Научная статья на тему 'ҲОЛАТИ БУЗИЛГАН СУҒОРИЛАДИГАН ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИК ЕРЛАРИНИ ТИКЛАШ'

ҲОЛАТИ БУЗИЛГАН СУҒОРИЛАДИГАН ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИК ЕРЛАРИНИ ТИКЛАШ Текст научной статьи по специальности «Энергетика и рациональное природопользование»

CC BY
173
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ҳолати бузилган ерлар / экин майдонлари / ерлар деградацияси / шўрланган ерлар / модернизация қилиш / ер ресурслари. / status-impaired lands / crop land / land degradation / saline land / modernization / land resources.

Аннотация научной статьи по энергетике и рациональному природопользованию, автор научной работы — Юсуф Усманов

Ушбу мақолада бугунги кунда қишлоқ хўжалигида ҳолати бузилган ерларни тиклаш ва уларни барқарорлигини таъминлашнинг муҳим йўналишлари бўйича услубий ёндашувлар таклиф этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

RESTORATION OF IRRIGATED AGRICULTURAL LANDS WITH IMPAIRED STATUS

This article presents the methodologicalapproaches to the current state of agriculture important areas for restoring disturbed lands and ensuring their sustainability.

Текст научной работы на тему «ҲОЛАТИ БУЗИЛГАН СУҒОРИЛАДИГАН ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИК ЕРЛАРИНИ ТИКЛАШ»

Х,ОЛАТИ БУЗИЛГАН СУГОРИЛАДИГАН КИШЛОК ХУЖАЛИК

ЕРЛАРИНИ ТИКЛАШ

Юсуф Усманов

"Тошкент ирригация ва кишлок хужалигини механизациялаш мухандислари института" Миллий тадкикот университети, мустакил изланувчи

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада бугунги кунда кишлок хужалигида холати бузилган ерларни тиклаш ва уларни баркарорлигини таъминлашнинг мухим йуналишлари буйича услубий ёндашувлар таклиф этилган.

Калит сузлар: холати бузилган ерлар,экин майдонлари, ерлар деградацияси, шурланган ерлар, модернизация килиш, ер ресурслари.

RESTORATION OF IRRIGATED AGRICULTURAL LANDS WITH

IMPAIRED STATUS

ABSTRACT

This article presents the methodologicalapproaches to the current state of agriculture important areas for restoring disturbed lands and ensuring their sustainability.

Keywords: status-impaired lands,crop land, land degradation, saline land, modernization, land resources.

Кириш. Жахонда юз бераётган глобал иклим узгаришлари, ерларнинг яроксиз холатга келиши XXI асрнинг иккинчи ун йиллигига келиб купгина мамлакатлар чулланиш ва ерларнинг деградацияга учраши муаммоларини бошидан кечирмокда [1]. Бунинг окибатида дунё ер фондининг бугунги кундаги 13,4 млрд. гектар ер майдониданкарийб 2 миллиард гектари, яъни 14,9 % ер майдони яроксиз ахволга келиб колгани, атига 1,5 млрд. гектари, яъни 11% кишлок хужалиги ишлаб чикариши учун кулайлиги масаланинг нечогли долзарб эканлигини курсатиб турибди [2]. БМТнинг маълумотларига кура, хозирги кунда дунё буйича йилига карийб 6,0 миллион гектар ер чулланишга учрамокда, хайдаладиган ерларнинг 40 фоиздан ортиги ирригация ва мелиорация ишларида хато ва камчиликларга йул куйилгани сабабли деградацияга учраб, кишлок хужалиги экинлари етиштириш учун мутлок яроксиз холга келтирилган [3]. Ерларнинг деградацияга учраши, яъни яроксиз холга келиши, бугун дунё буйича 1,2 миллиард кишининг яшаш шароитига, умуман хаётига хавф тугдирмокда [4]. Х,исоб-китоб маълумотларига кура, иклимнинг узгариши, эрозия жараёнлари натижасида йилига уртача 6-7 млн. гектар майдондаги ерлар кишлок хужалик

