Научная статья на тему 'ДОРИВОР ЎСИМЛИКЛАРДА МИКРОЭЛЕМЕНТЛАР БИОГЕОКИМЁСИ'

ДОРИВОР ЎСИМЛИКЛАРДА МИКРОЭЛЕМЕНТЛАР БИОГЕОКИМЁСИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
250
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
доривор ўсимлик / биомикроэлемент / концентрация / ўтлоқи тупроқ / барг / поя / гул / мева / биологик сингдириш коэффициент. / medicinal plants / trace element / concentration / meadow soil / leaves / stems / flowers / fruits / biological absorption coefficient.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Музаффар Обидов

Мақолада доривор ўсимликлар турли органларида биомикроэлементлар миқдори ўрганилган. Марганец (Mn) олаўт (Silybum marianum L.) гулида, нони (Morinda citrifolia L.), гуава (Psidium guajava L.) барг ва мевасида, папая (Carica papaya L.) баргида бошқа органларга нисбатан кўп эканлиги, шунингдек, Zn ўрганилган доривор ўсимликларнинг деярли барча органларида аккумуляцияланиши аниқланган. Вулконоген тупроқларга нисбатан ўрганилган ўтлоқи тупроқларда нони ўсимлигида Мn, Co 2 марта, Zn 6-7 марта кам концентрацияланганлиги ва аксинча Mo 5 марта юқорилиги исботланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Музаффар Обидов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

BIOGEOCHEMISTRY OF MICROELEMENTS OF MEDICINAL PLANTS

The article examines the amount of biomicroelements in various organs of medicinal plants. Manganese (Mn) is found in the flowers of milk thistle (Silybum marianum L.), in the leaves and fruits of Noni (Morinda citrifolia L.), as well as in the leaves of Papaya (Carica papaya L.), compared with other organs, Zn accumulates in almost all organs investigated plants. It was proved that the concentration of Mn, Co is 2 times, Zn is 6-7 times lower and Mo is 5 times higher in Noni plants on the studied meadow soils in comparison with volcanic soils.

Текст научной работы на тему «ДОРИВОР ЎСИМЛИКЛАРДА МИКРОЭЛЕМЕНТЛАР БИОГЕОКИМЁСИ»

УДК:631.4(075)

ДОРИВОР УСИМЛИКЛАРДА МИКРОЭЛЕМЕНТЛАР БИОГЕОКИМЁСИ

Музаффар Обидов

Фаргона давлат университети мустакил изланувчиси https://doi.org/10.5281/zenodo.6651015 Аннотация. Мацолада доривор усимликлар турли органларида биомикроэлементлар мицдори урганилган. Марганец (Mn) олаут (Silybum marianum L.) гулида, нони (Morinda citrifolia L.), гуава (Psidium guajava L.) барг ва мевасида, папая (Carica papaya L.) баргида бошца органларга нисбатан куп эканлиги, шунингдек, Zn урганилган доривор усимликларнинг деярли барча органларида аккумуляцияланиши аницланган. Вулконоген тупроцларга нисбатан урганилган утлоци тупроцларда нони усимлигида Mn, Co 2 марта, Zn 6-7 марта кам концентрацияланганлиги ва аксинча Mo 5 марта юцорилиги исботланган.

Таянч суз ва иборалар: доривор усимлик, биомикроэлемент, концентрация, утлоци тупроц, барг, поя, гул, мева, биологик сингдириш коэффициент.

БИОГЕОХИМИЯ МИКРОЭЛЕМЕНТОВ ЛЕКАРСТВЕННЫХ РАСТЕНИЙ Аннотация. В статье исследуется количество биомикроэлементов в различных органах лекарственных растений. Марганец (Mn) обнаружен в цветках расторопше (Silybum marianum L.), в листьях и плодах нони (Morinda citrifolia L.), а также в листьях папайи (Carica papaya L.) по сравнению с другими органами, Zn аккумулируются практически во всех органах исследуемых растений. Доказано, что концентрация Mn, Co в 2 раза, Zn в 6-7раз ниже и Mo в 5 раз выше в растениях нони на исследованных луговых почвах по сравнению с вулконогенными почвами.

