Научная статья на тему 'ЕР ТУЗИШДА ТАДҚИҚОТ ЎТКАЗИЛАДИГАН ҲУДУДНИНГ ЕР-СУВ ВА ТАБИИЙ ОМИЛЛАРИНИ ҲИСОБГА ОЛИШ'

ЕР ТУЗИШДА ТАДҚИҚОТ ЎТКАЗИЛАДИГАН ҲУДУДНИНГ ЕР-СУВ ВА ТАБИИЙ ОМИЛЛАРИНИ ҲИСОБГА ОЛИШ Текст научной статьи по специальности «Энергетика и рациональное природопользование»

CC BY
38
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ер ва сув ресурслари / қишлоқ хўжалиги / ҳудуд / тупроқ / релъеф / табиий омиллар / ер тузиш / ер фонди / ерлардан самарали фойдаланиш. / land and water resources / agriculture / territory / soils / relief / natural factors / land management / land fund / efficient use of land.

Аннотация научной статьи по энергетике и рациональному природопользованию, автор научной работы — Сайфуддин Шарипов

Мақолада ер ва сув ресурслари тобора танқис бўлиб бораётган шароитдаерлардан фойдаланишнинг ҳозирги ҳолати ва унга таъсир этувчи омиллар, ҳудудни ташкил этиш характерини белгилайдиган хусусиятлариниер тузишда ҳисобга олиш масалалари келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LAND, WATER AND NATURAL FACTORS TAKEN INTO ACCOUNT IN LAND MANAGEMENT IN THE STUDY AREA

The article discusses the current state of land use in the context of a growing shortage of land and water resources and the factors affecting it, the issues of taking into account the features that determine the nature of land organization.

Текст научной работы на тему «ЕР ТУЗИШДА ТАДҚИҚОТ ЎТКАЗИЛАДИГАН ҲУДУДНИНГ ЕР-СУВ ВА ТАБИИЙ ОМИЛЛАРИНИ ҲИСОБГА ОЛИШ»

ЕР ТУЗИШДА ТАДЦЩОТ УТКАЗИЛАДИГАН ХУДУДНИНГ ЕР-СУВ ВА ТАБИИЙ ОМИЛЛАРИНИ ХИСОБГА ОЛИШ

Сайфуддин Шарипов

"Тошкент ирригация ва кишлок хужалигини механизациялаш мухандислари институти" Миллий тадкикот университети катта укитувчиси

s .sharipov@tiiame.uz

АННОТАЦИЯ

Маколада ер ва сув ресурслари тобора танкис булиб бораётган шароитдаерлардан фойдаланишнинг хозирги холати ва унга таъсир этувчи омиллар, худудни ташкил этиш характерини белгилайдиган хусусиятлариниер тузишда хисобга олиш масалалари келтирилган.

Калит сузлар: ер ва сув ресурслари, кишлок хужалиги, худуд, тупрок, релъеф, табиий омиллар, ер тузиш, ер фонди, ерлардан самарали фойдаланиш.

LAND, WATER AND NATURAL FACTORS TAKEN INTO ACCOUNT IN LAND MANAGEMENT IN THE STUDY AREA

ABSTRACT

The article discusses the current state of land use in the context of a growing shortage of land and water resources and the factors affecting it, the issues of taking into account the features that determine the nature of land organization.

Keywords: land and water resources, agriculture, territory, soils, relief, natural factors, land management, land fund, efficient use of land.

Кириш. Ердан ишлаб чикариш воситаси сифатида хар хил фаолият турлари - кишлок хужалиги, урмон хужалиги, саноат ва бошк. учун фойдаланилади. Ундан фойдаланиш усуллари унинг аввало, табиий омиллардан келиб чикадиган хусусиятлари билан аникланади [1-3].

