Научная статья на тему 'СТЕФАН ЦВАЙГ НОВЕЛЛАЛАРИДА ИНСОН РУҲИЙ ОЛАМИНИНГ ТАЛҚИНИ (“АЁЛ ҲАЁТИДАН ЙИГИРМА ТЎРТ СОАТ” НОВЕЛЛАСИ МИСОЛИДА)'

СТЕФАН ЦВАЙГ НОВЕЛЛАЛАРИДА ИНСОН РУҲИЙ ОЛАМИНИНГ ТАЛҚИНИ (“АЁЛ ҲАЁТИДАН ЙИГИРМА ТЎРТ СОАТ” НОВЕЛЛАСИ МИСОЛИДА) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
38
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
имо-ишора / персонаж / поэтика / мимикавий / кинетик / руҳий олами. / gestures / character / poetics / mimic / kinetic / psychological world.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — G. Asomiddinova

Мақолада буюк Австрия ёзувчиси Стефан Цвайгнинг “Аёл ҳаётидан йигирма тўрт соат” новелласидаги инсон руҳий оламининг тасвирлаш усули ҳақида сўз юритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INTERPRETATION OF THE HUMAN SPIRITUAL WORLD IN THE STORIES OF STEFAN ZWEIG (ON THE EXAMPLE OF THE STORY "TWENTY-FOUR HOURS OF A WOMAN'S LIFE")

The article deals with the poetics of gestures in the short story of the great Austrian writer Stefan Zweig "Twenty-Four Hours in the Life of a Woman".

Текст научной работы на тему «СТЕФАН ЦВАЙГ НОВЕЛЛАЛАРИДА ИНСОН РУҲИЙ ОЛАМИНИНГ ТАЛҚИНИ (“АЁЛ ҲАЁТИДАН ЙИГИРМА ТЎРТ СОАТ” НОВЕЛЛАСИ МИСОЛИДА)»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

СТЕФАН ЦВАЙГ НОВЕЛЛАЛАРИДА ИНСОН РУ^ИЙ ОЛАМИНИНГ ТАЛЛИНН ("АЁЛ ^АЁТИДАН ЙИГИРМА ТУРТ СОАТ" НОВЕЛЛАСИ МИСОЛИДА) Асомиддинова Гулбарно Алижоновна

Фаргона давлат университети гуманитар йуналишлар буйича чет тиллари кафедраси

укитувчиси https://doi.org/10.5281/zenodo.7165294

Аннотация. Мацолада буюк Австрия ёзувчиси Стефан Цвайгнинг "Аёл цаётидан йигирма турт соат" новелласидаги инсонруций оламининг тасвирлашусули цацида суз юритилади.

Калит сузлар: имо-ишора, персонаж, поэтика, мимикавий, кинетик, руций

олами.

ИНТЕРПРЕТАЦИЯ ДУХОВНОГО МИРА ЧЕЛОВЕКА В РАССКАЗАХ СТЕФАНА

ЦВЕЙГА

(НА ПРИМЕРЕ ПОВЕСТИ «ДВАДЦАТЬ ЧЕТЫРЕ ЧАСА ЖИЗНИ ЖЕНЩИНЫ»)

Аннотация. В статье речь идёт о поэтике жестов в новелле великого австрийского писателя Стефана Цвайг "Двадцать четыре часа из жизни женщины ".

Ключевые слова: жесты, персонаж, поэтика, мимические, кинетические, психологический мир.

INTERPRETATION OF THE HUMAN SPIRITUAL WORLD IN THE STORIES OF

STEFAN ZWEIG

(ON THE EXAMPLE OF THE STORY "TWENTY-FOUR HOURS OF A WOMAN'S

LIFE")

Abstract. The article deals with the poetics of gestures in the short story of the great Austrian writer Stefan Zweig "Twenty-Four Hours in the Life of a Woman".

Keywords: gestures, character, poetics, mimic, kinetic, psychological world.

КИРИШ

Бадиий асарларда психологик тах,лил масаласи асосий назарий масала саналади. Бадиий психологизмни амалга оширишда ёзувчининг услубий мах,орати мух,им х,исобланади. Буюк Австрия ёзувчи С.Цвайг асарлари на факат уз мамлакатида, балки бошка мамлакатларда х,ам мух,лисларига эга. Унинг "Ёндирувчи тилсимот", "Шахмат новелласи " , "Амок ", "Нотаниш аёл мактуби" каби асарлари шулар жумласидандир. Унинг "Аёл хдётидан йигирма турт соат" новелласи узига хослиги билан ажралиб туради. Адибнинг катор асарларида аёллар психологияси мукаммал талкин этилади. Ёзувчи юкоридаги асарларда аёллар рух,ий х,олатини очиш учун турли бадиий воситаларда унумли фойдаланган.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

