Научная статья на тему 'ЕР БАҲОЛАШ МАЪЛУМОТЛАРИ АСОСИДА ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ КОРХОНАЛАРИ ФАОЛИЯТИНИ ТАШКИЛ ҚИЛИШ ВА АСОСЛАШ'

ЕР БАҲОЛАШ МАЪЛУМОТЛАРИ АСОСИДА ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ КОРХОНАЛАРИ ФАОЛИЯТИНИ ТАШКИЛ ҚИЛИШ ВА АСОСЛАШ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
140
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ер / баҳолаш / қишлоқ хўжалиги / суғориладиган ерлар / фойда / иқтисодиёт. / land / assessment / agriculture / irrigated land / profit / economy.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Суннатилла Гаиббердиев

Бугунги кунда республикамиз қишлоқ хўжалиги ерларини муҳофаза қилишга, улардан оқилона ва самарали фойдаланишга давлат томонидан катта эътибор берилмоқда. Ушбу мақола республикамиз ҳудудидаги қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини етиштиришда, суғориладиган ерларнинг ҳудудлар иқтисодиётидаги ўрни ва ер баҳолаш маълумотларидан фойдаланган ҳолда бир қанча муаммоларни ечишга бағишланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ORGANIZATION AND BASIS OF ACTIVITIES OF AGRICULTURAL ENTERPRISES ON THE BASIS OF LAND ASSESSMENT DATA

Today, the state pays great attention to the protection of agricultural lands of the republic, their rational and efficient use. This article is devoted to solving a number of problems in the cultivation of agricultural products in the territory of the republic, the role of irrigated lands in the regional economy and the use of land valuation data.

Текст научной работы на тему «ЕР БАҲОЛАШ МАЪЛУМОТЛАРИ АСОСИДА ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ КОРХОНАЛАРИ ФАОЛИЯТИНИ ТАШКИЛ ҚИЛИШ ВА АСОСЛАШ»

ЕР БАХОЛАШ МАЪЛУМОТЛАРИ АСОСИДА КИШЛОК ХУЖАЛИГИ КОРХОНАЛАРИ ФАОЛИЯТИНИ ТАШКИЛ КИЛИШ ВА АСОСЛАШ

Суннатилла Гаиббердиев

Узбек давлат ер тузиш илмий лойихалаш институти таянч докторанти

АННОТАЦИЯ

Бугунги кунда республикамиз кишлок хужалиги ерларини мухофаза килишга, улардан окилона ва самарали фойдаланишга давлат томонидан катта эътибор берилмокда. Ушбу макола республикамиз худудидаги кишлок хужалиги махсулотларини етиштиришда, сугориладиган ерларнинг худудлар иктисодиётидаги урни ва ер бахолаш маълумотларидан фойдаланган холда бир канча муаммоларни ечишга багишланган.

Таянч сузлар: ер, бахолаш, кишлок хужалиги, сугориладиган ерлар, фойда, иктисодиёт.

ORGANIZATION AND BASIS OF ACTIVITIES OF AGRICULTURAL ENTERPRISES ON THE BASIS OF LAND ASSESSMENT DATA

Sunnatilla Gaibberdiev

PhD student of Scientific Design Institute of Uzbek State Land Formation

ABSTRACT

Today, the state pays great attention to the protection of agricultural lands of the republic, their rational and efficient use. This article is devoted to solving a number of problems in the cultivation of agricultural products in the territory of the republic, the role of irrigated lands in the regional economy and the use of land valuation data.

Keywords: land, assessment, agriculture, irrigated land, profit, economy.

КИРИШ

Республикамиз худудидаги кишлок хужалиги махсулотларининг куп кисми сугориладиган ерлар хисобига тугри келишини хисобга олган холда бундай дехкончилик минтакасида хам бугунги кунда худудларни ривожлантиришнинг бир канча муаммолари мавжуд. Улар бир кунда ёки бир йилда пайдо булган эмас, балки хозирги кунга кадар йиллар давомида тупланиб, ечилмасдан келаётган муаммолар хисобланади. Бу муаммолар асосан 10-15 йилдан буён долзарб булиб колмокда. Асосан бу муаммонинг энг каттаси сугориладиган ерларнинг майдони йилдан-йилга кискариб бораётганидадир. Шу сабабли ушбу ерлардан унумли фойдаланиш усулларини, йулларини топиш зарур. Чунки 2008 йилда 3706,2 минг

гектарни, 2021 йилга келиб эса 3,7 гектарни сугориладиган ерлар ташкил этган [13].

