Научная статья на тему 'ЕРДАН ФОЙДАЛАНИШНИ ТАРТИБГА СОЛИШ ЮЗАСИДАН ЕР ИСЛОҲАТИ'

ЕРДАН ФОЙДАЛАНИШНИ ТАРТИБГА СОЛИШ ЮЗАСИДАН ЕР ИСЛОҲАТИ Текст научной статьи по специальности «Энергетика и рациональное природопользование»

CC BY
596
54
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ер / ер фонди / ердан фойдаланиш / кадастр / қишлоқ хўжалик ерлари / ер турлари. / land / land fund / land use / cadastre / agricultural land / land categories.

Аннотация научной статьи по энергетике и рациональному природопользованию, автор научной работы — Мухаммадбек Дилшодбек Ўғли Махсудов

Ушбу мақолада мустақилликнинг дастлабки йилларидан ҳозирги вақтга қадар олиб борилган ер ислохати жараёнлари таҳлили келтирилган. Шунингдек муаллифлар томонидан таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LAND REFORM ON THE REGULATION OF LAND USE

In this article is presented an analysis of the processes of land reform conducted from the early years of independence to the present. Also developed proposals and recommendations by the authors.

Текст научной работы на тему «ЕРДАН ФОЙДАЛАНИШНИ ТАРТИБГА СОЛИШ ЮЗАСИДАН ЕР ИСЛОҲАТИ»

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 1 I 2021

ISSN: 2181-1601

ЕРДАН ФОЙДАЛАНИШНИ ТАРТИБГА СОЛИШ ЮЗАСИДАН ЕР

ИСЛОХДТИ

Мухаммадбек Дилшодбек ^ли Махсудов

Тошкент ирригация ва кишлок хужалигини механизациялаш мухандислари

институти таянч докторанти muhammadbek.maxsudov@bk. ru

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада мустакилликнинг дастлабки йилларидан хозирги вактга кадар олиб борилган ер ислохати жараёнлари тахлили келтирилган. Шунингдек муаллифлар томонидан таклиф ва тавсиялар ишлаб чикилган.

Калит сузлар: ер, ер фонди, ердан фойдаланиш, кадастр, кишлок хужалик ерлари, ер турлари.

LAND REFORM ON THE REGULATION OF LAND USE

Muhammadbek Dilshodbek ugli Mahsudov

PhD student of Tashkent Institute of Irrigation and Agricultural Mechanization

Engineers muhammadbek.maxsudov@bk.ru

ABSTRACT

In this article is presented an analysis of the processes of land reform conducted from the early years of independence to the present. Also developed proposals and recommendations by the authors.

Keywords: land, land fund, land use, cadastre, agricultural land, land categories.

КИРИШ

Ер ислохотининг мохияти асосан ер муносабатларининг мохиятига унинг кандай кирралари хамда унинг узи кай даражада таъсир курсатиши ва узгартириши билан аникланади.

Узбекистон Республикаси 1-Президенти И.А.Каримовни 1989 йил 15 августдадаги «Кишлок жойларидаги томорка ерларини купайтириш тугрисида»ги Фармони, кишлок ахолисининг шахсий ёрдамчи хужаликларини хамда якка тартибда уй-жой курилишини янада ривожлантиришга доир кабул килинган Фармон асосида 400 минг гектар сугориладиган ер участкаси 2,5 миллиондан ортик оилага томорка сифатида ажратиб берилди. Бу эса сохадаги ислохотларнинг

TaMan Tomu Syngu, axonuHuHr pyxuHu KyTapuS, Kena«:aKKa yMug Ba umoHnuHu yfiroTgu [1].

Y3ÖeKHCTOH PecnySnuKacuHuHr "Ep Tyrpucugaru KoHyHu" (1990fi) ep ynacTKanapura SynraH xyKyKgap KeHrafiTupum, epgaH ^ofiganaHumHu nynnHK TaMOHHnnapu KaSu epgaH ^ofiganaHumra пpннцнпнaп aHrunuKnapHu y3 unura ongu. "^exKOH (^epMep) xy^anuKnapuHH aHaga MycTaxKaMnarn Ba pecnySnuKagaru TagöupKopnuK ^aonuaraHu gaBnar TOMOHugaH Ky.Ma6-KyBaraam Tyrpucuga^ru Y3ÖeKHCTOH PecnySnuKacu npe3ugeHTuHuHr 1991 nun 29 HoaSptgaru OapMOHuga MaMnaKaTga xycycufi epgaH ^ofiganaHumHu puBo^naHTupumra xyKyKufi acoc aparungu xaMga ymöy MaKcagnap ynyH ep ^OHgugaH 200 MuHr reKTapra aKuH ep a^paranumu Ky3ga Tyrangu. Y36eKucTOH PecnySnuKacuHuHr 1993 fiunga "Ep conuru Tyrpucuga^ru ^OHyHu Kaöyn Ku^uHraHugaH cyHr MaMnaxarga 1994 fiungaH SomnaS axonu nyHKraapu Ba caHoaT Tou^anapugaru, 1995 fiungaH SomnaS эca KumnoK xy^anuru Ba ypMoH xy^anuru TOu^anapugaru epnapgaH ^ofiganaHumnapra xaK Tynam TaMofiunuHu ^opufi этнm SomnaHgu. YmSy MaKcagnap ynyH KumnoK xy^anuK epnapuga TynpoB SoHuTupoBKacu xaMga maxapnap Ba nacenKanap xygyg^apuHu conuK MuHTaKanapu Syfiuna MuHTaKanam yTKasunagu [2-4].

