Научная статья на тему 'ЭКИН ЕРЛАРИНИ ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ АЙЛАНМАСИГА ҚАЙТАРИШДА УЛАРНИ ИНВЕНТАРИЗАЦИЯЛАШНИНГ АҲАМИЯТИ'

ЭКИН ЕРЛАРИНИ ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ АЙЛАНМАСИГА ҚАЙТАРИШДА УЛАРНИ ИНВЕНТАРИЗАЦИЯЛАШНИНГ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Энергетика и рациональное природопользование»

CC BY
233
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Холати бузилган ерлар / ер хисоби / миқдор / сифат / ерларни инвентаризациялаш / ерларни ҳуқуқий холати / жойлашган ўрни / экин ерлари / яйловлар / пичанзорлар / қишлоқ ерлари / ўрмонлар / сув ресурслари / сувдан фойдаланиш / аҳоли пунктлари. / Disturbed lands / land accounting / quantity / quality / land inventory / legal status of lands / location / arable land / pastures / hayfields / rural lands / forests / water resources / water use / settlements

Аннотация научной статьи по энергетике и рациональному природопользованию, автор научной работы — Аллаберган Бабажанов

Мақолада холати бузилиб қишлоқ хўжалиги оборотидан чиқиб кетган экин ерларини қишлоқ хўжалигига қайтариш ва қайта тиклашда уларни инвентаризациялашнинг ўрни ва бу бўйича бугунги кунга қадар республикамизда амалга оширилаётган ишлар ҳамда ривожланган хорижий давлатлардаги мавжуд тажрибалар келтирилган. Бунда, айниқса, ушбу тадбир анчагина кенг миқёсларда олиб бориладиган давлатлардаги илғор тажрибалар, хусусан, Америка Қўшма Штатларидаги ерларни инвентаризациялаш ишларининг асосий йўналишлари, мақсади ва натижалари, шунингдек бу ишларга масъул ташкилотлар тўғрисида маълумотлар келтирилган, ушбу ишлар бўйича олинган тажрибалардан республикамизда ҳам фойдаланиш бўйича аниқ таклифлар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE IMPORTANCE OF INVENTORY OF CROP LAND IN RETURN FOR AGRICULTURAL TURNOVER

The article presents the existing experiences in conducting a complete inventory of land plots, as one of the main types of activities when involving in agricultural turnover, previously knocked out of circulation irrigated arable land, establishes the roles and places of inventory in the organization of the use of irrigated arable land of the republic. In addition, the paper presents the specific results of the work on the inventory of land resources in the United States of America, as one of the developed countries in the field of this work at the state level and has accumulated extensive experience in this area, specific proposals are made on the use of the experience gained in this work in the republic.

Текст научной работы на тему «ЭКИН ЕРЛАРИНИ ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ АЙЛАНМАСИГА ҚАЙТАРИШДА УЛАРНИ ИНВЕНТАРИЗАЦИЯЛАШНИНГ АҲАМИЯТИ»

ЭКИН ЕРЛАРИНИ КИШЛОК ХУЖАЛИГИ АЙЛАНМАСИГА КАЙТАРИШДА УЛАРНИ ИНВЕНТАРИЗАЦИЯЛАШНИНГ АХДМИЯТИ

Аллаберган Бабажанов

"Тошкент ирригация ва кишлок хужалигини механизациялаш мухандислари института" Миллий тадкикот университети доценти a. babaj anov@tiiame. uz

АННОТАЦИЯ

Маколада холати бузилиб кишлок хужалиги оборотидан чикиб кетган экин ерларини кишлок; хужалигига кайтариш ва кайта тиклашда уларни инвентаризациялашнинг урни ва бу буйича бугунги кунга кадар республикамизда амалга оширилаётган ишлар хамда ривожланган хорижий давлатлардаги мавжуд тажрибалар келтирилган. Бунда, айникса, ушбу тадбир анчагина кенг микёсларда олиб бориладиган давлатлардаги илгор тажрибалар, хусусан, Америка Кушма Штатларидаги ерларни инвентаризациялаш ишларининг асосий йуналишлари, максади ва натижалари, шунингдек бу ишларга масъул ташкилотлар тугрисида маълумотлар келтирилган, ушбу ишлар буйича олинган тажрибалардан республикамизда хам фойдаланиш буйича аник таклифлар берилган.

