Научная статья на тему 'КОЛЬМАТАЖЛАНГАН СУР-ТУСЛИ ҚЎНҒИР ТУПРОҚЛАРДА КАМЁБ КИМЁВИЙ ЭЛЕМЕНТЛАРНИНГ БИОГЕОКИМЁСИ'

КОЛЬМАТАЖЛАНГАН СУР-ТУСЛИ ҚЎНҒИР ТУПРОҚЛАРДА КАМЁБ КИМЁВИЙ ЭЛЕМЕНТЛАРНИНГ БИОГЕОКИМЁСИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
66
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
биогеокимё / элемент / провинция / концентрация кларки / миграция / аккумуляция / она жинс / элемент таркиби. / biogeochemistry / element / province / clark concentration / migration / accumulation / parent rocks / elemental composition.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — G. Sotiboldieva, Z. Isomiddinov, E. Topkanova, M. Toxirova, D. Solijonova

Мақолада Исфайрамсой ва Сўх дарёлари конус ёйилмаларида шаклланган сур-тусли қўнғир тупроқларда камёб элементлар биогеокимёвий хусусиятлари келтирилган, унга кўра ушбу тупроқларда элементларнинг аккумуляцияси кузатилмайди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

BIOGEOCHEMISTRY OF RARE CHEMICAL ELEMENTS IN COLMATED GRAY-BROWN SOILS

The paper presents the biogeochemical properties of rare chemical elements in the formed gray-brown colmated soils of the alluvial fans of the Sokh and Isfairam rivers, according to which there is no accumulation of elements in these soils.

Текст научной работы на тему «КОЛЬМАТАЖЛАНГАН СУР-ТУСЛИ ҚЎНҒИР ТУПРОҚЛАРДА КАМЁБ КИМЁВИЙ ЭЛЕМЕНТЛАРНИНГ БИОГЕОКИМЁСИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

КОЛЬМАТАЖЛАНГАН СУР-ТУСЛИ ЦУНГИР ТУПРОЦЛАРДА КАМЁБ КИМЁВИЙ ЭЛЕМЕНТЛАРНИНГ БИОГЕОКИМЁСИ Г.Сотиболдиева

б.ф.ф.д., ФДУ З.Исомиддинов

б.ф.ф.д., ВДПИ Э.Топканова М.Тохирова Д.Солижонова

Фаргона давлат университети талабалари https://doi. org/10.5281/zenodo.7423824

Аннотация. Мацолада Исфайрамсой ва Сух дарёлари конус ёйилмаларида шаклланган сур-тусли цунгир тупроцларда камёб элементлар биогеокимёвий хусусиятлари келтирилган, унга кура ушбу тупроцларда элементларнинг аккумуляцияси кузатилмайди.

Калит сузлар: биогеокимё, элемент, провинция, концентрация кларки, миграция, аккумуляция, она жинс, элемент таркиби.

БИОГЕОХИМИЯ РЕДКИХ ХИМИЧЕСКИХ ЭЛЕМЕНТОВ В КОЛЬМАТИРОВАННЫХ СЕРО-БУРЫХ ПОЧВАХ

Аннотация. В работе приведено биогеохимические свойства редких химических элементов в формированных серо-бурых кольматированных почв конусов-выноса рек Сох и Исфайрам, согласно которым не происходит накопления элементов в этих почвах.

Ключевые слова: биогеохимия, элемент, провинция, кларк концентрация, миграция, аккумуляция, материнские породы, элементный состав.

BIOGEOCHEMISTRY OF RARE CHEMICAL ELEMENTS IN COLMATED GRAY-

BROWN SOILS

Abstract. The paper presents the biogeochemical properties of rare chemical elements in the formed gray-brown colmated soils of the alluvial fans of the Sokh and Isfairam rivers, according to which there is no accumulation of elements in these soils.

Keywords: biogeochemistry, element, province, clark concentration, migration, accumulation, parent rocks, elemental composition.

КИРИШ

Чул минтакасида таркалган тупрокларида асосан элементларни аккумуляцияси тупрок ва тупрок х,осил килувчи жинсларнинг хоссаси, усимлик коплами ва унинг хусусиятлари билан боглик равишда кечадиган жараён х,исобланади.

