Научная статья на тему 'ПИТНАК ВОҲАСИДА ТАРҚАЛГАН ТУПРОҚЛАРНИ ЭКОЛОГИК МЕЛИОРАТИВ ҲОЛАТИ ВА УЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ'

ПИТНАК ВОҲАСИДА ТАРҚАЛГАН ТУПРОҚЛАРНИ ЭКОЛОГИК МЕЛИОРАТИВ ҲОЛАТИ ВА УЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

63
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Питнак воҳаси / сур тусли қўнғир / чўл қумли / экология / мелиоратив ҳолати / қадимги Даудан / аллювиал ўтлоқи / тупроқ / шўрланиш / гумус / гипс.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Р. М. Мадримов, Х. К. Рузимова

Мақолада Хоразм вилоятини жанубий шарқида жойлашган Питнак воҳасида тарқалган сур тусли қўнғир, чўл қули вақадимги Даудан дарѐси ўзан аллювиал ѐтқизиқлардан ташкил топган суғориладиган ўтлоқи аллювиал тупроқларнинг экологик мелиоратив ҳолатии ҳамда инсон фаолияти ва суғориш таъсирида уларнинг шаклланиши тўғрисида фикрлар баѐн этилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Р. М. Мадримов, Х. К. Рузимова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ПИТНАК ВОҲАСИДА ТАРҚАЛГАН ТУПРОҚЛАРНИ ЭКОЛОГИК МЕЛИОРАТИВ ҲОЛАТИ ВА УЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ»

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-1132-1140

ПИТНАК ВОХДСИДА ТАРКАЛГАН ТУПРОКЛАРНИ ЭКОЛОГИК МЕЛИОРАТИВ ХОЛАТИ ВА УЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ

Р. М. Мадримов

Атроф-мухит ва табиатни мухофаза килиш технологиялари илмий-тадкикот

институти

Х. К. Рузимова

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти

АННОТАЦИЯ

Маколада Хоразм вилоятини жанубий шаркида жойлашган Питнак вохасида таркалган сур тусли кунгир, чул кули вакадимги Даудан дарёси узан аллювиал ёткизиклардан ташкил топган сугориладиган утлоки аллювиал тупрокларнинг экологик мелиоратив холатии хамда инсон фаолияти ва сугориш таъсирида уларнинг шаклланиши тугрисида фикрлар баён этилади.

Калит сузлар: Питнак вохаси, сур тусли кунгир, чул кумли, экология, мелиоратив холати, кадимги Даудан, аллювиал утлоки, тупрок, шурланиш, гумус, гипс.

КИРИШ

Питнак вохаси Тошсока платоси, Кадимги Дауданнинг эски узани, Унгуз орти Крракум ва замонавий Амударё ёткизиклари геоморфологик туманларида жойлашган булиб, 22329,6 гектарни, Хоразм вилояти умумий майдонини 4,9% ташкил этади. Тупроклари куйидагича, 4 та геоморфологик туманга ажратилган яъни, узан ва кул аллювиал ёткизиклардан иборат кадимги Даудан тумани, эскидан ва янгидан сугориладиган утлоки ва чул- утлоки тупроклардан иборат, умумий сугориладиган майдонни -51% ни; учламчи давр ёткизиклари, кумтош ва чагиртош ва кумлардан иборат Унгуз орти - Коракум тумани, янгидан сугориладиган утлоки ва чул-утлоки тупроклар булиб, умумий сугориладиган майдонни -6,9%,ни; учламчи давр, эллювиал,эллювиал-делювиал, делювиал -пролювиал ёткизиклардан иборат Тошсока платоси тумани, янгидан сугориладиган сур тусли кунгир, сур тусли кунгир-утлоки ва боткок-утлоки тупроклар булиб, умумий сугориладиган майдонни -33,7%,ни; Амударёни замонавий аллювиал ёткизиклари тумани, янгидан сугориладиган утлоки ва

