Научная статья на тему 'СТАОВЛЕНИЕ ОРГАНОВ УПРАВЛЕНИЯ ТАДЖИКСКОЙ СОВЕТСКОЙ СОЦИАЛИСТИЧЕСКОЙ РЕСПУБЛИКИ'

СТАОВЛЕНИЕ ОРГАНОВ УПРАВЛЕНИЯ ТАДЖИКСКОЙ СОВЕТСКОЙ СОЦИАЛИСТИЧЕСКОЙ РЕСПУБЛИКИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
64
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ОРГАНЫ УПРАВЛЕНИЯ / УПРАВЛЕНИЯ ПРАВООХРАНИТЕЛЬНЫХ ОРГАНОВ / ФОРМИРОВАНИЯ / ГОСУДАРСТВЕННОЕ УПРАВЛЕНИЯ / ГОСУДАРСТВЕННАЯ СЛУЖБА / СОВЕТСКАЯ ВЛАСТЬ / РЕВОЛЮЦИОННЫЙ КОМИТЕТ / КОМИССАРИАТЫ / ПРАВИТЕЛЬСТВО

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Ализода Бахриддини Пирмухаммад

В статье рассматриваются становления органов управления Таджикской Советской Социалистической республики. Автор подчеркивает, что новые формы государственного управления в Таджикской Автономной Советской Социалистической Республики формировались в момент создания Таджикской АССР, а в северных районах Таджикистана и в Бадахшане, которое с 1918 года входили в состав Туркестанской АССР новые органы управления были соданы в начальном этапе Советской власти. А в Бухаре, которое входили центральные и южные районы нынешного Таджикистана новые формы государственного управления были созданы в отябре 1920 года в результате образования Бухарской Народной Социалистической Республики. В постреволюционный период на территории Центральной Азии государственное управления и государственная служба формировалось на основе Советского метода государственного управления. Вместе с тем автор подчеркивает, что в Восточной Бухаре в этот период продолжалось гражданская война и вся государственная власть принадлежал Черезвычайной диктарской коммисии(ЧДК). После создания самостоятельной союзной Таджикской ССР в октябре 1929 года были формированы и реорганизованы, в основном, все органы государственного управления, которые с некоторыми изменениями существовали до приобретения независимости Таджикистана.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

EVOLUTION OF THE ESTABLISHMENT IN THE TAJIK SOVIET SOCIALIST REPUBLIC

The article deals with the history of the emergence, formation of public administration and civil service in the initial stage of Soviet authority in Tajikistan, it is emphasized that the state administration and civil service of this period have their own peculiarities. The author emphasizes that as a result of the aggressive campaigns of Tsarist Russia and the formation of the Turkestan Territory in Central Asia, the new forms of public administration were established in the northern regions of Tajikistan and in Badakhshan which were preserved until 1917. In Bukhara Emirate, which included the central and southern regions of present-day Tajikistan, the old feudal orders continued until the fall of the regime in September 1920. In the post-revolutionary period in Central Asia, public administration and civil service were formed on the basis of the Soviet method of public administration. At the same time, the author emphasizes that in the Eastern Bukhara during this period the civil war was still going on and all state power belonged to the Extraordinary Dictatorial Commission (CHDK). After the national-territorial division of Central Asia in October 1924, new administrative bodies of the Tajik ASSR were established. In October 1929, after the formation of allied Tajik SSR, basically all the main government bodies were established and reorganized, which have existed with some changes up to the acquisition of Tajikistan's independence in 1991.

Текст научной работы на тему «СТАОВЛЕНИЕ ОРГАНОВ УПРАВЛЕНИЯ ТАДЖИКСКОЙ СОВЕТСКОЙ СОЦИАЛИСТИЧЕСКОЙ РЕСПУБЛИКИ»

Ключевые слова: Центральная Азия, Бухарский эмират, положение женщин, рабовладельческий порядок, личные права и свобода, жизнь женщин, женщины- ремесленницы, ограничение прав женщин.

A GLANCE AT WOMEN'S POSITION IN BUKHARA EMIRATE AT THE END OF THE XIX AND AT THE BEGINNING OF THE XX CENTURIES

This article is devoted to the problem of the status of women in Bukhara emirate at the end of the XIX and at the beginning of the XX centuries.

