Научная статья на тему 'ЁПИҚ ЁТИҚ ЗОВУРЛАРНИ МОДЕРНИЗАЦИЯ ҚИЛИШНИНГ ФЕРМЕР ХЎЖАЛИКЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДАГИ АҲАМИЯТИ'

ЁПИҚ ЁТИҚ ЗОВУРЛАРНИ МОДЕРНИЗАЦИЯ ҚИЛИШНИНГ ФЕРМЕР ХЎЖАЛИКЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДАГИ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

64
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Мелиорация / экология / суғориладиган ерлар / шўрланиш / ботқоқланиш / эрозия. / Land reclamation / ecology / irrigated lands / salinization / swamping / erosion.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Асомиддин Ҳожиматов, Дилмурод Юлдашевич Хусанов, Абдурасул Норкўзиев

Мақолада ерларнинг мелиоратив ҳолатини яхшилашда ѐпиқ ѐтиқ зовурларнинг самарадарлиги ҳақида малумотлар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Асомиддин Ҳожиматов, Дилмурод Юлдашевич Хусанов, Абдурасул Норкўзиев

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE IMPORTANCE OF MODERNIZATION OF CLOSED DRINKS IN THE DEVELOPMENT OF FARMS

The article provides information on the effectiveness of closed ditches in improving the reclamation of lands.

Текст научной работы на тему «ЁПИҚ ЁТИҚ ЗОВУРЛАРНИ МОДЕРНИЗАЦИЯ ҚИЛИШНИНГ ФЕРМЕР ХЎЖАЛИКЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДАГИ АҲАМИЯТИ»

Academic Research in Educationaal Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-194-198

ЁПЩ ЁТЩ ЗОВУРЛАРНИ МОДЕРНИЗАЦИЯ КДЛИШНИНГ ФЕРМЕР ХУЖАЛИКЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДАГИ АХДМИЯТИ

Асомиддин Х,ожиматов

Андижон кишлок хужалиги ва агротехнологиялар институти, т.ф.н., доцент,

Дилмурод Юлдашевич Хусанов

Андижон кишлок хужалиги ва агротехнологиялар институти, ассистент,

Абдурасул Норкузиев

Андижон кишлок хужалиги ва агротехнологиялар институти, ассистент

АННОТАЦИЯ

Маколада ерларнинг мелиоратив холатини яхшилашда ёпик ётик зовурларнинг самарадарлиги хакида малумотлар келтирилган.

Калит сузлар.Мелиорация, экология, сугориладиган ерлар,шурланиш, боткокланиш, эрозия.

THE IMPORTANCE OF MODERNIZATION OF CLOSED DRINKS IN THE

DEVELOPMENT OF FARMS

ABSTRACT

The article provides information on the effectiveness of closed ditches in improving the reclamation of lands.

Keywords: Land reclamation, ecology, irrigated lands, salinization, swamping, erosion.

КИРИШ

Экологик муаммолар чукурлашиб бораётган, сув ва ер ресурслари чекланган бизнинг шароитимизда ирригация ва мелиорация ишларини давом эттириш, ерларнинг унумдорлигини янада ошириш, экин майдонлари таркибини оптималлаштириш, энг янги агротехнологиларни жорий этиш -айнан шу йуналишлар кишлок хужалигини ислох этишнинг хал килувчи масалалари булиб, улар доимо давлатимиз эътиборининг марказида булиб келмокда.

Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research, Uzbekistan 194 www.ares.uz

Academic Research in Educationaal Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-194-198

Узбекистан Республикаси мустакилликка эришгандан кейин ер ва сувга, шу жумладан, ерларнинг мелиоратив холатига булган муносабат тубдан ислох килина бошланди. Ер ва сув манбаларидан окилона, самарали фойдаланиш учун мамлакатимизда катор конунлар ва карорлар кабул килинди.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Сугориладиган ерлардан олинадиган махсулотлар умумий кишлок хужалигидан олинадиган махсулотларнинг 95% ни ташкил этади. Шунинг учун фермер хужаликлари эгаллаган сугориладиган ерлардан самарали фойдаланиш уларни унумдорлигини ошириб бориш, хар бир гектар ердан кафолатланган юкори сифатли арзон махсулот олиш мухим муаммо булиб колмокда. Бу муаммоларни хал килишда мелиорациянинг ахамияти жуда катта. Чунки сугориладиган ерларнинг 55-60% шурланган ва боткокланган, 50% эрозияланган, 10-12% гипсли, карбонатли, тупроклардан иборат. Шу билан бирга сухориладиган ерлар таркибида жуда унимсиз кум ва кумлок, тошлок, шагал тупроклар хам кенг таркалган. Юкорида курсатиб утилган ерлардан унимли фойдаланиш учун мелиорация тадбирлари зарурий омиллардир.