Таянч иборалар. Холати бузилган ерлар, ер хисоби, микдор, сифат, ерларни инвентаризациялаш, ерларни хукукий холати, жойлашган урни, экин ерлари, яйловлар, пичанзорлар, кишлок ерлари, урмонлар, сув ресурслари, сувдан фойдаланиш, ахоли пунктлари.

THE IMPORTANCE OF INVENTORY OF CROP LAND IN RETURN FOR

AGRICULTURAL TURNOVER

ABSTRACT

The article presents the existing experiences in conducting a complete inventory of land plots, as one of the main types of activities when involving in agricultural turnover, previously knocked out of circulation irrigated arable land, establishes the roles and places of inventory in the organization of the use of irrigated arable land of the republic. In addition, the paper presents the specific results of the work on the inventory of land resources in the United States of America, as one of the developed countries in the field of this work at the state level and has accumulated extensive experience in this area, specific proposals are made on the use of the experience gained in this work in the republic.

Keywords. Disturbed lands, land accounting, quantity, quality, land inventory, legal status of lands, location, arable land, pastures, hayfields, rural lands, forests, water resources, water use, settlements

Кириш. Расмий маълумотларга Караганда, республикамизда кишлок хужалигига мулжалланган ерларнинг умумий майдони 20236,3 минг гектарни, шундан хайдалма ерлар 3988,5 минг гектарни, куп йиллик дарахтзорлар 383,1 минг гектарни, буз ерлар 76,0 минг гектарни, пичанзор ва яйловлар 11028,3 минг гектарни, бошка ерлар 4760,4 минг гектарни ташкил этади [1].

Охирги йилларда мамлакатда ер ва сув муносабатларини такомиллаштириш, кишлок хужалигига мулжалланган ер майдонларини оптималлаштириш ва уларни ажратишнинг соддалаштирилган тартибини куллаш, ер - сув ресурсларидан фойдаланишда бозор механизмлари, инновацион ва ресурстежамкор технологияларни жорий килиш, паст хосил берадиган пахта ва галла майдонларини кискартириш хамда улар урнига юкори даромад келтирадиган, экспортбоп махсулотлар етиштиришга йуналтирилган катор чора тадбирлар амалга оширилмокда [2-4].

Аммо ушбу ижобий натижалар билан бир каторда ахоли сонининг юкори суратларда усиб бориши билан узвий боглик холда кишлок хужалиги ерларининг бошка тоифаларга утказилиши ва бошка катор объектив сабабларга кура охирги 20- 25 йилда хар бир одам хисобига тугри келадиган сугориладиган ерлар микдори 25 фоизга(0,24 гектардан 0,15 гектаргача), уртача йиллик сув таъминоти даражаси эса 3048 метр кубдан 1590 метр кубгача кискарди [5]. Узок йиллар давомида кишлок хужалиги ерларидан ноокилона фойдаланиш,ер конунчилиги талабларини бузган холда уларни бошка максадлар учун ажратилиши ёки узбошимчалик билан эгаллаб олиниши, вактинчалик ажратилган кишлок хужалиги ерларини фойдаланиб булинганидан кейин кишлок хужалигига кайтаришда уларни холатини яхшилаш буйича бажариладиган рекультивациялаш ишларни уз вактида бажарилмагани ёки сифатсиз бажарилиши окибатларида сугориладиган кишлок хужалиги ерларининг микдори камайиб, сифати эса пасайиб кетмокда. Хусусан, кейинги 10-12 йил давомида махсус давлат дастурлари асосида сугориладиган кишлок хужалиги ерларининг мелиоратив холатини яхшилаш, сугориш суви билан таъминлаш тизимини тартибга солиш буйича бажарилан катта хажмлардаги ишларга карамасдан экин ерларининг унумдорлик курсаткичи республика буйича 54 балл атрофида колмокда [6]. Шундай экан, якин истикболда сугориладиган экин ерларини кишлок хужалигига кайтариш, улар унумдорлигини тиклаш ва ошириш, сув тежамкор технологияларни куллаш хамда давлат хусусий шерикчилик асосида кишлок хужалигида фойдаланиладиган экин майдонларини мумкин кадар кенгайтириш ва

