Научная статья на тему 'СУҒОРИЛАДИГАН ОЧ ТУСЛИ БЎЗ ТУПРОҚЛАРДА МИШЬЯК БИОГЕОКИМЁСИ'

СУҒОРИЛАДИГАН ОЧ ТУСЛИ БЎЗ ТУПРОҚЛАРДА МИШЬЯК БИОГЕОКИМЁСИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
1
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
биогеокимё / элемент / провинция / концентрация кларки / миграция / аккумуляция / она жинс / элемент таркиби.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Сотиболдиева Гўзалхон Толибжоновна, Абдухакимова Хуснидахон Абдуллаевна, Nusratillayeva Sarvinoz Avazjon Qizi

Мақолада суғориладиган оч тусли бўз тупроқларда мишьяк элементининг биогеокимёвий хусусиятлари келтирилган бўлиб, унинг миқдори 0,8-1,9 мг/кг ни ташкил қилган ҳолда литосфера кларкидан 3 баробарга кам эканлиги аниқланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «СУҒОРИЛАДИГАН ОЧ ТУСЛИ БЎЗ ТУПРОҚЛАРДА МИШЬЯК БИОГЕОКИМЁСИ»

СУГОРИЛАДИГАН ОЧ ТУСЛИ БУЗ ТУПРОЦЛАРДА МИШЬЯК

БИОГЕОКИМЁСИ

1Сотиболдиева Гузалхон Толибжоновна, 2Абдухакимова Хуснидахон Абдуллаевна,

3Nusratillayeva Sarvinoz Avazjon qizi

1б.ф.ф.д. (PhD), 2б.ф.ф.д. (PhD), 3талаба https://doi.org/10.5281/zenodo.10935654

Аннотация. Мацолада сугориладиган оч тусли буз тупроцларда мишьяк элементининг биогеокимёвий хусусиятлари келтирилган булиб, унинг мицдори 0,8-1,9 мг/кг ни ташкил цилган уолда литосфера кларкидан 3 баробарга кам эканлиги аницланган.

Калит сузлар: биогеокимё, элемент, провинция, концентрация кларки, миграция, аккумуляция, она жинс, элемент таркиби.

Аннотация. В статье приведены биогеохимические свойства элемента мышьяка в кольматированных почвах, а его количество составляет 0,8-1,9 мг/кг, что в 3 раза меньше литосферного кларка.

Ключевые слова: биогеохимия, элемент, провинция, кларк концентрация, миграция, аккумуляция, материнские породы, элементный состав.

Abstract. The article presents the biogeochemical properties of the arsenic element in clogged soils, and its amount is 0.8-1.9 mg/kg, which is 3 times less than the lithospheric clarke.

Keywords: biogeochemistry, element, province, clark concentration, migration, accumulation, parent rocks, elemental composition.

Мишьяк Менделеев даврий системасининг бешинчи гурух элементи булиб, табиатда узига хос урин тутади. Тупрок ва усимликлар хаётида микроэлементлар каторидан жой олади хамда тупрок ва тирик организимларда хар бир элемент каби бошка бири билан алмаштириб булмайдиган урин ва ахамиятга эга хисобланади.

Мишьяк В.И.Вернадскийнинг элементларни геокимёвий гурухлар жадвалида айланма циклик элементлар каторига киритилган булиб, бир канча олимлар В.И.Вернадский, Д.С.Орлов, А.Е.Ферсман, В.М.Голдшмидт, А.П.Виноградов, А.А.Бэус, В.В.Ковальский ва бошка олимлар томонидан урганилган. Аммо мишьяк элементининг биогеокимёвий хусусиятлари Узбекистон тупрокларида, жумладан сугориладиган кольматажланган оч тусли буз тупрокларида деярли тахлил килинмаган.

Мишяк ер пустининг

1,7*10-4%,

дарё сувида 3*10-7%, денгиз сувида 6,6*10-4% ни ташкил килади. У таркок элемент булиб, 160 дан ортик минералларда учрайди. Маргумушдан кишлок хужалик зараркуландаларига карши курашда ишлатилади. Шунингдек, мишьякдан захарланиш инсонни кома ва улимга олиб боради.

Мишьяк бирикмаси билан боглик арсеник юрак, саратон, кон томир (мия кон томири), суринкали пастки нафас йуллари, диабет, тери саротонни ва бошка касалликларни ривожланишига сабаб булади. Мишьякнинг суринкали таъсири А витамин етишмаслиги тунги курликни келтириб чикаради. Катта инсонларни улдирадиган дозаси 70 дан 200 мг гача ёки 1 мг/кг.

Анорганик мишяк органик мишякдан кура захарлирокдир. Гарбда мишяк юкори токсиклиги туфайли кам фойдаланилади. Осиё минтакаларида у хали хам куп кулланиладиган пестидцидлар хисобланади. Мишяк бирикмаси хисобланган арсенобетаин денгиз хайвонларида мавжуд булиб, у инсон истеъмоли учун захарли эмас. Тупрокда тупланадиган мишякка шоли усимлиги хам сезгирдир.

