Научная статья на тему 'ЕРЁНҒОҚ ЎСИМЛИГИ ПОПУЛЯЦИЯЛАРИДА СУВ БАЛАНСИНИНГ ФИЗИОЛОГИК КЎРСАТКИЧЛАРИ'

ЕРЁНҒОҚ ЎСИМЛИГИ ПОПУЛЯЦИЯЛАРИДА СУВ БАЛАНСИНИНГ ФИЗИОЛОГИК КЎРСАТКИЧЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

70
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ерѐнғоқ / транспирация / сув миқдори / сув ушлаш хусусияти / барг. / peanuts / transpiration / amount of water / water retention capacity / leaf.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Абдумород Эсиргап Ўғли Ҳакимов, Содир Каримжонович Мелиев, Ойгул Одил Қизи Расулова

Мақолада ерѐнғоқ ўсимлиги популяцияларида сув балансининг физиологик кўрсаткичлари келтирилган. Андоза нав сифатида Тошкент-102 ва Қибрай-4 навлари билан таққосланиб транспирация жадаллиги, сув ушлаш хусусияти, баргнинг умумий сув миқдори ва қуруқ масса миқдори кўрсаткичлари бўйича бахоланди. Бахолаш натижаларида юқоридаги кўрсаткичлар бўйича юқори натижа кўрсатган биотиплар ажратиб олинди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Абдумород Эсиргап Ўғли Ҳакимов, Содир Каримжонович Мелиев, Ойгул Одил Қизи Расулова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article presents the physiological indicators of water balance in peanut populations. As a standard cultivar, in comparison with the Tashkent-102 and Kibray4 cultivars, it was assessed in terms of transpiration intensity, water retention properties, total water content in leaves and dry matter content. As a result of the assessment, biotypes were identified with high results for the above indicators.

Текст научной работы на тему «ЕРЁНҒОҚ ЎСИМЛИГИ ПОПУЛЯЦИЯЛАРИДА СУВ БАЛАНСИНИНГ ФИЗИОЛОГИК КЎРСАТКИЧЛАРИ»

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-457-462

ЕРЁНГОК УСИМЛИГИ ПОПУЛЯЦИЯЛАРИДА СУВ БАЛАНСИНИНГ

ФИЗИОЛОГИК КУРСАТКИЧЛАРИ

Абдумород Эсиргап ^ли Х,акимов

УзРФА Генетика ва Усимликлар экспериментал биология институти кичик

илмий ходими

Содир Каримжонович Мелиев

УзРФА Генетика ва Усимликлар экспериментал биология институти кичик

илмий ходими

Ойгул Одил Кизи Расулова

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Маколада ерёнгок усимлиги популяцияларида сув балансининг физиологик курсаткичлари келтирилган. Андоза нав сифатида Тошкент-102 ва Кибрай-4 навлари билан таккосланиб транспирация жадаллиги, сув ушлаш хусусияти, баргнинг умумий сув микдори ва курук масса микдори курсаткичлари буйича бахоланди. Бахолаш натижаларида юкоридаги курсаткичлар буйича юкори натижа курсатган биотиплар ажратиб олинди.

Калит сузлар: ерёнгок, транспирация, сув микдори, сув ушлаш хусусияти, барг.

PHYSIOLOGICAL INDICATORS OF WATER BALANCE IN POPULATION

OF PEANUT PLANT

ABSTRACT

The article presents the physiological indicators of water balance in peanut populations. As a standard cultivar, in comparison with the Tashkent-102 and Kibray-4 cultivars, it was assessed in terms of transpiration intensity, water retention properties, total water content in leaves and dry matter content. As a result of the assessment, biotypes were identified with high results for the above indicators.