cu^aruHH axmugam öyryHru KyHHHHr энг gOg3apö MacagagapugaH öupu öyguö KOgMOKga. Yhh MatgyM gapa«:aga xag KHgumga acOcuH TamKHgHH Tagöup cu^aruga epgapHH ннвeнтapнзaцнflgam umgapuHHHr axaMH^THHH Omupum, öyHga puBO^gaHraH xopu^HH gaBgargap Ta^puöagapHHH ypraHHm axmu caMapa öepumu MyMKHH [7-9].

H^mhh TagKHKOT MeTog^apn. EpgapHH ннвeнтapнзaцнflgam ep Ty3um OÖteKTgapHHHHr ^OÖgamraH ypHHHH, nerapagapuHH aHHKgam eKH ygapra aHHKguKnap Kupurum, ^OÖgagaHHgMaeTraH, HOOKH^OHa ^OÖgagaHHgaeTraH eKH

MaKcagnu MOXH^rugaH neKKara hhkksh xOgga ^OÖgagaHHgaeTraH, myHHHrgeK pyxcar этнgraн MaKcagnapgaH TamKapuga ^OÖgagaHHgaeTraH ep ynacTKagapuHH aHHKgam MaKcagnapuga yTKa3HgagH [10]. Ey Tagöup, OgaTga öup BaKTga yTKa3HgagHraH Tagöup öyguö, yHga epgapHHHr MHKgOpu Ba xOgaru Tyrpucugaru MatgyMOTgapHH Ogum MaKcaguga KHmgOK xy^aguru Ba ÖOmKa ep Typgapu öugaH öaHg MaögOHgap ^ööga ypraHHgagu. fflyHgafi kh^hö, epgapHH ннвeнтapнзaцнflgamнннr acOcuH Ba3H$acu epgapHHHr MHKgOpu, cu^ar xOgaru Ba ^OÖgagaHHgumH Tyrpucugaru axÖOpOTgapHH Ogum, myHHHrgeK ep ynacTKagapuHH ^OÖgarH xen öup MyHO3apacu3 nerapagapuHH yTKa3HnraHnurHHH öegrugam Ba aHHKgamgaH HÖOpargup [11]. Hkkhhhh TOMOHgaH, epgapHH ннвeнтapнзaцнflgamнннr ÖOm Ba3H$acu ep ynacTKagapuHHHr xyKyKHH XOgaru (MygK, ^OfiganaHum, H^apa Ba ÖOmKagap), ep ynacTKagapugaH xaKHKHH Ba xyKyKHH ypHarugraH TapTHÖga ^OÖgagaHHm, ygapHHHr MaögOHgapu, ^OÖgamraH ypHH, epgaH ^OÖgagaHHmgap xapaKTepu, cu^ar xOgarHHHHr guHaMHKacu, neKgamgap Ba caKgamgap Tyrpucugaru xaKKOHHH MatgyMOTgapHH OgumgaH HÖOpar. Yhh yTKa3umga epHH y eKH öy TOH^ara Terumgugurura, MaögOHHra, MygKHHgHK maKgura 3apypuH aHHKguKgap KupuTugagu, epgapHH öup TOH^agaH HKKHHHHcura yTKa3um 3apypguru acOcgaraH xOgga öyHgaH y3rapTupum Tyrpucuga TaKgu^gap umgaö HHKugagu [12].