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-1132-1140

боткок-утлоки тупроклар булиб, умумий сугориладиган майдонни - 8,4% ташкил килади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Питнак вохасининг географик жойлашиш хамда тупрокларни шаклланишида антропоген омилларнинг таъсири хамда тугрисидаги маълумотлар келтирилган. экологик мелиоратив холати буйича, худуд тупроклар копламини солиштирма - географик, солиштирма - аналитик тадкик килиш услубларидан фойдаланиш асосида уз ечимини топган. Тупрокнинг механик таркиби-Н.А.Качинскийнинг пипетка услубида, тупрокдаги тузлар микдори ва ионлар таркиби сувли сурим услуби, гумус моддалари таркиби-И.В.Тюрин услуби, умумий азот-Къельдал услубида, харакатчан шаклдаги фосфор ва калий-1 % ли углеаммоний сурими ёрдамида шунингдек, карбонатлар таркиби ацидиметрик услубида тахлил килинди.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Питнак вохасида курик сур тусли кунгир, янгидан сугориладиган сур тусли кунгир, янгидан сугориладиган сур тусли кунгир-утлоки, эскидан сугориладиган утлоки, янгидан сугориладиган боткок-утлоки ва янгидан сугориладиган чул-утлоки каби тупрокдарнинг экологик мелиоратив холатига доир маълумотлар хамда шурхок, утлоки шурхок, кумлар мажмуаси ва чул-кумли каби тупрок копламларининг хозирги холатини умумий тавсифлари изохланган.

Курик сур тусли кунгир тупроклар Тошсока платосида унча катта булмаган участкасида жойлашган булиб, нотекис рельефли ва тупрокларини маданийлашмаганлиги хамда сугориш кийинлиги билан ажралиб туради. Бу тупроклар платонинг сув айиргич ва сув айиргич олди кисмларида эллювий, элювий - делювий кумтошлари, конгломератлар шунингдек, пастки кисмида делювиад-пролювиад хамда пролювиал ёткизиклардан ташкил топган. Бу тупрокларнинг типиклиги морфологик белги ва хусусиятлари кесманинг сув айиргич кисмида аник ва яккол намоён булади.Тадкикот натижалари шуни курсатадики, тупрок профили буйича, гумус микдори 0,487-0,568%, озука моддалар билан харакатчан фосфор билан кам ва алмашувчан калий юкори таъминланган, механик таркибига кура, урта ва енгил баъзида огир кумоклардан иборат,СО2 карбонатларнинг профил буйича таксимланиши «Ак»

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-1132-1140

и «А^о» юкори катламларида 10,6 ва 9,5%. «В» кунгир катламида 6,1%, гипслашган ва скелетли она жинсида- 3,1% ташкил этади (1-жадвал).

Янгидан сугориладиган сур тусли кунгир тупроклар Тошсока платоси атрофи юза кисмида жойлашган булиб, охактош ва кумтошлардан иборат делювий ва пролювий ёткизиклардан ташкил топган. Сур тусли кунгир тупрокларни она жинслари узгариши махсули булиб, эллювийда шаклланганлиги туфайли, кам махсулдор хисобланади. Курик сур тусли кунгир тупрокларнинг узлаштирилиши ва сугорма дехкончиликда фойдаланиш натижасида сугориладиган сур тусли кунгир тупроклар шаклланган ва улар курик айирмаларидан факат хайдалма катлами мавжудлиги билан фаркланади. Морфогенетик хусусиятларига кура, механик таркиби енгил ва урта кумоклардан, она жинсида эса, огир кумоклардан ташкил топган, гумус микдори 0,183-0,447% атрофида (1-жадвал), шурланмаган, озика элементлар билан кам таъминланган, турли даражада юзасидан то профил тубигача тошлар учрайди

Делювиал-пролювиал ёткизикларда шаклланган янгидан сугориладиган сур тусли кунгир утлоки тупроклар Тошсока платосининг энг пастки худудларини - сизот сувларининг ижобий окими булган ушбу тупрокларда сизот сувлари 2 дан 3 метргача чукурликда жойлашган. Вегетация даврида уларнинг сатхи илдиз тизими жойлашган катламга кумлокли енгил механик таркиби, хамда скелет материалининг мавжудлиги сабабли етиб бормайди. Тупрок кесимида кунгирсимон ва кизгишсимон туслар дастлабки курик сур тусли кунгир тупроклардан колган. Тупрокларнинг енгил механик таркиби СО2 карбонатларнинг микдорида хам уз аксини топган булиб, унинг микдори 5,05,2% ни ташкил этади (1 -жадвал).

