Научная статья на тему 'ПЕДОЛИТЛИ ТУПРОҚЛАРНИНГ АГРОНОМИК ХОССАЛАРИ'

ПЕДОЛИТЛИ ТУПРОҚЛАРНИНГ АГРОНОМИК ХОССАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
62
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тупроқ / арзик / минераллашган / гумус / педолитли / рельеф / гидроморф / тузлар аккумуляцияси / литоген ва педоген / литоген ва педоген / шох-арзикли / аллювиал ва аллювиал-пролювиал. / Soil / rich / mineralized / humus / pedolitic / relief / hydromorphic / salt accumulation / lithogenic and pedogenic / lithogenic and pedogenic / horn-rich / alluvial and alluvial-proluvial.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — A. Turdaliev, M. Haydarov, I. Musaev

Мақолада Марказий Фарғонада тарқалган суғориладиган ўтлоқи саз тупроқларнинг агрономик кўрсаткичлари, морфологик ва бошқа хусусиятлари ёритиб берилган бўлиб, тупроқлар профилининг турли чуқурликларида шаклланган арзик-шохли қатламлар изоҳи келтирилган. Шунингдек, тадқиқот ҳудудининг ёпиқ типдаги ландшафт-геокимёвий профилини схематик тасвири ишлаб чиқилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

AGRONOMIC PROPERTIES OF PEDOLITH SOILS

The article describes the agronomic indicators, morphological and other characteristics of the irrigated meadow saz soils distributed in Central Ferghana, and explains the rich-horned layers formed at different depths of the soil profile. Also, a schematic representation of the landscape-geochemical profile of the closed type of the research area was developed.

Текст научной работы на тему «ПЕДОЛИТЛИ ТУПРОҚЛАРНИНГ АГРОНОМИК ХОССАЛАРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ПЕДОЛИТЛИ ТУПРОЦЛАРНИНГ АГРОНОМИК ХОССАЛАРИ

А.Т.Турдалиев

Фаргона давлат университети М.МДайдаров

Фаргона давлат университети И.И.Мусаев

Фаргона давлат университети

https://doi.org/10.5281/zenodo.7179793

Аннотация. Мацолада Марказий Фаргонада тарцалган сугориладиган утлоци саз тупроцларнинг агрономик курсаткичлари, морфологик ва бошца хусусиятлари ёритиб берилган булиб, тупроцлар профилининг турли чуцурликларида шаклланган арзик-шохли цатламлар изо%и келтирилган. Шунингдек, тадцицот %удудининг ёпиц типдаги ландшафт-геокимёвий профилини схематик тасвири ишлаб чицилган.

Калит сузлар: тупроц, арзик, минераллашган, гумус, педолитли, рельеф, гидроморф, тузлар аккумуляцияси, литоген ва педоген, литоген ва педоген, шох-арзикли, аллювиал ва аллювиал-пролювиал.

АГРОНОМИЧЕСКИЕ СВОЙСТВА ПЕДОЛИТНЫХ ПОЧВ

Аннотация. В статье описаны агрохимические показатели, морфологические и другие характеристики орошаемых лугово-сазовых почв, распространенных в Центральной Фергане, и описаны арзык-шоховые горизонты, сформировавшиеся на разной глубине почвенного профиля. Также разработано схематическое изображение ландшафтно-геохимического профиля закрытого типа территории исследований.

Ключевые слова: почва богатая, минерализованная, перегнойная, педолитовая, рельефная, гидроморфная, соленакопительная, литогенно-педогенная, литогенно-педогенная, рогоносная, аллювиальная и аллювиально-пролювиальная.

AGRONOMIC PROPERTIES OF PEDOLITH SOILS

Abstract. The article describes the agronomic indicators, morphological and other characteristics of the irrigated meadow saz soils distributed in Central Ferghana, and explains the rich-horned layers formed at different depths of the soil profile. Also, a schematic representation of the landscape-geochemical profile of the closed type of the research area was developed.

Keywords: Soil, rich, mineralized, humus, pedolitic, relief, hydromorphic, salt accumulation, lithogenic and pedogenic, lithogenic and pedogenic, horn-rich, alluvial and alluvial-proluvial.

КИРИШ

Маълумки утлоки тупроцлар сохилларда, рельефни кичик чукмаларида сизот сувлари 2-3 м. чукурда жойлашган майдонларда утлокзорлар остида шаклланади. Сизот сувлари окимли, окимсиз, минераллашган, чучук булишлари мумкин. Уларни зоналлик холатларига караб Узбекистонда буз тупроклар минтакаси утлоки тупроклари ва чул минтака утлоки тупрокларига ажратилади.

