Научная статья на тему 'ДОРИВОР ЎСИМЛИКЛАРҲАЛҚИМИЗНИНГ ТАБИИЙ БОЙЛИГИДИР'

ДОРИВОР ЎСИМЛИКЛАРҲАЛҚИМИЗНИНГ ТАБИИЙ БОЙЛИГИДИР Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

341
59
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
доривор ўсимликлар / коллекция / ўрганиш / истиқболли шакллар / бирламчи манба / бирламчи уруғчилик / кўчатчилик / етиштириш агротехнологияси / medicinal plants / collection / study / promising forms / source material / primary seed production / nursery / cultivation agrotechnology

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Сафар Менглиқулович Алиқулов, Илхом Махмудович Расулов, Файзулла Хабибуллаевич Абдуллаев, Хасанбой Юсупахматович Назарметов

Мақолада Ўсимликлар генетик ресурслари илмий-тадқиқот институтида доривор ўсимликлар бўйича олиб борилаѐтган изланишлар тўғрисида маълумотлар келтирилади. Институтда ташкил этилган Доривор ўсимликлар селекцияси, уруғчилиги ва етиштирш агротехникаси бўлимида доривор ўсимликларнинг коллекциясини яратиш, уларни ўрганиш, истиқболли шаклларни селекция жараѐнига жалб этиш, бирламчи уруғчилиги ва кўчатчилигини ташкил этиш ҳамда етиштириш агротехнологиясини ишлаб чиқиш бўйича тадқиқотлар ўтказилмоқда. Хозирги кунда доривор лимонўт (Melissa officinalis L.), доривор тирноқгул (Calendula officinalis L.), доривор мойчечак (Matricaria chfmomilla L.), доривор ўрмон тугмачагули (Malva neglecta Wallr.), ангелика (Angelica ternata Regel & Schmalh.), валериана экстра (Valeriana officinalis L.), доривор василек (Centaurea jacea L.) ўсимлик турларининг морфобиологик ва хўжалик белги ва хусусиятлари ўрганилмоқда. Изланишлар давомида истиқболли шакллар ажратиб олинади, кўпайтириш усуллари ва етиштириш агротехнологиясининг асосий элементлари ишлаб чиқилади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article was given a information about ongoing research on medicinal plants at the Research Institute of Plant Genetic Resources. The Department of Breeding, Seed Production and Agrotechnics of Medicinal Plants, organized at the Institute, conducts research on the creation of collections of medicinal plants, their study, the selection of promising forms in the breeding process, the organization of primary seed production and nursery farming, as well as the development of agricultural cultivation technology. Currently, morphobiological and economic characteristics and properties of medicinal plants are being studied, such as: Melissa officinalis L., Calendula officinalis L., Matricaria chfmomilla L., Malva neglecta Wallr., Angelica ternata Regel & Schmalh., Valeriana officinalis L., Centaurea jacea L. During the research period, promising forms will be identified, breeding methods and cultivation technologies will be developed

Текст научной работы на тему «ДОРИВОР ЎСИМЛИКЛАРҲАЛҚИМИЗНИНГ ТАБИИЙ БОЙЛИГИДИР»

ДОРИВОР УСИМЛИКЛАР- ХДЛЦИМИЗНИНГ ТАБИИЙ БОЙЛИГИДИР

Сафар Менгликулович Аликулов

Усимликлар генетик ресурслари илмий-тадкикот институти кишлок хужалиги фанлари доктори, катта илмий ходим,

safaruzripi@mail .ru

Илхом Махмудович Расулов

Усимликлар генетик ресурслари илмий-тадкикот институти Доривор усимликлар селекцияси, уругчилиги ва етиштирш агротехникаси

булими мудири кишло; хужалиги фанлари фалсафа доктори, доцент, i.rasulov1959@mail.ru

Файзулла Хабибуллаевич Абдуллаев

Усимликлар генетик ресурслари илмий-тадкикот институти кишло; хужалиги фанлари номзоди, катта илмий ходим, f abdullaev@yahoo.com

Хасанбой Юсупахматович Назарметов

Усимликлар генетик ресурслари илмий-тадкикщ институти Доривор усимликлар селекцияси, уругчилиги ва етиштирш агротехникаси