Keywords: peanuts, transpiration, amount of water, water retention capacity,

leaf.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-457-462

КИРИШ

Кишлок хужалик экинлари дунё буйича истеъмол килинадиган озик-овкат махсулотининг 80% ни ташкил килади ва кислороднинг 98% ни ишлаб чикаради (Продовольственная и сельскохозяйственная организация Кишлок хужалик экинлари орасида ерёнгок усимлиги асосий ва такрорий экиладиган экинлар каторига киради. Ватани - Жанубий Америкадан, Бразилия, Кавказорти республикалари хисобланади. ФАО ташкилотининг маълумотига асосан ерёнгок 26,5 миллион гектар майдонда етиштирилади, унинг ялпи ишлаб чикарилиши карийб 43,9 миллион тоннани ва уртача хосилдорлик 1,65 т/га ташкил этади [10]. Энг йирик ишлаб чикарувчи давлатлар Х,индистон, Хитой, Индонезия, АКШ, Сенегал, Нигерия, Бразилия, ва Аргентина давлатлари киради [2]. Ерёнгок экини мойли экинлар орасида жахон буйича олтинчи уринда туради. Унинг уруги таркибида 48 - 53 % гача ёгли мой ва 26 -28 % протеин мавжуд булиб [1].

Ерёнгок экин хосилдорлигини ошириш учун абиотик ва биотик омилларга чидамли навларни танлаш лозим. Х,индистонда шурланган тупрокларда Chhabra ва Kamra олимлар ерёнгок усимлигида шурланишга чидамлилиги буйича илмий тажрибалар олиб бориш натижасида чидамли генотиплар ажратиб олинган [11]. Шурланиш туфайли усимлик баргларида Na+ ва Cl- ионларининг тупланишига олиб келади [12]. Сув билан боглик стресс омилларга чидамли навлар яратишда тадкикотчилар томонидан мухим стратегия сифатида шу мухитнинг стресс шароитларида навларни синаш ижобий натижага эришишни таъкидлаб утишган [6; 7; 8; 9] Бирок сув танкислиги мослашиш билан боглик белгиларнинг сакланиб колиши генетик жихатдан мураккаб булиши мумкинлиги, чункибу микдорий белгиларни бошкарувчи куплаб генларга боглик.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА УСЛУБЛАРИ

Тадкикотларимизда Наманган вилояти Поп туманидан олинган генетик жихатдан турли хилдаги аралаш ерёнгок усимлиги популяцияларидан фойдаланилди. Ушбу намуналар институтнинг Дурмон тажриба майдонида стандарт нав Тошкент 102 хамда Кибрай 4 навлари билан таккосланиб урганилди. Намуналарнинг гуллаш фазасидан 10 кундан кейин сув мувозанатининг физиологик курсаткичлари -баргнинг сув микдори, транспирация жадаллиги, сув ушлаш хусусияти ва баргнинг курук огирлиги курсаткичлари буйича бахоланди. Усимлик баргларидаги умумий сув микдори

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-457-462

ва баргнинг сув ушлаш хусусиятини аникдаш учун хар бир биотипдан 5 тадан барг олинди ва элекрон тарозида огирлиги улчаниб, хона шароитига куйилди.

-соатлик экспозициядан сунг уларнинг огирлиги кайтадан улчанди. Сунгра куритиш шкафида 100-105 0С да 3 сутка давомида куритилиб, баргларнинг курук огирлиги улчанди ва шу йул билан барглардаги умумий сув микдори хамда баргларнинг сув ушлаш хусусияти аникланди. Олинган маълумотлар статистик тахлил килишда Б.А. Доспехов усулидан фойдаланилди [3]. Транспирация фаоллиги Л.А.Иванов[5], баргнинг сув ушлаш хусусияти А.А.Ничипорович [4] усули буйича олиб борилди.

ТАХЛИЛ НАТИЖАЛАРИ

Сув билан оптимал таъминланганлик шароитида усимликлар баргларидаги умумий сув микдорининг юкори булиши усимликларнинг усиши ва ривожланишига ижобий таъсир этади. Байрок барг таркибидаги сув микдори коллекция намуналарида урганилганда, статистик жихдтдан сезиларли даражада фарк борлиги кузатилди. Тахлил натижаларидан келиб чикиб баргдаги умумий сув микдори курсаткичи буйича турли биотипга эга намуналарда андоза навлардан турлича фарк килганлиги аникланди. Унга кура андоза К^брай-4 (85,7 %) навига мос равишда бир хил натижа курсатган № 3 (88,6 %), № 4 (86,7%), № 7 (86,2%), № 8 (83,8%), № 9 (80,8%), № 10 (83,5%)%) намуналарда кузатилди (1-жадвал). Тошкент 102 навининг баргдаги умумий сув микдори нисбатан паст булганлиги ва № 1 (79,7%), № 5 (78,9%), № 6 (78,6%) намуналар билан бир хил натижа курсатганлиги тахлил натижаларида кузатилди. Шуни таъкидлаб утиш керакки баргдаги умумий сув микдори навнинг биологик хусусиятига, тупрокнинг сув билан таъминланганлик даражасига ва хаво хароратиги боглик.

