Научная статья на тему 'СУҒОРИЛАДИГАН КОЛЬМАТАЖЛАНГАН БЎЗ ТУПРОҚЛАРДА СТРОНЦИЙНИНГ ПЕДОГЕОКИМЁСИ'

СУҒОРИЛАДИГАН КОЛЬМАТАЖЛАНГАН БЎЗ ТУПРОҚЛАРДА СТРОНЦИЙНИНГ ПЕДОГЕОКИМЁСИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
24
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
педогеокимё / стронций / кольматаж / ион радиус / бўз тупроқ / элемент / конус ёйилма. / pedogeochemistry / strontium / colmatage / ionic radius / gray-earth soil / element / propagation / removal cone.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — G. Sotiboldieva, X. Abduxakimova, A. Yuldashev, R. Xasanov

Мақолада стронций элементининг суғориладиган кольматажланган тупроқлардаги педогеокимёвий хусусиятлари келтирилган бўлиб, Исфайрамсой ва Сўх дарё конус ёйилмаларида шаклланган тупроқларда унинг миқдори Шоҳимардонсой конус ёйилмасида шаклланган тупроқларга нисбатан устунлиги келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PEDOGEOCHEMISTRY OF STRONTIUM ON IRRIGATED COLMATED SEROZEMS

The article presents the pedogeochemical properties of the chemical element strontium in irrigated colmated soils and an increase in its content in soils formed on the cones of the Isfayram and Sokh rivers in comparison with soils formed on the cone of the Shakhimardonsai removal cone.

Текст научной работы на тему «СУҒОРИЛАДИГАН КОЛЬМАТАЖЛАНГАН БЎЗ ТУПРОҚЛАРДА СТРОНЦИЙНИНГ ПЕДОГЕОКИМЁСИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

СУГОРИЛАДИГАН КОЛЬМАТАЖЛАНГАН БУЗ ТУПРОЦЛАРДА СТРОНЦИЙНИНГ ПЕДОГЕОКИМЁСИ Г.Сотиболдиева

б.ф.ф.д. Фаргона давлат университети

Х.Абдухакимова б.ф.ф.д. Фаргона давлат университети А.Юлдашев Р.Хасанов

Магистрантлар. Фаргона давлат университети https://doi. org/10.5281/zenodo.7227627

Аннотация. Мацолада стронций элементининг сугориладиган кольматажланган тупроцлардаги педогеокимёвий хусусиятлари келтирилган булиб, Исфайрамсой ва Сух дарё конус ёйилмаларида шаклланган тупроцларда унинг мицдори Шо^имардонсой конус ёйилмасида шаклланган тупроцларга нисбатан устунлиги келтирилган.

Калит сузлар: педогеокимё, стронций, кольматаж, ион радиус, буз тупроц, элемент, конус ёйилма.

ПЕДОГЕОХИМИЯ СТРОНЦИЯ НА ОРОШАЕМЫХ КАЛЬМАТИРОВАННЫХ СЕРОЗЕМАХ

Аннотация. В статье представлены педогеохимические свойства химического элемента стронция в орошаемых кальматированных почвах и повышение его содержания в почвах, сформировавшихся на конусах выносах рек Исфайрам и Сох, по сравнению с почвами, сформированными на конусе выноса Шахимардонсая.

Ключевые слова: педогеохимия, стронций, кольматаж, ионный радиус, сероземная почва, элемент, распространение, конус выноса.

PEDOGEOCHEMISTRY OF STRONTIUM ON IRRIGATED COLMATED

SEROZEMS

Abstract. The article presents the pedogeochemical properties of the chemical element strontium in irrigated colmated soils and an increase in its content in soils formed on the cones of the Isfayram and Sokh rivers in comparison with soils formed on the cone of the Shakhimardonsai removal cone.

Keywords: pedogeochemistry, strontium, colmatage, ionic radius, gray-earth soil, element, propagation, removal cone.

КИРИШ

Стронций элементи иккинчи гурух,нинг микроэлементлар каторига мансуб булиб, у узининг бир катор хосса-хусусиятлари билан кальций, магний ва барийларга якин туради

и +2

[1; 40 б.]. Хусусан ион радиуси улчами жихдтидан стронций Ca га якин, яъни фарки 20% га етмайди, 15,4% ни ташкил килади [2; 61-66 б.]. Шу боис минераллар тог жинсларида узаро алмашина олади. Бу х,олатни куйидаги 1-жадвалда куришимиз мумкин.