"Аёл хдётидан йигирма турт соат" новелласида кимор уйинига муккасидан кетган йигит фожиаси майорат билан тасвирлаб берилган. Новеллада бадиий деталлардан узига хос равишда фойдаланган ёзувчи деталлар динамикасига эришиб, инсон рух,иятига хос жихдтларни кул детали ёрдамида очиб беришга эришган ва инсон рух,ий оламини атрофлича талкин этган. Матнга мурожаат этамиз: "Яшил стол атрофини х,ам куллар ураб олишади, жуда купдан-куп куллар, ок -сарик, чаккон, сергак куллар, улар барчаси турли енглар орасидан гуё уз инларидан карагандай муралаб пойлаб туришади, х,ар бири

БС1ТЖСТ ЛЖБ ЖЖОУАТЮЖ

ШТЕКМАТЮМЛЬ 8С1БОТ1Р1С ГОШ1ЧАЬ УОШЫБ 1 188иБ 6 иШ-2022: 8.2 | КБК 2181-3337

ташланишга шай турган йирткич, хар бири алохида рангда ва шаклда, бирлари гирт яйдок, бирларига узукдан юган такилган, бирларига эса жаранглаган занжирлар осилган, бирлари илонбаликдек шилимшик, лекин барчаси чексиз бетокатлик сабаб ута асабий ва хушёр турадилар" Ушбу куллар асосида инсон рухиятининг узига жихатлари ифода этилади. Бадиий асарларда инсон рухиятининг узига хос томонларини тасвирлаш жахон адабиётида хам кенг урганилган булиб, адабиётшунослар бу хусусида уз фикрларини билдиришган. "Бадий адабиётда имо-ишора кенг маънода талкин этилганда,бунда персонажнинг харакати ва юз ифодасида булаётган рухий жараёнлар эътиборга олиниши тушунилади". Демак, Г.Е. Крейдлин таърифига кура, имо-ишоралар замирида вужуд моторикаси бирлиги тушунилади. Юкоридаги матндан маълум булишича, муаллиф айнан шу рухий холатларни куллар харакати ва уларнинг куриниши мисолида талкин этади. Масалан "Гуё хисоб машинасининг пулат панжалари сингари", "...иккаласи хам талашаётган итлардек бир-бирига чирмашиб олган" "...худди бир ук билан отилган икки жонзотдек шилк этиб йикилди" "...гуё аёзда колган ит тишларини такирлатгандек" каби ухшатишлар ёрдамида кулларнинг куринишини инсон рухиятига хос жихатлар асосида тасвирлайди. К.Г.Исупов таъкидлашича эса, имо-ишораларнинг "ички шакли" деб, персонажнинг табассуми, куз карашлари, инсон гавдаси холати (позаси) "новербал реплика" деб таърифланади.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

С.Цвайг новеллистикасида имо-ишоралар узига хос рамзий тилсимоти мавжуд булиб,ушбу тилсим ёзувчи асарларининг психологик аспекти хамда асар сюжети ривожида мухим урин эгаллайди. "Аёл хаётидан йигирма турт соат"новелласининг бош кахрамони бир бой бадавлат кирк ёшдаги бева аёл Монте Карло казиноларидан бирида вакт утказгани рулетка уйнаш учун эмас, кул харакатларини кузатгани киради ва бу кузатишлар унга куллар харакати оркали инсон рухиятини билиб олиш имконини беради. "Х,ар сафар бу ер менга беихтиёр отчопарни эслатади, куллар худди барвакт югуриб кетмасин, дея машаккат билан тутиб турилган, конлари кайнаган айгирлардек типирчилашар,талпинишар,сергакланишардиДамма нарсани куллардан,яъни уларнинг кандай кимирлашига бойлигини совурувчи чайкамани пала-партиш пулни чангаллаши чогида хам юзлаб характерлар бир лахзадаёк узларини фош килишади, кафтлар гижимланади ёки асабий тугилади,ёки барабан айланаётган чогда холдан тойиб кафтларига таянадилар"

Асар бош кахрамони турли хил куллар харакатини кузатиб, одам куллари уйин чогида унинг дилидаги хамма сирни фош этиб куйишини англаб етади. Айнан шу куллар харакатида барча киморбозларнинг ички дунёси ва рухияти очилади. Муаллифнинг асосий махоратини биз юкоридаги тасвирий ифодаларда кузатамиз. Бадиий матнда ухатишлар асосида куйидаги куринишда уз ифодасини топади. Масалан:"...кийшайган панжали жун босган йирткичлар, тилло тангаларни чангаллаётган ургимчаксифат панжалар" каби.