Янгидан сугориладиган боткок-утлоки тупроклар хам Тошсока платосида сур тусли кунгир тупроклар сингари сизот сувлари окими кийинлашган энг пастки Тошсока платоси ва Даудан кадимги узанининг узаро чегарасида, сур тусли кунгир утлоки ва утлоки тупрокларнинг туташган жойида жойлашган. Бу тупроклар хайдалма катламидаги гумус микдори жуда оз булиб, 0,345% ни ташкил этади. Пастки "В1" катламида унинг микдори деярли икки баробарга кам - 0,162%. C:N нисбати - 6,9 га тенг булиши, гумуснинг азотга бойитилганлигидан далолат беради. Пастки катламларда бу нисбат 4,3-4,7 гача тораяди (1-жадвал).

>

п »

а

п

Г)

п

VI

п »

>4 п

о

о о [го

сл

п

с

N

а-

п 7Т

15

в

ь

>4

п

VI =

N

сл

л* в

Г)

г 5-'

■Ч

15

■ч

и

с

N

а-

п 7?

70-90 40-70 26-40 0-26 2-кесма. Янгидан сугориладиган сур тусли кунгир тупроклар. 41-60 21-41 00 1 к» 1 00 0 1 ■ Й О О о: Л Я Я о о Й Я Я я ►ч -3 о я Й Катлам чукурлиги. см

1 0,183 о -Й-—1 о -Й-—1 1 1 0,487 0,568 0,487 Гумус, %

1 0,021 0,032 0,034 1 1 о о и) 0,038 0,034 Азот, %

1 (Л о 00 о СЧ 1 1 чо 00 СЧ .00 1*) слч

00 и1 (л и) у. СЧ у о к» и> и> Сч о (Л чо (Л о 10,60 С02 карбонатлар. %

0Д45 1 1 1 9,797 3,168 0,951 1 ■ 50 , гипс, %

1 1 СЧ 1° *ЧО 1 1 1 Сч .00 Фосфор, мг/кг

1 1 134,8 149,3 1 1 1 308,2 358,8 Калий, мг/кг

0,080 0,072 р -Й- о 0,070 4,689 2,910 2,435 2,670 0,575 Курук колдиклар. %

■ у. 00 .00 о ■ ■ 1*) (Л ЧО *к> к» 00 -Й- Сингдирилган асослар йигиндиси, мг/экв 100г ТУТТПОК

у. 00 ЧО V и) (Л у 00 к» 1° 1*) (Л <0,001 мм Фракциялар, мм в %%

сч р 00 и1 О к» ЧО *чО к» 1° (Л к» и) 00 и) (Л -Й- ЧО и) чо <0,01мм

н

15

■в

я

о\ 5 Я

Н

Я

»

Я

03

о

X

15

п

я

н

V!

Я

•а

о

X

и

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

»

•а

Я

я

я

я

ч

15

■1

•а

о

я

2

ге:

03

-е-

и>

Я

15

03

Я

г

Л!

03

03

15

г

п

*

15

Я

Я

Я

0 а х

Ъ S S

es 2 to

« н s а р "Ö

1 § 4

> о

ч g S

й я р

Я » ^

S3 S to

X л

О ""

Ï? н ¡т

а

s s

т

о и

3 2

о S S

s

т

о

К)

5

со

S

P

«

О) й

to S

Ol p

S M о

§ S

т л

s о

* i £ &

s о и о

3 «

о и и s я

и р

л

tri S Sc

« О

to s

о 2 S

to H¡=b

Q3 ТУ

^ p

S

T

S

to

о

т о

s и

to S

Т g

h¡4

о

H

a о

« <<

s

со О H

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

s ^

о

s %

S

M

s ai

CD

to s

p Ü

5 s

to 2

vP S to

НН P

2 о

S M

S S о

о o\

ъ S

h-| H p

s o\

s S

« ta

p о

w со О

H ¡7J

3 s

л s

о >■0 S

g s

►5 o\

T

o\ p» о

p

H T

se s

T g

to О)

