Научная статья на тему 'ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИДА ЕР РЕСУРСЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ ГЕОГРАФИК ХУСУСИЯТЛАРИ'

ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИДА ЕР РЕСУРСЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ ГЕОГРАФИК ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

100
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ер ресурслари / тупроқ / минтақа / ҳудуд / қишлоқ хўжалиги / ҳайдаладиган ерлар / суғориладиган ерлар / яйловлар / текислик / тоғ ва тоғолди ҳудудлар / аҳоли / the land / ground / region / area / agriculture / arable land / irrigated land / grassland / plains / mountains and foothill areas / the population

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — М. А. Файзуллаев

Жанубий Ўзбекистоннинг тупроқ, иқлим ва бошқа табиий шароити қишлоқ хўжалигини ривожлантириш учун республикада қулай минтақа ҳисобланади. Шу асосда, ушбу мақолада ер ресурсларидан минтақа, вилоят ва қишлоқ туманлари кесимида фойдаланиш таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

GEOGRAPHICAL FEATURES OF THE USE OF AGRICULTURAL LAND RESOURCES

Southern Uzbekistan in its soil and climate and other natural conditions are favourable region of the Republic for the development of agriculture. On this basis, this paper analyzes the use of land resources in the region by regions and in rural districts.

Текст научной работы на тему «ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИДА ЕР РЕСУРСЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ ГЕОГРАФИК ХУСУСИЯТЛАРИ»

КИШЛОК ХУЖАЛИГИДА ЕР РЕСУРСЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ ГЕОГРАФИК ХУСУСИЯТЛАРИ

М. А. Файзуллаев

К,арши давлат университети (PhD), катта укитувчи

Аннотация: Жанубий Узбекистоннинг тупрок, иклим ва бошка табиий шароити кишлок хужалигини ривожлантириш учун республикада кулай минтака хисобланади. Шу асосда, ушбу маколада ер ресурсларидан минтака, вилоят ва кишлок туманлари кесимида фойдаланиш тахлил килинган.

Таянч сузлар: ер ресурслари, тупрок, минтака, худуд, кишлок хужалиги, хайдаладиган ерлар, суFориладиган ерлар, яйловлар, текислик, тоF ва тоFолди худудлар, ахоли.

GEOGRAPHICAL FEATURES OF THE USE OF AGRICULTURAL LAND

RESOURCES

M. A. Fayzullayev

PhD, Senior Teacher, Karshi State University

Abstract: Southern Uzbekistan in its soil and climate and other natural conditions are favourable region of the Republic for the development of agriculture. On this basis, this paper analyzes the use of land resources in the region by regions and in rural districts.

Key words: the land, ground, region, area, agriculture, arable land, irrigated land, grassland, plains, mountains and foothill areas, the population.

КИРИШ

СуFориладиган дехкончилик ва, умуман, кишлок хужалигининг ривожланиши, унинг тармоклар ва худудий таркиби, ихтисослашуви хам республика минтакалари микёсида бир-биридан фарк килади. Масалан, Жанубий Узбекистон ер ресурсларидан кишлок хужалигида фойдаланишнинг бозор иктисодиётига мос келадиган илмий-услубий асосларини ишлаб чикиш, мавжуд амалиётни чукур тахлил килиш ёрдамида агроиктисодий тизимнинг худудий ташкил этилишини такомиллаштириш ва унинг устувор йуналишларини аниклаш катта ахамиятга эга. Бу эса мажмуали иктисодий географик, тизимли ёндашув, тахлил ва умумлаштиришни такозо этади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Кишлок хужалигига мулжалланган ерлар мамлакат ягона ер фондида асосий урин тутади ва кишлок хужалиги ишлаб чикаришда мухим восита саналади. Кишлок хужалиги эхтиёжлари учун бериб куйилган ёки ана шу максадлар доирасида белгиланган ерлар кишлок хужалигига мулжалланган ерлардир. Бу тоифадаги ерлар ушбу макроиктисодиёт тармоFини юритиш учун зарур булган кишлок хужалиги ерлари ва дарахтзорлар, ички хужалик йуллари, коммуникациялар, урмонлар, ёпик сув хавзалари, бинолар, иморатлар ва иншоотлар эгаллаган ерларга булинади. Шунингдек, хайдаладиган ерлар, пичанзорлар, яйловлар, буз ерлар, куп йиллик дарахтзорлар (боFлар, токзорлар, тутзорлар, мевали дарахт кучатзорлари, мевазорлар ва бошкалар) эгаллаган ерлар хам кишлок хужалиги ерлари жумласига киради.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Жанубий Узбекистон маъмурий жихатдан Сурхондарё ва Кашкадарё вилоятларини уз ичига олиб, майдони 48,7 минг кв.км ёки республика худудининг 10,9 фоизини эгаллайди. Минтакада 5909,5 минг киши (01.01.2020 й.) яшайди, бу эса мамлакат ахолисининг 17,3 фоизи демакдир.

Узбекистон умумий майдонининг 56,9 фоизи цишлоц хужалиги ерлари хисобланса, минтакада бу курсаткич 68,0 фоизга тенг ёки республика жами кишлок хужалиги ерларининг 13,5 фоизи курилаётган худудда мужассамланган. Минтака вилоятларида умумий майдонда кишлок хужалиги ерларининг салмоFи бир-биридан сезиларли фарк килади: Кашкадарё вилоятида бу курсаткич 75,0, Сурхондарёда 57,0 фоизга тенг. Бунга асосий сабаб Сурхондарё вилоятида тоFлилик коэффициентининг (70 %) юкорилигидир.