Объект тарикасида танлаб олган Фаргона вилояти конус ёйилмаларида (Исфайрамсой ва Сухдарёси) шаклланган эсикдан ва янгидан сугориладиган кольматажланган сур тусли кунгир тупрокларидаги камёб элементларни биогеокимёвий нуктаий назардан урганиш тадкикотларимиз х,ам шу сохддаги илмий изланишларимизнинг кичик бир кисмидир.

Элементлар тупрок типлари, типчалари, айирмаларига караб х,ар хил микдорда аккумуляцияланади ва миграцияланади. Шу уринда тупрок х,осил килувчи жинсларни х,ам турли хил таркибга эга эканлигини унутмаслик керак. Жумладан, Фаргона водийси

БС1ТЖСТ ЛЖБ ЖЖОУАТЮЖ

ЮТЕЯМАТЮМЛЬ БСШОТШС ГОШМАЬ УОШЫЕ 1 ВБИЕ 8 иШ-2022: 8.2 | КБК 2181-3337

тупрокларида аллювиал-пролювиал ва бошка ёткизиклар мавжуд булиб, улар узаро генезис ва таркиб жидатидан фарк килади. Улар турли даражада карбонатли, гипсли булиб, аксарият лолларда енгил ва урта кумок механик таркибга эга.

тлдащот НАТИЖАЛАРИ

Тупрок хоссалари бошка элементлар билан бир каторда лантаноидлар микдорига боглик равишда дам узгаради, демак айрим лолларда тупрок унумдорлиги узгаради. Бу гуруд элементлари В.И.Вернадский элементларни геокимёвий гурудларида 4-гурудга киради ва тупрок-геокимёвий жараёнларида алодида алодида уринга эга булишига карамай деярли урганилмаган. Ушбу гурудга жами В.И.Вернадский жадвалига кура, 15 та элемент киради. Булар: лантан, самарий, европий, гадолиний, тербий, лютеций ва бошкалар [1-6]. Вернадский маълумотига кура бу гуруд элементлари мустакил минераллар досил килмайди.

Бу гуруд элементлар биогеокимёвий таркиби жидатидан турли туман, лекин уларнинг аксарияти бирга учрайди. ^олаверса ион радиуслари орасидаги фарк 15-20 % атрофида, бу эса уларни бирга учраши учун зарурий шароитлардан бири дисобланади. Бу гуруд элементларининг геокимёвий хоссалари куйида келтирилган булиб, улар номларига хос, яъни тупрокда кам микдорда учрайди. Тупрокни кимёвий таркиби унинг оналик жинси билан узвий алокадорликда булади, минералогик таркиби, механик таркиби оналик жинсидан тупрокка наслдан-наслга утгандай утади.

1-жадвал

Камёб элементларнинг геокимёвий хоссалари

Элемен т Тарти б ракам и Атом огирлиг и Валентлиг и,+ Атом радиус и, А0 Ион радиус и, А0 Энергия константаси х кЩ Ион потенцали х, V Литосфер а кларки,%

Ьа 57 138,9 3 1,87 1,04 1056,7 0,29 2,9*10-3

Се 58 140,1 3 1,83 1,02 1070,7 0,29 7*10-3

Бш 62 150,1 3 1,81 0,97 1107,1 0,31 8*10-4 5

Х-муаллифлар томонидан дисобланган.

Кимёвий таркиби дам шунга мувофик булади. Яъни шу нарса аникки, уларнинг валентликлари деярли бир хил булади, яъни узгармас +3 валентли, ион радиусларига боглик равишда энергия константасига ва ион потенцалига эга. Тупрокни кимёвий таркиби айни бир пайтда ландшафтнинг атмосфера, усимлик, сув ва бошка бир катор блоклари билан алокадорликда булади. Тупрокдаги лантаноидларнинг дамма микдори ва сифати юкоридаларга боглик равишда узгаради ва шу боис дар бир тупрок типи, типчаси айирмасида узига хос булади. Умумий долда уларнинг тартиб раками ортиб бориши билан бирга литосфера кларки камайиб боради [7-13]. Атом огирлиги эса ортиб боради.