^KOpugarugapgaH KypHHHÖ TypuöguKH, epgapHH ннвeнтapнзaцнagam ^yga MypaKKaö Tagöupgup. ffly caöaögu yHH yTKa3um KaTOp gaBgar xokhmhath Ba MaxagguH y3-y3HHH ÖOmKapyB OpraHgapHHHHr y3apO MyBO^HKgamTHpugraH umTupOKHHH, myHHHrgeK ep ynacTKagapura xyKyKHH OgyBHHgapHHHr y3apO MyBO^HKgamTupugraH umTupOKHHH Tagaö Kugagu. Hнвeнтapнзaцнaнн caMapagu aMagra Omupugumu ynyH ep ynacTKagapura xyKyK эragapн eKH yHH yTKa3HgHmHgaH MaH^aaTgOp öygumgapH, eKH öygMaca ^hcmohhh (wpuguK) maxc TapuKacuga ymöy ®;apaeHga KaTHamumgapu 3apypgup. fflyHgaö экaн, TagKHKOTgapga acOcaH KuecHH Taxgug Ba MOHOrpa^HK ycyggapgaH KeHr ^OfigagaHuggu [13-15].

H^MHH TagKHKOT HaTH^a^apH Ba MyHO3apa. PecnyögHKaMH3ga KeHHHru Huggapga ep Ba KyHMac MygKgapgaH ^OÖgagaHHm gapa^acHHH aHHKgamga epgapHH ннвeнтapнзaцнagam umgapura KaTTa axaMH^T öepugMOKga. EyHH Oxupru Huggapga xyKyMarHMH3 TOMOHHgaH KOÖyg KuguHraH KaTOp KapOpgap Ba ygapHH öa^apum

буйича ер тузиш хизмати томонидан амалга оширилаётган тадбирлар яна бир карра тасдиклайди. Аммо кайд килиш зарурки, ерларни инвентаризациялаш республикамизда халигача махсус давлат дастури даражасига кутарилмаган, бундай иш асосан маълум бир худудда, масалан, вилоят ёки маъмурий туман чегараларидаги ерлардан фойдаланишнинг холатини, ердан фойдаланувчи субъектларни аниклаш максадидагина утказилиб келинган. Ерларни инвентаризациялаш буйича охирги кобул килинган асосий хужжатлардан бири бу-Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2018 йил 23-апрелдаги 299-сонли "Маъмурий худудий бирликлар чегараларини белгилаш, ер ресурсларини хатловдан утказиш хамда яйлов ва пичанзорларда геоботаник тадкикотларни утказиш тартибини янада такомиллаштириш чора тадбирлари тугрисида"ги Карори хисобланади. Ушбу Карорга биноан "Давергеодезкадастр" кумитаси (собик) хамда унинг тизимига 2018-2021 йиллар мобайнида маъмурий худудий бирликлар чегараларини белгилаш, ер ресурсларини хатловдан утказиш вазифаси юклатилган эди. Ушбу карорнинг ижроси доирасида бажарилган барча ишларда хам асосий диккат эътибор асосан кишлок хужалиги ерларига каратилган эди [16-18].

Шуни кайд килиш зарурки, ерларни инвентаризациялаш натижалари бу ишни ахамияти жуда катта эканлигини яккол намоён килди. Шу билан бир каторда, йул куйилган камчиликлар хам куринди. Шу сабабли бу ишни утказиш буйича хориж тажрибаларини хам урганиш зарурлигини курсатди. Шу йуналишда ривожланган хорижий давлатлар тажрибалари билан танишиш шундан гувохлик берадики, бу тадбир аксарият мамлакатларда давлат даражасига кутарилган ва унинг натижаларига жуда катта эътибор беришади. Бу мамлакатларда ерларни инвентаризациялаш ишлари доимий равишда умумий табиий ресурсларнинг бир кисми сифатида мамлакатнинг барча ерларида утказилиб турилар экан ва унинг натижалари мамлакатни ривожлантиришнинг асосий йуналишларини белгилашда бирламчи асос сифатида фойдаланилар экан. Айнан шундай холатни, масалан, Америка кушма Штатларида куриш мумкин. Хусусан, профессор С.Волковнинг берган маълумотлари буйича мамлакатда ерларни мажмуали урганиш "Тупрокларни мухофаза килиш Конуни"га биноан Кишлок хужалиги департаменти( вазирлиги)даги Тупрокларни мухофаза килиш хизмати(The Soil Conservation Service - SCS) томонидан биринчи марта 1935 йили амалга оширилган [19-21]. Ушбу ишни амалга оширишдан асосий максад-наинки кишлок хужалиги ерларини майдонини аниклаш булган, балки шу билан бир каторда, энг аввало, уларни эрозияга мойиллигини, кишлок хужалигига тортиш мумкин булган ерларни кишлок хужалигига киритиш имкониятларини аниклашдан иборат булган [22].