TAX^H.MAP BA METO^HAP

HKTucogufi ucnoxoraapHu aroHa nyKypnamTupum epgaH ^ofiganaHumHuHr KoHyHHunuK acocnapuHu TySgaH aHrunamHu TanaS Kuggu. 1998 fiunHuHr 30 anpent caHacuga Y36eKucToH PecnySnuKacuHuHr Ep KogeKcu, Y^SeKucTOH PecnySnuKacuHuHr "^umnoK xy^anuK KooneparuBu (mupKaru) Tyrpucuga^ru, "OepMep xy^anuru Tyrpucuga^ru, "^exKoH xy^anuru Tyrpucuga^ru, ^oHyHnapu KaSyn Ku^uHgu. YmSy BaKTra KenuS pecnySnuKaga KumnoK xy^anuruga xy^anuK roprnumHuHr aHru TamKunuH-xyKyKuH maKmapu-KumnoK xy^anuK KooneparuBnapu (epra ynym HucSaru SunaH) xaMga MycTaKun xycycufi epgaH ^ofiganaHumra эra SynraH $epMep xy^anuKnapu aparangu. 2000 fiunra KenuS Konxo3napHu KumnoK xy^anuK KooneparuBnapura, ^epMep xy^anuKnapu Ba u^apa ^aMoanapura afinaHTupum Tyragu, gexKoH xy^anuKnapu ep эгaпнкпapн aHna MycraxKaMnaHgu. Ep ucnoxoTnapuHu Te3namTupum xaMga MaMnaKarga epgaH ^ofiganaHumHu caMapanu SomKapum MaKcaguga 1998 fiun Y^SeKucTOH PecnySnuKacu ep pecypcnapu ^aBnar KyMuTacu TamKun этнпgн. HKTucogufi ucnoxoraap SomnaHumugaH SyeH MaMnaKar epgaH ^ofiganaHumuga yTKa3unraH y3rapumnap ep pecypcnapugaH ^ofiganaHumHuHr caMapagopnuruga Kynnu TypTKu Sepgu, KumnoK xy^anuK KopxoHanapugaru TaKcuMnam тнзнмннн TyraTgu, MaMnaKarga xycycufi epgaH ^ofiganaHumra fiyn Somnagu, epgaH ^ofiganaHumra So3op TaMofiunnapuHu KupuTumra umkoh Sepgu, aManga SyHu ep ucnoxoraHuHr anoxuga Socku^u geS a^param MyMKuH [5-6].

1999-2000 йилларда давлат ер кадастри доирасида мамлакатда ривожланаётган бозор иктисодиёти шароитида ер муносабатлари субъектлари хукукларини давлат томонидан мухофаза килиш, шунингдек, тугилаётган кучмас мулк бозорини зарурий ахборотлар билан таъминлаш максадида ер участкаларига булган хукукларни руйхатга олиш ишлари бошланди. Ер-кадастр ахборотларининг компьютерли автоматлаштирилган тизимини яратиш буйича тажриба ишлари бошланди. Тупрок бонитировкаси ва ерларни иктисодий бахолаш буйича хужжатлар тайёрланади ва янгиланади [7-9].

2003 йил 24 мартда Узбекистон Республикаси Президентининг ПФ-3226-сонли "Кишлок хужалигидаги ислохотларни чукурлаштиришнинг мухим йуналишлари турисида"ги Фармони кабул килинди. Ушбу Фармонга биноан 2004 йилдан бошлаб барча кишлок хужалик корхоналари кишлок хужалик ерларидан фойдаланишнинг ижара шаклига утиши кузда тутилди, шунингдек якин йилларга фермер хужаликларини ривожланиш Концепциясини ишлаб чикиш ваколатли органларга топширилди. Ушбу Концепция Узбекистон Республикаси Президентининг ПФ-3242-сонли "2004-2006 йилларга фермер хужаликларини ривожлантириш Концепцияси тугрисида"ги Фармони билан кабул килинди, Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2003 йил 30 октябрдаги 476-сонли, "2004-2006 йилларга фермер хужаликларини ривожлантириш Концепциясини амалга ошириш буйича чора-тадбирлар тугрисида"ги карори билан эса 2004-2006 йиллари белгиланган ширкат хужаликларини кайта ташкил этиш хамда улар орасида фермер хужаликларини ташкил этиш буйича аник тадбирлар ишлаб чикилди. Шуни кайд килиш кифояки, 2006 йил 1.05га республикада 175 мингдан ортик фермер хужаликлари фаолияти курсатган. 2007 йилга келиб колган ширкат хужаликларни хам кайта ташкил этиш нихоясига етди, натижада мамлакатдаги фермер хужаликларининг сони 230 мингга якинни ташкил этди [10-12].