Гумус микдорига караб айрим олимлар тук тусли утлоки, оч тусли утлоки тупрокларга ажратадилар, хозирда тук тусли гумусли утлоки тупроклар урнига боткок-утлоки, утлоки, боткок каби утувчи гурухдаги тупроклар ажратилади. Бу тупроклар карбонатли, гипсли, шурланган, шурланмаган булиши мумкин. Чул минтакасида шаклланган утлоки тупрокларни деярли хаммаси у ёки бу даражада шурланган.

ШТЕЯМАТЮМЛЬ 8С1БОТ1Р1С ГОШМАЬ УОШЫЕ 1 ^ИЕ 6 иШ-2022: 8.2 | 2181-3337

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Марказий Фаргонанинг тупрок-иклимий шароитлари узига хос булиб, унда асосан гидроморф тупроклар кумли дахалар ва барханлар шаклланган. Бу худуд гидроморф тупрокларини морфологик белгилари, агрономик, мелиоратив ва бошка хусусиятлари катор олимлар томонидан урганилган.

Бир гурух олимлар кесманинг энг устки катламини арзик усти ёки чим тупрок катлами номи билан юритганлар. Бу кават саёз ва чукур арзикли тупрок туркумларида майда гипсли тупрок массасидан таркиб топган булиб унда 10 % гача гипс булиши мумкин деб ёзадилар. Юза арзикли тупрок туркумларида эса кесманинг устки кисми 20-30 % ва ундан хам куп микдорда гипсга эга деб таъкидлайдилар.

Марказий Фаргона тупрокларида тузлар аккумуляцияси Na2SO4 ва CaSO4•2H2O хисобига бораётганлиги таъкидланган. Горбунов Б.В. арзик тугрисидаги уз фикрини куйидагича якунлайди "арзик эхтимол карбонат-гипсли тупрокдир".

Бевосита кумилган, сув утказувчанлиги ёмон булган катламлар морфологияси, физик-кимёвий, хусусан геокимёвий хусусиятлари очилмай долзарб муаммо тарикасида утиб келмокда.

Шу нуктаи назардан катор туманларда: ^уштепа, Ёзёвон, Улугнор, Мингбулокдан хар хил чукурликда ётган сув утказувчанлиги ёмон хисобланган арзик-шохли катламга эга булган тупроклар ва айнан сув утказувчанлиги ёмон катламлар алохида-алохида тадкик килинди.

Тупрокнинг механик таркиби ундаги кум, чанг ва ил заррачаларининг микдори билан тавсифланади. Х,ар бир заррача микдори, бошка заррачалар микдори билан биргаликда тупрокни катор хоссаларига таъсир килади. Жумладан майда заррачалар тупрок булакчаларини узаро ёпишиб катталашишини таъминлайди, тупрокда структура агрегатларини, яъни булакчаларини хосил килишда катнашади. Урганилган тупроклар асосан енгил ва урта кумок механик таркибга эга.

Марказий Фаргона тупрокларида табиий ва маданий усимликларнинг илдиз тизими тупрокнинг устки катламларида жойлашади, шу боис гумус катлами бу тупрокларда кичик. Унинг захираси хам бошка тупрокларга нисбатан кам.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Х,аракатчан озика элементларининг микдорларига кура бу тупроклар кам таъминланган гурухга киради. Урганилган эскидан сугориладиган чукур арзик-шохли кесма 7А (93-111 см.) ва янгидан сугориладиган саёз арзик-шохли кесма 6А (32-55 см.), хамда саёз шох-арзикли кесма 8А (18-33 см.) тупрокларда ялпи фосфор ва калий микдорлари хам гумус каби кескин камайганлигини куриш кийин эмас. Бу каби катламларга эга булмаган 9А кесманинг ухшаш чукурликларида ялпи фосфор ва калий микдори юкорида келтирилган махсус катламларга нисбатан кескин куп [5].

Тадкикотлар объекти Марказий Фаргонанинг аллювиал ва аллювиал-пролювиал ёткизиклари устида хар хил чукурликда шаклланган арзик-шохли, шох-арзикли катламларга эга булган янгидан узлаштирилган, янгидан ва эскидан сугориладиган утлоки саз тупроклари хамда шуларга мувофик булган сизот сувлари булиб, тадкикот объектини схематик тарзда куйидагича тасвирлаш мумкин (1 -расм).

1-расм.

Ёпик типдаги ландшафт-геокимёвий профилни схематик тасвири

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

- аллювиал-пролювиал еткнзнклар;

- сшот суви сатхл;

- сшот суви окиыи нуналншн;

- кесмалар жонлашуви ва раками;

Ннсбий баландлнклар: НЭА - 390-400 м. ТЭ - 350 м. ТЭА - 325 м. С - 300 М.

18-33; 320I;; 93-111 - педолнг катламлар;

6А; 7А; 8А; 9А — кесмалар ва уларнинг тартиб ракаыларн.