ишлаб чикаришидан чикиб кетмокда [5]. Шунингдек саноат ва транспорт инфратузилмаси сохасида амалга оширилаётган курилишлар, ер ости бойликларини казиб олиш жараёнида хосил булаётган карьер ва тупрок уюмлари жадал сурьатлар билан кишлок хужалиги экин ерларини сикиб чикариб, хайдаладиган ерлар уларнинг остида колиб кетмокда.Маълумки, сугориладиган ерлар республикамизнинг асосан чул ва яримчул минтакаларининг мураккаб рельеф, литологик-геморфологик ва гидрогеологик шароитларидаги турли агроландшафтларда жойлашган булиб, тупрок хоссалари, ер ости сувларининг холати, механик таркиби, эрозия жараёнлари, шурланиш даражаси ва типлари, гипслашганлиги ва тошлоклиги хамда бир катор хосса ва хусусиятлари, шунингдек гумус ва озука элементларининг микдори билан бир-биридан фаркланади [6]. Деградацияга учраган сугориладиган ерларни тиклашнинг ташкилий-иктисодий механизмларини асослаш оркали мамлакатимизда холати бузилган 298 минг гектар сугориладиган ерларни тиклаш ва самарадорлигини ошириш, нафакат кишлок хужалиги ишлаб чикаришининг ушбу ерларга булган эхтиёжини кондиришга ёрдам беради, балки кишлок хужалик махсулотларини ишлаб чикариш хажмларининг ортишига, ички ва ташки бозорларда озик-овкат махсулотларига талабларни кондирилишига ва республикада ижтимоий-иктисодий баркарорликни таъминлашга олиб келади [7]. Юкоридаги келтирилган муаммоларнинг мавжудлиги уларни хал этиш борасида илмий-тадкикот ишларини янада кенг куламда олиб боришни такозо этмокда [8]. Шу нуктаи назардан, бугунги кунда республикамиз вилоятларида ерларнинг холатини урганиш максадида "Давергеодезкадастр" кумитаси, "Уздаверлойиха"ДИЛИ ни Бухоро ва Андижон филиаллари хамда "Тупрок шуьба корхонаси" билан биргаликда 2014-2017 йиллар давомида 93 та туманда сугориладиган кишлок хужалик ер майдонлари тупрокларининг шурланиш даражаларини аниклаш ва харитага тушириш ишларини амалга оширган [9]. Тадкикот натижалари буйича жами 2 млн. 418,8 минг гектар сугориладиган ер майдонларининг 1 млн 743,6 минг гектари (72,1 %) турли даражада шурланганлиги, шундан: 930 минг гектар (38,4 % ) кучсиз даражада, 550,5 минг гектар (22,8%)урта даражада, 149,5 минг гектар (6,2 %) кучли даражада ва 113,6 минг гектар (4,7 %) жуда кучли даражада шурланганлиги аникланди. Бундан ташкари сугориладиган ерларда гумус микдорининг пасайиши, чулланиш, боткокланиш, захарланиш, гипсланиш, бегона утлар босиши, булганиш, сув босиши, ифлосланиш, ташлаб кетиш каби салбий холатлар давом этмокда [10-12]. Уларнинг хисобини юритиш, холатини мониторинг килиш, олдини олиш ва бартараф этиш буйича хеч бир бошкарув даражасида тизимли ва доимий тавсифга эга ишлар олиб борилмаяпти [13-15]. Колаверса, кейинги йилларда сугориладиган худудларда холати бузилган ерларни тиклаш максадида илгор технологиялардан фойдаланишга етарли

SCIENTIFIC PROGRESS

VOLUME 3 I ISSUE 2 I 2022 ISSN: 2181-1601

эътибор берилмаган [16-18]. Энг мухими, холати ёмонлашган сугориладиган ерлар хисобидан канча кишлок хужалиги махсулотлари ва даромадлар олинмаяпти? иш жойлари йукотилаяпти? каби саволларнинг жавобини тугри топиш мухим ижтимоий-иктисодий ахамиятга эга [19-21]. Ушбу салбий холатларнинг сабабларини аниклаш ва бугунги кун иктисодиёти шароитида ер ресурслардан фойдаланишда ва холати бузилган сугориладиган ерлар буйича мониторинг юритишни хорижий давлатлар тажрибаларидан келиб чиккан холда уларни тиклаш, ташкилий-иктисодий чораларнинг худудий дастурини ишлаб чикиш, методологиясини яратиш ва асослаш бугунги куннинг энг мухим долзарб масаласи хисобланади [22-24]. Худудларда утказилган ерларнинг холатини урганиш натижалари вилоятлар кесимида куйидаги 1-жадвалда уз аксини топган.