Бундан куриниб турибдики, охирги 10 йил ичида сугориладиган ерларнинг майдони 4 минг гектарга камайган. Бунинг асосий сабаби сугориладиган ерларнинг бошка ер турларига утиб кетишидир, яъни бу ерларга сув етиб бормаслиги, бошка максадларда бу ерлардан фойдаланиш(йул, темир йул, уй-жой куриш, ишлаб чикариш корхоналарини жойлаштириш) каби холатлар юз бермокда. Бунга асосий сабаб ерларни таксимлаш ва кайта таксимлаш жараёнлари хозирги кунда ер муносабатларини амалга оширишда ва ерлардан унумли фойдаланишга тусик булаётган энг катта муаммолардан бири хисобланади [4-6].

ТАДЦЩОТ МЕТОДОЛОГИЯСИ

Сугориладиган ерларнинг киймати шу даражада юкори эканлигини инобатга олишимиз учун бу ерларни бошка ер турларига таккослаган холда куришимиз мумкин. Бундан келиб чиккан холда бу ерларнинг узига хос хусусиятларини хам алохида инобатга олишимиз зарур. Улар шундан иборатки, унда сугориш тизимларияъни, каналлар, зовурлар, коллектор-дренаж тармоклари мавжуд ва улар мунтазам равишда ишлаб туради, мунтазам равишда сугориш имконияти мавжуд. Сугорилмайдиган ерлар эса сугориш тизимларига эга эмас ёки сугориш тизими мавжуд булса хам сув етиб бормайди [7]. Бу ерлардан хосил олиш микдори асосан ёмгир ёгиши ва намгарчиликка боглик. Масалан, сугориладиган ердан фойдаланувчилар 1 йилда гектаридан уртача хисобда 45-55 миллион сум микдорида даромад топади, яъни 1 гектар ердан олинадиган картошка ва сабзавот махсулотларидан уртача хисобда 25-30 миллион ва колган ойлар учун бошка экинлар экиш оркали 20-30 миллион даромад куришади, бундай имконият сугорилмайдиган ерларда мавжуд эмас,яъни сугорилмайдиган ерлардан олинадиган даромад сугориладиган ерлардан олинадиган даромадга нисбатан камрок [8-10].

Республикамиз ерларидан унумли, максадли ва самарали фойдаланиш бизнинг энг асосий вазифаларимиз хисобланади. Ерларимиздан кандай максадда фойдалансак хам энг асосийси сугориладиган ерларимизни асрашимиз зарур. Хрзирги кунда дунёда озик-овкат такчиллиги юзага келаётган бир пайтда биз ушбу сугориладиган ерларимиздан унумли, максадли ва самарали фойдаланган холда кишлок хужалиги махсулотларини етиштириш оркали иктисодий самарадорлигини янада оширишимиз зарур. Бунда биринчи галда вилоятларнинг (Тошкент, Самарканд, Сурхондарё, Хоразм вилоятлари мисолида) хозирги кундаги самарадорлигини тахлил килган холда кейинги режаларни тузишимиз мумкин [11-13].

Давлат статистика кумитасининг 2018 йил 1 январ холатига берган маълумотларига кура,кишлок хужалиги махсулотлари умумий хажмининг 63,6 фоизи дехкон хужаликларига, 34,7 фоизи фермер хужаликларига, 1,7 фоизи кишлок хужалиги фаолиятини амалга оширувчи бошка ташкилотлар хиссасига тугри келади. Бу курсаткичларни вилоятлар кесимида куйидагича таккослашимиз мумкин [14-16].

