Научная статья на тему 'ШЎРЛАНГАН ТУПРОҚ ШАРОИТИДА ФИТОМЕЛИОРАЦИЯ УСУЛИ БАЛАН ИШЛОВ БЕРИШ'

ШЎРЛАНГАН ТУПРОҚ ШАРОИТИДА ФИТОМЕЛИОРАЦИЯ УСУЛИ БАЛАН ИШЛОВ БЕРИШ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

671
53
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Унумдорлик / шўрланиш / биомелиорант / галофит ўсимликлар / шўрга чидамлилик / ширинмия / тузларнинг зарари / катион ва анионлар / яшил масса / мулча. / fertility / salinity / biomeliorant / halophyte plants / salt tolerance / sweetener / salt damage / cations and anions / green mass / mulch.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Азамхон Комилжон Ўғли Нуруллаев

Ушбу мақолада Қизириқ туманида тарқалган тупроқ шўрланиш типлари ва даражалари, уларнинг мелиоратив холати ва кимѐвий таркиби, галофит ўсимликлар ҳамда уларнинг турли ҳил шўрланган тупроқ типларига мос равишда ўсиши хақида маълумотлар келтирилган бўлиб, шу асосида туманда тарқалган тупроқларнинг мелиоратив холатини яхшилаш мақcадида бир қанча агротехнологик тадбирлар баѐн этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Азамхон Комилжон Ўғли Нуруллаев

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article provides information on the types and levels of soil salinity in Qizirik district, their reclamation status and chemical composition, halophyte plants and their growth in accordance with different saline soil types, based on which a number of agro-technological measures to improve the reclamation of soils in the district

Текст научной работы на тему «ШЎРЛАНГАН ТУПРОҚ ШАРОИТИДА ФИТОМЕЛИОРАЦИЯ УСУЛИ БАЛАН ИШЛОВ БЕРИШ»

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-38-45

ШУРЛАНГАН ТУПРОЦ ШАРОИТИДА ФИТОМЕЛИОРАЦИЯ УСУЛИ Б АЛАН ИШЛОВ БЕРИШ

Азамхон Комилжон уFли Нуруллаев

Тупрокшунослик ва агрокимё илмий тадкикот институти изланувчи-

тадкикотчиси nurullayevazamxon@gmail. com

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада ^изирик туманида таркалган тупрок шурланиш типлари ва даражалари, уларнинг мелиоратив холати ва кимёвий таркиби, галофит усимликлар хамда уларнинг турли хил шурланган тупрок типларига мос равишда усиши хакида маълумотлар келтирилган булиб, шу асосида туманда таркалган тупрокларнинг мелиоратив холатини яхшилаш макcадида бир канча агротехнологик тадбирлар баён этилган.

Калит сузлар: Унумдорлик, шурланиш, биомелиорант, галофит усимликлар, шурга чидамлилик, ширинмия, тузларнинг зарари, катион ва анионлар, яшил масса, мулча.

ABSTRACT

This article provides information on the types and levels of soil salinity in Qizirik district, their reclamation status and chemical composition, halophyte plants and their growth in accordance with different saline soil types, based on which a number of agro-technological measures to improve the reclamation of soils in the district.

Keywords: fertility, salinity, biomeliorant, halophyte plants, salt tolerance, sweetener, salt damage, cations and anions, green mass, mulch.

КИРИШ

Бугунги кунда дунёда «шурланишга учраган ерлар 100 дан ортик давлатлар худудида, тахмннан 1 млрд гектар майдонларда учрайди. Тупрок шурланиши дунё микёсида катта муаммога айланиб, шурланиш ва шуртобланиш жараёнлари куплаб регионларда суFриладиган ва

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-38-45

суFорилмайдиган худудларда хам тезлик билан усиб бормокда. Тупрок шурланиши муаммоларининг усиб бориши хар йили 0,3 дан 1,5 миллион гектар ерларни ишлаб чикаршдан чикиб кетишига ва яна 20,0 дан 46,0 миллион гектаргача булган майдонларда хосилдорликни камайишига сабаб булмокда»[7]. Шу боисдан хам бугунги кунда, тупроклар шурланишига карши кураш, суFориладиган ерлар тупрок-мелиоратив холатини яхшилаш ва кишлок хужалигини баркарор ривожлантиришга каратилган илмий асосланган тадбирларни ишлаб чикиш долзарб вазифалардан хисобланади[3].

