Научная статья на тему 'СУҒОРИЛАДИГАН БЎЗ ТУПРОҚЛАР МИНТАҚАСИДА КАЛЬЦИЙНИНГ БИОГЕОКИМЁВИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ'

СУҒОРИЛАДИГАН БЎЗ ТУПРОҚЛАР МИНТАҚАСИДА КАЛЬЦИЙНИНГ БИОГЕОКИМЁВИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
55
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
биогеокимё / элемент / бўз тупроқ / провинция / концентрация кларки / миграция / аккумуляция / она жинс / элемент таркиби. / biogeochemistry / element / serozemach / province / clark concentration / migration / accumulation / parent rocks / elemental composition

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — G. Sotiboldieva, X. Abduxakimova, I. Mirzakarimova, B. Xojiboev, M. Qirgizova

Мақолада конус ёйилмаларда шаклланган суғориладиган бўз тупроқлардаги калцийнинг айрим кимёвий, биогеокимёвий ва геокимёвий хусусиятлари келтирилган бўлиб, калцийнинг юқори миқдори Шоҳимардонсой конус ёйилмасида шаклланган тупроқларига тўғри келади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

BIOGEOCHEMICAL PROPERTIES OF CALCIUM IN IRRIGATED GRAY SOILS

The article presents some chemical, biogeochemical and geochemical properties of calcium in irrigated serozems formed in the cones, the high content of calcium corresponds to the soils formed on the of Shakhimardansai removal cone.

Текст научной работы на тему «СУҒОРИЛАДИГАН БЎЗ ТУПРОҚЛАР МИНТАҚАСИДА КАЛЬЦИЙНИНГ БИОГЕОКИМЁВИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

СУГОРИЛАДИГАН БУЗ ТУПРОЦЛАР МИНТАЦАСИДА КАЛЬЦИЙНИНГ БИОГЕОКИМЁВИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ Г.Сотиболдиева

б.ф.ф.д., Фаргона давлат университети

Х.Абдухакимова б.ф.ф.д., Фаргона давлат университети И.Мирзакаримова

Магистрант, Фаргона давлат университети

Б.Хожибоев Магистрант, Фаргона давлат университети M.^npFH30Ba

Талаба, Фаргона давлат университети https://doi.org/10.5281/zenodo.7231152 Аннотация. Мацолада конус ёйилмаларда шаклланган сугориладиган буз тупроцлардаги калцийнинг айрим кимёвий, биогеокимёвий ва геокимёвий хусусиятлари келтирилган булиб, калцийнинг юцори мицдори Шощмардонсой конус ёйилмасида шаклланган тупроцларига тугри келади.

Калит сузлар: биогеокимё, элемент, буз тупроц, провинция, концентрация кларки, миграция, аккумуляция, она жинс, элемент таркиби.

БИОГЕОХИМИЧЕСКИЕ СВОЙСТВА КАЛЬЦИЯ В ОРОШАЕМЫХ

СЕРОЗЕМНЫХ ПОЧВАХ Аннотация. В статье представлены некоторые химические, биогеохимические и геохимические свойства кальция в орошаемых сероземах, сформировавшихся в конусах выносах, высокое содержание кальция соответствует почвам, сформировавшимся на конусе выноса Шахимардансая.

Ключевые слова: биогеохимия, элемент, сероземах, провинция, кларк концентрация, миграция, аккумуляция, материнские породы, элементный состав. BIOGEOCHEMICAL PROPERTIES OF CALCIUM IN IRRIGATED GRAY SOILS

Abstract. The article presents some chemical, biogeochemical and geochemical properties of calcium in irrigated serozems formed in the cones, the high content of calcium corresponds to the soils formed on the of Shakhimardansai removal cone.

Keywords: biogeochemistry, element, serozemach, province, clark concentration, migration, accumulation, parent rocks, elemental composition.

КИРИШ

Халкнинг деярли барча эх,тиёжларини кондирадиган манба бу тупрокдир. ^ишлок хужалигидан олинадиган х,осилдорликнинг микдори ва сифатини сезиларли даражада тупрок унумдорлиги белгилаб беради. Тупрок унумдорлиги дегани уз навбатида х,осил микдори ва сифатини яхшилаш деганидир. Маълумки, тупрок бирламчи ва иккиламчи минералларнинг нураш мах,сулоти булиб, улар эса турли микдор ва нисбатларда бирикмалар х,осил килган элементлар жамламасидир. Шу нуктаий назардан ёндашадиган булсак, биз тупрок унумдорлигини ошириш йулларини ахтарар эканмиз, биринчи навбатда тупрокнинг асосини ташкил килган тупрокдаги элементларни тадкик килишимиз

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

долзарб булиб колмокда. Бу борада узбек ва дунё олимлари яхши натижаларга эришмокда. Шу билан бирга килинаётган ишларни салмогини етарли деб булмайди.