Мисол учун эскидан сугориладиган кольматажланган сур тусли кунгир тупрокларда лантаноидларни концентрация кларки куйидагича булади.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

2- жадвал

Эскидан суFориладиган кольматажланган сур тусли ку^ир тупроцларда камёб элементларни концентрация кларки (КК)

Кесма т/р Чукурлиги, см La Се Sm

Сух конус ёйилмасида тош-шагаллар устида шаклланган тупроклар.

Эскидан сугориладиган сур-тусли кунгир тупрок

2г 0-29 1,31 0,76 0,56

29-45 1,29 0,74 0,58

45-65 1,31 0,72 0,60

65-100 0,83 0,50 0,37

Янгидан сугориладиган сур-тусли кунгир тупрок

3г 0-26 1,87 1,06 0,9

26-34 1,55 0,90 0,71

34-47 2,14 1,20 1,03

47-65 1,46 0,83 0,77

Исфайрамсой конус ёйилмасида тош-шагаллар устида шаклланган тупроклар.

Янгидан сугориладиган оч тусли буз тупрок

5г 0-21 1,11 0,65 0,51

21-36 0,91 0,64 0,42

36-45 1,49 0,86 0,53

Жадвадан х,ам диаграммадан х,ам яккол куриниб турибдики, лантаноидларнинг эскидан ва янгидан сугориладиган кольматажланган сур тусли кунгир тупроклардаги кларк таксимоти (КТ), концентрация кларкини (КК) ни тескарисини курсатади [14-20].

1-Расм

СуFориладиган кольматажланган сур тусли ку^ир тупроцларда камёб элементларни концентрация кларки (КК)

2,5

1,5

0,5

0-29 29-45 45-65 65100

0-26 26-34 34-47 47-65

0-21 21-36 36-45

Эскидан сугориладиган сур- 2гЯнгидан сугориладиган сур- 3г Янгидан сугориладиган (г тусли кун^р тупрок, тусли кун^р тупрок, тусли буз тупрок,

La Се Sm

Шуни кайд этиш лозимки, (КК) буйича энг куп таркалувчи элементлар каторидан Lа жой олади.

2

1

0

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Эскидан сугориладиган кольматажланган сур-тусли кунгир тупрокларда улар Сух дарёси конус ёйилмасида дамда Исфайрамсой конус ёйилмасида шаклланган булишига карамасдан лантаноидлар деярли бир дил микдорда дифференциацияланган. Бу долат Вернадскийнинг фикрича, яъни ушбу элементлар тог жинслари ва минералларда учрайди, лекин аккумуляцияланмайди деган хулосаси тупрокларда дам уз аксини топгани куришимиз мумкин.

Урганилган тупрокларда, яъни Сух дарёси конус ёйилмасида шаклланган 2г ва 3г, кесмаларнинг тупрокларида лантан элементи 0,83-2,14 КК, Исфайрамсой конус ёйилмасида шаклланган 5г кесма тупрокларида 0,91-1,41 КК ораликда тебранади. Бу курсаткич Bоwеn томонидан тавсия этилган дунё тупроклари курсаткичига, яъни 33,5-40 мг/кг га якин келади [21-26]. Урганилган тупроклардаги лантан микдори дамма долатдан дам литосфера кларкидан юкори булиб, бу курсаткич 0,83-2,00 оралигида тебранади, провинция долатини бермайди, колаверса бу элементни аккумуляцияланмаслиги хусусиятидан келиб чиксак, провинция хавфи дам йук. Радиал миграция коэффициенти дам юкори эмас 0,6-1,5 уртасида, демак таркок элемент эканлиги уз аксини топади.

^айд этилганидек, бу элементлар доимо биргаликда ландшафт блокларида учрайди. Улардан бири церий дисобланади.

Церийни тупрокдаги таксимоти ва микдорий узгаришларини датто микдорини якинлиги дам La ни эслатади. МУХ,ОКАМА

Церий урганилган тупрокларда 34,8-73,7 мг/кг ларда мавжуд, бу курсаткич лантан курсаткичларидан бир оз юкори, айни пайтда жадон тупроклари учун берилган курсаткичлардан 48,5-50 мг/кг дам юкори микдорларида баланд туради. Асосий хусусиятлардан Lа ни кайтаради, яъни тупрок кесмаларида аккумуляцияланмайди. Лекин концентрация кларки лантанга деярли баробар булиб, 0,50-1,05 уртасида тебранади. КТ лар эса КК ни конуниятини аксини кайтаради ва 0,95-2,01 уртасида жойлашади.