1972 йилда кобул килинган "Кишлок хужалик худудларини ривожлантириш Конуни (The Rural Development Act of 1972)"га биноан АКШ Конгресси Кишлок хужалиги вазирлигига ерларни инвентаризациялаш ва табиий ресурслар мониторингини амалга оширишга, шунингдек ерларнинг холати ва улардан фойдаланиш, тупроклар унумдорлиги, сув ва бошка табиий ресурсларнинг мавжудлиги, сифати ва улардан фойдаланишнинг холати тугрисидаги 5 йиллик хисоботларни нашр этишга тула ваколат берган [23].

1977 йилда АКЩда "Тупроклар ва сув ресурсларини мухофаза килиш тугрисида"ги Конун кобул килинган. Ушбу конунга биноан, шунингдек кишлок хужалиги Вазирлиги хамда турли давлат агентликлари расмий шахсларининг таклиф ва тавсияларига биноан мамлакатда ушбу, 1977 йили барча табиий ресурсларнинг тула инвентаризацияси утказилган [24].

Ташкилий жихатдан АКШда ерларни инвентаризациялаш ишлари турли вазирлик ва идоралар томонидан амалга оширилади. Олинган расмий маълумотларга караганда, мамлакат цишлоц хужалиги Вазирлиги нофедерал ерлар, яъни хусусий ерлар, ишонч бошкармалари, шунингдек махаллий давлат хокимияти органлари ва штатлар назоратидаги ерлар инвентаризацияси билан шугулланади. Улар мамлакатдаги 600,0 млн. гектар нофедерал ерлар, жумладан, 557,4 млн. гектар кишлок худудлари ерларини инвентаризациялашга тула жавобгардирлар [25].

Ер тузиш Федерал бюроси(Bureau of land Managenent- BLM) АКШ ички ишлар Вазирлигининг махсус булинмаси булгани холда федерал ерлар ва бошка табиий ресурсларнинг инвентаризацияси ишларини ташкил этади. Расмий маълумотларга караганда уларга 245,0 млн акр (99,2 млн. гектар)федерал ерлар, 700,0 млн. акр (283,3 млн. гектар) ер ости казилма бойликлари ерлари, 331,0 млн. акр (134,0 млн. гектар) миллий боглар, курикхоналар, буюртма боглар ва бошка ерлар кирган [26].

1976 йилда кобул килинган "Федерал ер сиёсати ва ер тузиш тугрисида"ги Конунга биноан, федерал ерларни бошкариш учун ер тузиш Бюроси махсус ер тузиш Планларини ишлаб чиккан. Бу планларни тузишда штатлар хукумати, махаллий хукумат, кенг жамоатчилик, ер эгаликлари ва ердан фойдаланувчилар гурухлари, саноатчилар иштирок этишади. Ушбу планлар даврий равишда янгиланиб турилади.

Ер тузиш планлари асосан куйидаги масалаларни хал килиш максадида хукумат, бошкарувчилар ва жамоатчилик томонидан фойдаланилади:

• ер (табиий) ресурсларни кайта таксимлаш хамда давлат ва жамоат максадлари учун улардан фойдаланишнинг йуналишларини белгилаш;

• табиий ресурслардан окилона фойдаланиш ва уларни мухофаза килишни ташкил этиш стратегиясини аниклаш;

• мониторинг тизимини яратиш, табиий ресурсларни хамда режавий таклифларни амалга ошириш вактига улардан фойдаланиш самарадорлигини бахолаш;

• Федерал ерлардан фойдаланишнинг назоратини амалга ошириш.

