Научная статья на тему 'АГРОЛАНДШАФТЛАРДА СЕЛЕН ЭЛЕМЕНТИНИНГ БИОГЕОКИМЁСИ'

АГРОЛАНДШАФТЛАРДА СЕЛЕН ЭЛЕМЕНТИНИНГ БИОГЕОКИМЁСИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
31
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тупроқ / ион / аккумуляция / ион радиуси / валентлиги / концентрация кларки / кларк тақсимот / микроэлемент / селен. / soil / ion / accumulation / ion radius / valence / concentration clarke / clarke distribution / trace element / selenium.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — G. Sotiboldieva, X. Abduxakimova, M. Qodirov, Madaminov, D. Solijonova

Мақолада микроэлементнинг агроланшафтдаги кимёвий, биогеокимёвий хусусиятлари келтирилган бўлиб, селеннинг тупроқ-ўсимлик-ҳайвон-инсондаги ўрни, миграцияси, дифференциацияси, аккумуляцияси улар орасидаги корреляцион боғланишлар мавжудлиги эътироф этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

BIOGEOCHEMISTRY OF THE ELEMENT SELENIUM IN AGRICULTURAL LANDSCAPES

The article describes the chemical and biochemical properties of trace elements in the agricultural landscape, the role of selenium in the soil-plant-animal-human system, migration, differentiation, accumulation and the presence of relationships between them.

Текст научной работы на тему «АГРОЛАНДШАФТЛАРДА СЕЛЕН ЭЛЕМЕНТИНИНГ БИОГЕОКИМЁСИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

АГРОЛАНДШАФТЛАРДА СЕЛЕН ЭЛЕМЕНТИНИНГ БИОГЕОКИМЁСИ

Г.Сотиболдиева

б.ф.ф.д.,Фаргона давлат университети Х.Абдухакимова

б.ф.ф.д.,Фаргона давлат университети М.^одиров

магистрант , Фаргона давлат университети Мадаминов

магистрант, Фаргона давлат университети Д.Солижонова

Талаба, Фаргона давлат университети https://doi.org/10.5281/zenodo.7315640

Аннотация. Мацолада микроэлементнинг агроланшафтдаги кимёвий, биогеокимёвий хусусиятлари келтирилган булиб, селеннинг тупроц-усимлик-щйвон-инсондаги урни, миграцияси, дифференциацияси, аккумуляцияси улар орасидаги корреляцион богланишлар мавжудлиги эътироф этилган.

Калит сузлар: тупроц, ион, аккумуляция, ион радиуси, валентлиги, концентрация кларки, кларк тацсимот, микроэлемент, селен.

БИОГЕОХИМИЯ ЭЛЕМЕНТА СЕЛЕН В АГРОЛАНДШАФТАХ

Аннотация. В статье приведены химические и биохимические свойства микроэлементов в агроландшафте, роль селена в системе почвы-растений-животные-человек. А также миграция, дифференциация, накопление и наличие взаимосвязей между ними.

Ключевые слова: почва, ион, аккумуляция, ионный радиус, валентность, кларк концентрация, кларк распределение, микроэлемент, селен.

BIOGEOCHEMISTRY OF THE ELEMENT SELENIUM IN AGRICULTURAL

LANDSCAPES

Abstract. The article describes the chemical and biochemical properties of trace elements in the agricultural landscape, the role of selenium in the soil-plant-animal-human system, migration, differentiation, accumulation and the presence of relationships between them.

Key words: soil, ion, accumulation, ion radius, valence, concentration clarke, clarke distribution, trace element, selenium.

КИРИШ

Х,ар бир элементнинг агроландшафтда ва бошка ландшафт блокларида узига яраша урни мавжуд. Тупрок биогеокимёвий тадкикотлари тупрок - усимлик - хдйвонот олами -инсон уртасидаги кимёвий, яна х,ам аникроги элемент таркиби уртасидаги корреляцион богланишларни ижобий ёки салбийлигини урганиш накадар мух,имлигини курсатмокда.

Ландшафт блокларида бошка элементлар катори селеннинг х,ам мух,им бошка бири билан алмаштириб булмайдиган вазифаси мавжуд. Мисол килиб, усимликлар дунёсини оладиган булсак, уларга макроэлементлар билан бир каторда селен х,ам бирдек зарур. Улар х,ар хил микдорда, куринишда вегетатив ва генератив органлар, яъни илдиз, поя, барг, мева ва бошка кисмларининг ривожланишида ахдмиятли булибгина колмасдан, бу

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

элементлар усимлик танасида маълум микдорда, куринишда аккумуляцияланади, миграцияланади, дифференциацияланади [1: Б. 139-142].

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Таъкидлаганимиздек, хар бир элементнинг тупрок ва тирик организмларда бошка бири билан алмаштириб булмайдиган урни ва роли бор [2:Б. 139-142]. Шундай элементлардан бири селендир.