Тупрокдаги х,ар бир элементнинг узига хос бошка бири билан алмаштириб булмайдиган урни, хосса ва хусусияти мавжуд. Элементларнинг хоссалари узига хос булиб, бунга калций элементини мисол килишимиз мумкин. Бу борада куплаб илмий изланишлар олиб борилган булиб, турли натижаларга эришилган [1; 309-313 б.].

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Кальций иккинчи гурух,нинг макроэлементлари каторига киради. Бу элемент узининг биркатор хоссаларига кура барий ва магнийларга якиндир [2; 56-59 б.]. У асосан катионлар тарикасида ландшафларда мавжуд булиб [3; 138--143 б.], кальцийга стронций ва барийлар магнийдан кура узининг хоссалари билан якинрок [4; 40 б.].

Хусусан, улчам жихдтдан стронций Са+2 га якин. Шу боис булар минераллар, тог жинсларида узаро алмашина олади. Бу алмашинишлар х,ар доим х,ам ижобий натижаларга олиб келавермайди. Масалан, маълумотларга кура, суяк таркибида Са++ урнига Бг++ кириши уни, яъни суякнинг муртлигини оширади [5; 61-66 б.]. Катион тарикасида ландшафларда учрайди, кальцийнинг бир катор хоссаларини 1 -жадвалдан куриш мумкин.

1-жадвал

Кальцийнинг айрим кимёвий ва геокимёвий хусусиятлари

Номланиш и Симво ли т/ р Атом массас и Вале нтли ги Ион радиус и, нм Картледж потенциа ли Энергетик константа си Шартли кристалл панжарага кушган энергия улуши, KDj

Кальций Са 2 0 40 2 1,04 1,92 1,75 1825,54

Кальцийни тупрок ва ер пустидаги микдори, уларнинг бикарбонатлари, карбонатлари, сульфатлари, фосфатлари оркали бошкарилади.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Биз кальцийни тупрокларимизда тадкик килиш учун объект сифатида Сух, Исфайрамсой ва Шохимардонсой конус ёйилмаларида жойлашган (шаклланган) сугориладиган оч тусли буз ва типик буз тупрокларни танладик. Бу тупроклардаги кальцийни ялпи микдорини УзФА Ядро физикаси институтида аникланиб, олинган натижаларни кайта ишлашда ва корреляцион богланишларни топишда Б.А.Доспехов усулига солиштириш асосида ишланган РДузиев, Е.Юлдашев, И.Акромовларнинг "Микроэлемент" номи билан ЭХМ учун тузилган дастуридан фойдаланилди.

Педобиогеокимёда элементларнинг КК ларининг нисбатлари алох,ида информацион характерга эга. Бу курсаткичлар уз навбатида элемент микдори, кларк таксимоти (КТ), радиал миграцияси (Кр) ва бошкалар билан х,ам тавсифланади.

^айд этилганидек, кальцийнинг тупрокдаги микдори 22200-6700 мг/кг орасида [3; 138-143 б, 6; 25-28 рр.]. Бу х,олат бизнинг тупрокларда, хусусан Сух дарёси конус ёйилмасида шаклланган сугориладиган оч тусли буз тупрокларда 6700-7650 мг/кг, Исфайрамсой конус ёйилмасида шаклланган оч тусли буз тупрокларда 3100-19700 мг/кг, Шохимардонсой конус ёйилмасида шаклланган эскидан сугориладиган типик ва буз-

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

утлоки тупрокларда курадиган булсак, 98300-22200 мг/кг эканлигини 2-жадвалдан куриш мумкин.

2-жадвал

Тупрокларда кальцийнинг баъзи педогеокимёвий хусусиятлари

Кесма т/р Чукурлиги, см Микдори, мг/кг Концентрация кларки Кларк таксимоти Радиал миграцияси

Ca Ca Ca Са

Сух дарёси конусида тош-шагаллар устида шаклланган тупроклар.

Эскидан сугориладиган кольматажланган оч тусли буз туп )ок

0-36 7420 0,251 3,99 0,97

1г 36-45 7650 0,258 3,87 1,00

45-66 6700 0,226 4,42 0,88

66-100 7650 0,258 3,87 1,0

Исфайрамсой конусида тош-шагаллар устида шаклланган тупроклар.