МУ^ОКАМА

Юкоридаги мисолларда муаллиф инсон бармокларини жониворларга ухшатган булса, контекстнинг айрим уринларида инсон хис-туйгулари, рухий кечинмаларини табиат ходисалари оркали тасвирлайди. Масалан: "...худди тошкин дарёдек купириб куйиларди","...тошдек котиб унга термулиб туришим", "...бу хол гуё тепада кора булут

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

булиб осилиб турганди ва нихоят, кутилмаганда момакадирокка айланди", "...у шунчалар тубанликка тушгандики, буни бир тошни уммон тубига тушиб кетиши билан киёслаш мумкин эди", "...тун каърида кургошиндек куйилган вужудим" кабилар.

Ушбу асарда кинетик, яъни хатти-харакатлар имо-ишорасини хам куплаб учратишимиз мумкин, масалан: "...ич-ичидан адойи-тамом булган бир одамнинг шалвираб деворга суяниб туриши", "...йигит уз огирлигини аранг кутарганча бир амаллаб деворга суяниб турар" каби. Келтирилган мисоллар новербал имо-ишоралар турига мансуб булиб,улар йигитнинг киморда ютказиб куйиб, тушкунликка тушиб колганлигини унинг гавда харакатлари оркали тасвирлаб берилади. Мимикавий имо-ишораларда инсон кайгуси, газаби, кувончи, яъни жамийки юз ифодаси оркали курсатиб берилади. Бу холатни куйдаги матнда кузатамиз: "Кузлари олазарак булиб аллакачон генерал утирган жойга караб турарди", бир сапчиб, очкузлик билан олдида турган пулларга чанг солди", "Кузларида худди калтакланган итнинг карашлари акс этар, лаблари эса титрарди", "Унинг куллари шошилганча "Тусатдан у менга угирилди, лекин бу юз, менга караб турган юз энди телбанамо ва гангиган одамнинг юзи эмасди, балки у газабдан ёнар, кузлар кахрга тула, лаблар аламдан титрарди"

Келтирилган парчада йигит кахр-газабда эканлигини унинг сузлари эмас, балки юзида содир булаётган узгаришлар намоён килмокда. Шунингдек, аёл образининг рухий узгаришларини куйдаги уринларда курамиз. "Бошим эгилган, уятдан кизарганча, зур иштиёк билан пичирлашаётган одамлар олдида худди башарасига пул иргитишган фохишадек титраб турардим", Аёл узидан шунчалик жирканиб кетганки, "юз" сузи урнига "башара"сузини куллаган ва узини фохишага ухшатган. Бу эса бизга аёлнинг кай даражада уялганини яккол курсатиб турибди. Аёл хаётида булиб утган 24 соат хакида гапириб берганида, у хикояси сунгида "хотиралар огушида киз боладек ийманиб, уз холидан хижолат чекади. ХУЛОСА

^ар кандай асар структурасида бадиий психологизм етакчи компонент саналади ва образ рухий холатини очиб бериш мухим хисобланади. С.Цвайгнинг "Аёл хаётидан йигирма турт соат" асари гувохи булганимиздек, инсон рухий холатини талкин этишда кинетик ва мимикавий имо-ишоралардан уринли фойдаланган булиб, биз бу назарий муаммонинг айрим жихатларига тухталдик холос. Имо-ишоралар хох мимикавий,хох кинетик булсин,у асар сюжетини бойитишга катта хисса кушиб, у ёки бу персонажнинг портретига, рухий кечинмалар тасвирига мухим чизги була олади.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

REFERENCES

1. Alij onovna A. G. THE IMAGE OF THE NARRATOR IN ZWEIG'S NOVEL" STREET IN THE MOONLIGHT" //Confrencea. - 2022. - T. 3. - №. 3. - C. 116-118.

2. Alijonovna A. G. INTERPRETATION OF THE IMAGE OF WOMEN IN S. ZWEIG'S SHORT STORIES" THE LETTER OF AN UNKNOWN WOMAN" AND" 24 HOURS OF A WOMAN'S LIFE" //American Journal of Interdisciplinary Research and Development. -2022. - T. 3. - C. 39-46.

3. Alijonovna A. G. DISTINCTIVE FEATURES OF STORIES BY STEFAN ZWEIG //American Journal of Interdisciplinary Research and Development. - 2022. - T. 2. - C. 8894.

4. Alijonovna A. G. PECULIARITIES OF STEFAN ZWEIG'S WORKS //Confrencea. - 2022. - T. 3. - №. 3. - C. 91-94.

5. Alijonovna A. G. DISTINCTIVE FEATURES OF STORIES BY STEFAN ZWEIG //American Journal of Interdisciplinary Research and Development. - 2022. - T. 2. - C. 8894.

6. Alijonovna A. G. DISTINCTIVE FEATURES OF STORIES BY STEFAN ZWEIG //American Journal of Interdisciplinary Research and Development. - 2022. - T. 2. - C. 8894.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.