Худудда ер турларининг сифат курсаткичлари барча ишлаб чикаришларни ташкил этиш ва юритиш учун катта ахамиятга эга [4]. Улар сезиларли даражада ахолини жойлаштиришни, худудни кишлок хужалиги учун узлаштиришни, казиб олувчи ва кайта ишловчи саноатлар объектлари жойлашувини олдиндан белгилайди [5-7]. Ернинг ишлаб чикариш салохияти айникса дехкончилик учун ахамиятлирок, бу ерда тог саноатидаги каби мехнат ва капитални сарфлашнинг табиий шароитлари катта ахамиятга эга [8-10].

Ернинг ишлаб чикариш воситаси сифатида куплаб хусусиятлари орасида ер тузиш учун кишлок хужалиги ёки бошка ишлаб чикаришга доимий таъсир

курсатадиган, сунъий усуллар билан тугатиш мумкин булмаган, худудни ташкил этиш характерини белгилайдиган хусусиятлари энг катта ахамиятга эга [11-13]. Биринчи навбатда уларга куйидагилар киради: кенглик ва рельеф; тупрок катлами; усимлик дунёси; гидрогеологик ва гидрографик шароитлар [14-16].

Тадкикот объекти ва услублари. Ер хусусиятларининг табиий шароитлар билан бевосита узаро алокаси уларнинг комплекс характерда намаён булиши ер тузишда уларни биргаликда хисобга олиш заруратини келтириб чикаради [17-19]. Агар ер тузишнинг объекти сифатида мамлакат, республика, минтака ер фондлари хизмат килса, ерлардан фойдаланишни ва табиий шароитларни тавсифловчи умумий курсаткичлар биринчи навбатда хисобга олинади [20-22]. Бунга зид тарзда айрим ер участкасида мукаммал ер тузишни лойихалашда биринчи навбатда, мазкур табиий мажмуада содир буладиган унинг хусусиятлари ва жараёнларнинг барчаси тугрисида аник маълумотлар керак булади [23-25].

Биз тадкикот утказаётган Тошкент вилоятининг маъмурий чегарасидаги умумий ер майдони 2020 йилнинг 01 январь холатига 1525,3 минг гектарни, вилоят буйича корхона, ташкилот, муассасалар, фермер хужаликлари ва фукароларнинг фойдаланишидаги жами ерлар 550,4 минг гектарни, шундан сугориладиган ерлар эса 384,3 минг гектарни ёки умумий ер майдонининг 25,2 фоизини ташкил килади (1-жадвал).

Тошкент вилояти Узбекистон Республикасининг Наманган вилояти, Сирдарё вилояти хамда кушни ^озогистон (377.7 км), Тожикистон (251.7 км) ва ^иргизистон (231.1 км) Республикалари билан чегарадош [26-28].

Худуд баландлик минтакалари - баланд тоглар, уртача баландликдаги тоглар, тог олди кир-адирлар ва паст тоглар хамда паст-баландли тоголди худудларига кушилиб кетган Чирчик-Охангарон дарёларининг юкори (IV-V) террасалари, Чирчик-Ангрен ва Гижиген дарёларининг III террасаси ясси текисликлари, шу дарёларнинг куйи (II-I ва кайир) террасалари, оч тусли буз тупроклар минтакаси Сирдарёнинг III террасаси ва Сирдарёнинг куйи (II-I ва кайир) террасаларини уз ичига олади [29].

Вилоят ер фондида кишлок хужалигига мулжалланган ерлар 774,6 минг гектарни ёки умумий ер фондининг 50,8 фоизини ташкил этади. Шу жумладан кишлок хужалик ер турлари майдони 580,3 минг гектарни, шундан 339,1минг гектари интенсив дехкончиликда фойдаланилаётган сугориладиган ерлар дир.