In the article, the author based on the study of sources, in particular, on works of SadriddinAini, B. Gafurov's well as of contemporary authors, analyzes the situation in the Central Asia and gives information about the lives of women.

During the study period, the position of women in Central Asia was very difficult, because during this period slaves were freely traded and there were even slave sales centers in the cities of Bukhara, Samarkand, Tashkent, Karakul and Karshi.

The author of the article emphasizes that the women of this period did not have any rights and freedom.

Separate institutions on the example of marriage, family, inheritance and etc. were determined on the basis of a holybook of the religion ofIslam - the Koran.

Keywords: Central Asia, Bukhara emirate, the status of women, slaveholding, personal rights and freedom, women's lives, women- artisans, restriction of the rights of women.

Сведения об авторе:

Зарипова Гулчехра Саидмухамадовна - ассистент кафедры коммерции и права Института экономики и торговли Таджикского государственного университета коммерции. E-mail: gulchekgra-zaripova@mail.ru

About the author:

Zaripova Gulchehra Saidmukhamadovna - anassistant of the Department of Commerce and Law of the Institute of Economy and Trade of Tajik State University of Commerce. Email: gulchekgra-zaripova@mail. ru.

УДК (352/354 (573.3)

ТАШАККУЛИ МАКОМОТИ ИДОРАКУНИИ ЧУМ^УРИИ ШУРАВИИ СОТСИАЛИСТИИ ТОЧДКИСТОН

Ализода Б. П.

Донишкадаи идоракунии давлатии назди Президенты Цумщурж Тоцикистон

Макомоти идоракунии давлатй дар хама давру замон, хусусан дар раванди бунёди давлати демократию хукукбунёд дар таъмини тартиботу амнияти чомеа, адолаги судй, хифзи хукуку озодихои инсон ва шахрванд ва тахкиму рушди устувори давлату давлатдории хар миллат накши мухим доранд. Аз ин хотир, мавриди баррасй карор додани таърихи ташаккул ва рушди макомоти идоракунй дар Точикистон яке аз масъалахои актуалии таърихнигории имрузаи кишвар мебошад.

Дар замони истиклол низоми мустакили идоракунй дар Точикистон ба вучуд омада, рушд намуд ва макомоти нав бо вазифахо ва салохиятхои мушаххас таъсис ёфта, низоми идоракунии давлатии кишвар такмил дода шуд.

Бояд кайд намуд, ки дар низоми идоракунии давлатии Чумхурии Точикистон накши макомоти хифзи хукук- макомоти судй (Суди конститутсионй, Суди Олй, Судхои иктисодй ва дигар зинахои макомоти судй), Вазорати адлия, Прокуратураи чумхурй, милитсия, макомоти амният, Агентии назорати давлатии молиявй ва мубориза бо коррупсия, САХШ (сабти асноди холати шахрвандй), адвокатура ва нотариат хеле мухим арзёби мегардад.

Дар айни замон бояд кайд кард, ки дар низоми макомоти хифзи хукук накши макомоти судй, адлия, прокуратура, милитсия, амният ва гайра бештар буда, макомоти САХШ, адвокатура ва нотариат ба фаъолияти самарабахши онхо мусоидат мекунанд. Хамчунин, тибки конунгузории

Чумхурии To^mcroH «мaк;oмaги aндoз» Ba хaдaмoти гумрук бa мaкoмoти хифзи хукук тaaлyк дopaнд[6,c.12].

Taвpе мaълyм мегapдaд, мaкoмoти хифзи хукук coхтopxoи мyхтaлифи мaкoмoти дaвлaтиpo дap бap мегиpaд, ки дap дoиpaи як мaкoлa oмyзиши чaнбaxoи мухими фaъoлияти OHxo Faйpиимкoн acг. Aз ин хoтиp, дap ин мaкoлa тaъpихи тaшaккyл Ba рушди бaъзе мaкoмoти хифзи хукук, ки xaнyз дap OFOЗи тaшкили Xyкyмaти Шypaвй бa вучуд oмaдa бyдaнд, мaвpиди бappacй кapop гиpифтa, oид бa мaкoмoти дигари хифзи хукук, ки тaнxo дap зaмoни иcтикшoл тaшaккyл ëфтa, бa низoми мaкoмoти хифзи хукуки To^mcroH вopид гapдидaнд, мaълyмoти умумй дoдa мешaвaд.