1-жадвал

Намуналарнинг сув баланси курсаткичлари (2021 йил)

№ Баргнинг умумумий сув микдори, % Транспирация жадаллиги, мг H2O/1 г нам барг Х 1 соат Баргнинг сув ушлаш хусусияти, % Баргнинг курук огирлиги, мг

1 79,7 203,13 47,1 43,3

2 82,8 224,14 56,3 33,3

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-457-462

3 88,6 278,48 44,3 30,0

4 86,7 240,00 50,8 33,3

5 78,9 239,44 46,4 50,0

6 78,6 250,00 54,5 40,0

7 86,2 236,52 62,5 30,0

8 83,8 245,95 86,8 35,7

9 80,8 218,00 74,2 38,3

10 83,5 240,51 66,7 43,3

Тошкент 102 77,8 222,22 76,2 40,0

Кибрай 4 85,7 238,10 75,9 30,0

Транспирация - мухим физиологик курсаткичлардан бири булиб, усимликнинг сув алмашинувида катта ахамиятга эга. Усимликнинг сув балансини бошкаришда транспирация асосий жараёнлардан бири хисобланади. Транспирация жадаллиги - бу 1соат давомида усимлик баргидан бугланган сув микдори (Н2О/1г нам барг х 1 соат). Тажрибаларимизда баргнинг андоза Тошкент-102 (222,22 мг) ва Кибрай-4 (238,10мг) навларига нисбатан энг юкори транспирация жадаллиги буйича № 3 (278,48 мг), № 4 (240,00 мг), № 6 (250,00 мг), № 8 (245,95 мг), № 10 (240,51 мг), андоза навларга нисбатан мос натижа курсатган № 1, 2, 5, 7 ва 9 намуналарда 203,13-239,44 мг орасида транспирация жадаллиги кузатилди.

Транспирациянинг юкори жадалликда кечиши окибатида усимликларнинг сув ва озик моддаларни кабул килиш жараёни кучаяди, барг мезофилига СО2 нинг диффузияланиши тезлашиши хамда фотосинтез жадаллашиши натижасида органик моддалар куплаб синтезланади. Маълумки, сув танкислигида усимликларда транспирация жадаллигининг пасайиши усимликлар баргларидаги умумий сув микдори ва эркин сув микдори камайиши натижасида, тургорнинг йуколиши ва баргларнинг сулиши билан боглик хисобланади.

Усимлик баргларининг сувни ушлаш хусусияти бир канча омилларга, жумладан, тупрокдаги намлик даражаси ва навларнинг биологик хусусиятига хам богликдир. Тажрибамизда усимлик баргларининг сув ушлаш хусусияти курсаткичлари барглардаги дастлабки сув микдорига нисбатан икки соатдан сунг неча фоиз сув йукотилганини курсатади. Шунинг учун курсаткичнинг паст булиши баргнинг сув ушлаш хусусиятининг юкорилигини ифодалайди.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-457-462

Олинган тахлил натижаларига кура андоза навлардан № 1 (47,1%), 3 (44,3%) ва 5 (46,4%) намуналарда барг таркибида энг куп сув ушлаш хусусиятига эга эканлиги кузатилди. Куп микдорда сувни буглатган андоза Тошкент-102 (76,2 %) ва Кибрай-4 (75,9%) навлари билан № 8 (86,8%), 10 (66,7%), 9 (74,2%), 7 (62,5%), 1164 (65,3%), 1184 (66,4%) ва 1307 (65,6%) намуналарда сув ушлаш хусусияти паст эканлиги кузатилди. Тадкикотларимизда барча биотипларда тупрок кургокчилигида баргларнинг сув ушлаш хусусиятининг ошиши, сув танкислигида ерёнгок баргларидаги сувнинг кийин ажралувчи фракциялари микдори юкори эканлигидан далолат беради.