МУХОКАМА

Ердан фойдаланиш, геодезия ва картография сохаларида бошкариш тизимини янада такомиллаштириш, ер муносабатларини мувофиклаштириш ва окилона ердан фойдаланишни таъминлаш, давлат кадастрларининг ягона тизимини юритиш максадида Узбекистон Республикаси Президентининг 2004 йил 15 октябрдаги ПФ-3202-сонли Фармони билан тугатилган Узбекистон Республикаси ер ресурслари Давлат кумитаси хамда Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамаси хузуридаги геодезия, картаграфия ва давлат кадастри Бош бошкармалари негизида Узбекистон Республикаси ер ресурслари, геодезия, картография ва давлат кадастри Давлат кумитаси ташкил этилди. Бунда ерлардан окилона фойдаланиш ва мухофаза килиш буйича ягона давлат сиёсатини амалга

omupumuHH TatMHHHam, epHapgaH oKHHoHa ^oHganaHum Ba yHapHH Myxo$a3a KHHum gaBHaT Ha3opaTHHH aManra mupum, TynpoKHap yHyMgopHHrHHH amupum öyfiHHa gaBHaT gacTypHapuHH umHaö HHKum Ba aManra omupum, epHapgaH oKHHoHa ^oHganaHum Ba Myxo$a3a KHHHm, gaBHaT ep KagacTpuHH ropuram Kaöu ^aBepreoge3KagacTpHHHr acocuH Ba3H$anapu öeHruHaHgu [13-15].

2008-2009 HHHHap pecnyöHHKaga ^epMepnap ep ynacTKanapuHH HupHKnamTHpum aManra omupuHgu. ByHHHr Harn^acuga yHap MaHgoHHapu 2-3 öapoöap ycgu Ba экнн epHapuHHHr MaHgoHHapu 40-80 reKTapra eTgu. Ep ynacTKanapHHH KeHraHTupum öuHaH öup BaKTga KHmHoK xy«:anHK TexHoHorHAHapuHH cothö oHHm ynyH KpegHTHap xaM a^paraHgu. By xoh umHaö HHKapumra Ba MogguH-TexHHKa pecypcHapugaH ^oHganaHum caMapagopHHrura h^oöhh Tatcup KypcaTgu. ^HmnoK xy^anurH ropuTHmHHHr acocuH TamKHHuH-xyKyKHH maKHHapH ^epMep xy^aHHKHapH (acocuH TOBap MaxcyHoTHapu umHaö HHKapyBHHHap) Ba gexKPH xy^aHHKHapH (Manga ToBap xy^anuru) xucoöHaHagu. OepMep xy^anHKnapu 10 HHHgaH 50 HHHrana MyggaTra H«:apara oHHHraH, ep H^apacu fflapraoMacHHH KeHuHra ny3Hm xyKyKugaru epga TamKHH TonagH. gexKPH xy^anHKnapu энг akhh KapHHgomHapHra Mepoc KHHHHagHraH эгaннк xyKyKHHH öepum öuHaH oHHa öomHHFHra yMpöog MepocuH эгaннкga öepuHaguraH ep ynacTKacuga TamKHH TonagH [16-18].

Y36eKHcTOH PecnyÖHHKacH npe3HgeHTHHHHr 2006 hhh 24 HMHugaru n0-3780-cohhh OapMoHH öuHaH HmHaö HHKapum MoxHATHgaru oöteKTHap ocTHgaru epHapHH xycycuHHamTHpum 2007 hhh 1 AHBaptgaH Ba AKKa TapTuögaru yH-^oHHap Tarugaru epHapHH 2008 hhh 1 AHBaptgaH öomHam öeHruHaHgu [19-21].

CYHrH HH^^AP^ArH Y3rAPHm.TAP

CyHru HHHHapga KaTop HopMaTHB-xyKyKHH xy^^araap KaöyH KHHHHguKH, wpTHMH3 HKTHcogueTHHH öapKapop puBo^HaHTupum MaKcaguga aMaHra omupuHaguraH nopa-TagöupHap aHHK öeHrHHaö oHHHgu. Y3öeKHcTOH PecnyÖHHKacuga cyHru HHHHapga KaTop KoHyHHap KaöyH KUHHHgu, MaB^ygnapu эca AHru Taxpupga KaöyH KHHHHgu. ^yMHagaH, Y3öeKHcTOH PecnyÖHHKacuHHHr Ohhh Ma^HHcu KoHyHHHHHK nanaracu ToMoHHgaH 2019 hhh 26 anpeHga KaöyH KUHHHraH, CeHaT ToMoHHgaH 2019 hhh 3 Manga MatKyHHaHraH "KumHoK xy^anurura MyH^aHHaHMaraH ep ynacTKanapHH xycycuHHamTupum TyFpucHga"rH KoHyHH, 2019 hhh 4 MapTga "Ep TyFpucugarH KoHyH xy^^araapuHH öy3raHHHK ynyH ^aBoörapHHK nopanapu KynaHTupuHumu MyHocaöaTH öuHaH Y3öeKHcTOH PecnyöHHKacuHHHr aHpuM KoHyH xy^^aTHapura y3rapTupum Ba KymHMnanap KupuTHm TyFpucHga"rH KoHyH, 2018 hhh 16 anpeHtga "Y3öeKHcTOH PecnyöHHKacu "YpMoH TyFpucHga"rH KoHyHHra y3rapTupum Ba KymHMnanap KupuTHm TyFpucHga"rH KoHyH, 2019 hhh 20 MaHgaru "^HHoBHap TyFpucHga"rH KoHyH, 2019 hhh AHru Taxpupgaru " Cohhk KogeKcu", 2020

йил 17 февральдаги "Махсус иктисодий зоналар тугрисида"ги конун каби норматив хукукий хужжатлар кабул килинди [22-24].