1-жадвал

Тошкент вилояти ер фондининг ер тоифалари буйича таксимланиши

(2020й гектар хдсобида)

Т/ Ер фондинингтоифалари Умумий ер майдон Шу жумладан,

р сугориладиганерла

р

Жами Фоизхисоб ида Жам и Ф оизхисоб ида

1 ^ишлокхужалигигамулжалланганерлар 77465 9 50,79 38428 1 25,19

2 Ахолипунктларинингерлари 37929 2,49 6578 0,43

3 Саноат, транспорт, алока, мудофаавабошкамаксадларгамулжаллангане рларерлар 80964 5,31 4756 0,312

4 Табиатнимухофазакилиш, согломлаштиришва рекреация максадларигамулжалланганерлар 423 0,03 68 0,004

5 Тарихий-маданийахамиятгамоликерлар 1983 0,13

6 Урмонфондиерлари 58902 3 38,62 2777 0,18

7 Сувфондиерлари 16336 1,07 3 0,0002

8 Захира ерлар 24008 1,57 116 0,008

Жамиерлар: 15253 25 100 39857 9 26,13

*"Уздаверлойща" илмий лойщалаш институти маълумотлари асосида

Вилоят худудида автоморф, гидроморф, ярим гидроморф тупроклар кенг таркалган. Бу худуднинг тупрок коплами уз ичига турли тип, типчаларга мансуб зонал ва азонал тупрокларни олади. Улар орасида очтусли кунгир, оч кунгир утлоки-чул, жигарранг, кунгир тог-урмон, тук тусли ва типик буз, утлоки-буз, буз-утлоки, утлоки ва боткок-утлоки тупроклари таркалган. Сугориладиган тук тусли буз тупроклар механик таркибига кура огир кумокли айрим жойларда кам тошлокли, 0,5 - 1,0 метрли чукурликдан кум шагаллар ёткизиклардан иборат. Кесим профилининг урта кисмида кучсиз глилланиш(лойланиш) учрайди.

Бу тупрокдаги карбанатли янги яралмалар хайдалма катламларда учрайди, унинг энг куп тупланиши хайдалма ости катламидан бошланади (9-11%)СО2. Бу холат мазкур сугориладиган тупрокларнинг ирригация эрозиясига учраганлигини курсатади. Ювилмаган тупроклардан ташкари бу ераларда кучсиз, уртача ва кучли ювилган айирмалари хам учрайди. Тупрокларда сувда эрувчи гипс учрамайди. Бу тупрокларда гумус

микдори 1,7-2,6 %, умумий азот, 0,12-0,22 %, фосфор 0,10 % гача ва калий купрок 1,5-2,8% ни ташкил этади.

Сугориладиган боткок-утлоки тупроклари грунт сувларининг сатхи 0,5-1,0 м оралигида булиб, маълум жойларда шаклланган. Механик таркибига кура, бу тупроклар асосан огир кумокли, 0,5-1,0м, баъзан улардан якин чукурликдаги кум-шагаллар ёткизиклар мавжуд. Хдйдалма катламдаги гумус микдори купинча 2-4 % гача етади. Боткок-утлоки тупроклари кучли ва юкоридаражада гиллашган, баъзан кучсиз даражада шурланган.

Тупроклар узаро шурланганлик даражаси, механик таркиби, сув-физик ва агрокимёвий хоссалари, мелиоратив холати ва гумус курсаткичлари, эрозия жараёнларининг даражаси каби бир катор хоссалари билан фаркланади.

Хулоса.Ернинг табиий хусусиятларини туларок хисобга олишга ердан фойдаланишни окилона ташкил этишнинг устивор маъмурий усулларидан комплекс илмий-техник ва ижтимоий-иктисодий дастурларни амалга оширишга утиш ёрдам беради. Улар ернинг сифатини яхшилаш, уларни салбий жараёнлардан мухофаза килиш, кимматбахо ерларнинг майдонларини саклаш ва махсулдорлигини ошириш, кишлок хужалигининг ер ресурслари базасини мустахкамлаш буйича максадга йуналтирилган ишларни йулга куйиш имконини беради.