Мишьяк оксидловчи шароитда хдракатчан ва кучсиз хдракатчан булиб, водород-сулфидли барьерларда чукиб колади.

Микроэлементларга мансуб мишяк элеменининг миграцияси ташки мухитнинг хусусиятларига хам боглик булиб, кайтарувчи-оксидловчи ва нордон мухитда бу элемент уртача харакатчанликка эга булади.

Мишьяк дифференциацияланиш характери мухитнинг рН га боглик булиб, жуда сезгир ва тез узгарувчандир. Мишьякнинг тупроклардаги фон микдори унча катта эмас, лекин хилма-хил. Дунёнинг мишьяк билан ифлосланмаган тупрокларида унинг уртача микдори 1-95 мг/кг гача булади.

Унинг энг кам микдорлари кумли тупрокларга хос. Максимал микдорлари аллювиал ва огир механик таркибли тупрокларга хос. Бизнинг тупрокларимизда, яъни Сух, Исфайрамсой ва Шохимардонсой дарёлари конуслари ва ёйилмаларида аллювиал-пролювиал ёткизиклар устида шаклланган кольматажланган оч тусли буз тупрокларда унинг микдори 0,8-1,7 мг/кг ни ташкил килган холда литосфера кларкидан 3 баробарга кам, кларк таксимоти бунинг аксича, радиал миграция коэффициенти эса 0,5-1,5 ни ташкил килади (1-жадвал, 1-расм).

1-жадвал

Кольматажланган тупроклардаги мишякнинг концентрация кларки, кларк ва радиал таксимоти

Кесма т/р, Чукурлиги, КК КТ Мг/кг

тупроклари см

Сух конус ёйилмасида тош-шаFаллар устида шаклланган тупроклар

1г - Эскидан 0-36 0,28 3,57 1,4 1,4

сугориладиган оч 36-45 0,30 3,33 1,5 1,5

тусли буз 45-66 0,28 3,57 1,4 1,4

66-100 0,20 5,00 1,0 1

Исфайрамсой конус ёйимасида тош-шаFаллар устида шаклланган тупроклар

4г - Эскидан 0-22 0,29 3,44 1,45 0,92

сугориладиган оч 22-33 0,28 3,57 1,40 0,89

тусли буз 33-56 0,16 6,25 0,80 0,50

56-80 0,31 3,18 1,57 1

Шохимардонсой конус ёйимасида тош-шаFалла ) устида шаклланган тупроклар

5/АХ-кесма. 0-28 0,28 3,6 1,4 1,27

Эскидан 28-41 0,28 3,6 1,4 1,27

сугориладиган оч 41-56 0,18 3,6 1,4 1,27

тусли буз тупрок 56-62 0,22 4,5 1,1 1,0

Мишьякнинг захарли элемент эканлиги урганилган шароит учун бу курсаткич хавфли, лекин уни КК деярли 3 баробар камлигини эътиборга олсак, бундай дейиш кийин.

0,35 6

4

3 «

2 1 0

0-36 36-45 45-66 66-100 0-29 29-45 45-65 65-100 0-26 26-34 34-47 47-65

1г -Эскидан су^риладиган 2г -Эскидан су^риладиган 3г -Янгидан суfориладиган оч тусли буз сур-тусли кун^р сур-тусли кунгир

As/КК As/КТ

1-расм. Кольматажланган тупроклардаги мишякнинг концентрация кларки ва кларк таксимоти

Хулоса. Илмий изланишлар олиб борилган худудларда мишьяк элементининг сугориладиган кольматажланган майдонлардаги миграцияси, аккумуляцияси, концентрация кларки ва бошка биогеокимёвий хусусиятларини аниклаб, доимо назорат килиб бориш, урганилган тупрокларнинг агрогеокимёвий холатини, кишлок хужалик экинларидан олинаётган махсулотларни экологик соф сифатини белгилаш хамда уларнинг мониторингини юритишда назарий хам амалий ахамият касб этади.

REFERENCES

1. Sotiboldieva, G., Abduxakimova, X., Mirzakarimova, I., Xojiboev, B., & Qirgizova, M. (2022). СУГОРИЛАДИГАН БУЗ ТУПРО^ЛАР МИНТА^АСИДА КАЛЬЦИЙНИНГ БИОГЕОКИМЁВИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ. Science and innovation, 1(A7), 121-126.

2. Yuldashev, G., & Sotiboldieva, G. (2015). Formation of the absorbed foundations of the irrigated gray-brown soils of the Sokhsky cone of carrying out. Europaische Fachhochschule, (5), 3-6.

3. "Test ID: ASU. Arsenic, 24 Hour, Urine, Clinical Information". Mayo Medical Laboratories Catalog. Mayo klinikasi. Arxivlandi asl nusxasi 2012-11-17.