Ключевые слова и выражения: лекарственные растения, микроэлемент, концентрация, луговая почва, листья, стебли, цветы, плоды, коэффициент биологического поглощения.

BIOGEOCHEMISTRY OF MICROELEMENTS OF MEDICINAL PLANTS Abstract. The article examines the amount of biomicroelements in various organs of medicinal plants. Manganese (Mn) is found in the flowers of milk thistle (Silybum marianum L.), in the leaves and fruits of Noni (Morinda citrifolia L.), as well as in the leaves of Papaya (Carica papaya L.), compared with other organs, Zn accumulates in almost all organs investigated plants. It was proved that the concentration of Mn, Co is 2 times, Zn is 6-7 times lower and Mo is 5 times higher in Noni plants on the studied meadow soils in comparison with volcanic soils.

Keywords and expression: medicinal plants, trace element, concentration, meadow soil, leaves, stems, flowers, fruits, biological absorption coefficient.

КИРИШ

Инсоният куп минг йиллар мобайнида турли гиёх,лардан уз дардларига даво топиш максадида фойдаланиб келган. Инсонлар, айникса доривор усимликлар хусусиятини яхши билган ва уларни самарали куллай олган. Минг афсуски, бугунги кунга келиб табиий доривор усимликлардан деярли фойдаланмай куйди. Маълумотларга кура, биргина мамлакатимизда истеъмолдаги 6400 хилдаги дори воситаларининг атига 2,3 фоизи табиий дори воситалари х,исобланади. Агар дунё давлатларига назар ташлайдиган булсак доривор усимликларни купайтириш ва кайта ишлашда Хитой, Х,индистон, Канада ва А^Ш каби

давлатларда кенг ривожланган. Биргина Хитойда йилига 700000 тонна доривор усимлик етиштирилиб, шундан 822 млн долларлик 122000 тонна хом ашё экспорти амалга оширилади хамда кайта ишлаб чикариш оркали 50 млрд долларлик савдо амалга оширилади. Мамлакатимизда соханинг салохияти юкори булишига карамасдан мавжуд имкониятлардан етарли даражада фойдаланилмай келинмокда. 2019 йилда республикамизда 19000 тонна доривор усимликлар етиштирилган 48 млн А^Ш доллар кийматидаги тайёр ва ярим тайёр ёки хом ашё махсулотлари экспорт килинган. Бугунги кунда 93 та корхона томонидан 89 турдаги доривор усимликлардан дори воситалари тайёрланмокда. Умумий истеъмолдаги табиий дори воситаларининг хажми атига 7 фоизи махаллий ишлаб чикарувчилар хиссасига тугри келади. Бу борада утказилган тахлил натижалари доривор усимликларнинг табиий захираларини мухофаза килиш, улардан окилона фойдаланиш, плантацияларни ташкил этиш, ички ва ташки бозорларда ракобатбардош булган турларини купайтириш, тупрок иклим шароитларига мос янги доривор усимликлар турларини интродукция килиш, бирламчи хамда чукур кайта ишлаш оркали кушимча киймат занжирини яратиш борасида амалга оширилаётган ишлар давр талабидан ортда колаётганини курсатмокда.

Бу борадаги ишлар самарадорлиги ошириш максадида Президентимиз томонидан 2022 йил 20 май куни "Доривор усимликлар хомашё базасидан самарали фойдаланиш, кайта ишлашни куллаб-кувватлаш оркали кушимча киймат занжирини яратиш чора-тадбирлари тугрисида"ги Фармони ва "Доривор усимликларни маданий холда етиштириш ва кайта ишлаш хдмда даволашда улардан кенг фойдаланишни ташкил этиш чора-тадбирлари тугрисида" ги карорларининг тасдикланиши бунинг ёркин мисоли була олади.

