ТАВСИФИ НУСХА^ОИ ХАТТИИ ДЕВОНИ БЕДИЛ ДАР КИТОБХОНА^ОИ ЧДХ,ОН

Одинаев О. Н.

Донишгохи давлатии Хучанд ба номи академик Б. Гафуров

Мирзо Абдулкодири Бедили Дехлавй яке аз шоирони барчастаи адабиёти форсй-точикй буда, дар баробари Соиби Табрезй яке аз ду куллаи баланди сабки хиндй аст. Бедил дар соли 1054 хк. (1644 м.) дар Патнаи Хинд ба дунё омад ва дар соли 1133 хк (1720 м) аз дунё рафт. Нуктаи аслй ва шоёни таваччух дар осори Бедили Дехлавй, маънии баланди ашъори уст, ки ба мушкилфахмиву серпечутоб будан машхур аст ва Бедил худ низ ба ин чанбаи осораш вукуф доштааст. Чуноне дар чое ишора мекунад:

Маънии баланди ман, фа^ми тунд мехо^ад,

Сайри фикрам осон нест, ку^аму кутал дорам [1, с. 1096].

Аммо бо вучуди ин хама куху кутале, ки дар осори у вучуд дорад хеч аз теъдоди донандагону хонандагони ашъораш коста нагардид ва баръакс дар миёни форсизабонон аз шухрати хоссае бархурдор аст. Яке аз далелхои махбубияти Абулмаониро метавон дар он

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.