и i

s

s «

о

to

to g

S

0

H

T p

01 о

SC

s

H

s и

T g

s

T

S

to g

о

и %

ai

CD

to s

ai '<

s

ai T p

h ^ p л ^ Cr1 p s« Ч Ч s SP

о

В 00 ai <1

U)

H

s о

öd

о

s s

s s

«

to %

s

3

O)

о to S

s s

T

о

H

T p

s s

о ai

s

о

H

u

о p

w Я

S P

H

i «

s

u H

T g

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

p ai и

s

E

to p p

Ö Я

s °

о

s £

о о

On

S

s

H

i «

s и

u H

to S

tri s

T P

о о

s s s

T

X

в

Sc to

p

л

и

1 s

to p

о

s

s

о s

s

и

ë s

g

h¡4 tri Й

T

о

В

л

Т|

^ 2

U О

л

и р

л

2 и s

g á i

и и p ,р

л р р о

А p S

H

s о

й р

О)

s

т

s и

и

т g

g

о\ s

SC

л s

о 2 s

to p

ш о Р

2 о

й

s s

В

s to p

X

to

to S

s s

T

и

s «

H p

o\ g

со S to

^ to T3

s

S

^

о S

P

o\ s

л

л ö

s

X

s и

со S

и s

В

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

т

tri

со ТЗ О

ê £ H p

s ^

« ^c

w

ta P

X Л О

s л s и

s «

g s

üq H S

to g

T £

S p

S

a i1 i

T

о s

H T3

s s

T

ë S о s

p

u S

T Л

T

S

to О)

S «

to p

X о о S

o\

M

P p

ü> S p p

H

s

to

to и

s

т P

H p

и

й s to S

s s

H

s о

g 3

со

X g

« I

H

s

s 12 S s

В

s

T

2 p

to w

p P S

S о

S ^

T)

о

X s P

to О)

X

Ä S тз о

s л s и s w

и i

нн Cd

.о s

^ T

S p

CJ о W

s

to

S

о

TI

о S

и

s

T

s

и о

H

s о

л

T

S p

to S to

O): О

S

u о W S

ч

n r>

<-K

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

о

>4

'С —

s a

л

и

5'

ere о

п "t

м =

О is

° S-нн о

•• В — »

о —

к»

m

i. и

re »

«

К»

kí h-00

00 СЛ

o

K» K»

N>

O

l/l

S* s

«

Ьн

о =

S

»

>

r> »

a

n

»

л

<*! »

"t

r>

3

H a с

r> »

o*

3

2L S*

3

r> n

vi

< О

r

с

S

H

^H 3

о "a с 65 ч ft

3

as Ч

т S

ô ? » 4

re ,—>

4 C«

» Й

« ы ?

Р ч ы о

00 К» 00 К» « W (Л M

ел '

ел

Z

К» h-00

сл сл

с

H

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-1132-1140

90-100 - - - 9,67 0,164 - - 0,140 - 17,7 50,6

6-кесма. Янгидан сугориладиган чул-утлоки тупроклар.

0-14 0,244 0,024 5,9 2,23 - 3,7 163,7 0,062 3,93 0,7 2,1

14-30 0,223 0,024 6,1 2,32 - - - 0,060 4,27 0,7 1,9

30-60 - - - 2,69 0,095 - - 0,054 - 0,6 1,4

60-90 - - - 2,32 0,116 - - 0,066 - 0,8 2,0

12-кесма.Янгидан сугориладиган сур тусли кунгир-утлоки тупроклар.

0-22 0,528 0,038 8,0 5,02 - 10,0 149,3 0,070 6,04 5,6 12,8

22-36 0,406 0,031 7,6 5,02 - 6,8 149,3 0,062 5,92 4,8 11,8

36-60 0,264 0,024 6,4 5,20 0,125 - - 0,064 6,64 5,7 13,6

14-кесма. Янгидан сугориладиган боткок-утлоки тупроклар.

0-30 0,345 0,029 6,9 5,20 - 3,8 163,9 0,130 5,54 2,9 4,4

30-40 0,162 0,022 4,3 5,76 - 3,5 134,9 0,068 4,96 1,1 2,2

40-82 0,162 0,02 4,7 5,30 - - - 0,072 - 0,3 1,4

82-87 - - - 7,90 0,145 - - 0,064 - 0,2 1,2

16-кесма.Эскидан сугориладиган утлоки тупроклар.