Узбекистан Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги «20172021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича ДАРАКАТЛАР СТРАТЕГИЯСИ» ПФ-4947-сон Фармони эълон килинди. Хдракатлар стратегияси беш боскичда, юртимизда йилларга бериладиган номлардан келиб чикиб, хар бир йил буйича давлат дастурлари кабул килинишини назарда тутган холда амалга оширилади.

Узбекистон Республикаси Президенти кабул килган катор карор ва фармонлар ер ресурсларини бошкариш сохасида мухим дастурил амал булди деб айтишимиз мумкин. Сунги йилларда ер сиёсати доирасида кабул килинган катор фармон ва карорларни тахлил килсак [25]!

Кишлок хужалигига мулжалланмаган буш турган ер участкаларини бериш хамда архитектура-курилиш ишларини амалга ошириш тартиб-таомилларини макбуллаштириш максадида кабул килинган Узбекистон Республикаси Президентининг «Кишлок хужалигига мулжалланмаган буш турган ер участкаларини бериш хамда архитектура-курилиш ишларини амалга ошириш тартиб-таомилларини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида» 2019 йил 26 августдаги П^-4427-сон карорига мувофик Вазирлар Махкамасининг 2019 йил 20 декабрь куни "Тадбиркорлик ва шахарсозлик фаолиятини амалга ошириш учун буш турган ер участкаларини бериш тартиб-таомилларини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида"ги 1023-сон карори кабул килинган эди.

Мазкур карорга кура 2019 йил 1 октябрдан бошлаб жорий этилган тартибга мувофик:

Коракалпогистон Республикаси, вилоятлар ва Тошкент шахрида кишлок хужалигига мулжалланмаган буш турган ер участкалари тадбиркорлик ва шахарсозлик фаолиятини амалга ошириш учун факат «E-IJRO AUKSION» савдо майдончасида электрон онлайн-аукцион оркали берилади;

жисмоний ва юридик шахсларга «YERELEKTRON» автоматлаштирилган ахборот тизимида аник инвестиция мажбуриятлари билан бирга ер участкаси ва режалаштирилаётган курилиш объекти тугрисидаги маълумотларни кейинчалик уларни электрон онлайн-аукционга куйиш масаласини белгиланган тартибда куриб чикиш учун жойлаштириш буйича таклифлар киритиш хукуки берилди [26].

Шунингдек, карор билан тасдикланган Низомга кура давлат органлари ва бошка ташкилотлар томонидан Тадбиркорлик ва шахарсозлик фаолиятини амалга ошириш учун ер участкаларини электрон онлайн-аукцион оркали бериш тартибига сузсиз риоя этилиши буйича тизимли назорат ва мониторингини амалга

ошириш Давлат хизматлари марказлари, прокуратура органлари ва адлия органлари томонидан амалга оширилиши назарда тутилган булиб, тизимли назорат ва мониторинг ер участкаси материалларини тайёрлаш жараёнига аралашмасдан, «YERELEKTRON» ААТ оркали амалга оширилиши курсатиб утилган.

Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 17 июндаги «Кишлок хужалигида ер ва сув ресурсларидан самарали фойдаланиш чора-тадбирлари тугрисида»ги ПФ-5742-сонли фармони имзоланди. Ушбу фармон билан ирригация-мелиорация тармокларини тиклаш, реконструкция килиш, сув тежайдиган технологияларни жорий этиш хамда сувсизликка чидамли экинларни экиш оркали фойдаланишга киритиш учун инвестициявий шартнома ёки давлат-хусусий шериклик асосида:

кишлок хужалигида фойдаланишдан чикиб кетган сугориладиган ерлар, шунингдек, лалми ва урмон фонди ерлари — Узбекистон Республикаси фукаролари ва кишлок хужалиги корхоналарига;

яйлов, буз, куп йиллик дарахтзорлар ва бошка ерлар — Узбекистон Республикаси фукаролари, кишлок хужалиги корхоналарига, шунингдек Узбекистон Республикаси резиденти булган инвесторларга 50 йилгача булган муддатга берилиши белгилаб куйилди.

Концепцияни амалга ошириш доирасида ер майдонларини фойдаланишга киритишда:

ердан фойдаланувчиларга кишлок хужалиги экинларини мустакил жойлаштириш, ерга ишлов бермасдан экин экиш ва ерларни иккиламчи ижарага бериш хукуки берилади;

мазкур ер майдонлари макбуллаштирилмайди, ер участкаси ёки унинг бир кисми давлат ва жамоат эхтиёжлари учун олиб куйилишига ердан фойдаланувчи розилиги асосида сарф этилган маблагларнинг бозор киймати ва олиб куйиш сабабли етказилган зарарнинг урни тулик копланганидан сунггина рухсат этилади;

ушбу ер майдонларида барпо этиладиган инфратузилма объектларини (дала шийпон, махсулотлар сакланадиган омборхоналар, сугориш иншоотлари ва бошкалар) жойлаштиришга рухсат берилади;

конунчиликда белгиланган имтиёзли давр якунланганидан сунг, янгидан фойдаланишга киритилган ер участкасига нисбатан 10 йил давомида ушбу ер участкаси фойдаланишга киритилгунга кадар белгиланган солик ставкалари кулланилади;