Эскидан сугориладиган оч тусли буз тупрок

0-22 19700 0,66 1,5 1,34

4г 22-33 19600 0,662 1,51 1,33

33-56 19900 0,672 1,49 1,35

56-80 3100 0,497 9,54 1,0

Янгидан сугориладиган оч тусли буз тупрок

0-21 11500 0,388 2,57 1,47

5г 21-36 11600 0,391 2,55 1,48

36-45 7810 0,264 3,79 1,0

Шох,имардонсой урта кисмида шаклланган тупроклар

эскидан сугориладиган типик буз тупрок

0-27 19400 0,655 1,52 1,39

27-39 19900 0,672 1,49 1,43

1/АХ 39-41 22200 0,75 1,33 1,60

41-48 9590 0,324 3,08 0,69

48-59 17400 0,588 1,7 1,25

59-72 13900 0,469 2,13 1,00

Шох,имардонсой конусида шаклланган

эскидан сугориладиган буз-утлоки тупрок

0-25 20000 0,676 1,48 2,03

25-35 18600 0,628 1,59 1,90

6/АХ 35-66 17400 0,588 1,70 1,77

66-98 12200 0,412 2,43 1,24

98-120 9830 0,332 3,01 1,00

Литосфера кларки 29600

Диаграммадан х,ам куриш мумкинки, кальцийнинг энг юкори микдори Шох,имардонсой конус ёйилмасида шаклланган типик ва буз-утлоки тупрокларда микдор жихдтдан, Исфайрам ва Сух конус ёйилмасида шаклланган оч тусли буз тупрокларда устун эканлигини куришимиз мумкин. МУ^ОКАМА

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Кальцийнинг уртача микдорини литосфера кларки микдорига солиштирадиган булсак, Сух конус ёйилмасидаги оч тусли буз тупрокларда литосфера кларкидан 4 баробар, Исфайрамсой худудидаги тупрокларда 2,2 баробар, Шохимардонсой конусидагиларга нисбатан 1,8 баробар камлиги аникланди [7; 160-21 с.]. Литосфера кларкига нисбатан кальцийнинг 4 баробар кам булган худудларни кальцийли етишмайдиган кам биогеокимёвий провинциялар каторига киритиш мумкин.

1-расм.

СуFориладиган типик ва оч тусли буз тупрокларда Ca нинг уртача микдори

ёйилмаси конус ёйилмаси конус ёйилмаси

Юкоридагилардан хулоса киладиган булсак, таджик килинган тупроклар дарёларнинг урта кисмлари ва конусларида шаклланган буз тупроклар минтакасига киради ва сугориб дехкончилик килинишига боглик равишда улардаги элемент, яъни кальцийнинг микдори узаро фарк килади. Бу фарк тупрок типчаларида ва узлаштирилганлик даражасида яккол намоён булади.

ХУЛОСА

Бу холат кайд этганидек, оналик жинсига ва сугориш сувлари калкиндиларининг кимёвий таркиби билан ифодаланади. Кольматажланган тупрокларда кальцийнинг микдорлари сугориш суви калкиндиларига боглик булганлиги боис профил буйича деярли бир текисда дифференциацияланади.

REFERENCES

1. Сотиболдиева Г., Абдуллаева Л. "Сух ва Исфайрамсой дарё ёйилмаларида шаклланган сугориладиган кольматажланган тупрокларнинг галогенетик хусусиятларини тавсифи". Илм-фан ва таълимнинг ривожланиш истикболлари мавзусидаги илмий канфренция туплами. www.openscience.uz. 27 апрель 2020 йил. - Б. 309-313.

2. Сотиболдиева Г., Абдуллаева Л., Ражабова X. "Сугориладиган кольматажланган оч тусли буз тупрокларда катионланр таркиби ва динамикаси". Хозирги замон тупрокшунослик ва дехкончилик муаммолари. Республика илмий анжумани материаллари. Фаргона. 2019 й. -Б.56-59.

3. Юлдашев F., Сотиболдиева Г. "Кольматажланган тупрокларда стронций ва барий". УзМУ хабарлари. №3/2. 2015 й. 138-143 б.

4. Сотиболдиева Г.Т. Фаргона вилояти кольматажланган тупрокларининг биогеокимёвий хусусиятлари ва улардан фойдаланиш.: дисс. Автореф. б.ф.ф.д. (PhD)-

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Т.: 2018. 40-б.

5. Юлдашев F., Сотиболдиева Г., Абдухакимова Х. "Сугориладиган буз тупроклар минтакасида калций ва стронцийларнинг биогеокимёвий хусусиятлари". НамДУ-Илмий ахборотномаси. Н. 2020. № -5. Б. 61-66.