И.В.Вернадискийнинг элементларнинг геокимёвий гурухлар жадвалида селен айланма циклик элементлар каторига киритилган булиб, Д.С.Орловнинг бевосита тупрокдаги элементлар микдори ва сифатига таянадиган булсак, селен Ва, Sr, В, Rb, Си, V, Сг, Ni, Мо, Cs лар билан бирга микро- ва ультромикроэлементлар гурухидан жой олган холда микдори 10-3-10-1 фоизни ташкил этади. Бу элементларни И.В.Вернадский, Д.С.Орлов, А.Е.Ферсман, В.М.Голдьшимит, А.Р.Винаградов, А.А.Бэус, Д.В.Ковальский, А.Ф.Лебедев, М.В.Капиталчук ва бошка бир канча олимлар томонидан урганилган. Лекин шу билан бирга бу элементларни мамлакатимиз тупрокларида, жумладан сугориладиган кольматажланган тупрокларда деярли тахлил килинмаган.

Ер кобигида селеннинг асосий геокимёвий хусусияти унинг ион радиуси олтингугуртнинг ион радиусига якинлигидир. Селен 37 та минерал хосил килади, улар орасида ашвалит FeSe, клаусталит PbSe, тирманнит HgSe, гуанахуатит Bi2(Se, Б)з, частит Со8е2 , платина PbBi2 (S, Se)з , булар сульфатлар билан кенг таркалгандир. Селен тугма холда жуда кам учрайди.

Селен селеноцицеин аминокислота шаклида баъзи оксилларнинг таркибий кисмига киради. Селен хаёт учун керакли микроэлемент булсада, бирикмаларнинг аксарияти уртача концентрацияларда хам жуда захарлидир. Инсон танасида 10-14 мг селен мавжуд булиб, унинг куп кисми жигар, буйрак, талок, юракда тупланади [3:439 с.].

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Инсонлар учун селеннинг манбаи усимлик ва хайвонлардан тайёрланган махсулотлар хисобланади. Селеннинг меъёрдан ошиги купчилик хайвон ва усимликлар учун захарли булсада, кузикоринларнинг баъзи турлари масалан, ок кузикоринда меъёрга нисбатан 10-100 баробар куп аккумуляциялайди. Шунинг учун унинг истеъмол килиш катиъян такикланади. Тирик организмларда селеннинг микдори 7-16*50% гача булади.

Селенга булган организмдаги эхтиёжни шу элементни узида саклайдиган озик-овкатлар билан кондириш мумкин. Буларга мисол килиб, жухори, кузикорин, саримсок, гушт, пиво, нон тайёрлаш учун ишлатиладиган хамиртуриш, кискичбакалар, калмар ва бошкаларни келтиришимиз мумкин. Шунга карамай бир мамлакатни турли худудларида етиштириладиган усимлик ва хайвон махсулотларидаги селеннинг микдори сезиларли даражада фаркланади, сабаби бу элементнинг тупрокларда турли концентрациясидир.

МДХ,, Россия, Болтикбуйи мамлакатларида ахолини селенга булган эхтиёжлари дон махсулотлари хисобидан кондирилади.

Селеннинг экотизим таркибий кисмлари сув, тупрок, усимлик, хдйвон, инсон организмларида маълум микдорда учраб колмасдан уларнинг куп, кам ёки меъёрда булиши хам бир-бири билан чамбарчас богликдир.

Тупрокдаги селеннинг микдорини ортикчаси захарли булиши мумкин. Бу эндемик касалликлар келтириб чикариши, усимликларда бир катор морфологик узгаришларни, хатто янги турларнинг пайдо булишига хам олиб келиши мумкин.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Бошка элементлар сингари селеннинг хам дифференциацияланиш характери мухитнинг рН га боглик булиб, жуда сезгир ва тез узгарувчандир.

Маълумки, элементларнинг улчами, валентлиги, заряди, ион радиуси, ион потенциали уларнинг табиатини очиб беради. Селен уртача харакатчан элемент булиб, кичик улчамли гидратланган ионларини хосил килади. Шунинг учун сарфланадиган энергия хам кам сарфланади. Бу элементлар бир канча олимлар томонидан турлича урганилган булиб, ер пустидаги микдори бир-биридан бироз фарк килади (1-жадвал). Масалан, А.Е.Ферсман томонидан 1939 йили аникланган селен микдори 0,8*10-4 % ташкил этса, А.А.Бэюс томонидан 1957 йил аникланган селен микдор 0,1*10-4 % ни ташкил этади. МУ^ОКАМА

Ер пустидаги селеннинг микдори (10-4%)

1-жадвал

Элемент А.Е.Ферсман, 1939 В.М.Голдшимидт, 1937,1954 А.Р.Винаградов, 1962 А.А.Бэус, 1957

Селен 0,8 0,09 0,05 0,1

Селен элементининг биологик сингдириш коэффициенти (Ах) литосфера кларкига кура 2,00 ни ташкил килса, бизнинг хисобимиз буйича оч тусли буз тупроклардаги кларкига кура селен 1,00 ни ташкил килиб, циклик элементлар каторига киради [4:439с., 5:105-110 б.].