Бу борада халк табобати ва расмий тиббиётда кенг фойдаланиладиган табиий флора хамда чет эл флорасига мансуб доривор усимликларни элемент таркибини урганиш, усимлик органларидаги биомикроэлементлар микдорини аниклаш, уларнинг дориворлик ва биогеокимёвий хосса-хусусиятларини тадкик килиш мухим илмий-амалий ахамиятга эга булган масалалардан бири хисобланади.

МАВЗУГА ОИД АДАБИЁТЛАРНИНГ ТА^ЛИЛИ

Илмий манбалар ва хорижий нашрларда доривор усимликларнинг макро- ва микроэлементлар таркиби [1], улардан тиббиётда ва халк табобатида фойдаланиш, таркибида огир металларни тупланиши [2], фармацевтикада дори воситалари хамда озик-овкат махсулотлари ишлаб чикариш ва уларнинг иктисодий самарадорлиги буйича маълумотлар келтирилган [3, 4].

Биогеокимёвий тадкикотларни олиб бориш, хусусан усимликлар билан улар усаётган тупрок-иклим шароитлари уртасидаги корреляцион богланишларни урганишда элементлар микдори ва сифатини тахлил килиш мухим илмий ва амалий тадкикотлар каторидан жой олади [5]. Уз навбатида доривор усимликларни етиштиришга ихтисослашган хужаликлар фаолиятини дастурлаш, хосил сифатини бахолаш, доривор усимликлар махсулотларига булган эхтиёжни кондириш, дориворлик даражасини урганиш имконини беради [6]. Бу эса утказилаётган тадкикотнинг долзарблигини курсатади.

ТАДЦЩОТ МЕТОДОЛОГИЯСИ

Доривор усимликлар таркалган тупрокларнинг хосса-хусусиятларини урганишда асосий усул тарикасида В.В.Докучаевнинг морфогенетик, Б.Б.Полинов, М.А.Глазовская ва А.И.Перельманларнинг педогеокимёвий ёндашув усулларидан фойдаланилди. Тупрок ва доривор усимликларнинг элемент тахлили нейтрон-активацион усулда амалга оширилган [6].

ТАХ,ЛИЛ ВА НАТИЖАЛАР

Бугунги кунда доривор усимликлар бутун танасидаги микроэлемент микдорини билиш ахамиятли, балки унинг алохида генератив ва вегетатив органларида, жумладан, илдиз, поя, барг, гунча, гул, мева, уруг таркибидаги микдорларини аниклаш хам улардан фойдаланиш куламини кенгайтиради.

Айрим систематик гурухларга мансуб доривор усимликларнинг кули таркибида бир катор элементлар микдорининг купайиши бевосита тупрок таркиби билан боглик, чунки элемент микдорининг тупрок таркибида ортиши, уз навбатида шу мухитда усувчи усимликлар таркибидаги элементлар микдорининг ортиб боришига хам сабаб булади. Лекин маълум систематик гурухлардаги усимликларда бу холат юз бермаслиги мумкин, чунки улар узларининг физиологик, биокимёвий ва генетик механизмларида химоя структурасини шакллантирган ёки тупрокда кам микдорда таркалган элементлар доривор усимликлар таркибида тупланиши мумкин. Бу усимликнинг физиологик хусусиятлари билан боглик. Шу сабабли энг кам микдорлар учун усимликларда махсус эволюцион механизм ишлайди.

Усимликлар таркибида, аникроги содир буладиган биологик, биогеокимёвий, морфофизиологик узгаришлар албатта улар усаётган тупрок мухитининг хосса хусусиятларига, жумладан, микроэлементли хамда макроэлементли биогеокимёвий провинцияларига боглик холда узгариб боради. Ушбу жараёнлар доривор усимликларнинг турига, систематик урнига ва ценопопуляциясига бевосита боглик булади. Доривор усимликлар органларида микроэлементларнинг микдори, биогеокимёвий хусусиятларини куйидаги жадвал маълумотларидан хам куриш мумкин.