А^Шда ерларни инвентаризация килиш табиий ресурсларни Давлат (миллий)

инвентаризациялаш( National Resources Inventory) нинг бир кисми булиб, унинг максади ер майдонлари ва тупрок сифатини узгаришини урганиш, тупрокнинг шамол ва сув эрозияси шароитлари хамда окибатларини бахолаш, сув микдори ва сифатини аниклаш ва белгилаш, усимликлар ва хайвонот дунёсининг холатини хамда инсонлар саломатлигини белгиловчи параметрларни бахолашдан иборатдир. Ушбу тадбир асосида мамлакатдаги экин ерлари майдонларини доимий узгариши, уларни купайтириб бориш йуллари, кайта тиклаш йуналишлари белгилаб берилади. Сугориладиган минтакаларда эса, юкоридагилар билан бир каторда, сугориш сувининг микдорлари ва сифати доимий равишда назорат килиб борилади [27].

Табиий ресурсларни инвентаризациялаш натижалари кишлок хужалиги ишлаб чикаришини самарали юритилишини бахолашда фаол тарзда фойдаланилади. Хусусан, табиий ресурсларни мухофаза килиш хизмати АКШ кишлок хужалиги Вазирлиги тасарруфидаги Миллий кишлок хужалик статистика хизмати билан биргаликда 2015 йилдан кишлок хужалиги махсулотларини етиштириш, угитларни куллаш, усимликларни химоя воситалари, 48 та штатлар буйича табиатни мухофаза килиш тадбирларини амалга оширишга оид ахборотларни туплаш ишларини бошлаган [28].

2015 йилда нашр этилган 2012 йилга А^Ш табиий ресурсларини инвентаризациялаш натижалари шундан гувохлик берадики, инвентаризацияга тортилган ерларнинг умумий майдони ушбу вактда 1944,14 млн.акр(786,79 млн.гектар)ни, шулардан федерал ерлар майдони 1486,76 млн.акр(601,69 млн.гектар)ни ёки умумий майдоннинг 76,5 фоизини, кишлок худудлари 1377,65 млн.акр(555,51 млн.гектар)ни ёки 70,5 фоизни ташкил этган. Курилишлар ва инфратузилмалар билан банд ерлар майдони 114,11 млн акр(46,48 млн.гектар)ни, яъни федерал булмаган жами ерларнинг 7,7 фоизини ташкил этган [29].

Ерларни инвентаризациялаш ишларини утказиш жараёнида наинки барча ер турлари (кишлок хужалиги ва нокишлок хужалиги)нинг жойлашган уринлари ва майдонлари, балки шу билан бирга алохида кишлок хужалиги экинларининг майдонлари, А^Ш классификацияси буйича экин экиладиган ва экилмайдиган ерлар майдонлари хам аникланади.

Олинган расмий маълумотлар шуни курсатадики, 2002 йилдан буён А^Шда табиатни мухофаза килиш тадбирларини амалга оширилганлиги тугрисида статистик ва дала кузатувлари хам олиб борилади. Бунда экинлар экиладиган ва

экилмайдиган ерларда, яйловларда хамда консервация боскичида булган ерларда амалга ошириладиган агротехник, урмон мелиоратив ва гидротехник тадбирларнинг майдонлари ва холати кузатилади.

Мамлакатда тупрок эрозияси билан курашиш максадларида контурли полосали дехкончилик ва богдорчилик кулланилади, нишабликларни погоналаш ишлари амалга оширилади, эрозияга карши окимлар тартибга солинади, зарурий жойларда куритиш мелиорацияси утказилади.Жумладан, олинган маълумотларга Караганда, 2002 йилда 23,25 млн.акр(9,45 млн.гектар), 2012 йилда эса 24,76 млн. Акр (10,02 млн гектар) ер майдонларида очик ва ёпик дренаж тармоклари вужудга келтирилган.