0-30 0,873 0,064 7,9 7,9 - 6,4 207,1 0,130 10,21 16,0 50,8

30-70 0,69 0,044 9,0 8,18 - 4,1 192,6 0,120 8,13 17,1 44,2

70-85 0,487 0,037 7,6 8,74 - - - 0,094 7,61 12,5 42,2

85-95 - - - 8,83 - - - 0,088 - 13,1 44,2

микдорларини тупланишини белгилаб берди. Юкрри сув утказувчанлик ва намликни кучсиз капилляр кутарилишини таъминловчи енгил механик таркиб, чул утлоки тупрокдарда сувда эрувчи тузлардан нисбатан ювилганликни таъминлаб беради. Сувда эрувчи тузларнинг, хдмда хлор ва сульфатларнинг ионлари микдорига кура янгидан сугориладиган утлоки тупроклар шурланмаган, баъзи жойларда кучсиз шурланган. Кучсиз шурланган тупрокларда курук колдик микдори 0,175-0,180%, хлор ва сульфат ионлари эса мос равишда 0,011 ва 0,060% ни ташкил этади. Шурланиш типи хлорид-сульфатли. Уртача шурланган тупроклар Унгуз орти Крракумларида пастки худудларни, яъни сизот сувларининг окиб кетиши кийинлашган массивларни эгаллайди (1 -жадвал).

Жадвал.2.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Питнак вохасида таркалган тупрокларнинг сувли сурим таркиби.

(% хисобида).

Кесма чукурлиги, см Курук колдик Умумий , НСОз CL SO4 Ca Mg Na+K

Кесма -1 Курик сур тусли кунгир тупроклар

0-1 0,575 0,031 0,221 0,114 0,032 0,008 0,157

1-8 2,670 0,023 1,120 0,372 0,096 0,024 0,758

8-21 2,435 0,023 1,103 0,335 0,046 0,025 0,784

21-41 2,910 0,020 0,980 0,768 0,056 0,035 0,881

41-61 4,689 0,017 1,593 1,152 0,312 0,077 1,088

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-1132-1140

KecMa-2 ^HrugaH cyFopunaguraH cyp Tycnu KyHFup TynpoKnap.

0-26 0,070 0,029 0,007 0,018 0,008 0,002 0,010

26-40 0,140 0,026 0,035 0,028 0,012 0,002 0,027

40-70 0,072 0,024 0,009 0,018 0,006 0,002 0,012

70-90 0,080 0,023 0,012 0,020 0,008 0,002 0,013

90-100 0,140 0,024 0,040 0,027 0,012 0,005 0,025

KecMa-6. ^HrugaH cyFopunagHraH Hyn-yTnoKH TynpoKnap.

0-14 0,062 0,026 0,007 0,018 0,008 0,004 0,007

14-30 0,060 0,028 0,004 0,018 0,006 0,004 0,008

30-60 0,054 0,023 0,004 0,016 0,008 0,002 0,005

60-90 0,066 0,035 0,004 0,018 0,006 0,004 0,011

KecMa-12 ^HrugaH cyFopunagHraH cyp Tycnu KyHFup-yTnoKH TynpoKnap.

0-22 0,070 0,028 0,007 0,014 0,008 0,002 0,008

22-36 0,062 0,029 0,004 0,014 0,008 0,002 0,006

36-60 0,064 0,031 0,004 0,016 0,008 0,002 0,008

KecMa-14 ^HrugaH cyFopunagHraH 6oTKoK-yTnoKH TynpoKnap

0-30 0,130 0,022 0,025 0,048 0,002 0,007 0,011

30-40 0,068 0,027 0,009 0,018 0,008 0,004 0,008

40-82 0,072 0,024 0,012 0,016 0,008 0,004 0,009

82-87 0,064 0,021 0,007 0,018 0,008 0,004 0,005

KecMa-16 Эcкнgaн cyFopunagHraH yTnoKH TynpoKnap.