Хрзирда мелиоратив холати OFир тупрокларда фитомелиорация усулидан фойдаланиш кенг оммалашмокда. Фитомелиорация - бу культивация ёрдамида ёки табиий усимликлар йиFиндиси иштирокида табиий мухитни яхшилашга каратилган чора-тадбирлар комплекси хисобланади. Улар бир биридан гуманитар интерьер табиатнинг мухофазаси, биомахсулотлар ва мухандислик фито мелиорацияси каби турлари билан фаркланади. Биомелиорант усимлик сифатида фойдаланиладиган 15 тур ва экотиплар яратилаган булиб, мазкур усимликлардан туйимли озука ва доривор махсулотлар ишлаб чикарилмокда. Кувонарлиси шуки мазкур усимликлар шури ювилган сувлар билан суFорилган иккиламчи шурланган тупрокларда етиштирилмокда.

Тупрокнинг мелиоратив холатини яхшилашда ширинмия(лот. Glycyrrhiza L) усимлигини етиштириш ижобий хамда иктисодий самарали усул хисобланади. Ширинмия - доривор усимлиги асосан, Узбекистон, Туркманистон, Эрон, АфFOнистон, Ирок ва бошка давлатларда етиштирилади. Ширинмия усимлигини биомелиорантлар каторига хам киради. Чунки силлик ширинмиянинг баъзи формалари тупрок шурига чидамли хисобланади.

МЕТОДОЛОГИЯ Тадцицотлар объекти ва услублари. Тажриба Сурхондарё вилояти Кизирик туманининг турли даражада шурланган тупрокларида утказилди. Тадкикотларда генетик-географик, профил-геокимёвий, стационар-дала ва кимёвий-аналитик услулларидан фойдаланилди. Дала тажрибавий тадкикотлари «Дала тажрибаларини утказиш буйича услубий кулланмалар» асосида хамда олинган натижаларнинг статистик тахлили «Методика полевого опыта» буйича олиб борилган.

Олинган натижалар. Айни пайтда Кизирик туманида суFориладиган такирли, такир-утлоки ва утлоки тупрок типлари таркалган булиб, мазкур

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-38-45

TyMaHHHHr yMyMHH cyFopum MafigoHH 29605 ra hh TamKHn KH^ca, yHgaH myp^aHMaraH MafigoH 4427 ra ahh 15%, myp^aHraH MafigoH эca 25178 ra ahh 85% TamKH^ KH^agn [6](1-^agBan).

HÄTH^Ä^ÄP

YMyMHH myp^aHraH 25178 ra MafigoHgaH: KaM myp^aHraH MafigoH 14919 ra ahh 59.2% hh, ypTana myp^aHraH MafigoH 10024 ra ahh 39.8% hh, Kyn^H myp^aHraH ep^ap эca 235 ra ahh 1% hh TamKHn KHragu. 1-waöean

I^iniipiiK TyMaHH cyFopi^aairaH i\iartaoH.iapnHHHr TynpoK myp^aHim gapa'/Kacii TyFpHCHga Mat^yMOT(01.10.2020 h.).