REFERENCES

[1] A.P, B., & S.B., R. (2021). The Current State Of The Use Of Lalmi Crop Land And The Main Directions Of Their Improvement. The American Journal of Agriculture and Biomedical Engineering, 3(03), 3945. https://doi.org/10.37547/tajabe/Volume03Issue03-07

[2] Muratovich, MukumovAbdugani and Alikulovich, Usmanov Yusuf and Sobir, Ruziboyev. (2020). The ways to increase the efficiency of dekhan and household plots.

International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(03).

[3] KZ KHOLMURATOVNA. The Environmental Protection, the Role of Land Support in Creation of Economic and Legal Mechanisms of Effective Use of Land Resources. JournalNX - a Multidisciplinary Peer Reviewed Journal 2 (2), 84-86

[4] АР Бабажанов, СР Шарипов, БМ Успанкулов. ЗЕМЛИ ЛЕСНОГО ФОНДА РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН И АНАЛИЗ ИХ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ. Вестник Казахского гуманитарно-юридического инновационного университета. 2017. № 1 (33). С. 198-201.

[5] AR Babajanov, MD Mahsudov. Diversification of land fund in the district. Monograph. LAP Lambert Academic Publishing, 77-78

[6] АР Бабажанов, СБ Рузибоев, БМ Успанкулов. Классификация зданий и сооружений Узбекистана для их оценки. Вестник Казахского гуманитарно-юридического инновационного университета. 2020. № 4 (48). С. 97-102.

[7] Алтиев, А. С. (2019). ДИВЕРСИФИКАЦИЯ ЗЕМЛЕПОЛЬЗОВАНИЯ В УСЛОВИЯХ УГЛУБЛЕНИЯ РЫНОЧНЫХ РЕФОРМ. In ПРОФЕССИОНАЛ ГОДА 2019 (pp. 92-96).

[8] Samosa R. C. et al. Methodology for Determining the Costs of Environmental Protection Measures in Land Management //European Journal of Life Safety and Stability (2660-9630). - 2021. - Т. 10. - С. 39-45.

[9] Bangayan-Manera A. et al. Problems of Cadastral Evaluation of Land Intended for Non-Agricultural Purposes //European Journal of Life Safety and Stability (2660-9630). - 2021. - Т. 10. - С. 34-38.

[10] Хафизова З., Мукумов А. ЕР УЧАСТКАСИ (ДАЛА) ПАСПОРТИ (ТАРИХ ВА КЕЛАЖАК) //Scientific progress. - 2021. - Т. 2. - №. 2. - С. 300-307

[11] Хафизова З. МЕТОДИКА ОПРЕДЕЛЕНИЯ ЗАТРАТ НА ПРИРОДООХРАННЫЕ МЕРОПРИЯТИЯ ПРИ ЗЕМЛЕУСТРОЙСТВЕ //Scientific progress. - 2021. - Т. 2. - №. 2. - С. 1106-1115.

[12] Мажитов Б. КИШЛОК ХУЖАЛИГИДА ЕР МОНИТОРИНГИНИ ЮРИТИШДА ЗАМОНАВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ КУЛЛАШ //Scientific progress. - 2021. - Т. 2. - №. 2. - С. 761-768.

[13] Хафизова З. Х., Мукумов А. М. ЕР ТУЗИШ АСОСИДА ЭЛЕКТР УЗАТИШ ТАРМОКЛАРИНИ ЖОЙЛАШТИРИШ //Эффективность применения инновационных технологий и техники в сельском и водном хозяйстве. - 2020. - С. 309-312.

[14] Мукумов А. ЕР УЧАСТКАСИГА МУЛК ХУКУКДНИ ЖОРИЙ ЭТИШ МУАММОЛАРИ ВА УЛАРНИ ДАЛ ЭТИШ ЙУЛЛАРИ //Scientific progress. -2021. - Т. 2. - №. 2. - С. 1424-1430.