булими лаборанти, nazarmetovhasan2@gmail .com

АННОТАЦИЯ

Маколада Усимликлар генетик ресурслари илмий-тадкикот институтида доривор усимликлар буйича олиб борилаётган изланишлар тугрисида маълумотлар келтирилади. Институтда ташкил этилган Доривор усимликлар селекцияси, уругчилиги ва етиштирш агротехникаси булимида доривор усимликларнинг коллекциясини яратиш, уларни урганиш, истикболли шаклларни селекция жараёнига жалб этиш, бирламчи уругчилиги ва кучатчилигини ташкил этиш хдмда етиштириш агротехнологиясини ишлаб чикиш буйича тадкикотлар утказилмокда. Хозирги кунда доривор лимонут (Melissa officinalis L.), доривор тирнокгул (Calendula officinalis L.), доривор мойчечак (Matricaria

May, 2022

984

chfmomilla L.), доривор урмон тугмачагули (Malva neglecta Wallr.), ангелика (Angelica ternata Regel & Schmalh.), валериана экстра (Valeriana officinalis L.), доривор василек (Centaurea jacea L.) усимлик турларининг морфобиологик ва хужалик белги ва хусусиятлари урганилмокда. Изланишлар давомида истикболли шакллар ажратиб олинади, купайтириш усуллари ва етиштириш агротехнологиясининг асосий элементлари ишлаб чикилади.

Калит сузлар: доривор усимликлар, коллекция, урганиш, истикболли шакллар, бирламчи манба, бирламчи уругчилик, кучатчилик, етиштириш агротехнологияси.

ABSTRACT

The article was given a information about ongoing research on medicinal plants at the Research Institute of Plant Genetic Resources. The Department of Breeding, Seed Production and Agrotechnics of Medicinal Plants, organized at the Institute, conducts research on the creation of collections of medicinal plants, their study, the selection of promising forms in the breeding process, the organization of primary seed production and nursery farming, as well as the development of agricultural cultivation technology. Currently, morphobiological and economic characteristics and properties of medicinal plants are being studied, such as: Melissa officinalis L., Calendula officinalis L., Matricaria chfmomilla L., Malva neglecta Wallr., Angelica ternata Regel & Schmalh., Valeriana officinalis L., Centaurea jacea L. During the research period, promising forms will be identified, breeding methods and cultivation technologies will be developed.

Keywords: medicinal plants, collection, study, promising forms, source material, primary seed production, nursery, cultivation agrotechnology.

КИРИШ

Узбекистон маданий усимликларнинг энг мухим келиб чикиш марказларидан булган Урта Осиё марказида жойлашган. Бу ерда маданий ва ёввойи холда усувчи усимликларнинг 4,3 мингдан зиёд турлари мавжуд. Улар орасида доривор усимликлар алохида урин тутади ва шулардан 750 тури доривор хисобланиб, улардан 112 тури илмий тиббиётда фойдаланиш учун руйхатга олинган, шундан 70 тури фармацевтика саноатида фаол кулланиб келинмокда.

Доривор усимликлар республикамизнинг барча худудларида, жумладан чул, водий, тог ва тоголди зоналари учрайди. Улар узлари таркалган худдуларнинг тупрок-иклим

May, 2022

985

шароитларига яхши мослашганлиги ва улар орасида кургокчиликка, иссикка, тупрок шурига ва бошка стресс омилларига чидамли турлари ва шакллари жуда куп.

Доривор усимликлар халк томонидан минг йиллар давомида доривор сифатида фойдаланиб келинмокда. Айникса, сунгги йилларда усимликлардан тайёрланган шифобахш махсулотларга булган талаб кескин ошиб кетди. Уларни мухофаза килиш, маданий холда етиштириш, кайта ишлаш, мавжуд усимлик ресурсларидан окилона ва самарали фойдаланиш хамда халкни доривор усимликлар махсулотлари билан тула таъминлаш бугунги куннинг долзарб вазифалардан бири хисобланади.