1 -жадвал

Республикада сугориладиган кишлок хужалиги ер майдонларннн шурланиш даражаси динамикаси*

№ Вилоятларноми Умумнй ер майдони Тадкщот утказилган майдон Сугориладиган ер майдонларининг шурланиш даражаси

жами шу жумладан: сугориладиган шу жумладан: сугориладиган шурланган ер майдони жуда к\гчли Уо куч. i:: % урта % кучсиз %

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

1. Цорацалпогнстон Республихаси 3166,9 497,2 460,4 420,9 15,1 15,1 30,3 31

2. Хоразм 408.9 262.2 217.2 149.6 5.6 5.9 22.7 34.6

3. Бухоро 3414.1 271,7 226.4 192.8 3.7 15.2 21.8 52.9

4. Аидижои 365.1 265 55.6 41.2 0.3 1.1 23.7 49.1

5. Жиззах 1423.7 295.3 210.9 161.1 0.3 3.4 32.5 40.2

6. Б^апщадарё 2337.8 507.7 325.9 205.8 1.7 2.1 12.2 47.2

7. Сурхондарё 1366.3 319.3 181.1 107.6 1.6 2.9 12.2 42.7

S. Навоий 4095.3 120,8 96.8 62.4 0.5 7.7 21.3 35

9. Наманган 495.4 269.6 95.8 53.9 2.7 2.8 24.1 26.6

10_ Самарканд 1478,1 369,7 44,2 11,4 1,2 1,6 6,7 16,4

И. Сирдарё 372,2 280,8 266,7 211,4 2,7 6,4 30,4 39,8

12. Тошхент 775.7 385.1 67.6 21.2 0.3 0.8 4.05 26.2

13. Фарт она 562 354.4 170.2 104.2 1.9 2.3 22.6 38.4

Жамн 20261.6 4198.9 241S.S 1743,5

*жадвал Узбек давлат ер тузиш илмий-лойихалаш институт "Тупрок, бою: :::;;(:::: ас:: шуъба корхонасимаълумотлари асосида муаллиф томонидан тузилган

60 50 40 30 20 10 0

СуFориладиган кишлок хужалиги ер майдонларининг

шурланиш даражаси jjjjjjjjjjjj

iT

У ///// / S / </ У

/ ^ * / S s ^

' жуда кучли % ■ кучли ■ урта ■ кучсиз

1-расм. Республика буйича сугориладиган ер майдонларининг шурланиш даражаси вилоятлар кесимида улуши % хисобида.

1-расмдаги диаграмма маълумотларидан куриниб турибдики, вилоятлар кесимида сугориладиган ерларнинг холати коникарли даражада эмас.Республикада мавжуд 14 та маъмурий вилоятлар ерларининг деярли барчаси маълум бир даражада шурланган, шу нуктаи назардан келиб чикиб утказилаётган тадкикот ишларини янада кучайтириш оркали шурланишнинг келиб чикиш сабабларини аниклаш, худудларнинг табиий шароитларини инобатга олган холда мелиоратив тадбирлар олиб бориш режасини тузиш, сохада замонавий инновацион технологияларни куллаш оркали илмий асосланган таклиф ва тавсияларни ишлаб чикиш, уларни амалиётга тадбик килиш бугунги кунинг мухим вазифаси хисобланади [25-27].

Шу уринда таъкидлаш лозимки, иктисодиётни чукур модернизация килиш ва худудларни комплекс ривожлантириш давлат максадли дастурларини амалга оширишни такомиллаштириш юзасидан таклифлар ишлаб чикиш максадида ушбу муаммоларни илмий-амалий жихатдан урганиш асосида деградация холатидаги сугориладиган ерларни тиклаш (рекультивация килиш) ташкилий-иктисодий чораларини ишлаб чикиш билан боглик худудий дастурни ишлаб чикиш лозим [28-30]. Бунинг натижасида эса куйидагиларга эришамиз:

> кишлок хужалигида холати бузилган сугориладиган ерларни идоралараро алохида хисобини юритиш (ким юритади, идолараро мувофиклаштириш, услублари, хисоботи ва бошкалар)ни такомиллаштириш натижасида ушбу ерлар буйича ягона хисоб тизими шакллантирилади;

> кишлок хужалигида холати бузилган сугориладиган ерлар юзасидан навбатчи электрон карталарни яратиш оркали уларни тиклаш ишларини оператив бошкариш ва мониторинг килиш тизимини шакллантириш натижасида уларнинг навбатлилиги, манзиллилиги, маълумотларнинг ишончлилиги таъминланади;

> кишлок хужалигида холати бузилган сугориладиган ерларни тиклаш усуллари (кимёвий-биологик, техникавий ва бошкалар)ни аниклаш ва унинг инвестиция манбаларини белгилаш тизими асосланади;

> кишлок хужалигида холати бузилган сугориладиган ерларни тиклаш чораларининг худудий инвестиция дастурларини ишлаб чикиш услубиёти ишлаб чикилади;