[15] Бобокулов Ш., Абдулхаева Г. КИШЛОК ХУЖАЛИГИГА МУЛЖАЛЛАНМАГАН ЕР УЧАСТКАЛАРИНИ ХУСУСИЙЛАШТИРИШ СОХДСИДАГИ ХУКУКИЙ МУНОСАБАТЛАРНИ ТАРТИБГА СОЛИШ //Scientific progress. - 2022. - Т. 3. - №. 1. - С. 579-586.

[16] Абдулхаева Г., Бобокулов Ш. ТОГ ВА ТОГОЛДИ ХУДУДЛАРИ КИШЛОК ХУЖАЛИГИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ДАВЛАТ ТОМОНИДАН КУЛЛАБ-КУВВАТЛАШНИНГ УСТУВОР ЙУНАЛИШЛАРИ //Scientific progress. - 2022. -Т. 3. - №. 1. - С. 570-578.

[17] Икрамов Р., Бобокулов Ш. ЕРЛАРНИ МУДОФАЗА КИЛИШГА ОИД ХУКУКИЙ АСОСЛАРНИНГ ТАКОМИЛЛАШУВИ //Academic research in educational sciences. - 2021. - Т. 2. - №. 5. - С. 1233-1239.

[18] Мухторов А. Х. и др. Влияние изменения климата на сельскохозяйственное производство и некоторые подходы для адаптации к изменению климата в Узбекистане //Экономика и предпринимательство. - 2018. - №. 5. - С. 533-536.

[19] Авезбаев, Садулла. (1992). Экономические и социальные основе организации рационального использования земельных и водных ресурсов в районах экологического бедствия (на примере низовья Амударьи).

[20] Abdurashid A., Muhammadbek M. Regulation of the Diversification of the Use of the District Land Fund through the General Scheme //Design Engineering. - 2021. - С. 2565-2581.

[21] Altiev, A., & Mahsudov, M. (2020). Improvement of the regulation mechanisms of the land use diversification. International Journal of Pharmaceutical Research. ISSN, 9752366.

[22] Sultanovich, A. A., & Ugli, M. M. D. (2019). Methods of forecasting and management of land fund diversification in local areas. International Journal of Recent Technology and Engineering, 8(3), 403-411.

[23] Altiev, A. S., & Mahsudov, M. D. (2019). REPRODUCTION CYCLE OF LAND. Central Asian Problems of Modern Science and Education, 3(4), 96-102.

[24] Abdurshid, A., & Muhammadbek, M. (2020). IMPROVING THE REGULATION OF THE DIVERSIFICATION OF LAND USE IN THE TERRITORY.

[25] Sayfuddin S., Muhammadbek M. Working Projects of Disturbed Land Recovery-As a Method of Land Protection //Academic Journal of Digital Economics and Stability. - 2021. - Т. 9. - С. 80-84.

[26] Avezbayev S. et al. Determination of rational areas of irrigated plots in saline and subjected lands to irrigation erosion //IOP Conference Series: Materials Science and Engineering. - IOP Publishing, 2020. - Т. 883. - №. 1. - С. 012059.

[27] Авезбаев С., Шарипов С. БУЗИЛГАН ЕРЛАРНИ РЕКУЛЬТИВАЦИЯ ^ИЛИШ БУЙИЧА ИШЧИ ЛОЙЩАЛАР--ЕРЛАРНИ МУ^ОФАЗА ^ИЛИШ УСУЛИ СИФАТИДА //Scientific progress. - 2021. - Т. 2. - №. 2. - С. 1529-1536.

[28] Alikulovich, U. Y. (2020). Mechanisms Of Establishing The Use Of Irrigated Land In The Degradation State In The Conditions Of Land Use Diversification. The American Journal of Agriculture and Biomedical Engineering, 2(09), 7784. https://doi.org/10.37547/tajabe/Volume02Issue09-13

[29] U Sangirova, Z Khafizova, I Yunusov, B Rakhmankulova, U Kholiyorov. The benefits of development cage fish farming. E3S Web of Conferences 217, 09006

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.