Хом-ашёни йигишда нафакат доривор усимликлар турларининг таркалиш ареалини аниклаш, уларнинг захиралари ва махсулдорлиги, балки урим-йигим ва куритиш, кейин усимликларнинг табиий холатини тиклаш, кобилиятини хам урганиш талаб этилади. Ушбу хусусиятлар тугрисида маълумотларнинг етишмаслиги ва энг мухими, йигим-терим ишларининг ёмон ташкил этилиши, купинча бир неча йиллик ишдан сунг, аввалги доривор усимликлар усадиган худудлар сезиларли ёки тулик куриб кетишига олиб келади. Бу муаммоларни тизимли хал килиш карорда уз аксини топган. Фундаментал фаннинг ютукларига асосланган холда шифобахш усимликларни окилона комплекс урганиш ва кайта ишлаш технологиясини ишлаб чикиш соханинг иктисодий самарадорлигини ошириш тизимларининг асоси хисобланади.

Алохида таъкидлаш жоизки, республикада сунгги йилларда доривор усимликларни мухофаза килиш, табиий ресурслардан окилона фойдаланиш, доривор усимликлар етиштириладиган плантациялар ташкил этиш ва уларни кайта ишлаш борасида изчил ислохотлар амалга оширилмокда.

Юкоридагиларни эътиборга олиб, Узбекистон Президентининг 2020 йил 10 апрелдаги ПК-4670-сонли «Ёввойи холда усувчи доривор усимликларни мухофаза килиш, маданий голда етиштириш, кайта ишлаш ва мавжуд ресурслардан окилона фойдаланиш чора-тадбирлари тугрисида» карорига биноан Узбекистон Республикаси Кишлок хужалиги вазирлиги хузуридаги Кишлок хужалиги ва озик-овкат таъминоти илмий-ишлаб чикариш Маркази Усимликлар генетик ресурслари илмий-тадкикот институтида доривор усимликлар селекцияси, уругчилиги ва агротехникаси булими ташкил килинди. Бунда, мазкур булимга доривор усимликларни етиштириш, уларнинг селекцияси ва уругчилиги буйича илмий

May, 2022

тадкикотлар олиб бориш хамда агрокимёкартограммалар ишлаб чикиш вазифалари юклатилган.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛИ ВА УСЛУБЛАРИ

Тадкикотлар учун дастлабки манба сифатида Усимликлар генетик ресурслари илмий-тадкикот институти ^ишлок хужалиги экинлари генетик ресурслари Миллий Генбанкида сакланаётган 24 турга мансуб доривор усимликлар коллекция намуналари хизмат килди.

Урганилган доривор усимликлар киёсий морфология услублар, фенологик кузатувлар, кимматли хужалик белги ва хусусиятлари буйича бахолаш, лаборатория ва статистик тахлиллари асосида тадкикотлар амалга оширилди.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Республиканинг деярли барча худудларида доривор усимликлар кенг таркалган. Лекин уларнинг таркиби, мажмуиси ва дори сифатида фойдаланиш йуналишлари турличадир. Доривор усимликлар коллекцияларини ташкил этиш ва уни бойитиш максадида республика худудлари буйича доривор усимликларнинг ареалини аниклаш, истикболли ва ноёб шаклларини йигиш хамда уларни коллекцияларига жалб этиш ишлари амалга ошириш учун хизмат сафарлари ва илмий экспедициялар ташкил этиш, доривор усимликлар коллекция намуналарини комплекс урганиш асосида таркибида юкори микдорда булган биологик фаол модаларга эга намуна ва шакллар танлаб олиш истикболли намуналар танлаб олиш, ва уларни селекция жараёнига жалб этиш натижасида янги навлар яратиш, бирламчи уругчилиги ва кучатчилигини ташкил этиш хамда етиштириш агротехнологияларининг асослари ишлаб чикиш долзарб вазифалардан биридир. Юкорида кайд этилган долзарб вазифаларни хал этиш асосида республика фармацевтика ва тиббиёт сохаларида фойдаланиш учун доривор усимликлардан таёрланадиган махсулотларни ишлаб чикариш учун хом ашё базасини яратиш, фармацевтика ва тиббиёт сохаларида фойдаланиш учун республиканинг ички ва ташки бозорини доривор усимликлар махсулотлари билан тула таъминлаш учун замин яратилади ва республиканинг экспорт салохияти ошади.