инвестициявий шартнома ёки давлат-хусусий шериклик тугрисидаги битимда назарда тутилган холларда Узбекистон Республикаси Давлат бюджети маблаглари хисобидан хар бир гектар кишлок хужалигига мулжалланган ерларни

фойдаланишга киритиш билан боглик харажатларнинг 50 фоизи, лекин базавий хисоблаш микдорининг 50 баробаридан ошмаган кисми коплаб берилади;

ердан фойдаланувчиларнинг эхтиёжлари учун олиб келинадиган ва республикада ишлаб чикарилмайдиган хом-ашё, материаллар, техника, асбоб-ускуналар, эхтиёт кисмлар Вазирлар Махкамаси томонидан белгиланган тартибда божхона туловлари (кушилган киймат солигидан ташкари) тулашдан озод килинади;

инвестициявий шартнома ёки давлат-хусусий шериклик тугрисидаги битимда назарда тутилган холларда Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамаси хузуридаги Тадбиркорлик фаолиятини ривожлантиришни куллаб-кувватлаш давлат жамгармаси маблаглари хисобидан ерларнинг сув таъминоти тизимларини куриш, реконструкция килиш учун жалб этилган кредитларнинг бир гектар хисобига 40 миллион сумдан ошмайдиган кисмига тижорат банклари томонидан белгиланган фоиз ставкасининг 5 фоизлик пункти коплаб берилади;

ер майдонлари инвестициявий шартнома ёки давлат-хусусий шериклик тугрисидаги битим имзоланганидан сунг конун хужжатларида ваколат берилган давлат органи (мансабдор шахс)нинг карорига асосан ажратиб берилади.

Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 1 майдаги "Коронавирус пандемияси даврида озик-овкат хавфсизлигини таъминлаш, мавжуд ресурслардан окилона фойдаланиш, кишлок хужалигини давлат томонидан куллаб-кувватлашнинг кушимча чора-тадбирлари тугрисида"ги ПК-4700-сон карорининг кабул килиниши ушбу муаммоларнинг окилона ечимини топишга замин яратди десак муболага булмайди.

Карорга мувофик кишлок ахолисига кишлок хужалиги махсулотлари етиштириш учун фойдаланишдан чикиб кетган ва ер ости сув захираси мавжуд булган ерларни фойдаланишга киритиш ва уларни кишлок хужалиги махсулотлари етиштириш учун ахолига имтиёзли шартларда ажратиб бериш тартиби белгиланди.

Унга кура, туман хокимлиги фойдаланишга киритилган ер майдонларини:

- дехкончилик сохасида билим ва куникмага эга булган, биринчи навбатда ижтимоий химояга мухтож ва кам таъминланган оилаларга 1 гектаргача дехкон хужалиги юритиш учун, истисно тарикасида, 10 йилгача муддатга ижарага беради;

- тажриба синов тарикасида махаллий тадбиркорлик субъектларига барча харажатларни олдиндан тулаш шарти билан 5 гектаргача булган ер майдонларини 10 йилгача муддатга ижара хукукини электрон аукцион асосида сотади.

Ажратилган ер майдонларида сув тежовчи технологиялар кулланади ва устувор равишда сабзавот, полиз, картошка, дуккакли ва мойли экинлар экилади ва бог, токзорлар барпо этилади.

EpgaH ^ofiganaHum gaBoMuga SenrunaHraH экнн TypnapuHu экнS, Hm ypHHnapHHH apaTraH, u^apa xapa^araapuHu y3 BaKTuga KonnaraH TagSupKopnapra epgaH ^ofiganaHum MyggaraHu y3aHTHpumga ycTyBopnuK xyKyKu Sepunagu.

YmSy Kapop goupacuga SepunaguraH ep MafigoHnapuga eHrun KoHcTpy^uflnu gana mufinoH Ba cyropum uHmooraapuHu ^ofinamTupumra pyxcaT Sepunagu, SomKa Typgaru, my ^yMnagaH Typap ^ofi, Suho Ba uHmooraap Kypum KaTtuaH MaH KunuHagu.

fflyHuHrgeK, Kapopra Kypa, KumnoK xy^anuru кooпepaцнaпapнga umTupoK этagнгaн, umuMoufi xuMoara My^To^ Ba KaM TatMuHnaHraH ounanap Tou^acura KupyBHu x,ap Sup ouna nappaHga SoKKaH gaBpu (40 KyH) ynyH ^aMoaT umnapu ^aMrapMacugaH KymuMna 500 MuHr cyMgaH parSaTnaHTupunagu.

ffly SunaH Supra, ^SeKucTOH PecnySnuKacu npe3ugeHTuHuHr 2019 fiun 17 uwHgaru "K^umnoK xy^anuruga ep Ba cyB pecypcnapugaH caMapanu ^ofiganaHum nopa-TagSupnapu тyFpнcнgaмгн nO-5742-coH OapMoHura MyBo^uK ep MafigoHnapuHu ^ofiganaHumra KupmraH ^yKaponapra:

epgaH ^ofiganaHyBnunapra KumnoK xy^anuru экннпapннн MycTaKun ^ofinamTupum, epra umnoB SepMacgaH экнн экнm Ba epnapHu uKKunaMnu u^apara Sepum xyKyKu Sepunagu;