ТАХЛИЛЛАР ВА НАТИЖАЛАР

Тошкент вилоятида кишлок хужалиги махсулотлари умумий хажмининг 60,3 фоизи дехкон хужаликларига, 35,4 фоизи- фермер хужаликларига, 4,3 фоизи кишлок хужалиги фаолиятини амалга оширувчи ташкилотларга, Самарканд вилоятида кишлок хужалиги махсулотлари умумий хажмининг 55,4 фоизи дехкон хужаликларига, 42,5 фоизи фермер хужаликларига, 2,1 фоизи кишлок хужалиги фаолиятини амалга оширувчи ташкилотларига, Сурхондарё вилоятида кишлок хужалиги махсулотлари умумий хажмининг69,3 фоизи дехкон хужаликларига,29,9 фоизи фермер хужаликларига, 0.8 фоизи кишлок хужалиги фаолиятини амалга оширувчи ташкилотларига Хоразм вилоятида кишлок хужалиги махсулотлари умумий хажмининг 66,9 фоизи дехкон хужаликларига, 32,2 фоизи фермер хужаликларига, 0,9 фоизи кишлок хужалиги фаолиятини амалга оширувчи ташкилотлар хиссасига тугри келади. Бу курсаткичларни юзага келишида сугориладиган ерларнинг хиссаси жуда катта, бир суз билан айтганда кишлок хужалиги махсулотларининг деярли 90 фоизи сугориладиган ерлардан олинади [17-19]

Махсулотларни етиштиришда дехкон хужаликларининг урни жуда катта. Асосий етиштирилган махсулотлар айнан дехкон хужаликлари хиссасига тугри келади [20]. Бу прогноз курсаткичларни таккослашимиздан асосий максад кишлок хужалиги айникса сугориладиган ерларимиздан самарали фойдаланиш фоизи бошка давлатларнинг кишлок хужалиги ерларидан самарали фойдаланиш фоизидан камлигини курсатишдан иборат [21]. Исроил давлати хозирги кунда кишлок хужалиги махсулотлари етиштиришда дунёда етакчи уринларда туради [22]. Вахоланки, бу давлатнинг умумий майдони 21 минг кв/кмни ташкил этиади. Худуди тогли худуд булганлиги сабабли ерлари асосан тошлок ерлар хисобланади [23]. Шу ерлардан биргина помидор махсулотини очик далада гектаридан 60-80 тоннагача йигиштириб олинади [24]. Бундай курсаткичга давлат замонавий сугориш тизимларини, компютерлаштирилган ахборотлашган технологияларни куллаган холда эришган [25]. Биз Узбекистонда хам шу каби замонавий технологияларни куллаган холда кишлок хужалиги махсулотлари етиштириш хажмларини юкоридаги микдорларда купайтиришимиз мумкин [2628].

MYXOKAMA

CyFopugaguraH epgapgaH yHyMgu Ba caMapagu ^ofigagaHum ynyH энг aBBag ep chfhmh Ba ep KafiTuMu geraH TymyHnagapHu ny^yp ypraHraH xogga, Sy TyrnyHnanapHH aMagueTga KeHr TagSuK этнm nopagapuHu Kypum 3apyp. EyHga энг aBBag Sup reKTap MafigoHgaH KaHna xocug ogum MyMKHH Ba 1 TOHHa MaxcygoT ogum ynyH KaHna ep MafigoHu KepaKguruHu aHH^nam 3apyp Ba 6y uKKaga xogarnu Sup-Supura Ta^KOcnacaK Kaficu Supu 6h3 ynyH onTuMag xogaT экaнgнгн HaMoeH Sygagu. EyHgafi gefiumuMrora caSaS 1 ToHHa MaxcygoT ogum ynyH (KapTomKa Ba caÖ3aBoT экннgap) TaxMHHaH 0,07-0,08 reKTap MafigoH KepaK Ba 6h3 6y KypcaTKHHHH 1 reKTap MafigoHgaH oguHraH xocuggaH KegaguraH gapoMag SugaH cogumTupraH xogga Srora 3apyp SygraH omuMag xogarnu aHuKgamuMro MyMKuH. EyHgaH KypuHuS TypuSguKu cyFopugaguraH epgap Su3 ynyH KaHnaguK KaTTa axaMu^Tra эгa экaнgнгннн SugumuMro MyMKuH Ba Sy epgapHu Karra-KaTTa MafigoH KuguS эмac, SagKu kuhuk MafigoHgapra SyguS SepcaK Sy epgapgaH Kyn ^ofiga Ba Kyn xocug ogum uMKoHutfraapuMroHu xaM omupraH SygaMu3.