Экин ерларга кишлок хужалик экинлари экилиб, узлуксиз фойдаланиладиган барча худудлар киради. Экин ерларининг кишлок хужалиги ерларидаги коэффициенти республикада 0,09 га тенг булгани холда, Жанубий Узбекистонда 0,20, Сурхондарё вилоятида 0,25, Кашкадарё вилоятида 0,31 га баробар. Вилоят ички минтакаларида хам бу курсаткич бир-биридан фарк килади. Жумладан, Куйи Сурхондарёда 0,45, Урта Сурхондарёда 0,14, Юкори Сурхондарёда 0,18, Куйи Кашкадарёда 0,32, Урта Кашкадарёда 0,33, Юкори Кашкадарёда 0,27 га тенг. Куриниб турибдики, тадкикот объекти хисобланган Жанубий Узбекистоннинг текислик минтакаларида (Куйи Сурхондарё ва Куйи Кашкадарё) жами минтака экин майдонининг 48 фоизи (460,6 минг га) тупланган.

Экин ерлари, уз навбатида, суFориладиган ва лалми ерларга булинади. К,ишлок хужалигида фойдаланиш ва суFориш учун ярокли булган, сув ресурслари шу ерларни суFоришни таъминлай оладиган, суFориш манбаи билан боFланган доимий ёки муваккат суFориш тармоFига эга булган ерлар суFориладиган ерлар жумласига киради.

Республикада суFориладиган ерларнинг кишлок хужалиги ерларидаги улуши 23,8 %, Жанубий Узбекистонда бу курсаткич 24,1 %, Сурхондарё вилоятида 26,8 ва Кашкадарё вилоятида 22,8 фоизга тенг. Экин ерларда суFориладиган ерларнинг хиссаси хам мамлакат, минтака ва вилоятларда турличадир. Республика экин ерларида суFориладиган ерларнинг улуши 81,4 фоиз, минтакада у 69,0, Сурхондарё вилоятида 86,0, Кашкадарёда 62,0 фоизга тенг ёки мамлакат суFориладиган ерларининг 20 фоизи ушбу минтакага туFри келади. Бу курсаткичлар вилоят ички минтакаларида хам узига хос булиб, таклиф килинган формула буйича суFориладиган ерларнинг экин ерларидаги коэффициенти аникланди. Бунга кура, бу курсаткич Куйи Сурхондарёда 0,96, Урта Сурхондарёда 0,68, Юкори Сурхондарёда 0,79, Куйи Кашкадарёда 0,94, Урта Кашкадарёда 0,33, Юкори Кашкадарёда 0,60 га тенг. Минтака жами суFориладиган ерларининг 2/3 кисми (436,8 минг га) янги узлаштирилган худудларга, яъни Куйи Сурхондарё ва Куйи Кашкадарёга туFри келади. Минтака кишлок туманларида хам бу коэффициент текисликдан tof олди ва tof туманларида узгариб боради. Жумладан, Ангор, ЖаркУрFOн, Музработ, Термиз, Кизирик, КумкУрFOн, Шурчи, Касби, Миришкор, Нишон, Муборак туманларида жами экин майдонининг 100 фоизи суFорилса (бу туманлар асосан Сурхон-Шеробод ва Карши чулларининг узлаштирилиши натижасида шаклланган), Камаши (21,1 %), Чирокчи (18,6 %), Бойсун (15,1 %), Дехконобод (4,2 %) туманларининг паст курсаткичларга эгалиги тоF ва т0F0лди худудларда лалмикор дехкончилик ривожланганлиги билан тавсифланади.

ХУЛОСА

Демак, Жанубий Узбекистон кишлок хужалигида ер ресурсларидан самарали фойдаланиш асосида вужудга келган агроиктисодиёт тизимининг ривожланиши мамлакат кишлок хужалиги тараккиётига катта хисса кушади. Ерга оид муносабатларни тартибга солиш тизимини такомиллаштириш, ер тузиш, ерлардан окилона фойдаланиш ва уларни мухофаза килиш, тупрок ва, умуман, кишлок хужалиги унумдорлигини оширишга каратилган ягона давлат сиёсатини амалга оширишда мухим ахамият касб этади. Минтакада ер

ресурсларидан самарали фойдаланиш замирида мавжуд ички ва трансчегаравий ахамиятга эга булган чекланган сув ресурсларидан окилона фойдаланиш ётади.

REFERENCES

1. Ахмадалиев Ю.И. Ер ресурсларидан фойдаланиш геоэкологияси. - Т: Fan va texnologiya, 2014. - 340 б.

2. Солиев А. Узбекистон иктисодий ва ижтимоий географияси. - Т.: Университет, 2014. - 404 б.

3. Файзуллаев М.А. Жанубий Узбекистон чул худудларида кишлок хужалиги ривожланишининг иктисодий географик омиллари. Геогр. фан. фалс. док. ... дис. автореф. - Т., 2017. - 48 б.

4. Узбекистон Республикаси Ер фонди - Т.: "Ергеодезкадастр" давлат кумитаси, 2018 й.

5. Botirova Sh.I. (2020). For Students of Philology Teaching Literary Conditions of Learning Basic Analysis. Science and Education, 1(5), 110-113.

6. Botirova Sh.I. (2018). Methodology And Technology оf Social And Pedagogical Activity. Теория и практика современной науки, 1(31), 14-16.

7. Botirova Sh.I. (2018). The Role оf Artistic Literature In The Spiritual Development оf Youth. Мировая наука, 5(14), 26-28.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.