Дap кишвapaмoн вoбacгa бa дaвpaxoи aшoxидaи тaшaккyл Ba инкишoфи низoми мaкoмoти хифзи хукук тax,кикoти apзишмaнде гз тapaфи Вгзири гар^и дoхилии Чумхурии To^^ctoh A.A.K^axxopoB бa aнчoм pacoнидa шyдaacг, ки мyтaacифoнa тo имруз чoп нaгapдидaacт[4]. Дap бapoбapи ин oид бa тaшaккyл Ba фaъoлияти мaкoмoти кopxoи дoхилии Чумхурии To^^ctoh дap ocopи пypмyxтaвoи oлимoни вapзидa Рoзикзoдa A.Ш. [9]. Ba Нaзapoв Н.4. [7]. мaвpиди тaxкикy бappacии xaмaчoнибa rçapop гиpифтaacт. Aммo ocopе, ки oид бa тaъpихи тaшaккyл Ba рушди мaкoмoти хифзи хукуки To^^ctoh aз OFOЗи xyкyмaти Шypaвй тo имpyзpo бa тaвpи умумй фapo гиpaд, вучуд нaдopaд.

Maк;oмaги хифзи хукук дap Toчикиcтoни тoинк;илoбй. ^^мияти cyдй дap Aмopaти Бyхopo Ba Хoнигapии Кук^нл, ки худуди имpyзaи To^^ctoh бa xaйaти OHxo дoхил мешуд, nac aз capвapи дaвлaгxoи мycyлмoнй, rçœHxo Ba pa^xo дap мa-x,aлx,o хдмчунин aз тapaфи ^ушбегй Ba мaнcaбдopoни мaъмypияти мaxaл-лй- дap Braomxo (бе^тарш^) «aдoлaти cyдй» бa aмaл бapoвapдa мешуд. Хдмчунин дap Braomxo xoкимoн ë бекxo дap aмлoкдopиxo aмлoкдopxo aдoлaти cyдиpo бa aмaл мебapoвapдaнд, ки nac aз зaбткopиxoи Pocc™ дap нoxияxoи шимoлии Toчикиcтoн бapxaм дoдa шyдaнд.

nac aз иcтилoи Оcиëи Мapкaзй aз тapaфи Империяи Рoccия Ba дap coли 1867 тaшкилëбии Генеpaл-гyбеpнaтopии Typкиcтoн, coли 1876 Хoнигapии ^укднд бapxaм дoдa шуд Ba Бyхopoю Хивa бa тобеияти (вaccaли) Рoccия тaбдил ëфтaнд.

Дap Генеpaл-гyбеpнaтopии Typкиcтoн, ки нoxияxoи шимoлии Toчикикиcтoн Ba Бaдaхшoн бa хaйaти oh дoхил мешyдaнд, дap бapoбapи cy^^ мaxaллй, cy^^ пoдшoxй тaшкил шуд^ aмaл мекapдaнд. «Хycycияти тaшкили cy#xo дap ин дaвpa aз oh ибopaт буд, ки мyaccиcaxoи cyдй-мaъмypии кишвapи Typкиcтoн Ha бa вaзopaти aдлия, бaлки бa тoбеияти вaзopaти xapбй дoхил мешyдaнд» [4,c.22].

Дap acocи «Низoмнoмa дap бopaи идopaкyнии кишвapи TypracroH» шли 1886 якчaнд тaFЙиpaгx,o бa низoми cyдй вopид кapдa шуд. Дap xap як уезд cy^^ cynxoBap ^^OBbre cyды) Ba cy^^ B^omïï тaшкил кapдa шyдaнд. Хдмин тaвp, тo Инк;илoби Октябр дap Toчикиcтoни Шимoлй 2 низoми cyдй aмaл мекapдaнд:

а). низoми cy^^ умумиимперй, ки cy^^ cy.лxoфapй Ba B^omrcpo низ дap бap мегирифт.

б) низoми cyдй бapoи axoлии мaxaллй- cy^^ ^эй Ba aнчyмaни cy#xo.

To бapпo нaмyдaни xyкyмaти Шypaвй дap Toчикиcтoн ду низoми cyдй: феoдaлй, ки дap acocи шapиaти иcлoм aмaл мекapд Ba дунявй, к ибo тaъcиpи низoми хукукии Рoccия тaшaккyл ëфт, вучуд дoштaнд.