ХУЛОСА

Тадкикот олиб борилган худудларда селен элементининг сугориладиган майдонлардаги миграцияси, аккумуляцияси, концентрация кларки ва бошка биогеокимёвий хусусиятларини аниклаш, доимо назорат килиб бориш ва уларнинг ракамли хариталарини тузиш махсулотларимизни соф экологик сифатини белгилаш хамда уларнинг мониторингини юритишда хам назарий хам амалий ахамият касб этади. Бу эса уз навбатида бугунги кунда агроэкологиянинг долзарб масалаларидан бири хисобланади.

REFERENCES

1. Sotiboldieva, G., Abduxakimova, X., Mirzakarimova, I., Xojiboev, B., & Qirgizova, M. (2022). СУFОРИЛАДИГАН БУЗ ТУПРО^ЛАР МИНТА^АСИДА КАЛЬЦИЙНИНГ БИОГЕОКИМЁВИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ. Science and innovation, 1(A7), 121-126.

2. Yuldashev, G., & Sotiboldieva, G. (2015). Formation of the absorbed foundations of the irrigated gray-brown soils of the Sokhsky cone of carrying out. Europaische Fachhochschule, (5), 3-6.

3. Sotiboldieva, G., Abduxakimova, X., Yuldashev, A., & Xasanov, R. (2022). СУГОРИЛАДИГАН КОЛЬМАТАЖЛАНГАН БУЗ ТУПРОКЛАРДА СТРОНЦИЙНИНГ ПЕДОГЕОКИМЁСИ. Science and innovation, 1(D7), 140-145.

4. Юлдашев F, С. Г. (2015). Кольматажланган тупрокларда стронций ва барий. УзМУ хабарлари, (3/2), 138-143.

5. А.Кабата-Пендиас, Х.Пендиас Микроэлементы в почвах и растениях.Пер. с англ. - М.: Мир. 1989. - 439 с.

6. Сотиболдиева, Г., & Абдуллаева, Л. (2020). Сух ва Исфайрамсой дарё ёйилмаларида шаклланган сугориладиган кольматажланган тупрокларнинг галогенетик

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

хусусиятларини тавсифи. Илм-фан ва таълимнинг ривожланиш истикболлари мавзусидаги илмий канфренция туплами. www. openscience. uz, 27, 309-313.

7. F.Юлдашев, Г.Сотиболдиева, КНиёзов. "Геокимёвий-тупрок хариталарини тузишнинг мох,ияти" Узбекистан замини. Тошкент.2020. № -1. Б. 105-110.

8. Murodjon I., Gulyam Y., Khusnida A. Geochemistry of biomicroelements in irrigated serozems in the south of Fergana //European science review. - 2018. - Т. 2. - №. 11-12. -С. 25-27.

9. Исагалиев М. Т. и др. Биомикроэлементы в сероземах юга Ферганы //Аграрная наука-сельскому хозяйству. - 2020. - С. 364-366.

10. Абдухакимова Х. А., Исагалиев М. Т. Изменение содержания мышьяка и тяжелых металлов в сероземах юга Ферганы //Научное обозрение. Биологические науки. -2020. - №. 4. - С. 16-21.

11. Исагалиев М., Абдухакимова Х., Мирзажонов И. Сугориладиган утлоки саз тупрокларининг агрокимёвий хоссалари //Фаннинг долзарб масалалари" мавзусидаги илмий-амалий анжумани материаллари.-Ф.: ФДУ. - 2018. - С. 84-86.

12. Sotiboldieva, G., Abduxakimova, X., Mirzakarimova, I., Xojiboev, B., & Qirgizova, M. (2022). СУТОРИЛАДИГАН БУЗ ТУПРОКЛАР МИНТАКАСИДА КАЛЬЦИЙНИНГ БИОГЕОКИМЁВИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ. Science and innovation, 1(A7), 121-126.

13. Yuldashev, G., & Sotiboldieva, G. (2015). Formation of the absorbed foundations of the irrigated gray-brown soils of the Sokhsky cone of carrying out. Europaische Fachhochschule, (5), 3-6.

14. Sotiboldieva, G., Abduxakimova, X., Yuldashev, A., & Xasanov, R. (2022). СУГОРИЛАДИГАН КОЛЬМАТАЖЛАНГАН БУЗ ТУПРОКЛАРДА СТРОНЦИЙНИНГ ПЕДОГЕОКИМЁСИ. Science and innovation, 1(D7), 140-145.