Тупрок намуналари Фаргона вилояти Ёзёвон ва ^уштепа номли туманлар ерларида таркалган (12 та кесма), Наманган вилоятининг Мингбулок тумани ва Андижон вилоятининг Улугнор тумани ерларидан (14 та кесма) янгидан узлаштирилган, янгидан ва эскидан сугориладиган утлоки саз тупрокларидан тупрок-агрокимёвий максадлар учун мос равишда, яъни генетик катламларига мувофик холда, бошка ерлардан, яъни кесмалар атрофидан эса хайдов ва хайдов ости катламларидан колган намуналар генетик катламларига хос равишда уртача намуналар тайёрлаш йули билан, яъни конверт усулига кура олинди. Арзик-шохли ва шох-арзикли катламлардан, айрим янги яралмалардан алохида намуналар олинди. Уларнинг айримларини морфологик белгиларини куйида келтирамиз.

6-А кесма. Ёзёвон тумани, Такалик кишлоги, Такалик фермер хужалиги. ^ишлокни асфальтлашган асосий йулидан Шимолга 50 м, таъмирланган зовурдан Еарбга 55 м. Текисликда жойлашган булиб чигит экилган майдон, яъни пахта даласи. Сизот суви чукурлиги 200 см. 14. 04. 2009 йил.

Ах, 0-18 см. Оч буз ранг, усти курук булиб ички томон нам ортиб боради, урта ва огир кумокли, кесакчали, мустах,кам булмаган увокчали, зичлиги уртача, ажирик илдизларига бой, майда юмшок гипс ва карбонатларнинг доглари учрайди, утиш хусусияти ранги ва зичлигига кура кескин.

Ах-о 18-32 см. Оч буз ранг, устки катламга нисбатан намлиги юкори, енгил ва урта кумок, майда донали мустах,кам эмас, якка-якка х,олатларда илдизлар учрайди, организмлар фаолияти куринмайди, кушилмалар

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

йук, гипс ва карбонат доглари куп куйи томон ортиб боради, утиш хусусияти зичлигига кура кескин.

В1 32-55 см. Окиш буз ранг, сарик ва жигарранг товланиб туради, жуда каттик цементлашган, лом ёки кирка билан ишланганда тошга урган каби овоз чикаради, нам, кушилмалар йук, янги яралмаларга бой, устки катламда сувда эрувчи тузларнинг аккумуляцияланган холатини куриш мумкин. Синдирилганда киррали синади, кейинги катламга утиш хусусияти зичлигига кура кескин.

В2 55-80 см. Оч буз ранг булиб, онда-сонда саргиш доглар куринади, хул, кучсиз зич, енгил ва урта кумокли, илдизлар йук, янги яралмалар куп булиб гипс, карбонатлар, темирли бирикмалар, марганец оксидлари ва бошкалардан иборат.

Ci 80-140 см. Оч буз ранг булиб, саргиш ва кукимтир хаворанг товланиб туради, доглар куп. Хул, урта ва огир кумок, кучсиз зич, илдизлар йук, якка холдаги корамтир доглар бор, гипс ва карбонатлар мавжуд.

С2 140-200 см. Кулрангсимон тук кизгиш, хаво ранг яшил доглар, хул, урта ва огир кумок, темирли, марганецли бирикмалар мавжуд, сизот суви босимли булиб тез тупланади, таъмига кура кучсиз тахир.

МУ^ОКА МА

Марказий Фаргонанинг тадкикотга тортилган тупроклари сугориладиган утлоки саз булиб уларнинг генетик катламлари таркибида хар хил чукурликда 18-33 см., 32-55 см., 93-111 см. ларида зич, цементлашган катламлар мавжуд (1-расм). Зич цементлашган катламнинг жойлашган чукурлиги Жанубдан Шимол томонга, яъни Маргилондан Улугнор, Мингбулок томон кутарилиб ер юзасига якинлашиб боради. Ушбу катламнинг калинлигидаги узгаришлар хам камайиб боради.

Бу конуният айрим холларда бузилиб туради, бузилиш холати эса тупрок коплами структураси ва микрорельеф хамда майдонни зовурлашганлик даражасига боглик. Шу боис Мингбулок туманидаги кесмаларда биз арзик-шохли сув утказувчанлиги ёмон катламни масалан Шурсув фермер хужалигида учратмадик. Алохида олинган саёз арзик-шохли катламни устидаги кум ва кумок жинслар шамоллар ёрдамида келиб аккумуляцияланган. 18-33 см. даги цементлашган катлам кейинги даврлардаги физик-кимёвий жараёнлар таъсирида хосил булган. Бундай дейишимизга асосий сабаб ундан кейинги катлам 33-83 см. дан кейин кумилган тупрок катлам келади, яъни 18-33 см. даги цементлашган катлами кумилган тупрок устида шаклланган булиб чикади. ХУЛОСА

Хулоса килиб айтганда, Морфологик белгиларга хос хусусиятлардан бири хар хил куринишдаги литоген ва педоген негизли куп микдордаги гипс булиб тупрокни жойлашувига караб гипсли янги яралмалар микдори хар хил катламларда мавжуд. Характерли хусусиятларидан яна бири кальций сульфат куп жойда карбонатларнинг хам куплиги хисобланади.