Ma3Kyp ep MafigoHnapu MaKSynHamTupunMafigu, ep ynacraacu eKu yHuHr Sup kucmu gaBnaT Ba ^aMoar эxтнe^пapн ynyH onuS KySunumura epgaH ^ofiganaHyBHu poзнпнгн acocuga cap$ этнпгaн MaSnaFnapHuHr So3op KufiMarn Ba onuS Kyfium caSaSnu eTKa3unraH 3apapHuHr ypHu TynuK KonnaHraHugaH cyHrruHa pyxcaT этнпagн;

epgaH ^ofiganaHyBnunapHuHr эxтнe^пapн ynyH onuS KenuHaguraH Ba pecnySnuKaga umnaS nuKapunMafiguraH xoM-ame, MaTepuannap, TexHuKa, acSoS-ycKyHanap, эxтнeт KucMnap Ba3upnap MaxKaMacu ToMoHugaH SenrunaHraH TapTuSga So^xoHa TynoBnapu (KymunraH KufiMaT conuFugaH TamKapu) TynamgaH o3og KunuHagu;

KoHyHHunuKga SenrunaHraH нмтнeзпн gaBp AKyHnaHraHugaH cyHr, aHrugaH ^ofiganaHumra KupuranraH ep ynacTKacura HucSaTaH 10 fiun gaBoMuga ymSy ep ynacTKacu ^ofiganaHumra KupuTunryHra Kagap SenrunaHraH cohuk cTaBKanapu KynnaHunagu;

ннвecтнцнaвнfi mapTHoMa eKu gaBnaT-xycycufi mepuKnuK тyFpнcнgaгн SuTuMga Ha3apga TyranraH xpnnapga YsSeKucTOH PecnySnuKacu ^aBnaT Srog^eTu MaSnaFnapu xucoSugaH x,ap Sup reKTap KumnoK xy^anurura Myn^arnaHraH epnapHu ^ofiganaHumra Kupuram SunaH sofhuk xapa^araapHuHr 50 ^ou3u, neKuH Sa3aBufi xucoSnam MuKgopuHuHr SapoSapugaH omMaraH kucmu KonnaS Sepunagu;

ннвecтнцнaвнfi mapTHoMa eKu gaBnaT-xycycufi mepuKnuK тyFpнcнgaгн 50 SuTuMga Ha3apga TyTunraH xonnapga Y3SeKucToH PecnySnuKacu Ba3upnap

Махкамаси хузуридаги Тадбиркорлик фаолиятини ривожлантиришни куллаб-кувватлаш давлат жамгармаси маблаглари хисобидан ерларнинг сув таъминоти тизимларини куриш, реконструкция килиш учун жалб этилган кредитларнинг бир гектар хисобига 40 миллион сумдан ошмайдиган кисмига тижорат банклари томонидан белгиланган фоиз ставкасининг 5 фоизлик пункти коплаб берилади.

Маълумот урнида шуни такидлашни жоизки, Узбекистон Республикасида 2020 - 2030 йиллар давомида жами 1 111 723 гектар ер майдони, жумладан: кишлок хужалигида фойдаланилмаётган сугориладиган ерларни фойдаланишга киритиш хисобидан 298 563 гектар; ер ости сувидан фойдаланиш хисобидан 155 057 гектар; бошка сув манбаалари хисобидан 50000 гектар; лалми, яйлов ва бошка ерларга сув талаб килмайдиган экин турларини жойлаштириш хисобидан 535 632 гектар; урмон ерларини фойдаланишга киритиш хисобидан 72 472 гектар ер майдонлари фойдаланишга киритилади.

2020 йил 7 сентябрьдаги Президент Шавкат Мирзиёевнинг «Ер хисоби ва давлат кадастрларини юритиш тизимини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида»ги ПФ-6061-сонли фармони билан Узбекистон Республикаси Ер ресурслари, геодезия, картография ва давлат кадастри давлат кумитаси негизида Давлат солик кумитаси хузуридаги Кадастр агентлиги ташкил этилди.

Фармонга кура Кадастр агентлиги кучмас мулкка булган хукукларни давлат руйхатидан утказиш, геодезия ва картография хамда давлат кадастрларини юритиш сохасида ваколатли давлат органи хисобланади. Ушбу Агентлик ер участкаларига булган хукукларни давлат руйхатидан утказмаслик, ер участкаларини узбошимчалик билан эгаллаб олиш хамда давлат кадастрларини юритиш тартибини бузиш билан боглик маъмурий хукукбузарликлар тугрисидаги ишларни хам куриб чикади.

Кадастр органлари эндиликда факат ернинг хисобини юритиш билан шугулланади. Кишлок хужалиги ерларини ривожлантириш, хусусан, тупрок бонитировкасини утказиш, кишлок хужалиги ерларининг норматив кийматини аниклаш, геоботаник тадкикотларни амалга ошириш вазифалари уларнинг хакикий эгаси - Кишлок; хужалиги вазирлигига утказилмокда. Барча кучмас мулклар - ер участкалари, уларга булган хукуклар, бино ва иншоотлар 2021 йил охиригача давлат руйхатидан утказилади.

Шунингдек, халк тилида БТИлар деб номланган корхоналар негизида Давлат кадастрлари палатаси ташкил этилмокда. Эндиликда Давлат кадастрлари палатаси ва унинг худудий бошкармалари факат регистрация хамда Давлат кадастрлари ягона тизимини юритиш билан шугулланади. Давлат факат кучмас мулкни руйхатдан утказиш билан шугулланиб, шартнома асосида, хак эвазига хизмат курсатиладиган сохалардан давлат аста-секин чикиб кетади.