15. Юлдашев F, С. Г. (2015). Кольматажланган тупрокларда стронций ва барий. УзМУ хабарлари, (3/2), 138-143.

16. Сотиболдиева, Г., & Абдуллаева, Л. (2020). Сух ва Исфайрамсой дарё ёйилмаларида шаклланган сугориладиган кольматажланган тупрокларнинг галогенетик хусусиятларини тавсифи. Илм-фан ва таълимнинг ривожланиш истикболлари мавзусидаги илмий канфренция туплами. www. openscience. uz, 27, 309-313.

17. Юлдашев, Г., Исагалиев, М., Сотиболдиева, Г., & Турдалиев, А. БИОМИКРОЭЛЕМЕНТЫ В АГРОЛАНДШАФТАХ ЦЕНТРАЛЬНОЙ ФЕРГАНЫ. СЕМИНАР—КРУГЛЫЙ СТОЛ 6. ПРИЁМЫ РЕГУЛИРОВАНИЯ ПОЧВЕННОГО ПЛОДОРОДИЯ И ОХРАНА ПОЧВЕННЫХ РЕСУРСОВ, 409.

18. Toshmirzayeva, G., & Sotiboldiyeva, G. (2021, July). LIGHT GRAY AND TYPICAL GRAY SOILS OF UCHKURGAN DISTRICT. In Конференции.

19. Sotiboldiyeva, G., Abdukhakimova, K., & Niyozov, Q. (2021, July). ABOUT DIGITAL MAPPING OF BIOMICROELEMENTS. In Конференции.

20. Sotiboldiyeva, G. T. (2018). Farg 'ona viloyati kolmatajlangan tuproqlarining biogeokimyoviy xususiyatlari va ulardan foydalanish. Diss. bffd-Toshkent, 31-42.

21. Yuldashev, G., & Sotiboldiyeva, G. (2021, August). BIOGEOCHEMISTRY OF SELENIUM AND ARSENIC IN AGRICULTURAL LANDSCAPES: https://doi. org/10.47100/conferences. v1i1. 1363. In RESEARCH SUPPORT CENTER CONFERENCES (No. 18.06).

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

22. Sotiboldiyeva, G., Abdukhakimova, K., & Niyozov, Q. (2021, August). ABOUT DIGITAL MAPPING OF BIOMICROELEMENTS: https://doi. org/10.47100/conferences. vlil. 1366. In RESEARCH SUPPORT CENTER CONFERENCES (No. 18.06).

23. Sotiboldieva, G. T., & Yuldashev, G. Y. (2014). POLLUTION OF IRRIGATED SOILS IN THE SEROZEM ZONE BY RADIONUCLIDES. The Way of Science, 33.

24. Турдалиев, А., & Сотиболдиева, Г. Агрохимические свойства трудномелиорируемых почв Ферганы.

25. Юлдашев, F., Сотиболдиева, Г. Т., & Абдухакимова, Х. Х. (2020). BIOGEOCHEMICAL PROPERTIES OF CALCIUM AND STRONTIUM IN GRAY SOILS. Scientific Bulletin of Namangan State University, 2(5), 61-67.

26. Юлдашев, F., Сотиболдиева, Г., & Абдухакимова, Х. (2020). BIOGEOCHEMICAL FEATURES OF RARE ELEMENTS IN IRRIGATED, COLMATED SOILS. Scientific Bulletin of Namangan State University, 2(11), 105-110.

27. Юлдашев, Г., Холдарова, М., Исагалиев, М., Турдалиев, А., & Сотиболдиева, Г. (2013). Агрохимические свойства трудномелиорируемых почв Ферганы. Аграрный вестник Урала, (3 (109)), 16-17.

28. Юлдашев, Г., Исагалиев, М., Аскаров, Х., & Сотиболдиева, Г. (2016). Агрофизические свойства бурых горно-лесных почв Западной Ферганы. Почвоведение-продовольственной и экологической безопасности страны, 397-398.

29. Исаков, В. Ю., Мирзаев, У. Б., & Юсупова, М. А. (2016). О ПОЧВАХ ПЕСЧАНЫХ МАССИВОВ ЦЕНТРАЛЬНОЙ ФЕРГАНЫ. Научная дискуссия: вопросы математики, физики, химии, биологии, (8-12), 35-38.

30. Исаков, В. Ю., Мирзаев, У. Б., & Юсупова, М. А. (2017). ГИПСОНОСНЫЕ ПОЧВЫ ФЕРГАНСКОЙ ДОЛИНЫ И ИХ ИЗМЕНЕНИЯ ПОД ВЛИЯНИЕМ АНТРОПОГЕНА. Ученый XXI века, 12.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.