Жадвал маълумотларидан куриш мумкинки, урганилган доривор усимликларда марганец (Mn) микроэлементи олаут (Silybum marianum L.) усимлигининг гулида, нони (Morinda citrifolia L.) усимлигининг барг ва мевасида хамда папая (Carica papaya L.) усимлигининг баргида бошка органларга нисбатан куп эканлигини куриш мумкин. Zn элементи хам урганилган усимликларнинг деярли барча органларида куп микдорларда эканлиги кузатилди.

Ушбу холатни тадкикот олиб борилган доривор усимликлардаги молибден (Мо), кобальт (Со) микроэлементларининг микдорларида хам куриш мумкин. Жумладан, нони ва гуаванинг мевасида, папаянинг баргида молибден микдори бошка органларга нисбатан аккумуляцияланиши аникланди. Кобальт микроэлементининг микдори урганилган доривор усимликлар ичида энг куп микдор олаут усимлигининг пояси, барги ва гулида тупланиши кайд килинди. МУ^ОКАМА

1-жадвал.

Доривор усимликлар органларида биомикроэлементлар микдори (n=7)

SCIENCE AND INNOVATION 2022

№ 2

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

Усимлих Усимлик органп Микроэлемент (мг/кг) Бпологпк спнгдпршп коэффициент!!

Ми Mo Со Zn Mil Mo Со Zn

Олаут (Silybum тяшшшЬ.) Поя Барг Гул 55 42 59,4 2.4 2.9 3.1 1,35 1.59 1.92 41 28 37 0.093 0.071 0.101 1,5 1,8 1,9 0.130 0.153 0.185 0,41 0,28 0,37

Hohii (Morinda Барг 45,2 2.6 0,48 25 0.077 1,6 0.046 0,25

citrifolia L.J Мева 42.1 3.1 0,34 19 0.071 1,9 0.033 0,19

Гуава (.Psidium Барг 25,1 1.4 0,20 12 0,043 0,9 0,019 0,12

guajava L.) Мева 27,8 2.1 0,35 18,4 0.047 1,3 0.034 0,19

Папая (Canea Барг 29 4.1 0,23 24 0.049 2,6 0.022 0,24

papaya L.) Мева 4,6 0,38 0,029 6,3 0,008 0,2 0,003 0,06

Ушбу микроэлементларнинг биологик сингдириш коэффициентларига кура, Mo буйича гуава (Psidium guajava L.) нинг барги ва папая (Carica papaya L.) нинг мевасидан ташкари бошка холатларда хамда олаут, нони усимликлари органлари биологик сингдириш каторига кура кучли тупланаётган гурухга киради. Бошка микроэлементларнинг биологик сингдириш коэффициентлари (Ах) бирдан кичик (Ах<1), яъни улар таснифга кура урганилган доривор усимликлар органларида кучсиз ва жуда кучсиз биологик ушланиб колувчи гурухга киради. Ражуркар ва Дамаме [7] томонидан юрак-кон томир касалликларини даволашда ишлатиладиган баъзи доривор усимликларнинг элемент таркиби нейтрон активацион анализ методи ёрдамида урганилган. Жумладан, тропик минтакаларда устириладиган доривор папая усимлигининг барглари тадкикотчилар томонидан тахлил этилганда Co-1,698, Mn-20,99, Zn-7695.4 мг/кг микдорда борлиги аникланган. Папая Zn буйича гипераккумулятор доривор усимликлар каторидан жой олади. Тадкикот олиб борилган сугориладиган утлоки тупроклар шароитида индтодукция килинган ушбу усимлик барглари таркибини биз томонимиздан урганилган маълумотларга кура уртача Co-0,23, Mn-29, Zn-24 мг/кг микдорларда учраши аникланди. Тахлил натижаларидан шуни куриш мумкинки, бизнинг шароитмизга интродукция килинган папая усимлиги Co ва Zn элементларини камлиги, аксинча Mn элементини сингдириш коэффициенти эса юкорилигини куриш мумкин. Бу унинг тупрокдаги микдорларига боглик холда узгариши билан изохланади хдмда Zn нинг гипераккумуляторлик хусусияти яккол намоён булмайди.