№ СИУлар номи Умумий суFориш майдони Тупрок шурланиш даражаси, га

Шурла нмаган майдон Шурлан-ган майдон Шу жумладан,

Кам шурлан -ган Уртача шурланг ан Кучли шурлан -ган

1 Охунбобоев 3437 124 3313 1537 1751 25

2 Кизирик 3204 739 2465 1105 1341 19

3 Гиламбоб 3255 527 2728 2141 578 9

4 Янги йул 2974 185 2789 1878 903 8

5 Тиллабулок 2423 720 1703 1543 142 18

6 Кунчикиш 2665 48 2617 845 1712 60

7 Бустон 1749 104 1645 1041 588 15

8 Мехнатобод 2927 970 1957 1188 718 51

9 Истиклол 2792 292 2500 986 1507 7

10 Гулбулок 2722 500 2222 1957 255 10

11 Шредер 1145 218 927 386 529 13

12 Бошкалар 312 312 312

Жами: 29605 4427 25178 14919 10024 235

Маданий усимликларни тупрокда нормал усиши ва ривожланиши учун нафакат тупрокдаги тузларнинг умумий микдори, балки тузларнинг кимёвий таркиби хам мухим рол уйнайди. Шу боис, шурланиш даражасини тузларнинг кимёвий таркибига караб аниклаш долзарб муаммо хисобланади. Тупрок таркибидаги тузнинг микдори ва сифати хамда маданий экинлар уртасидаги алока жуда мураккабдир. Бу холатнинг сабабларидан бири усимликнинг усиш фазасида шурга чидамлилигининг хар хиллигидир.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-38-45

Масалан: Fy3a усимлигига тузнинг кучли таъсири у ривожланишининг бошланFич фазасида, яъни 3-4 барг пайдо килиш даврида булади. Вегетация даврининг охирида Fyзага тупрокдаги тузнинг юкори концентрацияси хам жуда кам таъсир курсатади. Гузанинг купгина районлаштирилган навлари учун тупрокдаги тузларнинг чекланган концентрацияси 2,5-3,0% га тенгдир, ундан ошгандан сунг усимликларни нобуд булишига олиб келади[2].

Галофит усимликлар каторига кирувчи ширинмия усимлиги хам шурланган тупроклар унумдорлигини ошириши, шурни камайтириши, ер ости сувларини пастга тушириши аникланган. Айникса, кам хосилли, ташландик, шурланган ерларни узлаштиришда Fyза билан алмашлаб экишда, кум-чанг кучишини тухтатишда, эрозияга учраган тупрокларда ва бошка шу каби амалларда куллаш самарали фойда бериши исботланган.

Тузларнинг зарарли булиши купинча унинг таркибидаги ионларга боFлик булиб, Урта Осиёнинг суFориладиган ерларида маданий усимликлар учун захарли туз сифатида таркибида хлор ионини бириктирган MgCl2, CaCl2, NaCl каби тузлар тан олинган, чунки уларнинг тупрокдаги микдори 0,01% дагиси хам экинларга салбий таъсир курсатади. Тупрокдаги сульфат ионларини бириктирган тузларнинг захарли таъсири эса уларнинг микдори 0,2-0,3% булганда кузатилади.

Урганилаётган худуднинг кучсиз шурланган тупроклари худуд суFориладиган ерларининг 50% ига тенг. Бу ерлар мелиоратив жихатдан коникарли ерлар хисобланади. Бу ерларда коллектор-дренаж тармоклари яхши ишлайди ва шур ювиш ишлари олиб борилади. Утказилган тажрибаларда туманда кучсиз шурланган тупрокларнинг шурланиш типи хлорид-сульфатли ва сульфатли булиб, механик таркибига кура кумок ва енгил кумоклардан иборатлиги аникланган. Кучсиз шурланган тупроклар барча худудларда таркалган[2].

Уртача шурланган тупроклар эса туман суFориладиган ерларининг 34% ини ташкил этади. Утказилган тажрибаларда уртача шурланган тупроклар шурланиш типи асосан, хлорид-сульфатли ва сульфатли булиб, механик таркиби OFир, урта ва енгил кумоклардан иборат. Уртача шурланган тупроклар хам туманнинг барча худудларида таркалган.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-38-45

МУХОКАМА

Кучли шурланган тупроклар эса туман суFориладиган ерларининг 1% ини ташкил этади. Утказилган тажрибаларда шурланиш типи, асосан, хлорид -сульфатли ва сульфатли булиб, механик таркиби OFир ва урта кумлоклардан иборат. Кучли шурланган тупроклар асосан Кунчикиш, Мехнатобод ва Охунбобоев массивлари худудларида таркалган.

Тадкикотларда генетик-географик, профил-геокимёвий услулларидан фойдаланилиб тупрок намуналари олинди. Энг юкори концентрация устки хайдов катламида булиб, хлор ионлари уртача 0,278 % га етди. Хайдов ости катламида 0,05 % гача, ундан пастки катламларда 0,01 % микдорида аникланди

[1,3].

Сульфат ионлари, хлорид ионларидан кейинги, иккинчи даражали захарли анион булиб унинг уртача микдори хайдов катламида 1,493% га тенг эканлиги тажрибаларда аникланди(2-жадвал).