Баргнинг курук огирлигини бахоланганда, тахлил натижалари шуни курсатдики намуналар орасида фарклар мавжудлиги кузатилди. Баргнинг нисбий курук огирлиги буйича намуналар тахлил килинганда юкори натижа № 5 (50,0 мг), 6 (40,0 мг), 10 (43,3 мг), 1 (43,3 мг), паст натижа № 2 (33,3 мг), 3 (30,0 мг),4 (33,3 мг) ва 7 (30,мг) намуналарда кузатилди. Колган намуналарда андоза навлардан сезиларли фарк йуклиги аникланди.

Юкоридаги курсаткичлар билан фенотипик корреляция коэффициентлари аникланганда баргдаги сув микдори ва унинг транспирация жадаллиги уртасидаги уртача ижобий (г=0,51) колган барча белгилар уртасида салбий богланиш борлиги кузатилди.

ХУЛОСА

Урганилган ерёнгок намуналари сув балансининг мухим физиологик курсаткичлари - барглардаги умумий сув микдори, транспирация жадаллиги, баргларнинг сувни ушлаш хусусияти белгилари буйича фаркланишлари аникланди. Биотиплар ичида ушбу физиологик жараёнларни узида мужассам килган намуна кузатилмади. Белгилар уртасида баргнинг сув микдори ва транспирация жадаллиги уртасида уртача богланиш борлиги ва колган белгилар уртасида кучсиз ёки салбий богланиш борлиги кузатилди.

REFERENCES

1. Атабаева Х.Н., З.У. Умаров, Х,.Ч. Буриев ва бошкалар. «Усимликшунослик». «Мехнат» нашриёти, 2000 й. 241 - 243 б.

2. FAO (2003) FAO Production Year Book 2003, Rome Italy

3. Доспехов Б.А, Методика полевого опыта. Москва, «Колос» 1985.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-457-462

4. Иванов Л.А. О методе быстрого взвешивания для определения транспирации в естественных условиях / Иванов Л. А., Силина А. А., Ю. Л. Цельникер // Ботанический журнал. - 1950. - Т. 35. - № 2. - С. 171-185.

5. Ничипорович А. А. О потере воды срезанными растениями в процессе завядания. /А.А. Ничипорович // Журн. опытной агрономии. ЮгоВостока. -1926. Т. 3. - Вып. 1. - С. 76-78.

6. UN Food Food and Agriculture Organization // Production of groundnut by countries [Электронный ресурс].- Режим доступа: http://faostat.fao.org/site/567/default. aspxancor (дата обращения: 17.01.18).

7. Singh A.L., Hariprassana K., Solanki R.M. Screening and selection of groundnut genotypes for tolerance of soil salinity // Australian Journal of Crop Science. 2008. Vol. 1. рр. 69-77

8. Srivastava, N., and V. Sharma.. Effect of salinity on growth, Na+ and Cl- ion content and membrane ATPases in peanut (Arachis hypogaea L.) seedlings. Plant Physiology and Biochemistry 25; 1998:pp, 83-88.

9. Pereira, J.W.L., Melo Filho, P.A., Albuquerque, M.B., Nogueira, R.J.M.C., Santos, R.C., 2012. Mudanc, as bioquímicas em genótipos de amendoim submetidos a déficit hídrico moderado. Revista Ciência Agronómica 43, pp.766-773.

10. Santos, R.C., Queiroz, C.M., Batista, V.G.L., Silva, C.R.C., Pinheiro, M.P.N., Galvâo Filho, A.L.A., Melo Filho, P.A., Lima, L.M., 2013. Variabilidade de progênies F2 de amendoim geradas por meio de selec, ao de genitores ISSR-divergentes. Revista Ciência Agronómica 44, pp. 578-586.

11. Songsri, P., Jogloy, S., Vorasoot, N., Akkasaeng, C., Patanothai, A., Holbrook, C.C., 2008. Root distribution of drought-resistant peanut genotypes. J. Agron. Crop Sci. 194, pp. 92-103

12. Leal-Bertioli, S.C.M., Bertioli, D.J., Guimarâes, P.M., Pereira, T.D., Galhardo, I., Silva, J.P., Brasileiro, A.B.M., Oliveira, R.S., Silva, P.I.T., Vadez, V., Araújo, A.C.G., 2012. The effect of tetraploidization of wild Arachis on leaf morphology and other drought-related traits. Environ. Exp. Bot. 84, pp. 17-24.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.