Замонавий тиббиётда юрак-кон томир тизими, гепатит, астма, йутал, бронхоспазм, томок огриги, ич котиши [8] хамда ошкозон-ичак, тери ва усма касалликларини даволашда ишлатиладиган олаут усимлигининг таркиби текширилганда уртача Co-19,2 мг/кг, Mn-23,2 мг/кг, Zn-34,3 мг/кг микдорда учраши аникланган [9]. Тадкикот олиб борилган гидроморф тупроклар худудида устирилган олаут усимлигининг поя, барг, гул таркиби урганилганда, ушбу турнинг ер устки кисмида уртача Mn-52,1 мг/кг, Co-1,62 мг/кг, Zn-35,3 мг/кг борлиги аникланди. Тахлил натижалари таккосланганда олаут усимлигида Co микдори 10 маротабагача кам аккумуляцияланишини, Zn узаро якинлиги хамда Mn 2 баробардан ортик узлаштирилганлигини куришимиз мумкин. Урганилган элементлар концентрациясининг ушбу турда кузатилган узгариши усимлик усаётган тупрок хоссалари ва мухит омилларига боглик холда кечади.

Нони (Morinda citrifolia L.) нинг мевалари ва барглари анъанавий равишда икки минг йилдан бери Тинч океанининг жанубий кисмида яшовчи ахоли томонидан озик-овкат сифатида ва доривор максадларда ишлатилиб келинмокда. Сунги йилларда нони мевасидан олинадиган шарбат инсон соглиги учун фойдали ичимлик сифатида дунёга машхур булди. С.Басар, Ж.Вестендорфлар томонида ушбу доривор усимликнинг барг, мева ва мева шарбатларининг минерал таркиби ва огир металлар концентрацияси тупрок хосса-хусусиятларига боглик равишда Франциянинг Полинезия ороллари худудида урганиб чикилган [10].

Юкоридаги тадкикотчиларнинг тахлил натижаларини, Жанубий Фаргонанинг сугориладиган утлоки тупроклар шароитида етиштирилган нони усимлигининг барги ва меваси таркибидаги элементлар микдори билан таккосланди. Франциянинг Полинезия оролларидан олинган нони баргларининг таркибида Mn, Co элементлари 2 марта, Zn элементи эса карийб 6-7 марта кам микдорда концентрацияланган, аксинча Mo 5 марта ошганлигини куриш мумкин. Бундай холатни нони меваларидаги тахлил натижаларида хам куриш мумкин. Жумладан, жанубий Фаргона сугориладиган утлоки тупрокларида мева таркибидаги Zn нинг концентрацияси деярли бир хил (фарки 1,7 мг/кг), Mn 2 матра юкори, Mo микдори сезиларли даражада 17-18 марта куп аккумуляцияланган, Co микдори эса 2 маротаба кам эканлиги кузатилди.

Ушбу таккослаш шуни курсатадики, усимликнинг кимёвий таркиби, уларда содир буладиган биологик, физиологик жараёнларга хамда усаётган мухитнинг хусусиятларига, тупрок типига, геокимёвий барьерлар ва биогеокимёвий провинцияларга богликлиги хакидаги тадкикотларни тугри эканлигини яна бир бор исботлайди.

Урганилган доривор гуава (Psidium guajava L.) усимлигининг барг ва меваси таркибидаги элементлар микдорини, А^Ш нинг Самоасида жойлашган Маноа оролида гуаванинг турли органларида ва меваси таркибидаги элементлар микдори хамда тупрок -усимлик муносабатларини урганишга [11] багишланган тадкикот натижаларига киёсланганда, бизни шароитимизда етиштирилган усимлик барглари таркибида Mn, Zn 23 марта камлиги, аксинча меваси таркибидаги ушбу элементлар микдори юкори эканлигини куриш мумкин [12].

ХУЛОСА ВА ТАКЛИФЛАР

Узок эволюция жараёнида доривор усимликлар узларининг систематик урни, биологик хусусиятларига хамда тупрок-иклим шароитларига мос равишда маълум бир моддаларни синтез килиш ва бир ёки бир нечта элементларни сингдириш кобилиятини олганлигидан далолат беради.