0-30 0,130 0,027 0,025 0,040 0,016 0,006 0,015

30-70 0,120 0,032 0,025 0,032 0,014 0,007 0,013

70-85 0,094 0,027 0,023 0,020 0,014 0,004 0,012

85-95 0,088 0,028 0,018 0,020 0,012 0,002 0,013

KecMa - 22 gaygaHHHHr Kyn Ba annroBuan eTKrouKnapugaru mypxoKnu yTnoKH TynpoKnap.

0-5 4,064 0,036 0,926 1,429 0,322 0,146 0,888

5-30 2,224 0,038 0,425 0,917 0,198 0,105 0,303

30-45 2,140 0,038 0,408 0,868 0,178 0,105 0,291

45-90 2,504 0,024 0,425 1,151 0,290 0,100 0,312

90-120 1,876 0,029 0,187 1,069 0,274 0,067 0,203

fflypxoKHH TynpoKnap Ba mypxoKnap Ma^Myacn mypnaHHm xHMH3MHra 6ofhhk xonga, cyBnn cypHM TapKH6nga ocoh эpyвнн Ty3napHHHr MHKgopH - 3% gaH WKopn 6ynraH TynpoKnap xHco6naHagn Ba MHHepannamraH CH30T cyBnapHHHHr okh6 KeTurnu khhhh 6ynraH, pente^HHHr KyÖH KucMnapnga ynpaögH. nuTHaK Boxacnga mypxoKnap MHHepannamraH ch30t cyBnapHHHHr okh6 KeTHmu khhhh 6ynraH pente^HHHr KyHH KucMnapuga - genpeccuanapga, KaguMru ^aygaHHH эcкн y3aHH Ba YHry3 opTH KppaKyMnapHHHHr nyn KyMnH TynpoKnapH Ba KyMnap Ma^Myacngarn nerapagom xygygnapga yHna KaTTa 6ynMaraH MaögoHnap KypuHumuga yHpafigH(^agBan.2). MatnyMKH, cyFopuö gexKoHHHnHK KunHm, MexHaT KunagnraH HHcoHnap ^aonHATHHHHr acocHHH TamKHn KunagH. By эca,

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-1132-1140

аксарият холларда ер ва сув ресурсларининг иккиламчи шурланишига олиб келади.

Тупрок таркибидаги туз ионлари минераллардан ажралиб чикиб куп холатдларда сугоришда ишлатиладиган кимёвий угитлардан тупрокка ёки сувга утиши, ёки баъзида кутарилиши туфайли тупрокнинг шурланишига олиб келиши мумкин. Ёгингарчилик кам чул минтакаларда тупрокдаги ионларнинг ажралиб чикиши (выщелачивания) учун етарли нам булмаган холларда хам туз тупрокда тупланиб, шурланишга сабаб булиши мумкин.

Тупрокнинг шурланиши, усимликларнинг илдиз тизимида тузларнинг тупланиши ва усимликларнинг усишини бугиб куйиши муаммосини келтириб чикаради. Ортикча тузларнинг усимлик илдизи атрофида тупланиши усимлик илдизининг ривожланишига халакит килади, тупрокдаги намлик микдоридан катъий назар усимликка керак булган сувнинг илдизга етиб боришини камайтиради. Сув ёки тупрок таркибидаги туз усимлик учун зарур булган сувни олиш учун сарфланадиган энергиянинг купрок сарфланишига хамда хосилга етиб боришига халакит килиб, усимликда стресс холатини хосил килади.

| | | | О

Шурланиш жараёнида, Na , K , Ca , Mg , Cl-, HCO-3 ва SO- 4 ионлари тупланади. Кишлок хужалиги билан боглик шурланиш, усимликнинг илдиз тизимида хосил буладиган тузлар, дренаж сувларнинг микдори кам булган холда пайдо булади. Шурланган тупрокларнинг махсулдорлиги пастлигига нафакат тузларнинг захарлиги ёки усимликларнинг илдиз тукималарида ортикча туз билан шикастланиши балки органик ва минерал моддалар, айникса N, P ва K етишмаслиги хам сабаб булишимумкин.