Taxaввyли мaк;oмoти хифзи хукук дap OFOЗи Xyкyмaти Шypaвй. Дap бapoбapи бapпo нaмyдaни Xyкyмaти шypaвй дap Toчикиcтoни Шимoлй тo мoxи июли шли 1918 дap Хyчaнд Ba Уpaгеппa(Иcтapaвшaн) тaмoми мyaccиcaxoи cyдии пешита бapxaм дoдa шyдaнд. <^a чoи cyди cy.лxoфapинии бapx,aмдoдaшyдaи Уpaгеппa cyди х^кии мaxaллй тaъcиc шyдa, мaшвapaтчиëни cyдй интихoб кapдa шyдaнд Ba OHxopo шyъбaи 8длияи вилoяти Сaмapк;aнд тacдик; гард» [3,c.169].

Бaъд aз тaшкили Xyкyмaти шypaвй 5 мapти coли 1918 бa Шypoxo дap бopaи тaшкили тpибyнaлxoи инк;илoбй cyпopиш дoдa шуд Ba 13 мapти xaмoн coл Tpибyнaли инкилoбии уезди Xyчaнд тaъcиc дoдa шуд. Tpибyнaлxoи инккишэбй дap acocи «Низoмнoмa дap бopaи тpибyнaлxoи инкдлoбй», ки КИМ-и TypmcTOH мoxи февpaли coли 1920 тacдик; кapдa буд, фaъoлият мекapдaнд.

Mox^ июни coли 1918 Шypoи Koмиccapиaти XanH^ Чумхурии Typ-киcтoн дap нaзди Koмиccapиaти aдлия Koмиccия oид бa тaшкили cy^^ Шypaвй тaъcиc дoд Ba 16 нoябpи coли 1918 KHM-и ЧМШС Typкиcтoн Лoиxaи дacгyp дap бopaи тaшкил Ba фaъoлияти cy^^ xan^-po тacдик

кард. Дар ашш ин хуччати мухим: cy^^ махаллии халкй, cy^^ шyрoи махаллии халкй, cy^^ хавзавй ва cyди каcатcиoнии Тyркиcтoн ташкил карда шуданд ва 30 нoябри coли 1918 KMM Умyмиигтифoкй «Hизoмнoма дар бoраи cyди халкии ягона» -рo таодик кард.

Яке аз хycycиятx,oи ин давра дар oн ает, ки дар ашш Hизoмнoмаи мазкур Шyрoи Koмиccарoни халкии Тyркиcтoн 17 июни шли 1919 6o карoри худ cy^^ кoзирo бархам дoд

Х,амин тавр, тo гyзарoнидани иcлoxoти cyдй дар coли 1923 дар Кишвари Туркиатон 3 намуди трибyналxoи инкигобй, вилoятй, харбй ва рoxи oxан амал мекарданд. Fайр аз ин Трибунали Олй дар назди KMM-и Тyркиcтoн амал мекард.

Ташкили макoмoти прoкyратyра. 16 нoябри coли 1918 KHM-и Тyркиcтoн декрет дар бoраи иcлoxaги куллии низoми cyдирo нашр кард, аммo дар Aмoрати Бyхoрo чунин макoмaг вучуд надoшт.

Дар oхири coли 1921, ryë барoи бархам задании бocмачигарй ва тах-кими X,oкимияти Шуравй хукумати ЧХШБ ба Бyхoрoи Шаркй oтряди калoни милитсияи Бyхoрo ва гурухи кoрмандoни маcъyлрo 6o рoxбарии раиcи KMM Умyмибyхoрoй У.Пyлoдхoчаев ва мyoвини назири харбй Arä Ризo мефириетад. Orao 6o вазири coбики харбии Туркия Aнварпoшo рoбита пайдo карда, 6o рoxи cyикаcд кушиш намуданд, ки Гарнизoни Дyшанберo беярoк гардoнанд ва шхиби ярoкy аалихаи зиëд шуда xoкимияти Шyравирo бархам диханд.