Тадкикотда Андижон вилоятидаги ёпик ётик зовурларнинг иш параметрларини ва унга таъсир килувчи омилларни урганиш билан, ерларнининг мелиоратив холатини яхшилаш окибатида ердан фойдаланиш даражасини кутариш, мехнат унумдорлигини кескин ошириш, тупрок эрозиясини олдини олиш, ёпик ётик зовурларни курилишида техника ва технологиянинг энг макбул усулини илмий асослаш масалалари курилди.

Тадкикотнинг асосий объекти сифатида турли тупрок-топографик шароитларга эга булган Андижон вилояти Булокбоши туманида жойлашган фермер хужаликлари ерлари танланди. Бу ерларда зах кочириш ишлари ер устида очик тупрок узандаги ва ёпик тармоклари оркали амалга оширилмокда. Тадкикот предмети кузда тутилган майдонлардаги мавжуд зах кочириш тармоклари ва бир кисми полиэтилен кувурлар билан алмаштирилган ёпик ётик зовурлардан иборат. Бу эса ердан фойдаланиш коэффициентини ошишига, фермер хужаликларида ички зах кочириш тизимларини узок муддат ишлашини таъминлашга олиб келади. Сув чикарувчи иншоотларнинг янгидан кайта жихозланиши ерларнинг мелиоратив холатини тубдан яхшилайди ва сув эрозиясига тула бархам беради.

Academic Research in Educationaal Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-194-198

МУХОКАМА

Тадкикотда ёпик ётик зовур тизимларининг асосий иш параметрлари, унинг сув йигиш кобилияти яъни, зовур модулига таъсир этувчи омиллар урганилди ва кайта тиклаш буйича таклифлар берилди.

Тажриба участкалари Андижон вилояти Булокбоши туманидаги Учтепа массиви худудига жойлашган. Биринчи участка Яхшибоев Мухаммадгофур фермер хужалигига, иккинчи участка Пулат Абдуманноб фермер хужалигига, учинчи участка Аблязов Мансурбек фермер хужалигига карашли ерлардир.

Иклими кескин континентал, кургокчил, иссиклик ва ёругликнинг муллиги билан тавсифланади. Хдрорат тартиботи мусбат, уртача купйиллик, уртача йиллик хаво харорати 13,50Сни ташкил этади. Йилнинг энг совук ойи ташки хавонинг уртача ойлик харорати -2,70С ва абсолют минимуми -290С га тенг булган январь ойига тугри келади. Тупрокнинг юкори катлами йиллик харорати ижобий +150С. Намлик тартиботи буйича туман бутунлай курук ва жуда курук худудларга киради.

Андижон метерологик станцияси маълумотларидан йиллик ёгин микдори 247мм ни ташкил этади ва бу бугланишга нисбатан 5 баробарга оздир. Йил ичида ёгингарчилик нотекис таркалган. Энг куп намлик ноусув даврига тугри келади-173мм, энг куп ёгингарчилик март ойида- 43мм.

Худуднинг шамол тартиботи узига хослиги ва йил ичида узгарувчанлиги билан белгиланади. Уртача ойлик тезлиги 1,5м/с дан 2,5-4,0м/с гача усиб боради. Энг катта тезлиги 10-15м/с га, алохида каттик шамоллар тезлиги 20м/с га етади. Шамолларнинг асосий йуналиши - шаркий, жанубий-шаркий, жанубий-гарбий ва гарбий румблардир.

Тадкикотлар амалга оширилган массив тупроги-буз утлок тупрокдан иборат булиб, таркибида чиринди микдори унча куп эмас, минерал каллоидлар шимилиши жуда оз. Юкори катламларда уларни узгариши 9 дан 13м. экв (100г тупрокда) гача узгаради. Таркибида гумус микдори 1,38% ни ташкил этади. Катламдаги узгармас азот микдори 0,10-0,14% га, фосфор 0,16-0,21% гача, тупрок массасига нисбатан (1-жадвал). Тупрокнинг асосий озикланиши азотни нитрат ва аммиак шаклидаги куриниши хисобланади.Тупрокнинг механик таркиби огир буз утлок тупрокдан иборат булиб, майда куринишидаги фракциялардан тузилган, каткалак булишга мойилдир

Academic Research in Educationaal Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-194-198

1-жадвал. Тупрокнинг сув - физик, агрохимик хоссалари ва механик таркиби

^атлам калинли-ги, см Хажм OFирли-ги, г/см3 Говак - лиги, % Дала нам с^ими, % Таркиби %

м3/га Зарра-си (мм) гумус Харакатсиз

азот фосфор

0-50 50-100 0-100 1.36 1.33 1.37 49.7 49.9 48.3 19.0 19.2 20.1 1292 1324 1376 43.7 1.38 0.12 0.19

Тадкикотнинг асосий объекти сифатида кейинги вактларда хизмат килаётган зовур ва коллекторларнинг иш фаолияти пасайганлиги туфайли захоб сувлар сатхи кутарилган ва боткоклашган ерлар, анча кисми кишлок хужалиги айланмасидан чикиб кетган ва бунинг натижасида пахта ва бошка кишлок хужалик экинларининг хосилдорлиги 7-10 ц/га пасайишига олиб келган турли тупрок-топографик шароитларга эга булган ерлар танланди. Бу ерларда хозиргача зах кочириш тармоги ер устида очик тупрок узандаги, фойдали иш коэффициенти паст булган зовур ва коллектор тармоклари оркали амалга оширилган.