БС12ЖЕ ЖНТ) ЖЖОУАТЮЖ

ШТБтЛТЮКАЬ БСШШЖС ГОШКЛЬ УОШЫБ 1 ¡ББИБ 7 иШ-2022: 8.2 | КБМ 2181-3337

1-жадвал

Стронцийнинг кимёвий ва геокимёвий хусусиятлари

Номланиши Символи т/р Атом массаси Валент лиги Ион радиуси, нм Картледж потенциали Энергетик константаси Шартли кристалл панжарага кушган энергия улуши, КЩ

Стронций Бг 38 87 2 1,20 1,67 1,53 1639,7

Бг нинг ион радиуси 1,20 нм, картледж потенциали 1,67, энергетик константаси 1,53, шартли кристалл панжарага кушган энергия улуши 1639,7 КБ1 ни ташкил этади.

Иккинчи гурух микроэлементларининг тупрокларда, усимликларда агробиогеокимёвий хосса ва хусусиятларини урганиш катта назарий ва амалий ахамият касб этади.

МЕТОД И МЕТОДОЛОГИЯ

Тупрокдаги хар бир элементнинг узига хос бошка бири билан алмаштириб булмайдиган урни, хосса ва хусусияти мавжуд. Элементларнинг хоссалари узига хос булиб, бунга стронций элементини мисол килишимиз мумкин. Бу борада куплаб илмий изланишлар олиб борилган булиб, турли натижаларга эришилган [3; 309-313 б.].

У асосан катионлар тарикасида ландшафларда мавжуд булиб [4; 56-59 б.], кальцийга стронций ва барийлар магнийдан кура узининг хоссалари билан якинрок [5; 138-143 б.].

Стронций тупрокда эркин холда хеч качон мавжуд булмаган, булолмайди хам, чунки у фаол элемент. Тупрокда кенг микёсда таркалган булиб, Виноградов буйича унинг кларки

3 10-2% ва кальций билан корреляцияланади, бунга сабаб улар парагенетик элементлар хисобланади. Нордон мухитда кальций каби осон миграцияланади. Биоген карбонатлар тарикасида осон чукиндилар хосил килади. Буз тупроклар ва шурхокларда нисбатан юкори концентрацияларда учрайди [6; 25-28 рр., 7; 16-21 с.].

Гипергенез зонасида гипсли минераллар таркибига киради. Стронций тупрокларда нисбатан куп микдорларда учрайди [8; 195 б.], подзолларда 238, кора тупрокларда 260, каштанда 289, буз тупрокларда 305, шурхокларда 335 мг/кг ларда мавжуд. Стронций енгил тупрокларда юкори даражада миграцияланади. Стронцийни биогенлиги юкори (0,97), ер юзидаги усимликларда Sr 0,2% атрофида. Усимликларда асосан илдиз ва поясида аккумуляцияланади. Тупрокда 600 мг/кг гача меъёр, 600-1000 мг/кг ортикча. Стронцийни ортикча микдорлари Уров касаллигини келтириб чикариши мумкин.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАСИ ВА МУ^ОКАМА

А.Кабата-Пендиас, Х.Пендиас [9; 439 с.] маълумотларига кура, гумид иклимли тупрокларда Sr++ жуда кам 14,7 мг/кг, А^Ш тупрокларида 110-445 мг/кг ни ташкил килади. Х,ар хил усимликларда хар хил микдорда аккумуляцияланади. Мисол учун: бугдой, сули, маккажухори, карам, соя, сабзи ва бошкаларда 1,5-74 мг/кг оралигида тебранади, буни куйидаги 2-жадвалдан куриш мумкин.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

2-жадвал

Стронцийнинг педогеокимёвий хусусиятлари

Кесма т/р Микдори, Концентрация Кларк Радиал

Чукурлиги, см мг/кг кларки таксимоти миграцияси

Sr Sr Sr Sr

Сух дарёси конусида тош-шагаллар устида шаклланган тупроклар.

Эскидан сугориладиган кольматажланган оч тусли буз тупрок

0-36 430 1,26 0,79 1,30

1г 36-45 390 1,15 0,87 1,19

45-66 410 1,20 0,83 1,24

66-100 330 0,97 1,32 1,0

-!сфайрамсой конусида тош-шагаллар устида шаклланган тупроклар.