Хулоса. Юкорида олиб борилган тахлилий тадкикотлар асосида кискача хулоса килиш мумкинки, республикамизда хам ерларни инвентаризациялашни давлат даражасига чикариш, ушбу тадбирни даврий равишда мамлакатнинг барча ерлари буйича утказиб туриш кишлок хужалиги ер майдонларини аник микдорий ва сифат маълумотларини уз вактида олиб туриш, жумладан, холати бузилиб кишлок хужалиги оборотидан чикиб кетган экин ерларини кишлок хужалигига кайтариш ва кайта тиклаш, шундай ерларни купайтириб боришнинг энг оддий усулларини излаб топишда мухим ташкилий тадбир сифатида мавжуд булишида ва доимий равишда такомиллашиб боришида мухим урин тутади.

REFERENCES

[1] A.P, B., & S.B., R. (2021). The Current State Of The Use Of Lalmi Crop Land And The Main Directions Of Their Improvement. The American Journal of Agriculture and Biomedical Engineering, 3(03), 3945. https://doi.org/10.37547/tajabe/Volume03Issue03-07

[2] Muratovich, MukumovAbdugani and Alikulovich, Usmanov Yusuf and Sobir, Ruziboyev. (2020). The ways to increase the efficiency of dekhan and household plots.

International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(03).

[3] KZ KHOLMURATOVNA. The Environmental Protection, the Role of Land Support in Creation of Economic and Legal Mechanisms of Effective Use of Land Resources. JournalNX - a Multidisciplinary Peer Reviewed Journal 2 (2), 84-86

[4] АР Бабажанов, СР Шарипов, БМ Успанкулов. ЗЕМЛИ ЛЕСНОГО ФОНДА РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН И АНАЛИЗ ИХ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ. Вестник Казахского гуманитарно-юридического инновационного университета. 2017. № 1 (33). С. 198-201.

[5] AR Babajanov, MD Mahsudov. Diversification of land fund in the district. Monograph. LAP Lambert Academic Publishing, 77-78

[6] АР Бабажанов, СБ Рузибоев, БМ Успанкулов. Классификация зданий и сооружений Узбекистана для их оценки. Вестник Казахского гуманитарно-юридического инновационного университета. 2020. № 4 (48). С. 97-102.

[7] Алтиев, А. С. (2019). ДИВЕРСИФИКАЦИЯ ЗЕМЛЕПОЛЬЗОВАНИЯ В УСЛОВИЯХ УГЛУБЛЕНИЯ РЫНОЧНЫХ РЕФОРМ. In ПРОФЕССИОНАЛ ГОДА 2019 (pp. 92-96).

[8] Samosa R. C. et al. Methodology for Determining the Costs of Environmental Protection Measures in Land Management //European Journal of Life Safety and Stability (2660-9630). - 2021. - Т. 10. - С. 39-45.

[9] Bangayan-Manera A. et al. Problems of Cadastral Evaluation of Land Intended for Non-Agricultural Purposes //European Journal of Life Safety and Stability (2660-9630). - 2021. - Т. 10. - С. 34-38.

[10] Хафизова З., Мукумов А. ЕР УЧАСТКАСИ (ДАЛА) ПАСПОРТИ (ТАРИХ ВА КЕЛАЖАК) //Scientific progress. - 2021. - Т. 2. - №. 2. - С. 300-307

[11] Хафизова З. МЕТОДИКА ОПРЕДЕЛЕНИЯ ЗАТРАТ НА ПРИРОДООХРАННЫЕ МЕРОПРИЯТИЯ ПРИ ЗЕМЛЕУСТРОЙСТВЕ //Scientific progress. - 2021. - Т. 2. - №. 2. - С. 1106-1115.

[12] Мажитов Б. КИШЛОК ХУЖАЛИГИДА ЕР МОНИТОРИНГИНИ ЮРИТИШДА ЗАМОНАВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ КУЛЛАШ //Scientific progress. - 2021. - Т. 2. - №. 2. - С. 761-768.

[13] Хафизова З. Х., Мукумов А. М. ЕР ТУЗИШ АСОСИДА ЭЛЕКТР УЗАТИШ ТАРМОКЛАРИНИ ЖОЙЛАШТИРИШ //Эффективность применения инновационных технологий и техники в сельском и водном хозяйстве. - 2020. - С. 309-312.