Тупрокнинг 100 см ли катламида уртача шурланган тупроклар типига мос равишда Na+ ва К+ ларининг уртача йотиндиси 0,122% ни ташкил килди. 150 см да чукурликда 0,129% га тенг булди. Бу ионлар хам жуда эрувчан ва харакатчан булганлиги учун тупрок устки катламида купгина йотилган булиб, хайдов катламида унинг концентрацияси 0,214% дан 1,75% гача, хайдов ости катламида эса Na+ ва К+ ларининг уртача йотиндиси микдори 0,186% эканлиги аникланди.

Икки валентли магнийнинг абсолют курсаткичлари унча юкори булмасада, у - анчагина захарли булиб, унинг микдори уртача 0,023% га етди. Энг катта курсаткич хайдов катламида кузатилди 0,028 дан 2% гача етди.

Икки валентлик кальцийда хам шунга ухшаш курсаткичлар олинди. Фарки шуки, тупрок намуналарида кальций микдори 7-9 баробар купрок булди. Кальцийнинг уртача микдори 1,83% булиб, хайдов ости катламларида эса уртача 0,178% эканлиги аникланди. Энг паст курсаткич бу катионда хам 100150 см катлам уралотида кузатилди.

2-жадвал

^изирик туманидан танланган калит майдонлари суFориладиган тупрокларидаги сувда осон эрувчи тузлар микдори, (%).

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-38-45

с .м с

Кесма № 1 ® * Ь а & £ if Т * = а ^ ^ © 1 о О и и -3 1 О S Кесма № 1 * * Ь а & й if у ч * = уи а ^ ^ © 1 С1 О и и -3 1 О S

"Мехнатобод СИУ" массиви "Кунчикиш СИУ" массиви

0-15 0,135 5,43 0,017 0,045 0-30 2,613 0,015 0,396 1,449

30-65 0,100 8,86 0,010 0,037 30-50 1,235 0,020 0,090 0,713

1 65-90 0,115 8,44 0,014 0,041 2 50-85 1,223 0,026 0,103 0,652

90-163 0,105 8,71 0,007 0,043 85-120 0,598 0,023 0,172 0,250

- - - - - 120-140 0,680 0,017 0,090 0,180

"Гиламбоб СИУ" массиви "Охунбобоев СИУ" массиви

0-21 3,135 0,017 0,546 1,454 0-29 4,603 0,019 0,417 2,398

21-40 1,045 0,021 0,065 0,620 29-55 1,277 0,021 0,077 0,634

3 40-65 0,805 0,024 0,129 0,424 6 55-79 1,380 0,022 0,236 0,434

65-95 1,248 0,020 0,172 0,682 79-123 0,997 0,021 0,214 0,487

95-132 0,735 0,018 0,149 0,352 123-170 1,085 0,016 0,297 0,438

"^изирик СИУ" массиви

0-30 4,223 0,028 0,043 2,078 0-30 2,442 0,023 0,251 1,539

4 30-55 3,120 0,036 0,017 1,773 5 30-55 1,042 0,021 0,038 0,578

55-80 3,123 0,032 0,022 1,771 55-90 1,717 0,021 0,090 0,842

80-110 3,135 0,032 0,022 1,793 90-110 1,212 0,018 0,116 0,614

Ширинмия усимлигини урганилаётган биомелиоратив хусусиятлари ичида энг асосийси ердаги тузларни узлаштира олиш хусусияти хисобланади.

Ширинмия экилганда тупрокдаги тузлар йиFиндиси 1,5-2,3 дан 0,8-1,1% гача, хлор микдори 0,278 дан 0,162% гача камайиши, гумус 0,2-0,3 дан 0,8-1,0% гача купайиши аникланган. Тупрокнинг биологик, физик-кимёвий хусусиятлари анчагина яхшиланган.

Тузларни эритиш кобилияти булган галофитлар куйидаги элементлардан ташкил топган. 1 метрлик тупрок катлами урганилганда кучли шурланган урта кумокли ярим чул тупрокларида туз микдори 48 т/га ни ташкил килади. Тупрок

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-38-45

юзасидаги фитомассанинг микдори 18-20 т/га булганда галофитлар тупрокдан 1 йилда 8-10 тонна тузни чикариб юбора олиши аникланган [3].