Кургокчилик таъсирида, сувнинг меъёридан куп бугланиши натижасида баъзи-бир минераллар чукма хосил килади, шунингдек,тупрокка солинган кимёвий угитлар сувда эриб, тушган жойидаги шурланишни янади кучайтиради. Шурланишни ошганлиги тупрокдаги осмотик босим узгаришига бу эса, тупрок таркибидаги сувнинг паст концентрацияда туз микдорини юкори микдорда йигилган тузларга томон интилишга мажбур килади. Туз микдорлари йигилиш жараёнинининг бундай таъсири,, хосилдорликнинг камайишига олиб келади.

ХУЛОСА

Питнак вохаси сугориладиган тупроклар рельефининг кулайлиги (текислиги), сувда эрувчан тузларнинг биринчи метрда камлиги, (яъни жуда

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-1132-1140

кучсиз шурланганлиги), айрим холларда механик таркибни урта ва огир кумокли хамда озика элементлари ва гумуснинг барча чул тупроклардагига нисбатан куплиги-буларнинг барчаси мазкур тупрокларнинг экинбоплигидан далолат беради. бирок утлоки аллювиал тупроклар сугорма дехкончиликни ривожлантиришда канчалик катта истикболга эга булмасин, албатта уларнинг унумдорлиги хамда мелиоратив-экологик холатларига таъсир килувчи салбий хусусиятлар, хам мавжуд.

Мелиоратив - экологик холатини яхшилаш учун энг зарурий тадбирларни-зовур-коллектор тизимини ташкил килиш вазифасини амалга ошириш зарур. Бу тадбирни амалга ошириш хам мураккаб муаммо, буни самарали хал килиш учун сизот сувларининг критик чукурлигини, тупрокнинг нам бериш кобилиятини билган холда зовурлар орасида масофа ва уни чукурлиги аникланади. Яна кийин бир масала-утлоки аллювиал тупроклар майдони текис булганлиги туфайли нишаблик жуда кичик курсатгичларда ифодаланади. Шур ювиш жараёнида пайдо буладиган минераллашган сувларни окимини таъминлаш максадида нишаблик даражаси юкорирок коллектор-зовурларни вужудга келтириш лозим.

REFERENCES

1. Разаков А.М. Мадримов Р.М. Почвенно-мелиоративные условия массива Тупроккала и оценка плодородия его почв Материалы межд. конф. посвященной 100-летию В.М. Боровского. Алматы, 2009.с 78- 80

2. Хоразм вилояти тупроклари , Тошкент, Фан, 2003,125б

3. Методические указания по бонитировке орошаемых почв Республики Узбекистан. Ташкент, 2005, 32c

4. Р.К.Кузиев, В.Сектименко, Почвы Узбекистана, Ташкент «EXTRE MUM PRESS» - 2009 г. 252с.

5. Р.К.Кузиев, В.Сектименко, А.Исманов. Узбекистон Республикаси тупрок копламлари атласи. Тошкент - 2010 й.

6. Разаков А.М., Мадримов Р.М. Серо-бурые почвы Ташсакинского плато, их оценка и пути повышения плодородия. Материалы Международной конференции, посвященной 100-летию У.У. Успанова. Алматы, 2006, c 178-179

7. Турсунов Л.Т. Почвенные условия орошаемых земель западной части Узбекистана. Ташкент, Фан.1981.224с

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-1132-1140

8. Bahromova, M. M. (2022). ZAMONAVIY KASBLARNI EGALLASHDA MATEMATIK MANTIQNING O'RNI VA USHBU KASBLARGA YO'NALTIRISH QAMROVINI KENGAYTIRISH. Ekonomika i sotsium, 1(92), 1334-1339.

9. Bahromova, M. M. (2021). The importance and necessity of teaching computer science and programming for primary school students. Asian Journal of Multidimensional Research, 10(9), 162-166.

10. Bahromova, M. M. (2021). MULTIMEDIALI INTELLEKTUAL O'YINLAR ORQALI BOLALARDA DASTURLASH KO'NIKMASINI RIVOJLANTIRISH. ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES, 2(6), 1189-1193.

11. Ornbaevna, A. S. (2020). Descriptive geometry and modern possibilities in the process ofstudying it. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(11),9094.

12. Orinbaevna, A. S., Mukhamatsultonovna, M. I. & Sergeevich, P. D. (2020). Psychologicaland pedagogical problems of spatial thinking development in drawing lessons. EuropeanJournal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 8(1), 1-5.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.