Lа, Се ларнинг микдорларидан кескин кам микдорда самарий (Sm) учрайди. Кольматажланган сугориладиган сур-тусли кунгир тупрокларда унинг микдори 3,0-7,2 мг/кг ни ташкил килади [26-27]. Профилдаги дифференциацияси деярли йук, яъни бир хилда таркалган. КК: 0,37-1,3 гача, КТ: 1,11-2,66 гача оралигида тебранади.

Демак, гуруд элементлари эскидан сугориладиган кольматажланган сур тусли кунгир тупрокларда бир хил конуниятларда таркалади. ХУЛОСА

Камёб элементларнинг сугорилиб дедкончилик килинадиган майдонлардаги миграцияси, аккумуляцияси, концентрация кларки ва бошка биогеокимёвий хусусиятларини аниклаб, доимо назорат килиб бориш кишлок хужалик экинларидан олинаётган мадсулотларимизни соф экологик сифатини белгилаш дамда уларнинг мониторингини юритишда дам назарий дам амалий адамият касб этади.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

REFERENCES

1. Вернадский В.И. Проблемы биогеохимии. - М.-Л., 1935.Т.1. с.47.

2. Bowеn H.J.M. Тгасе е1ешеп1в in ЬюсЬет181ху. Nеw-York-London Асаёеш1е Press, 1966. -241 p.

3. Sotiboldieva, G., Abduxakimova, X., Mirzakarimova, I., Xojiboev, B., & Qirgizova, M. (2022). СУГОРИЛАДИГАН БУЗ ТУПРОКЛАР МИНТАЦАСИДА КАЛЬЦИЙНИНГ БИОГЕОКИМЁВИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ. Science and innovation, 1(A7), 121-126.

4. Yuldashev, G., & Sotiboldieva, G. (2015). Formation of the absorbed foundations of the irrigated gray-brown soils of the Sokhsky cone of carrying out. Europaische Fachhochschule, (5), 3-6.

5. Sotiboldieva, G., Abduxakimova, X., Yuldashev, A., & Xasanov, R. (2022). СУГОРИЛАДИГАН КОЛЬМАТАЖЛАНГАН БУЗ ТУПРОЦЛАРДА СТРОНЦИЙНИНГ ПЕДОГЕОКИМЁСИ. Science and innovation, 1(D7), 140-145.

6. Юлдашев F, С. Г. (2015). Кольматажланган тупрокларда стронций ва барий. УзМУ хабарлари, (3/2), 138-143.

7. Сотиболдиева, Г., & Абдуллаева, Л. (2020). Сух ва Исфайрамсой дарё ёйилмаларида шаклланган сугориладиган кольматажланган тупрокларнинг галогенетик хусусиятларини тавсифи. Илм-фан ва таълимнинг ривожланиш истикболлари мавзусидаги илмий канфренция туплами. www. openscience. uz, 27, 309-313.

8. Юлдашев, Г., Исагалиев, М., Сотиболдиева, Г., & Турдалиев, А. БИОМИКРОЭЛЕМЕНТЫ В АГРОЛАНДШАФТАХ ЦЕНТРАЛЬНОЙ ФЕРГАНЫ. СЕМИНАР—КРУГЛЫЙ СТОЛ 6. ПРИЁМЫ РЕГУЛИРОВАНИЯ ПОЧВЕННОГО ПЛОДОРОДИЯ И ОХРАНА ПОЧВЕННЫХ РЕСУРСОВ, 409.

9. Toshmirzayeva, G., & Sotiboldiyeva, G. (2021, July). LIGHT GRAY AND TYPICAL GRAY SOILS OF UCHKURGAN DISTRICT. In Конференции.

10. Sotiboldiyeva, G., Abdukhakimova, K., & Niyozov, Q. (2021, July). ABOUT DIGITAL MAPPING OF BIOMICROELEMENTS. In Конференции.

11. Sotiboldiyeva, G. T. (2018). Farg 'ona viloyati kolmatajlangan tuproqlarining biogeokimyoviy xususiyatlari va ulardan foydalanish. Diss. bffd-Toshkent, 31-42.