Доривор усимликлардан халк табобатитда минг йиллар давомида фойдаланиб келинмокда. Бу сохада доривор усимликлардан кенг фойдаланиш дунёнинг барча

May, 2022

987

мaмлaкaтлaридa кyзaтилaди, aниксa Шлрк тaбобaти aлоx1идa aхaмият кaсб этaди. СУНГГИ йиллaрдa дyнëнинг етaкчи мaмлaкaтлaрнинг фaрмaцевтикa сaноaти aйнaн доривор yсимликлaрдaн фойдaлaнишгa йyнaлтирилмокдa.

Доривор yсимликлaрнинг селекцияси, уругчилиги вa aгротехнологиялaри

ресyрслaри илмий-тaдкдкот институти x1исоблaнaди. Инститyтдa тaшкил кдлинган Доривор усимликтар селекцияси, уругчилиги вa aгротехникaси бyлимидa доривор yсимликлaрнинг коллекциясини ярaтиш, сaкдaш, хaр томонлaмa yргaниш aсосидa истикболли шaкллaрни aжрaтиб олиш вa yлaрни селекция жaрaëнигa жaлб этиш, бирлaмчи уругчилиги вa кyчaтчилиги x,a^a етиштириш aгротехнологиялaри aсослaрини ишлaб чикиш бyйичa излaнишлaр олиб борилмокдa. Хозирги кyндa доривор yсимликлaрнинг мaжмyисини бойитиш, тaркибидa юкори биологик фaол моддaлaригa бой бyлгaн нaв вa шaкллaрини излaш, тaнлaш вa коллекциялaрии бойитиш долзaрб x1исоблaнaди.

Бу мyaммолaрни x,an этиш мaксaдидa хозирги кyндa бyлимдa 25 тyргa мaнсyб доривор усимликтар коллекцияси шaкллaнтириди: жyмлaдaн: доривор лимонут (Melissa officinalis L.), доривор тирнокгул (Calendula officinalis L.), aнгеликa (Angelica ternata Regel va Schmalh.), урмон тyгмaчaгyли (Malva sylvestris L.), вaлериaнa экстрa (Valeriana officinalis L.), годжи (Licium barbarum L.), доривор мойчечaк (Matricaria chfmomilla L.), доривор вaсилек (Centaurea jacea L.), рaйхон (Ocimum basilicum L.), ялпиз (Mentha spicata L.), оддий печaк (Hedera helix L.), фитолaккa (Phytolacca Tourn. ex L.), xarnan (Brassica juncea (L.) Czern.), гyлхaйри (Althaea armeniaca Ten.), мaренa (Rubia tinctorum L.), годжи (Licium barbarum L.), дaлaчой (Hypericum perforatum L.), F0зпaнжa (Potentilla erecta (L.) Raeusch.), буригул (Vinca erecta Regel & Schmalh.), оддий мaвтaк (Salvia sclarea L.), сaрик aндиз (Inula helenium L.).

Бyлимдa доривор лимонут (Melissa officinalis L.), доривор тирнокгул (Calendula officinalis L.), доривор мойчечaк (Matricaria chfmomilla L.), урмон тyгмaчaгyли (Malva sylvestris L.), aнгеликa (Angelica ternata Regel & Schmalh.), вaлериaнa экстрa (Valeriana officinalis L.), доривор вaсилек (Centaurea jacea L.) усимлик тyрлaрининг морфобиологик вa хyжaлик белги вa хyсyсиятлaри Ургaниш бyйичa тaдкдкот ишлaри олиб борилмокдa. Излaнишлaр дaвомидa истикболли шaкллaр aжрaтиб олинaди, кyпaйтириш yсyллaри вa етиштириш aгротехнологиясининг aсосий элементлaри ишлaб чикдлaди.