Эскидан сугориладиган оч тусли буз тупрок

0-22 470 1,38 0,72 1,09

4г 22-33 480 1,41 0,71 1,12

33-56 460 1,35 0,74 1,07

56-80 430 1,26 0,79 1,0

Янгидан сугориладиган оч тусли буз тупрок

0-21 400 1,18 0,85 1,11

5г 21-36 430 1,26 0,79 1,19

36-45 360 1,06 0,94 1,0

Шох,имардонсой урта кисмида шаклланган тупроклар

эскидан сугориладиган типик буз тупрок

0-27 190 0,56 1,79 0,76

27-39 310 0,91 1,09 1,24

1/АХ 39-41 250 0,73 1,39 1,00

41-48 390 1,15 0,87 1,56

48-59 240 0,7 1,42 0,96

59-72 250 0,73 1,36 1,00

Ш 1ох,имардонсой конусида шаклланган

эскидан сугориладиган буз-утлоки тупрок

0-25 310 0,91 1,09 0,84

25-35 290 0,85 1,17 0,78

6/АХ 35-66 300 0,88 1,13 0,81

66-98 230 0,68 1,48 0,62

98-120 370 1,08 0,92 1,00

Литос( ера кларки [6] 340

Стронций элементи эса Сух дарёси конусида эскидан сугориладиган оч тусли буз тупрокларда 330-430 мг/кг ва Исфайрамсой конусида шаклланган эскидан ва янгидан сугориладиган оч тусли буз тупрокларда 360-480 мг/кг гача оралигида тебранса, Шох,имардонсой конусида тавсифланган эскидан сугориладиган типик ва буз-утлоки тупрокларда 190-390 мг/кг орасида тебранади.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Уртача микдорларига кура, Sr га бой худуд Исфайрамсой конусида шаклланган эскидан ва янгидан сугориладиган оч тусли буз тупроклар булиб, унинг уртача микдори 432 мг/кг.

Микдор жихатидан кам худуд Шохимардонсой конусида шаклланган эскидан сугориладиган типик ва утлоки-буз тупрокларга тугри келиб, уртача микдори 285 мг/кг ни ташкил килади. Сух конусида шаклланган эскидан сугориладиган оч тусли буз тупроклар орликда жойлашиб, унинг уртача микдори 390 мг/кг. Бу курсаткичларни А.П.Виноградовнинг литосфера кларки микдорига солиштирадиган булсак, Исфайрамсой ва Сух дарёлари сохилларида, конусларида шаклланган оч тусли буз тупрокларда стронцийнинг концентрация кларки 0,97-1,41 уртасида тебранади, энг кам микдор оналик жинсларига тугри келади, лекин Шохимардонсой худудида шаклланган тупрокларда бу микдор нисбатан камлиги билан характерланади.

ХУЛОСА

Виноградов буйича хисоблайдиган булсак, Sr нинг КК юкорилиги жихатидан Исфайрамсой конусида шаклланган эскидан ва янгидан сугориладиган оч тусли буз тупроклар устунлик килиб, 1,06-4,41 мг/кг оралигида, кейинги уринда Сух конусида шаклланган эскидан сугориладиган тупроклар булиб, 0,07-1,26 оралигида, энг кичик курсаткич эса Шохимардонсой конусида шаклланган эскидан сугориладиган типик ва утлоки буз тупрокларига тугри келиб, 0,7-1,15 мг/кг оралигида тебранади. Кларк таксимоти (КТ) буйича эса буни аксини куришимиз мумкин.

Радиал миграциянинг (КР) энг катта курсаткичи Исфайрам худудидаги 1г-кесмага тугри келса, энг оз микдор эса Шохимардонсой худудидаги 6/АХ-кесмага тугри келиб, колганлари шу ораликда тебранади.

REFERENCES

1. Сотиболдиева Г.Т. Фаргона вилояти кольматажланган тупрокларининг биогеокимёвий хусусиятлари ва улардан фойдаланиш.: дисс. Автореф. б.ф.ф.д. (PhD)-Т.: 2018. 40-б.

2. Юлдашев F., Сотиболдиева Г., Абдухакимова Х. "Сугориладиган буз тупроклар минтакасида кальций ва стронцийларнинг биогеокимёвий хусусиятлари". НамДУ-Илмий ахборотномаси. Н. 2020. № -5. Б. 61-66.

3. Сотиболдиева Г., Абдуллаева Л. "Сух ва Исфайрамсой дарё ёйилмаларида шаклланган сугориладиган кольматажланган тупрокларнинг галогенетик хусусиятларини тавсифи". Илм-фан ва таълимнинг ривожланиш истикболлари мавзусидаги илмий канфренция туплами. www.openscience.uz. 27 апрель 2020 йил. - Б. 309-313.

4. Сотиболдиева Г., Абдуллаева Л., Ражабова X,. "Сугориладиган кольматажланган оч тусли буз тупрокларда катионлар таркиби ва динамикаси". Хозирги замон тупрокшунослик ва дехкончилик муаммолари. Республика илмий анжумани материаллари. Фаргона. 2019 й. -Б.56-59.