Яшил массанинг (мулча) фойдаси 1 га ерда 2,5 т/га тузни чикариб юборади. Галофитлар билан банд булган майдонларда тупрокдан тузларни чикариб юбориш жараёни 1 (бир) йил давомида 10,0-12,5 тоннага тенг булади.

Текширувлар шуни курсатадики, шурланган тупроклардаги мелиоратив алмашлаб экишдаги хар хил экологик турдаги экологик группаларни уз ичига олганда, уртача шурланган ерларда 4-5 йил, кучли шурланган ерларда 6-7 йилга тенг, айникса энг фойдали биомелиорант хисобланади. Шурланган ерларни узлаштиришда ширинмия усимлигининг ахамияти катта булиб, у хам доривор ва чорва моллари учун туйимли озука хисобланади [4].

Бир мавсум ширинмия усимлигига 5-6 минг м3 сув берилади, хавога эса у

3 3

25-35 минг м ёки 8-11 м /сек сувни буFлатади. Демак, унинг ер ости сувлари сатхини тушириш кобилияти вертикал зовурникига якинлашади. Натижада ер ости сувлари анчагина пастга тушиб кетади. Ширинмия усимлиги ёрдамида шур тупроклар мелиорация килинса анча сув иктисод килинади. Пахта хосилдорлиги 10-15 центнерга тушиб колган ерларда ширинмия экилса, хосилдорлик 25-30 центнерга етказилади. Ширинмиядан сунг пахтани 5 -6 йил экса булади. Тажрибалардан шу маьлум булдики, ширинмия-пахта, ширинмия-маккажухори-пахта схемасида алмашлаб экишни ишлаб чикаришга жорий килиш мумкин[5].

ХУЛОСА

Усимликлар тупрок унумдорлигига турлича таъсир килади. Фитомелиоратив эффект усимликларнинг усиш даврига ва махсулдорлигига, ер ости ва ер усти биомассасининг нисбатига, илдиз системасининг профил буйлаб жойлашиши ва тузилишига боFлик.

Биомелиоратив усимликлардан: ширинмия усимлиги уртача ва кучли шурланган тупрокларда устирилса улар турли микдорда тупрокдаги тузларни сингдириш хисобига шурланишни камайтириши аникланди.

Урганилаётган тупрокларнинг тузлари ичида ширинмия усимлигига энг таъсирчан туз СаSO4 булди. Кейинги уринлардаги тузларнинг таъсири куйидагича таксимланди NaCl, MgCl2, Na2SO4, MgSO4.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-38-45

Ширинмия усимлиги илдизларини чукур кетганлиги (1-2м), хамда ер устки кисмларини купгина жойларини эгаллаши сабабли ерларнинг структурасини яхшилайли хамда ривожланиш жараёнида ердаги тузларни узлаштиради.

REFERENCES

1. Uzbek State Research and Design Institute of Land Management "Uzdaverloyiha" SILM "TUPROK BONITIROVKASI" BRANCH ENTERPRISE. Toshkent-2017.

2. Begimqulov Ch.R. Impact of long-term irrigation processes on Sherabad desert soils and ways to increase their productivity. Candidate dis. abstracts. Tashkent -2010, p. 26.

3. Berdiev T.T. Chemical condition, physicochemical properties and ways to increase the fertility of irrigated soils of the desert region of Surkhan-Sherabad oasis // Aftoref. diss. Phd. Toshkent 2018. p.45.

4. L.E.Pauzner, N.Z.Kovalenko, S.X.Nigmatov. "Some data on salt tolerance of seeds of licorice naked and Ural" Toshkent 1970 y.

5. S.X.Nigmatov. «About botanical reclamation of saline lands. Botanical research issues in Uzbekistan» Izd. "Fan". Tashkent 1977. p.12-15.

6. Information of the reclamation department of Qizirik district. (01.10.2020)

7. http://www.fao.org.

8. http://www.dissercat.com/catalog/biologicheskie-nauki/pochvovedenie

9. http://earthpapers.net/fiziko-himicheskie-svoystva

10. http://www.dslib.net/pochvoved/izmenenie-fiziko-himicheskih

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.