6. Isagaliev M., Yuldashev G., Abdukhakimova Kh. Geochemistry of biomicroelements in irrigated serozemsof the south of Fergana. European Sciences review. Scientific journal. Vienna. Volume. 2, 2018. № 11-12. 25-28 pp.

7. Абдухакимова Х., Исагалиев М. Геохимия мышьяка и тяжелых металлов в почвах конуса выноса Шахимардансая. Научное обозрение. Биологические науки. science-review.ru. М. № 4, 2020. 16-21 с.

8. Турдалиев А., Юлдашев F. Педолитли тупроклар геокимёси. Т. 2015, 195 б.

9. Кабата-Пендиас А., Пендиас Х. Микроэлементы в почвах и растениях. М., Мир. 1989. 439 ст.

10. Юлдашев F., Сотиболдиева Г., Абдухакимова Х. Сугориладиган кольматажланган тупрокларда камёб элементларнинг биогеокимёвий хусусиятлари. НамДУ илмий ахборотномаси - Научный вестник. НамГУ. 2020 йил 11-сон. 105-110 б.

11. Абдухакимова Х., Сотиболдиева Г., Юлдашев А., Маматов Ж. Сугориладиган буз тупрокларининг агрокимёвий хусусиятларини дехкончилик таъсирида узгариши. "Агроилм" жур. Т., №4. 2022 й. 57-58 б.

12. Абдухакимова Х.А. Шохимардонсой конус ёйилмаси сугориладиган тупрокларининг геокимёси. Б.ф.ф.д. дисс. автореф. Фаргона. 2021. 42 б.

13. Исагалиев М., Абдухакимова Х., Мирзажонов И. Сугориладиган утлоки саз тупрокларининг агрокимёвий хоссалари //"Фаннинг долзарб масалалари" мавзусидаги илмий-амалий анжумани материаллари. -Ф.: ФДУ, 2018 й. 84-86 бет.

14. Isagaliev M., Abakumov E., Turdaliev A., Obidov M., Khaydarov M., Abdukhakimova Kh., Shermatov T., Musaev I. Capparis spinosa L. Cenopopulation and Biogeochemistry in South Uzbekistan. "Plants" j. https://doi.org/10.3390/plants11131628 21 june, 2022 y. 11, 1628.

15. Юлдашев Г., Исагалиев М.Т., Абдухакимова ХА., Исомиддинов З.Ж. Проблемы мониторинга элементов в орошаемых почвах. Аграрная наука - сельскому хозяйству: сборник материалов: в 2 кн. / XV Международная научно -практическая конференция (12-13 марта 2020 г.). - Барнаул: РИО Алтайского ГАУ, 2020. - Кн. 1. 429-432 с.

16. Исагалиев М.Т., Абдухакимова Х.А. Жанубий Фаргона буз тупрокларида мишьяк ва огир металлар микдорининг узгариши. НамДУ илмий хабарномаси. Научный вестник. НамГУ. № 4. 2021.

17. Сотиболдиева Г. Кольматажланган тупрокларда конституцион элементларнинг биогеокимёси. Узбекистон замини. Тошкент. 2022. № -1. Б. 125-133.

18. Юлдашев F., Сотиболдиева Г., Мадаминова М. Кольматажланган тупроклар хоссалари ва ракамли хариталари. УзМУ хабарлари журнали. Тошкент-2021. № 3/2/1. Б. 138-142.

19. Yuldashyev G'., Sotiboldiyeva G., Isag'aliyev M. Kolmatajlangan tuproqlar geokimyosi va xaritalash. Monagrafiya. Farg'ona-2020 yil.

20. Сотиболдиева Г. Сугориладиган кольматажланган тупрокларда олтин, циклик ва таркок элементлар литопедогеокимёси. Фаргона давлвт университети "Фаргона

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

водийси дехкончилиги истидболлари, муаммолари ва ечимлари " мавзусида республика илмий-амалий онлайн анжуман.Фаргона. 19 июн. 2020 й. - Б. 109-111.

21. Obidov M., Isagaliyev M., Turdaliyev A., Abdukhakimova Kh. Biogeochemistry Properties of Calcisols and Capparis Spinosa L. International Journal of Modern Agriculture, Volume 10. No.1. 2021. Pp.94-101. (Web of sciences).

22. Yuldashyev G., Sotiboldiyeva G. Polutation of irrigated soil in the serozem zone by radionuklides. The Way of Science. International scientific journal. №1 (35), 2017, Vol. I. Volgograd, 2017, 33-35с.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.