12. Yuldashev, G., & Sotiboldiyeva, G. (2021, August). BIOGEOCHEMISTRY OF SELENIUM AND ARSENIC IN AGRICULTURAL LANDSCAPES: https://doi. org/10.47100/conferences. v1i1. 1363. In RESEARCH SUPPORT CENTER CONFERENCES (No. 18.06).

13. Sotiboldiyeva, G., Abdukhakimova, K., & Niyozov, Q. (2021, August). ABOUT DIGITAL MAPPING OF BIOMICROELEMENTS: https://doi. org/10.47100/conferences. v1i1. 1366. In RESEARCH SUPPORT CENTER CONFERENCES (No. 18.06).

14. Sotiboldieva, G. T., & Yuldashev, G. Y. (2014). POLLUTION OF IRRIGATED SOILS IN THE SEROZEM ZONE BY RADIONUCLIDES. The Way of Science, 33.

15. Турдалиев, А., & Сотиболдиева, Г. Агрохимические свойства трудномелиорируемых почв Ферганы.

16. Юлдашев, F., Сотиболдиева, Г. Т., & Абдухакимова, Х. Х. (2020). BIOGEOCHEMICAL PROPERTIES OF CALCIUM AND STRONTIUM IN GRAY SOILS. Scientific Bulletin of Namangan State University, 2(5), 61-67.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

17. Юлдашев, F., Сотиболдиева, Г., & Абдухакимова, Х. (2020). BIOGEOCHEMICAL FEATURES OF RARE ELEMENTS IN IRRIGATED, COLMATED SOILS. Scientific Bulletin of Namangan State University, 2(11), 105-110.

18. Юлдашев, Г., Холдарова, М., Исагалиев, М., Турдалиев, А., & Сотиболдиева, Г. (2013). Агрохимические свойства трудномелиорируемых почв Ферганы. Аграрный вестник Урала, (3 (109)), 16-17.

19. Юлдашев, Г., Исагалиев, М., Аскаров, Х., & Сотиболдиева, Г. (2016). Агрофизические свойства бурых горно-лесных почв Западной Ферганы. Почвоведение-продовольственной и экологической безопасности страны, 397-398.

20. Sotiboldieva, G., Abduxakimova, X., Qodirov, M., & Solijonova, D. (2022). АГРОЛАНДШАФТЛАРДА СЕЛЕН ЭЛЕМЕНТИНИНГ БИОГЕОКИМЁСИ. Science and innovation, 1(A7), 676-680.

21. Sotiboldieva, G., Nematov, A., Qodirova, E., & Odilova, M. (2022). КОЛЬМАТАЖЛАНГАН ТУПРО^ЛАРДА МИШЯК БИОГЕОКИМЁСИ. Science and innovation, 1(A7), 332-336.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

22. Исагалиев М.Т., Исомиддинов З.Ж. Сугориладиган сур тусли кунгир тупроклар морфологияси ва агрокимёвий хоссаларининг узгариши. NamDU. Ilmiy xabarlar -2020-8-сон 29-33 б.

23. Исомиддинов З.Ж.,Исагалиев М.Т., Юлдашев Г.Ю. Биогеохимические особенности серо-бурых почв и лука. Научное обозрение. Биологические науки. Москва. №1. 2022. 22-27 с.

24. M Isagaliev, Z.Isomiddinov. Biogeochemistry of the onion (Allium cepa L.) in irrigated soils. Journal of Natural Remedies https://jnronline.com/ojs/index.php/about/article/view/288.Vol. 21, No. 12(2), (2021) 9-17 C.

25. Isomiddinov Z.J. Absolution Capacity of Irrigated Gray-Brown Fulvous Soils. International Conference on Multidisciplinary Research and Innovative Technologies http://academiascience.org/ 2021. 267-268 рр.

26. Isomiddinov Z.J. ON ANALYSIS OF CHEMICAL ELEMENTS IN THE SOIL-ONION SYSTEM: https://doi. org/10.47100/conferences. v1i1. 1343. RESEARCH SUPPORT CENTER CONFERENCES/ 2021/8/18

27. Mamatqulov O., Qobilov S., Yokubov S. FАRG 'О^ VILОYАTINING TUPRОQ QОPLАMГОА DОRIVОR ZАFАRОN О 'SIMLIGINI YETISHTRISH //Science and innovation. - 2022. - Т. 1. - №. D7. - С. 240-244.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.