Кучмас мулкка кадастр йигмажилдини тайёрлаш, шу максадда уни техник инвентаризациядан утказиш вазифасини эса давлат ташкилотларидан тадбиркорлик субъектларига утказишга тайёргарлик курилмокда. Унгача эса, Давлат кадастрлари палатасининг туман (шахар) филиаллари бу вазифани бажариб туради. Бозор уз эгаларига топширилгач, бу филиаллар хам боскичма-боскич тугатиб борилади ва факат олис, бориш кийин булган худудларда колдирилади.

Фармон билан бирга Узбекистон Республикаси президентининг «Узбекистон Республикаси Давлат солик кумитаси хузуридаги Кадастр агентлиги фаолиятини ташкил этиш чора-тадбирлари тугрисида»ги ПК-4819 сонли карори хам кабул килинган. Ушбу карорга кура Коракалпогистон Республикаси, вилоятлар хамда Тошкент шахар ер ресурслари ва давлат кадастри бошкармалари, туманлар (шахарлар) ер ресурслари ва давлат кадастри булимлари негизида Кадастр агентлининг Коракалпогистон Республикаси, вилоятлар, Тошкент шахар бошкармалари, туманлар (шахарлар) булимлари ташкил этилди. Уларнинг бошликлари Кадастр агентлиги директори томонидан лавозимга тайинланади ва лавозимдан озод этилади.

Худудий кадастр органлари энди хокимлар назоратидан чикарилиб, вертикал тизим асосида юкори турувчи органга — Кадастр агентлигига тулик буйсунади.

«Давергеодезкадастр» кумитасининг худудий бошкармалари ушбу Кумитага, шунингдек тегишли равишда Коракалпогистон Республикаси Вазирлар Кенгаши ва вилоятлар хокимликларига хисобот берар, уларнинг бошликлари эса «Давергеодезкадастр» кумитаси раиси томонидан Коракалпогистон Республикаси Вазирлар Кенгаши, вилоятлар ва Тошкент шахар хокимликлари билан келишилган холда лавозимга тайинланар эди (Вазирлар Махкамасининг 2017 йил 19 июлдаги 529-сон карори билан тасдикланган Узбекистон Республикаси Ер ресурслари, геодезия, картография ва давлат кадастри давлат кумитаси тугрисидаги низом).

ХУЛОСА

Ернинг ресурс сифатида жуда куп функцияларни бажаришини инобатга олинадиган булса, унинг ташкилий-хукукий, институционал, инвестициявий, таркибий, ижтимоий-иктисодий, табиатни мухофаза килиш, технологик, экологик ва бошка жихатларини камраб оладиган бошкариш механизм ва усулларининг хам мос равишда куп хиллилигини такозо этади [27]. Шу нуктаи назардан, ер ислохоти стратегиясини белгилаш ва уни муваффакиятли амалга ошириш республикамиз шароитида истикболдаги энг долзарб ва устувор вазифалардан бири сифатида тан олиниши ва хал этилиши талаб килинади. Бу уз навбатида

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 1 I 2021

ISSN: 2181-1601

ердан фойдаланишнинг нафакат давлат томонидан тартибга солинадиган, балки бозор талаблари, турли мулкчилик ва хужалик юритиш шаклларининг узига хос хусусиятларини хам хисобга оладиган, замонавий принципиал янги тизимни яратишга каратилган. Бу эса "Узбекистонда ер ислохоти миллий Концепцияси"ни ишлаб чикиш ва амалга ошириш зарурлигини англатади [28].

Асосий йуналишлар сифатида ерларнинг кадастр кийматини аниклашнинг барча минтакалар учун ягона тартибини урнатиш; ер участкалари бозор кийматини бахолашнинг асослари ва услубларини белгилаш; солик солиш максадлари учун ерларнинг барча категорияларини оммавий бахолашнинг услубиётини ишлаб чикиш; шаклланаётган ер бозорида хизмат килиш учун хусусий ер бахоловчиларни тайёрлаш ва фаолиятини давлат томонидан тартибга солиш (лицензиялаш, сертификатлаш ва бошка), уларнинг жавобгарлигини конун хужжатларида белгилаб куйишларни киритиш мумкин. Концепцияни амалга ошириш максадида «Ер тузиш тугрисида»ги, «^ишлок хужалигига мулжалланган ерлардан фойдаланиш тугрисида»ги «Давлат ер мулкини ажратиш тугрисида»ги, «Тупрок унумдорлиги тугрисида»ги, «Ерларни бахолаш тугрисида»ги конун лойихаларини ишлаб чикишни таклиф киламиз.

REFERENCES

[1] Алтиев, А. С. (2018). Механизмы регулирования системы использования земельных ресурсов: монография. Ташкент.: Фан,-2018.-112 c.

[2] Алтиев, А. С. (2009). Экономический механизм либерализации системы использования земельных ресурсов: монография. Ташкент.: Фан,-2009.-168 c.

[3] Алтиев, А. (2020). Важнейшие факторы и направления обеспечения комплексного развития территорий путем укрепления местных бюджетов. Общество и инновации, 1(2), 53-63.

[4] Алтиев, А. С. (2007). Перспективы создания и развития рынка земли в Узбекистане. Проблемы современной экономики, (1), 165-166.