Шу билaн бир кaтордa институтнинг Тошкент вилояти

бyйичa фaолият олиб борувчи ягонa илмий тaшкилот Усимликлaр генетик

Бустонлик тyмaни Узун yчaсткaсидa доривор лимонут

May, 2022

(Melissa officinalis L.), доривор любисток (Levisticum officinalis L.), оддий тогжамбил (Thymus vulgaris L.), райхон (Ocimum basilicum L.), олтин илдиз (Rhodiola rosea L.), доривор валириана (Valeriana officinalis L.), оддий тограйхон (Origanum vulgare L.), оддий бодом (Amygdalus communis L.) буйича изланишлар бошланган ва бирламчи танлов ишлари олиб борилмокда.

Булим томонидан доривор усимликлари намуналари таркибидаги биологик фаол моддалар микдорини аниклаш ва селекция учун истикболли бирламчи манбалар ажратиб олиш буйича изланишлар олиб бориш режалаштирилган. Институтда яратилган селекция дастурлари асосида янги навлар яратиш буйича танлов ишларини олиб бориш кузда тутилган. Тадкикотлар давомида истикболли намуналарнинг бирламчи уругчилиги ташкил этиш ва уларни етиштириш агротехнологияларнинг асослари (экиш муддати, схемаси, озиклантириш, сугориш, дори учун зарур булган усимлик кисмларининг (гули, барги, пояси, илдизи ва хокозо) йигиштириб олиш муддатлари) ишлаб чикилади.

ХУЛОСА

Булим олдига куйилган вазифаларни амалга ошириш учун республика худудларида илмий экспедициялар ва хизмат сафарлари ташкил этиш, уларнинг худудлар буйича ареалини аниклаш лозим. Ушбу худудларида хар бир доривор усимлик турларининг зарур булган усимлик кисмларидаги биологик фаол моддаларини туплашини аниклаш асосида микдори юкори булган шаклларини излаш, лаборатория шароитларида чукур биокимёвий тахлиллар олиб бориш даркор. Бу уз уринда илмий ходимлар ва техник ходимларнинг юкори малака ва билимларни эга булишини талаб этилади. Худди шундай селекция жараёни учун бирламчи материалларни коллекциялар ичидан ажратиб олиш хам кенг микёсда физиологик ва биокимёвий тахлиларни амалга ошириш керак.

REFERENCES

1. Ашурметов О.А., Тухтаев Б.Е. Доривор усимликлар интродукциясининг тарихи, муаммолари ва истикболлари. // Усимликлар интродукцияси: муаммолари ва истикболлари: Республика илмий конференция материаллари.-Хива: ХМА, 2003.- Б. 12-15.

2. Бутков А.Я. Лекарственные растения. // Сырьевые ресурсы Узбекистана для местной промышленности: Сб. науч. тр. -

Ташкент, 1942.- ИБ АН УзССР.- Т. 2.- Вып. 1.- С. 70-73.

May, 2022

3. Ёрматова Д. Зайтун етиштириш. // Тошкент: Фан ва технологиялар Марказининг босмахонаси, 2010.- Б. 47.

4. Закиров П.К., Мясникова Л. Лекарственные растения тугаев Узбекистана и перспективы их использования. // Сб. науч. трудов Института ботаники АН УзССР.- Ташкент: Фан, 1979.- С. 3-24.

5. Землинский С.Е. Лекарственные растения СССР.- М.: Медгиз, 1958.- 608 с.

6. Мурдахаев Ю.М., Гришевич Е.И., Азизова М.К., Сафаров Т. Рекомендации по агротехнике возделывания лекарственных растений (подорожника большого, фенхеля обыкновенного, пустырника пятилопастного, сафоры японской, диоскореи дельтовидной и диоскореи ниппонской) в поливных условиях Узбекистана. // Ташкент: Ташкентское областное правление НТО по сельскому хозяйству, 1984.- С. 28.

7. Самир Сайед Эль-Ганайни. Биология почечного чая (Orthosophon stamineus Benth.) в условиях Ташкента: Дис. ... канд. биол. наук.- Ташкент: ИБ АН РУз.-1995.- 22 с.

8. Кузиев А.Ж. Силлик ширинмия- Glycyrrhiza glabra L. уругидан кучат етиштириш ва устиришнинг биоэкологик асослари: Биол. фанлари номзоди... дисс. автореф.- Тошкент: АН РУз, 2000.- 23 б.

May, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.