Хулоса. Ушбу тавсиялар оркали мазкур дастурни амалга ошириш, уз навбатида, холати бузилган сугориладиган ерларни тиклаш ишлари билан бир каторда ушбу ерлардан олинадиган кишлок хужалиги махсулотлари хажми ва ташкил этиладиган иш жойлари сони ошиши ва кишлок жойларда истикомат килаётган ахоли бандлиги таьминланади. Колаверса, истикболда холати бузилган ерларни тиклаш оркали кишлок хужалик махсулотлари ишлаб чикаришини янада

ривожлантириш ва диверсификация килиш натижасида уларнинг мамлакат ижтимоий-иктисодий тараккиётида тутган урни мустахкамланади.Бу эса, уз навбатида, биринчидан, ушбу худудий дастурни ишлаб чикиш ва амалга оширишда деградация холатидаги сугориладиган ерларни тиклаш ишларини инфратузилма тармокларини ривожлантиришга эьтибор каратиш, иккинчидан, деградация холатидаги ерлар баркарорлигини таъминлаш ва уларни такрор ишлаб чикаришнинг замонавий механизмларини хам жорий килиш имкониятларини яратади деб хисоблаймиз.

REFERENCES

[1] A.P, В., & S.B., R. (2021). The Current State Of The Use Of Lalmi Crop Land And The Main Directions Of Their Improvement. The American Journal of Agriculture and Biomedical Engineering, 3(03), 3945. https://doi.org/10.37547/taiabe/Volume03Issue03-07

[2] Muratovich, MukumovAbdugani and Alikulovich, Usmanov Yusuf and Sobir, Ruziboyev. (2020). The ways to increase the efficiency of dekhan and household plots.

International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(03).

[3] KZ KHOLMURATOVNA. The Environmental Protection, the Role of Land Support in Creation of Economic and Legal Mechanisms of Effective Use of Land Resources. JournalNX - a Multidisciplinary Peer Reviewed Journal 2 (2), 84-86

[4] АР Бабажанов, СР Шарипов, БМ Успанкулов. ЗЕМЛИ ЛЕСНОГО ФОНДА РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН И АНАЛИЗ ИХ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ. Вестник Казахского гуманитарно-юридического инновационного университета. 2017. № 1 (33). С. 198-201.

[5] AR Babajanov, MD Mahsudov. Diversification of land fund in the district. Monograph. LAP Lambert Academic Publishing, 77-78

[6] АР Бабажанов, СБ Рузибоев, БМ Успанкулов. Классификация зданий и сооружений Узбекистана для их оценки. Вестник Казахского гуманитарно-юридического инновационного университета. 2020. № 4 (48). С. 97-102.

[7] Алтиев, А. С. (2019). ДИВЕРСИФИКАЦИЯ ЗЕМЛЕПОЛЬЗОВАНИЯ В УСЛОВИЯХ УГЛУБЛЕНИЯ РЫНОЧНЫХ РЕФОРМ. In ПРОФЕССИОНАЛ ГОДА 2019 (pp. 92-96).

[8] Samosa R. C. et al. Methodology for Determining the Costs of Environmental Protection Measures in Land Management //European Journal of Life Safety and Stability (2660-9630). - 2021. - Т. 10. - С. 39-45.

[9] Bangayan-Manera A. et al. Problems of Cadastral Evaluation of Land Intended for Non-Agricultural Purposes //European Journal of Life Safety and Stability (2660-9630). - 2021. - Т. 10. - С. 34-38.

[10] Хафизова З., Мукумов А. ЕР УЧАСТКАСИ (ДАЛА) ПАСПОРТИ (ТАРИХ ВА КЕЛАЖАК) //Scientific progress. - 2021. - Т. 2. - №. 2. - С. 300-307

[11] Хафизова З. МЕТОДИКА ОПРЕДЕЛЕНИЯ ЗАТРАТ НА ПРИРОДООХРАННЫЕ МЕРОПРИЯТИЯ ПРИ ЗЕМЛЕУСТРОЙСТВЕ //Scientific progress. - 2021. - Т. 2. - №. 2. - С. 1106-1115.

[12] Мажитов Б. КИШЛОК ХУЖАЛИГИДА ЕР МОНИТОРИНГИНИ ЮРИТИШДА ЗАМОНАВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ КУЛЛАШ //Scientific progress. - 2021. - Т. 2. - №. 2. - С. 761-768.

[13] Хафизова З. Х., Мукумов А. М. ЕР ТУЗИШ АСОСИДА ЭЛЕКТР УЗАТИШ ТАРМОКЛАРИНИ ЖОЙЛАШТИРИШ //Эффективность применения инновационных технологий и техники в сельском и водном хозяйстве. - 2020. - С. 309-312.