[14] Мукумов А. ЕР УЧАСТКАСИГА МУЛК ХУКУКДНИ ЖОРИЙ ЭТИШ МУАММОЛАРИ ВА УЛАРНИ ДАЛ ЭТИШ ЙУЛЛАРИ //Scientific progress. -2021. - Т. 2. - №. 2. - С. 1424-1430.

[15] Бобокулов Ш., Абдулхаева Г. КИШЛОК ХУЖАЛИГИГА МУЛЖАЛЛАНМАГАН ЕР УЧАСТКАЛАРИНИ ХУСУСИЙЛАШТИРИШ СОХДСИДАГИ ХУКУКИЙ МУНОСАБАТЛАРНИ ТАРТИБГА СОЛИШ //Scientific progress. - 2022. - Т. 3. - №. 1. - С. 579-586.

[16] Абдулхаева Г., Бобокулов Ш. ТОГ ВА ТОГОЛДИ ХУДУДЛАРИ КИШЛОК ХУЖАЛИГИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ДАВЛАТ ТОМОНИДАН КУЛЛАБ-КУВВАТЛАШНИНГ УСТУВОР ЙУНАЛИШЛАРИ //Scientific progress. - 2022. -Т. 3. - №. 1. - С. 570-578.

[17] Икрамов Р., Бобокулов Ш. ЕРЛАРНИ МУДОФАЗА КИЛИШГА ОИД ХУКУКИЙ АСОСЛАРНИНГ ТАКОМИЛЛАШУВИ //Academic research in educational sciences. - 2021. - Т. 2. - №. 5. - С. 1233-1239.

[18] Мухторов А. Х. и др. Влияние изменения климата на сельскохозяйственное производство и некоторые подходы для адаптации к изменению климата в Узбекистане //Экономика и предпринимательство. - 2018. - №. 5. - С. 533-536.

[19] Авезбаев, Садулла. (1992). Экономические и социальные основе организации рационального использования земельных и водных ресурсов в районах экологического бедствия (на примере низовья Амударьи).

[20] Abdurashid A., Muhammadbek M. Regulation of the Diversification of the Use of the District Land Fund through the General Scheme //Design Engineering. - 2021. - С. 2565-2581.

[21] Altiev, A., & Mahsudov, M. (2020). Improvement of the regulation mechanisms of the land use diversification. International Journal of Pharmaceutical Research. ISSN, 9752366.

[22] Sultanovich, A. A., & Ugli, M. M. D. (2019). Methods of forecasting and management of land fund diversification in local areas. International Journal of Recent Technology and Engineering, 8(3), 403-411.

[23] Altiev, A. S., & Mahsudov, M. D. (2019). REPRODUCTION CYCLE OF LAND. Central Asian Problems of Modern Science and Education, 3(4), 96-102.

[24] Abdurshid, A., & Muhammadbek, M. (2020). IMPROVING THE REGULATION OF THE DIVERSIFICATION OF LAND USE IN THE TERRITORY.

[25] Sayfuddin S., Muhammadbek M. Working Projects of Disturbed Land Recovery-As a Method of Land Protection //Academic Journal of Digital Economics and Stability. - 2021. - Т. 9. - С. 80-84.

[26] Avezbayev S. et al. Determination of rational areas of irrigated plots in saline and subjected lands to irrigation erosion //IOP Conference Series: Materials Science and Engineering. - IOP Publishing, 2020. - Т. 883. - №. 1. - С. 012059.

[27] Авезбаев С., Шарипов С. БУЗИЛГАН ЕРЛАРНИ РЕКУЛЬТИВАЦИЯ КИЛИШ БУЙИЧА ИШЧИ ЛОЙИ^АЛАР--ЕРЛАРНИ МУ^ОФАЗА ^ИЛИШ УСУЛИ СИФАТИДА //Scientific progress. - 2021. - Т. 2. - №. 2. - С. 1529-1536.

[28] Sultanovich, A. A. (2019). Regulation of land relations-an important condition of development strategy. Asian Journal of Multidimensional Research (AJMR), 8(5), 344350.

[29] Алтиев, А. С. (2018). Механизмы регулирования системы использования земельных ресурсов: монография. Ташкент.: Фан,-2018.-112 c.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.