Тадкикот участкаларида захоб сувлар сатхи ер юзасидан 0,6-1,2м чукурликда очилган. Андижон ГГМЭ маълумотига кура усув даврида барча майдонда айтарли даражада кутарилиши кузатилади. Ортикча захоб ва ташлама сувларни мелиорациялаштирилаётган ерлардан чикариб ташлаш «Ёдгор» ва «Баккол-Жуга» коллекторлари оркали амалга оширилади.

Ортикча сугориш ва захоб сувларни йигиш ва ташлаш учун 3,759км узунликдаги очик коллектор-зовур тармогини, шу жумладан, 1,66км узунликдаги «Ёдгор» коллектори, 0,32км узунликдаги «Ёдгор-1-1» зовури, 0,217км узунликдаги «Ёдгор-1-2» зовури, 0,187км узунликдаги «Ёдгор-1-3» зовури, 0,3км узунликдаги «Ёдгор-1-4» зовури, 0,2км узунликдаги «Учтепа» зовури, 0,505км узунликдаги «Баккол-Жуга» коллектори, 0,37км узунликдаги «Баккол-Жуга»зовури кайта жихозланди. Очик зовурларни кайта жихозлашда тубининг эни 1,0-1,5м, ёнбагри ётиклиги 1,0 килиб олинди. Ортикча захоб ва ташлама сувларни мелиорациялаштирилаётган ерлардан чикариб ташлаш «Ёдгор» коллектори оркали амалга оширилади.

ХУЛОСА

Фермерлар томонидан захоб сувлари кутарилган жойларда ковлаб олинган эски майда муваккат зовурлар - «Ёдгор-5» ва «Учтепа - 2-1» ёпик ётик зовур курилиши муносабати билан кумиб ташланди. Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research, Uzbekistan 197 www.ares.uz

Academic Research in Educationaal Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-194-198

Мавжуд коллектор-зовур тармоги (КЗТ)нинг куввати 6,98км узун-ликдаги тизимли ёпик ётик зовур (ЁЁЗ) хисобига кучайтирилди.

Ёпик зовурларга диаметри 110, 125, 160мм булган полиэтилен кобиргали кувурлар 2,5-2,8м чукурликка калинлиги 15см дан кам булмаган шагал-кум аралашмали фильтр билан ёткизилди. Зовурнинг конструкциясига химоявий фильтрловчи материал (Х,ФМ) ишлатилди

Булокбоши тумани массивларида жойлашган чукур кузатув кудук-ларидаги сизот сувлари сатхи мониторинги уларнинг 2019 ва 2020 йилларда узгаришлари кузатилди. Жумладан, 4/1 кузатув кудугида шу йиллардаги уртача фарк 0,04 ни ташкил этган булса, 5/3, 5/4 ва 6/5 кудуклар буйича мос равишда

0.21. 0,25 ва 0,12м ни ташкил этди. Бу эса очик ва ёпик зовурларнинг бир текис ишламаётганлигини билдиради. Бунда 4/1 ва 5/3 кузатув кудукларининг курсаткичлари улар худудидаги ёпик ётик зовурларнинг фаол ишлаётганлигини курсатади ва энг ахамиятлиси 2019 йилга нисбатан 2020 йилда ишга туширилган ёпик ётик зовурларнинг самараси ойма-ой кузатишларда хам яккол кузга ташланади.

REFERENCES

1. Казаков Б.С., Томин Е.Д., Жабров А.Б. Строительство пластмассового дренажа на осушаемых и орошаемых землях.- Труды / ВНИИГиМ, 1968, т.46, с.243.249.

2. Горизонтальный дренаж орошаемых земель /В.А.Духовный, М.Б.Бак-лушин, Е.Д.Томин, Ф.В.Серебренников/ Под ред. В.А.Духовного.-М.: Колос.- 255 с.

3.Саидходжаева Д., Абдувосиев А., Хамидов И. ОСНОВНЫЕ ПРИЧИНЫ И ПОСЛЕДСТВИЯ ПРОРЫВА ПЛОТИН ПРИ ГИДРОДИНАМИЧЕСКИХ АВАРИЯХ //Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. - 2021. - Т. 1. - №. 4. - С. 697-707.

4.Abdulatif M. et al. UCHQO 'RG 'ON GIDROBO 'G 'INIDAN FOYDALANISH JARAYONIDA SUV SARFINI ROSTLASH INSHOOTLARDAGI TAQSIMLANISHINI O 'ZGARISHLARI //Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. - 2021. - Т. 1. - №. 3. - С. 392-399.

5. Xojimatov A. et al. MONITORING THE OPERATION OF VERTICAL DRAINAGE DURING RECLAMATION OF IRRIGATED LANDS //Актуальные научные исследования в современном мире. - 2019. - №. 12-2. - С. 136-139.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.