[14] Мукумов А. ЕР УЧАСТКАСИГА МУЛК ХУКУКИНИ ЖОРИЙ ЭТИШ МУАММОЛАРИ ВА УЛАРНИ ХАЛ ЭТИШ ЙУЛЛАРИ //Scientific progress. -2021. - Т. 2. - №. 2. - С. 1424-1430.

[15] Бобокулов Ш., Абдулхаева Г. КИШЛОК ХУЖАЛИГИГА МУЛЖАЛЛАНМАГАН ЕР УЧАСТКАЛАРИНИ ХУСУСИЙЛАШТИРИШ СОХАСИДАГИ ХУКУКИЙ МУНОСАБАТЛАРНИ ТАРТИБГА СОЛИШ //Scientific progress. - 2022. - Т. 3. - №. 1. - С. 579-586.

[16] Абдулхаева Г., Бобокулов Ш. ТОГ ВА ТОГОЛДИ ХУДУДЛАРИ КИШЛОК ХУЖАЛИГИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ДАВЛАТ ТОМОНИДАН КУЛЛАБ-КУВВАТЛАШНИНГ УСТУВОР ЙУНАЛИШЛАРИ //Scientific progress. - 2022. -Т. 3. - №. 1. - С. 570-578.

[17] Икрамов Р., Бобокулов Ш. ЕРЛАРНИ МУХОФАЗА КИЛИШГА ОИД ХУКУКИЙ АСОСЛАРНИНГ ТАКОМИЛЛАШУВИ //Academic research in educational sciences. - 2021. - Т. 2. - №. 5. - С. 1233-1239.

[18] Мухторов А. Х. и др. Влияние изменения климата на сельскохозяйственное производство и некоторые подходы для адаптации к изменению климата в Узбекистане //Экономика и предпринимательство. - 2018. - №. 5. - С. 533-536.

[19] Авезбаев, Садулла. (1992). Экономические и социальные основе организации рационального использования земельных и водных ресурсов в районах экологического бедствия (на примере низовья Амударьи).

[20] Abdurashid A., Muhammadbek M. Regulation of the Diversification of the Use of the District Land Fund through the General Scheme //Design Engineering. - 2021. - С. 2565-2581.

[21] Altiev, A., & Mahsudov, M. (2020). Improvement of the regulation mechanisms of the land use diversification. International Journal of Pharmaceutical Research. ISSN, 9752366.

[22] Sultanovich, A. A., & Ugli, M. M. D. (2019). Methods of forecasting and management of land fund diversification in local areas. International Journal of Recent Technology and Engineering, 8(3), 403-411.

[23] Altiev, A. S., & Mahsudov, M. D. (2019). REPRODUCTION CYCLE OF LAND. Central Asian Problems of Modern Science and Education, 3(4), 96-102.

[24] Abdurshid, A., & Muhammadbek, M. (2020). IMPROVING THE REGULATION OF THE DIVERSIFICATION OF LAND USE IN THE TERRITORY.

[25] Sayfuddin S., Muhammadbek M. Working Projects of Disturbed Land Recovery-As a Method of Land Protection //Academic Journal of Digital Economics and Stability. - 2021. - Т. 9. - С. 80-84.

[26] Avezbayev S. et al. Determination of rational areas of irrigated plots in saline and subjected lands to irrigation erosion //IOP Conference Series: Materials Science and Engineering. - IOP Publishing, 2020. - Т. 883. - №. 1. - С. 012059.

[27] Авезбаев С., Шарипов С. БУЗИЛГАН ЕРЛАРНИ РЕКУЛЬТИВАЦИЯ ^ИЛИШ БУЙИЧА ИШЧИ ЛОЙИХДЛАР--ЕРЛАРНИ МУ^ОФАЗА ^ИЛИШ УСУЛИ СИФАТИДА //Scientific progress. - 2021. - Т. 2. - №. 2. - С. 1529-1536.

[28] Alikulovich, U. Y. (2020). Mechanisms Of Establishing The Use Of Irrigated Land In The Degradation State In The Conditions Of Land Use Diversification. The American Journal of Agriculture and Biomedical Engineering, 2(09), 7784. https://doi.org/10.37547/tajabe/Volume02Issue09-13

[29] U Sangirova, Z Khafizova, I Yunusov, B Rakhmankulova, U Kholiyorov. The benefits of development cage fish farming. E3S Web of Conferences 217, 09006

[30] Sultanovich, A. A. (2019). Regulation of land relations-an important condition of development strategy. Asian Journal of Multidimensional Research (AJMR), 8(5), 344350.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.