ro^opuga KemupunraH ^aBgaT CTaracraKa KyMuTacuHuHr MatgyMoTgapuga KegTupugraH gexKoH xy^aguKgapugaH oguHraH MaxcygoTgapHuHr x^muhu KaTTa ep MafigoHgapura эгa SygraH ep эгagapн SugaH TaKKocgaraH xogga aMagra omнpнmнмнз MyMKuH. Mafiga ep эгagapннн KynafiTupum opKagu y3apo paKoSarnu fiygra KyfiraH xogga eTumTupugaguraH MaxcygoT xa^MuHu Ba cu^araHu xaM omupumuMro MyMKuH. 1 ToHHa xocug ogum ynyH (caS3oBoT экннgapн) KaHna ep MafigoHu 3apypguruHu aHuKgaS myHra KapaS um wpuTcaK cyFopugaguraH epgapgaH yHyMgu ^ofigagaHumuMro MyMKuH. EyHgaH MaKcag cyFopugaguraH epgapgaH yHyMgu ^ofiganaHum, atHu cyFopugaguraH ep MafigoHgapugaH KaM ^ofigagaHraH xogga Kyn xocug ogum fiyggapuHu rogaS Tonumgup [29].

Kyfiuga KegTupugraH pacMga cyFopugaguraH epgapgaH yHyMgu ^ofigagaHum ^apaeHgapu aKc эrrнpgгaн.

1-pacM

XY.TOCA BA TAKTHO.TAP

Y3SeKucTOH PecnySguKacu xygyguga epgapgaH ^ofigagaHum MagaHutfraHu KynafiTupraH xogga aHuK acocgaHraH gacTypgap umgaS hukuS aMagueTga TagSuK

этиш зарур. Бунга асосий сабаб дунёда ахоли сонининг ошиши, борган сари озик-овкат такчиллигини юзага келиши, экспорт хажмларини ошириш йулларини излаш булмокда. Келтириб утилган мулохазалар ва юкорида курсатиб утилган камчиликлар, вилоятлар кесимида берилган курсаткичларни, берилган таклифларни инобатга олган холда якуний таклифларни киритишимиз мумкин. Яъни:

1Дишлок хужалигига мулжалланган ерларни таксимлаш ишларини кайтадан куриб чикиш ва кайта таксимлаш жараёнини пухта амалга ошириш, яъни ердан фойдаланувчиларнинг биринчи ерни олган майдони билан хозирги ер майдонини таккослаб, ерлардан самарали фойдаланиш курсаткичларини куриб чикиб ер майдонларини кайта таксимлаш ишларини амалга ошириш зарур. 2.Сугориладиган ерларни бошка максадларда фойдаланишга такик куйиш механизмларини ишлаб чикиш керак. Яъни Ер кодексининг тегишли бандларига катъий ишлаб чикилган узгартириш ва тартиблар киритиш, зарур булса кушимча бандлар кушиш керак.

3Дишлок хужалиги махсулотлари ишлаб чикариш учун мулжалланган ерлардан бошка максадларда фойдаланганлик учун туланадиган компенсация пули микдорини максимал даражага кутарган холда бу пул микдорини кандай холат булса хам ундириш чораларини куриш механизмларини ишлаб чикиш зарур. Ер кодексини хар бир бандини катъий тартибда ишлашини назорат килиш ва ерга оид барча ишларни факат Ер кодексининг талаблари асосида олиб боришни катъий белгилаш зарур.

REFERENCES

[1] Узбекистон Республикасининг "Ер фонди". А.Алимов, Д.Меретов, ЙДорабоев. Давергеодезкадастр кумитаси 2021 йил 1январ.

[2] Чертовицкий А.С., Базаров А.К. "Ердан фойдаланишни бошкариш". Укув кулланма. Тошкент ТЩХММИ, 2009.

[3] С Садуллаев & Ш Умарова. (2021). ДЕХДОН ВА ТОМОР^А ХУЖАЛИКЛАРИ ЕРЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ ЙУЛЛАРИ. Scientific progress, 2(1), 989-995.

[4] M Begimova. Climate indicators for forest landing and evaluation evaluation of forest shelterbelts. E3S Web of Conferences 227, 02004 (2021). https://doi.org/10.1051/e3sconf/202122702004

[5] Muratovich, MukumovAbdugani and Alikulovich, Usmanov Yusuf and Sobir, Ruziboyev. (2020). The ways to increase the efficiency of dekhan and household plots.

International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(03).

[6] KZ KHOLMURATOVNA. The Environmental Protection, the Role of Land Support in Creation of Economic and Legal Mechanisms of Effective Use of Land Resources. JournalNX - a Multidisciplinary Peer Reviewed Journal 2 (2), 84-86

[7] S Avezbayev et al 2020 IOP Conf. Ser.: Mater. Sci. Eng. 883 012059

[8] S Abdurakhmonov & I Abdurahmanov & D Murodova & A Pardaboyev & N Mirjalolov & A Djurayev. (2020). Development of demographic mapping method based on GIS technologies. ИнтерКарто. ИнтерГИС, 26(1), 319-328.