Доривор усимликларнинг маълум бир турини турли тупрок-иклим шароитида хосил булган тупрок типларида етиштирилганда ушбу усимлик органларидаги биомикроэлементлар микдорларида умумий конуният мавжудлиги аникланди.

Усимликлар уз органларида аник бир элемент ёки элементларни турли нисбатларда сингдиришига ушбу усимликнинг усиш мухитидаги абиотик, антропоген омиллар хам таъсир курсатади. Урганилган доривор усимликлар таркибидаги биомикроэлементлар микдори киёсий-географик корреляцияси ижобий булиб, r 0,35-0,90 оралигида тебранади.

Усимликларнинг элемент таркиби билан улар усаётган тупрокларнинг элемент таркиби уртасидаги корреляцион богланишларни урганиш халк табобатида,

фитобарларда, замонавий тиббиётда ва фармацевтика саноатида дори-дармон воситалари ишлаб чикаришда фойдаланиш янада мухим тадкикотлар каторидан жой олади.

Адабиётлар

1. Zahir E., Naqvi I. and Uddin S. (2009) Market Basket Survey of Selected metals in fruits from Karachi City (Pakistan). Journal of Basic and Applied Sciences, Vol. 5, No. 2, pp. 47-52.

2. Rajeev Bhat, Kiran K., Arun A.B., Karim A.A. (2010) Determination of mineral composition and heavy metal content of some nutraceutically valued plant products. Food Analytical Methods, 3 (3), 181-187.

3. Shamsa F., Zadeh S.R., Shamsa H., Abdi K. (2009) A quantitative investigation on some toxic and non-toxic metals in popular medicinal herbs in Iranian market Iran J Pharm Res Рр: 95-99.

4. International Programme on Chemical Safety (2009) JECFA glossary of terms. http://www.who.int/ipcs/food/jecfa/glossary.pdf.

5. Исагалиев М., Махмудов В., Обидов М. Фаргона водийси тош-шагалли оч тусли буз тупроклари шароитида Capparis spinosa L. нинг ценопопуляцияси ва биогеокимёвий хусусиятлари // НамДУ илмий ахборотномаси, Наманган. 2020. №-3. 185-192 б.

6. Yuldashev G'., Isag'aliyev M. Tuproq biogeokimyosi. T. 2014, 252 b.

7. Rajurkar N.S., Damame M.M. (1997) Elemental analysis of some herbal plants used in the treatment of cardiovascular diseases by NAA and AAS. J Radioanal Nucl Ch 219:77-80.

8. Zafar M., Khan M.A. et al. (2010) Elemental analysis of some medicinal plants used in traditional medicine by atomic absorption spectrophotometer (AAS). Journal of Medicinal Plants Research Vol. 4(19), pp. 1987-1990.

9. Нигматуллаев Б.А. Silybum marianum ва Onopordum acanthium нинг, фитоценологияси ва морфобиологияси. Био.фан. буйича фал.док. илмий даражасини олиш учун ёзган дис. aвтореф. Т., 2019. 46 б.

10. Basar S., Westendorf J. (2012) Mineral and Trace Element Concentrations in Morinda citrifolia L. (Noni) Leaf, Fruit and Fruit Juice. Food and Nutrition Sciences, 3, 1176-1188.

11. Adrian J.A.L., Norman Q. et al. (2010) Mineral Composition and Soil-Plant Relationships for Common Guava (Psidium guajava L.) and Yellow Strawberry Guava (Psidium cattleianum var. lucidum) Tree Parts and Fruits. Communications in Soil Science and Plant Analysis, 46:1960-1979, 2015.

12. Obidov M.V., Isagaliev M.T., Turdaliev A.T., Abdukhakimova Kh.A. Biogeochemistry Properties of Calcisols and Capparis Spinosa L. //Annals of the Romanian Society for Cell Biology (Scopus), 2021: Volume 25: Issue 1. Pp. 32273235.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.