Умумий холатда сувда эрувчи тузларнинг микдори устки катламлардан куйи катламлар томон ортиб боради, бу холат эрта бахорда, яъни ерларни шури ювилганда кузатилади.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

REFERENCES

1. Горбунов Б.В., Кимберг Н.В. Классификация почв: Сб.науч.тр. почвы Узбекистана. -Т., 1975. 161 с.

2. Исаков В.Ю., Мирзаев У. Марказий Фаргонада шаклланган арзикли тупрокларнинг хоссалари ва уларнинг инсон омили таъсирида узгариши. Тошкент 2009. 227 б.

3. Исаков В.Ю. и др. Закономерности галогеохимии почв Ферганской долины: Сб.науч.тр. Кыргызско-узбекский университет. Вып.3. Ош., 2003. 206-210 с.

4. Камилов О.К., Исаков В.Ю. Генезис и свойства окарбоначенно-загипсованных почв Центральной Ферганы. - Т., 1992. -127 с.

5. Turdaliyev A., Yuldashev G. Pedolitli tuproqlar geokimyosi. Monografiya //T."FAN. -2015. - С. 26-48.

6. Turdaliyev A., Asqarov K., Xodjibolayeva N. Geoenergetic features of lanthanoids and radioactive elements in irrigated soils // Scientific journal of the Fergana State University. -2019. - Т. 2. - №. 4. - С. 53-57.

7. Kamoliddin, Askarov, and Musayev Iskandar. "Geochemical barriers in irrigated soils and the impact of them on plants." European Journal of Molecular & Clinical Medicine 7.3

(2020): 3082-3089.

8. Turdaliyev, A. T., et al. "Fiziko-ximicheskiye, geoximicheskiye osobennosti i ix vliyaniye na pochvenno-ekologicheskoye sostoyaniye gidromorfnix pochv." Nauchnoye obozreniye. Biologicheskiye nauki.-2019 4: 44-49.

9. Turdaliev, A. T., et al. "b. Physicochemical, geochemical features and their influence on the soil-ecological state of hydromorphic soils." Scientific Review. Biological sciences 4 (2019): 44-49.

10. Хайдаров, М. М., and А. Т. Турдалиев. "Саминов ААУ Энергетические особенности аминокислот в светлых сероземах." Тенденции развития науки и образования 80-3

(2021): 45-47.

11. Turdaliev, A. T., et al. "Influence of irrigation with salty water on the composition of absorbed bases of hydromorphic structure of soil." IOP Conference Series: Earth and Environmental Science. Vol. 1068. No. 1. IOP Publishing, 2022.

12. Юлдашев, Г. Ю., and М. М. Хайдаров. "Изменение морфологических и агрохимических свойств темных сероземов Чаткальского хребта." Научное обозрение. Биологические науки 3 (2019): 42-46.

13. Юлдашев, Г. Х., and М. М. Хайдаров. "ПОТЕНЦИАЛЬНАЯ ЭНЕРГИЯ ГУМУСА-КРИТЕРИЯ БОНИТИРОВКИ ПОЧВ." Научное обозрение. Биологические науки 3 (2021): 11-15.

14. Юлдашев, Г., and М. М. Хайдаров. "ЭНЕРГЕТИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ МОНОАМИНОДИКАРБОНОВЫХ КИСЛОТ И ПРОЛИНА В ТЕМНЫХ СЕРОЗЕМАХ." Плодородие почв и эффективное применение удобрений: ма-териалы Международной научно-практической конференции, Минск, 22-25 июня 2021 г. В 2 ч. Ч. 1/редкол.: ВВ Лапа [и др.].-Минск: Институт системных исследований в АПК НАНБеларуси, 2021.-242 с.-ISBN978-985-7149-65-0..

15. Isagaliev, M., et al. "& Musaev, I.(2022)." Capparis spinosa L. Cenopopulation and Biogeochemistry in South Uzbekistan. Plants 11.13: 1628.

16. Хайдаров, Мавлонжон Машрабович, and Абдурахмон Ганиевич Собиров. "ЭНЕРГЕТИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ АРОМАТИЧЕСКИХ, ДИАМИНОКАРБОНОВЫХ КИСЛОТ И ПРОЛИНА В ТЕМНЫХ СЕРОЗЕМАХ." Science and innovation 1.D3 (2022): 43-47.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.