[9] Mahsudov, M. D. (2019). Диверсификация землепользования является фактором развития. Monograph. LAP Lambert Academic Publishing, 71-72.

[10] Muhammadbek, M. (2018). Improving the Methods of Forecasting the Diversification of the Land Fund in the Region. International Journal of Engineering, 2(4), 88-92.

[11] Ugli, М. M. D. (2019). Economic evаluation of land in land fund diversification. International Journal of Financial, Accounting, and Management, 1(3), 167-172.

[12] Mahsudov, M. D. (2018). Land use and management issues in local areas.

In Problems of improving the efficiency of work of modern production and economy of energyresources''International Scientific and Practical Conference materials.-Andijan, Uzbekistan: -2018.

[13] Махсудов, М. Д. У. (2021). ЕР ФОНДИДАН ФОЙДАЛАНИШ ДИВЕРСИФИКАЦИЯСИНИ БОШ СХЕМА ОР^АЛИ ТАРТИБГА СОЛИШ. Scientific progress, 1(5).

[14] Mahsudov, M. D. U. (2021). PRIORITIZATION OF EXPORT PRODUCTS IN THE LAND USE DIVERSIFICATION. Scientific progress, 1(6).

[15] М Muhammadbek. DIVERSIFICATION OF LAND USE. 36ipHrn наукових праць АОШХ, 2021

[16] Mahsudov, M. D. (2019). IMPROVEMENT OF THE ALLOCATION OF LAND FUND DURING THE DIVERSIFICATION PROCESS. Central Asian Problems of Modern Science and Education, 3(4), 103-111.

[17] Махсудов, М. Д. У. (2017). Современное значение геодезии и картографии. Academy, (8 (23)).

[18] Altiev, A., & Mahsudov, M. (2020). Improvement of the regulation mechanisms of the land use diversification. International Journal of Pharmaceutical Research. ISSN, 9752366.

[19] Altiev, A. S., & Mahsudov, M. D. (2019). REPRODUCTION CYCLE OF LAND. Central Asian Problems of Modern Science and Education, 3(4), 96-102.

[20] Алтиев, А. С. (2019). ДИВЕРСИФИКАЦИЯ ЗЕМЛЕПОЛЬЗОВАНИЯ В УСЛОВИЯХ УГЛУБЛЕНИЯ РЫНОЧНЫХ РЕФОРМ. In ПРОФЕССИОНАЛ ГОДА 2019 (pp. 92-96).

[21] Abdurshid, A., & Muhammadbek, M. (2020). IMPROVING THE REGULATION OF THE DIVERSIFICATION OF LAND USE IN THE TERRITORY.

[22] Ugli, M. M. D., & Qizi, B. S. S. (2019). Economic basis of evaluation of land resources and their capitalization. International Journal of Financial, Accounting, and Management, 7(2), 101-103.

[23] Mahsudov, M. D. U., Khakimova, S.A. (2021). ISSUES OF ATTRACTING INVESTMENT TO DIVERSIFICATION THE USE OF LAND FUND. Scientific progress, 1(6).

[24] Abdilxodievna, K. S. (2020). Encourage land use in land resources diversification. Indonesian Journal of Innovation Studies, 9.

[25] Shohruh, A., & Muhammadbek, M. (2019). Development of mechanisms to regulate land use diversification. South Asian Journal of Marketing & Management Research, 9(1), 48-56.

[26] A.R. Babajanov, M.D. Mahsudov (2019). Diversification of land fund in the district. Monograph. LAP Lambert Academic Publishing, 77-78.

[27] MaxcygoB, M. fl. V. (2021). EPflAH OOHflA.TAHHmHH TAPTHEfA CO-THm to3ACHflAH EP HCTOXATH. Scientific progress 2(1), 234-246.

[28] MaxcygoB, M. fl. V. (2021). EP OOHflHflAH OOHJA^AHHmHH

flHBEPCHOHKAHHfl_KHTHm_to3ACHflAH_XOPH^HH

TA^PHEA^AP. Scientific progress 2(1), 153-164.

[29] MaxcygoB, M. fl. V. (2021). EP OOHflHflAH OOHJA^AHHmHH JHBEPCHOHKAUH^^AmHHHr AXAMH3TH. Scientific progress 2(1), 141-152.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.