[5] Altiev, A., & Mahsudov, M. (2020). Improvement of the regulation mechanisms of the land use diversification. International Journal of Pharmaceutical Research. ISSN, 9752366.

[6] А Алтиев. (2013). ЗАКОНОДАТЕЛЬНАЯ БАЗА УЧАСТИЯ ИНСТИТУТОВ ГРАЖДАНСКОГО ОБЩЕСТВА В СТИМУЛИРОВАНИИ ДЕЛОВОЙ АКТИВНОСТИ НАСЕЛЕНИЯ. Fuqarolik jamiyati. Гражданское общество, 10 (4), 69-72.

[7] Altiev, A. S., & Mahsudov, M. D. (2019). REPRODUCTION CYCLE OF LAND. Central Asian Problems of Modern Science and Education, 3(4), 96-102.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE l I 202l

ISSN: 21S1-16G1

[8] Aлтиев, A. С. (2019). ДИВЕPСИФИKAЦИЯ ЗЕMЛЕПОЛЬЗОВAHИЯ В УСЛОВИЯХ УГЛУБЛЕ™Я РЫЖМ^^ PЕФОPM. In ПРОФЕССИОНАЛ ГОДА 2019 (pp. 92-96).

[9] Abdurshid, A., & Muhammadbek, M. (2020). IMPROVING THE REGULATION OF THE DIVERSIFICATION OF LAND USE IN THE TERRITORY.

[10] Sultanovich, A. A. (2019). Regulation of land relations-an important condition of development strategy. Asian Journal of Multidimensional Research (AJMR), 8(5), 344350.

[11] Muhammadbek, M. (2018). Improving the Methods of Forecasting the Diversification of the Land Fund in the Region. International Journal of Engineering, 2(4), 88-92.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

[12] Ugli, M. M. D. (2019). Economic evaluation of land in land fund diversification. International Journal of Financial, Accounting, and Management, 1(3), 167-172.

[13] Mahsudov, M. D. (2018). Land use and management issues in local areas.

In Problems of improving the efficiency of work of modern production and economy of energyresources ''International Scientific and Practical Conference materials.-Andijan, Uzbekistan: -2018.

[14] Maхсyдов, M. Д. У. (2021). ЕР ФОHДИДAH ФОЙДAЛAHИШ ДИВЕPСИФИKAЦИЯСИHИ БОШ СХЕMA ОР^ЛИ TART^m СОЛИШ. Scientific progress, 1(5).

[15] Mahsudov, M. D. (2019). Диверсификaция землепользовaния является фaктором рaзвития. Monograph. LAP Lambert Academic Publishing, 71-72.

[16] Maхсyдов, M. Д. У. (2021). ЕР ФОHДИДAH ФОЙДAЛAHИШHИ ДИВЕPСИФИKAЦИЯЛAШHИHГ A^AM^m Scientific progress, 2(1).

[17] Mahsudov, M. D. U. (2021). PRIORITIZATION OF EXPORT PRODUCTS IN THE LAND USE DIVERSIFICATION. Scientific progress, 1(6).

[18] M Muhammadbek. DIVERSIFICATION OF LAND USE. Збiрник таукових предь АОШХ, 2021

[19] Mahsudov, M. D. (2019). IMPROVEMENT OF THE ALLOCATION OF LAND FUND DURING THE DIVERSIFICATION PROCESS. Central Asian Problems of Modern Science and Education, 3(4), 103-111.

[20] Abdurashid, A., Barno, K., & Nilufar, A. (2020). Efficiency Of Use Of Schemes Of Regulation Of Land Use Processes In Uzbekistan. The American Journal of Interdisciplinary Innovations and Research, 2(11), 124-132.

[21] Ugli, M. M. D., & Qizi, B. S. S. (2019). Economic basis of evaluation of land resources and their capitalization. International Journal of Financial, Accounting, and Management, 1(2), 101-103.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 1 I 2021

ISSN: 2181-1601

[22] Mahsudov, M. D. U., Khakimova, S.A. (2021). ISSUES OF ATTRACTING INVESTMENT TO DIVERSIFICATION THE USE OF LAND FUND. Scientific progress, 1(6).

[23] Махсудов, М. Д. У. (2017). Современное значение геодезии и картографии. Academy, (8 (23)).

[24] Abdilxodievna, K. S. (2020). Encourage land use in land resources diversification. Indonesian Journal of Innovation Studies, 9.

[25] Shohruh, A., & Muhammadbek, M. (2019). Development of mechanisms to regulate land use diversification. South Asian Journal of Marketing & Management Research, 9(1), 48-56.

[26] Sultanovich, A. A., & Ugli, M. M. D. (2019). Methods of forecasting and management of land fund diversification in local areas. International Journal of Recent Technology and Engineering, 8(3), 403-411.

[27] AS Altiev, AP Pardaboev. (2020). STATE REGULATION OF THE USE AGRICULTURAL LANDS REPUBLIC OF UZBEKISTAN. СИНТЕЗ НАУКИ И ОБРАЗОВАНИЯ В РЕШЕНИИ ГЛОБАЛЬНЫХ ПРОБЛЕМ,, 12.

[28] Алтиев, А. (2020). Перспективы развития земельной реформы, соответствующей потребностям устойчивого экономического роста. Общество и инновации, 1(1), 30-42.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.