4. Hsueh YM, Wu WL, Huang YL, Chiou HY, Tseng CH, Chen CJ (December 1998). "Low serum carotene level and increased risk of ischemic heart disease related to long-term arsenic exposure". Ateroskleroz. 141 (2):249-57. doi:10.1016/S0021-9150(98)00178-6. PMID 9862173.

5. Sotiboldieva, G., Abduxakimova, X., Yuldashev, A., & Xasanov, R. (2022). СУГОРИЛАДИГАН КОЛЬМАТАЖЛАНГАН БУЗ ТУПРО^ЛАРДА СТРОНЦИЙНИНГ ПЕДОГЕОКИМЁСИ. Science and innovation, 1(D7), 140-145.

6. Юлдашев F, С. Г. (2015). Кольматажланган тупрокларда стронций ва барий. УзМУ хабарлари, (3/2), 138-143.

7. Сотиболдиева, Г., & Абдуллаева, Л. (2020). Сух ва Исфайрамсой дарё ёйилмаларида шаклланган сугориладиган кольматажланган тупрокларнинг галогенетик хусусиятларини тавсифи. Илм-фан ва таълимнинг ривожланиш истикболлари мавзусидаги илмий канфренция туплами. www. openscience. uz, 27, 309-313.

0,3 0,25 0,2 0,15 0,1 0,05 0

8. Юлдашев, Г., Исагалиев, М., Сотиболдиева, Г., & Турдалиев, А. БИОМИКРОЭЛЕМЕНТЫ В АГРОЛАНДШАФТАХ ЦЕНТРАЛЬНОЙ ФЕРГАНЫ. ПРИЁМЫ РЕГУЛИРОВАНИЯ ПОЧВЕННОГО ПЛОДОРОДИЯ И ОХРАНА ПОЧВЕННЫХ РЕСУРСОВ, 409.

9. Toshmirzayeva, G., & Sotiboldiyeva, G. (2021, July). LIGHT GRAY AND TYPICAL GRAY SOILS OF UCHKURGAN DISTRICT. In Конференции.

10. Sotiboldiyeva, G., Abdukhakimova, K., & Niyozov, Q. (2021, July). ABOUT DIGITAL MAPPING OF BIOMICROELEMENTS. In Конференции.

11. Sotiboldiyeva, G. T. (2018). Farg'ona viloyati kolmatajlangan tuproqlarining biogeokimyoviy xususiyatlari va ulardan foydalanish. Diss. bffd-Toshkent, 31-42.

12. Yuldashev, G., & Sotiboldiyeva, G. (2021, August). BIOGEOCHEMISTRY OF SELENIUM AND ARSENIC IN AGRICULTURAL LANDSCAPES: https://doi. org/10.47100/conferences. v1i1. 1363. In RESEARCH SUPPORT CENTER CONFERENCES (No. 18.06).

13. Sotiboldiyeva, G., Abdukhakimova, K., & Niyozov, Q. (2021, August). ABOUT DIGITAL MAPPING OF BIOMICROELEMENTS: https://doi. org/10.47100/conferences. v1i1. 1366. In RESEARCH SUPPORT CENTER CONFERENCES (No. 18.06).

14. Sotiboldieva, G. T., & Yuldashev, G. Y. (2014). POLLUTION OF IRRIGATED SOILS IN THE SEROZEM ZONE BY RADIONUCLIDES. The Way of Science, 33.

15. Турдалиев, А., & Сотиболдиева, Г. Агрохимические свойства трудномелиорируемых почв Ферганы.

16. Юлдашев, F., Сотиболдиева, Г. Т., & Абдухакимова, Х. Х. (2020). BIOGEOCHEMICAL PROPERTIES OF CALCIUM AND STRONTIUM IN GRAY SOILS. Scientific Bulletin of Namangan State University, 2(5), 61-67.

17. Юлдашев, F., Сотиболдиева, Г., & Абдухакимова, Х. (2020). BIOGEOCHEMICAL FEATURES OF RARE ELEMENTS IN IRRIGATED, COLMATED SOILS. Scientific Bulletin of Namangan State University, 2(11), 105-110.

18. Abduxakimova, X. A. (2023). PEDAGOGIK TEXNOLOGIYALAR QO'LLASH ASOSIDA TA'LIM SAMARADORLIGINI OSHIRISH. Educational Research in Universal Sciences, 2(4), 471-474.

19. Абдухакимова, Х.А. (2021). Шохимардонсой конус ёйилмаси сугориладиган тупрокларининг геокимёси. Б.ф.ф.д. дисс. автореф. Ф., 42.

20. Юлдашев, Г., Холдарова, М., Исагалиев, М., Турдалиев, А., & Сотиболдиева, Г. (2013). Агрохимические свойства трудномелиорируемых почв Ферганы. Аграрный вестник Урала, (3 (109)), 16-17.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.