5. Юлдашев F., Сотиболдиева Г. "Кольматажланган тупрокларда стронций ва барий". УзМУ хабарлари. №3/2. 2015 й. 138-143 б.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

6. Isag'aliev M., Yuldashev G., Abdukhakimova Kh. Geochemistry of biomicroelements in irrigated serozemsof the south of Fergana. European Sciences review. Scientific journal. Vienna. Volume. 2, 2018. № 11-12. 25-28 pp.

7. Абдухакимова Х., Исагалиев М. Геохимия мышьяка и тяжелых металлов в почвах конуса выноса Шахимардансая. Научное обозрение. Биологические науки. science-review.ru. М. № 4, 2020. 16-21 б.

8. Турдалиев А., Юлдашев F. Педолитли тупроклар геокимёси. Т. 2015, 195 б.

9. Кабата-Пендиас А., Пендиас Х. Микроэлементы в почвах и растениях. М., Мир. 1989. 439 ст.

10. Юлдашев F., Сотиболдиева Г., Абдухакимова Х. Сугориладиган кольматажланган тупрокларда камёб элементларнинг биогеокимёвий хусусиятлари. НамДУ илмий ахборотномаси - Научный вестник. НамГУ. 2020 йил 11-сон. 105-110 б.

11. Абдухакимова Х., Сотиболдиева Г., Юлдашев А., Маматов Ж. Сугориладиган буз тупрокларининг агрокимёвий хусусиятларини дехкончилик таъсирида узгариши. "Агроилм" жур. Т., №4. 2022 й. 57-58 б.

12. Абдухакимова Х.А. Шохимардонсой конус ёйилмаси сугориладиган тупрокларининг геокимёси. Б.ф.ф.д. дисс. автореф. Фаргона. 2021. 42 б.

13. Исагалиев М., Абдухакимова Х., Мирзажонов И. Сугориладиган утлоки саз тупрокларининг агрокимёвий хоссалари //"Фаннинг долзарб масалалари" мавзусидаги илмий-амалий анжумани материаллари. -Ф.: ФДУ, 2018 й. 84-86 бет.

14. Isagaliev M., Abakumov E., Turdaliev A., Obidov M., Khaydarov M., Abdukhakimova Kh., Shermatov T., Musaev I. Capparis spinosa L. Cenopopulation and Biogeochemistry in South Uzbekistan. "Plants" j. https://doi.org/10.3390/plants11131628 21 june, 2022 y. 11, 1628.

15. Юлдашев Г., Исагалиев М.Т., Абдухакимова ХА., Исомиддинов З.Ж. Проблемы мониторинга элементов в орошаемых почвах. Аграрная наука - сельскому хозяйству: сборник материалов: в 2 кн. / XV Международная научно-практическая конференция (12-13 марта 2020 г.). - Барнаул: РИО Алтайского ГАУ, 2020. - Кн. 1. 429-432 с.

16. Исагалиев М.Т., Абдухакимова Х.А. Жанубий Фаргона буз тупрокларида мишьяк ва огир металлар микдорининг узгариши. НамДУ илмий хабарномаси. Научный вестник. НамГУ. № 4. 2021.

17. Сотиболдиева Г. Кольматажланган тупрокларда конституцион элементларнинг биогеокимёси. Узбекистон замини. Тошкент.2022. № -1. Б. 125-133.

18. Юлдашев F., Сотиболдиева Г., Мадаминова М. Кольматажланган тупроклар хоссалари ва ракамли хариталари. УзМУ хабарлари журнали. Тошкент-2021. № 3/2 /1. Б. 138-142.

19. Yuldashyev G'., Sotiboldiyeva G., Isag'aliyev M. Kolmatajlangan tuproqlar geokimyosi va xaritalash. Monagrafiya. Farg'ona-2020 yil.

20. Сотиболдиева Г. Сугориладиган кольматажланган тупрокларда олтин, циклик ва таркок элементлар литопедогеокимёси. Фаргона давлвт университети "Фаргона водийси дехкончилиги истикболлари, муаммолари ва ечимлари " мавзусида республика илмий-амалий онлайн анжуман.Фаргона. 19 июн. 2020.й. - Б. 109-111.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

21. Obidov M., Isagaliyev M., Turdaliyev A., Kh.Abdukhakimova. Biogeochemistry Properties of Calcisols and Capparis Spinosa L. International Journal of Modern Agriculture, Volume 10. No.1. 2021. Pp.94-101. (Web of sciences).

22. Yuldashyev G., Sotiboldiyeva G. Polutation of irrigated soil in the serozem zone by radionuklides. The Way of Science. International scientific journal. №1 (35), 2017, Vol. I. Volgograd, 2017, 33-35c.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.