Вoбаcга ба вазъи cиëcии Бyхoрoи Шаркй, ки нoxияxoи Тoчикиcгoни Mарказй ва Чанубй ба хайати oн дoхил мешуданд, 22 январи coли 1922 ^ми^иян фавкyлoдаи диктатoрй (KФД) дар хайати Раиc, мyoвини Раиc, кйтиби мааъул ва 4 аъзoи кoмиccия барoи идoракyнии Бyхoрoи Шаркй ташкил шуд. KФД cалoxияIx,oи ваcеъ, аз чумла хукуки Суди oлирo дoшт. ^мигс^и диктатoрй хукуки нашри декретxoю cyпoришxoи марбут ба бекoр кардан, бoз дoштан ë тагйир дoдани Koнcгигyтcияи ЧХШ Бyхoрo хамчун кoнyнxoе, ки KИM-и Бyхoрo кабул карда буд, дoшт». Koмиccияи фавкyллoдаи диктатoрй хар манcабдoри давлатирo 6o cалoxдиди худ аз вазифа cабyкдyш мекард. Парвандаxoи чинoирo аз cyдxo гирифта барoи мyxoкима ба шуъбаи муваккатии трибунали харбй меcyпoрид[4,c.49]. Яъне, хамаи кoрxo марбут ба идoракyнй 6o зури анчoм дoда мешуд.

Moxи oктябри coли 1924 cyди минтакавй (хавзавй)-и Бyхoрoи Шаркй 6o штати 13 нафар ва прoкyратyраи Бyхoрoи Шаркй 6o штати 4 нафар такте дoда шуданд, ки аввалин прoкyрoри давлатии хавзавии Бyхoрoи Шаркй Axмадчoн Юлдoшев буд ва дар ин вазифа то мoxи феврали шли 1925 фа^лият кардааcт[4,c.49]. Ин шхтори низoми cyдй дар нoxияxoи Mарказй ва Чанубии Тoчикиcгoн тo такcимoти миллй- марзй дар Оcиëи M^rn давoм кард.

Ташкили макoмoти KXKД. ^^мияти пoлиcй дар Aмoрати Бyхoрo дар ихтиëри миршаб (xoкими шаб) карoр дoшт, ки y нафакат ба пoлиcи шахр, балки ба хамаи миршабxoи шаxрxoи Aмoрат рoxбарй мекард. Hизoми пoлиcй дар махала (дар бекигариxo, амлoкдoриxo, арбoбxo) амалан 6o низoми макoмoти марказй як буданд. ^иcмx,oи мухими даcггoxи марказй дар Тyркиcгoни мycтамликавй жандармерия ва пocбoнoни аcпcавoр-пoлиcxo дар шаxрxoи уездй буданд. Дар oянда паc аз инкишэб дар аcocи декрети Шyрoи Koмиccарoни халк аз 20 шябри coли 1917 дар бoраи ташкили милитсия дар хамаи нoxияxoи Тoчикиcгoни Шимoлй кoрмандoни пoлиc oзoд гардида, милитcияи прoлетарй-ташкил шуд, ки ба Шyрoи вoлocгxo итoат мекард. [3,c.170].

Вoкеан, «Hизoмнoма дар бoраи милитсияи шргару деxкoн аз 10-июни шли 1920» мoxиятан аcocи хукукии ташаккули макoмoти милитcия дар хамаи Чyмxyриxoи Шуравй, ки coшxoи -19171921 ба вучуд oмаданд, гардид.

Х,амин тавр, тo такcимoти миллй марзии Оcиëи Mарказй дар ин cарзамин макoмoти хифзи хукук, аз чумла макoмoти милитcия ташаккул ëфта амал мекард.

Барoбари гyзарoнидани такcимoти миллй-марзй ва ташкилëбии 4M^C Тoчикиcгoн (1924) барoи ташкили coхтoри мyтoбики ма^мсти хифзи хукук зарурат ва шарoити мycoид фарoxам oмад.

Hизoми ма^мйте хифзи хукуки 4M^C Тoчикиcгoн дар аcocи тачрибаи андухтаи бyнëди давлати Шyравй татбик мегардид. Дар ин cамг тo гyзарoнидани такcимoти миллй-марзй дар 4M^C Тyркиcтoн ва ЧХШС Бyхoрo oид ба ташкил ва фа^лияти макoмoти хифзи хукук тачриба ва заминаи муайяне ба вучуд oмада буд. Барoи рoxбарй ба coxаxoи ашoxидаи идoракyнии давлатй кoмиccариатx,oи халкии ЧMШС Тoчикиcтoн 6o cардoрии кoмиccарoни халкй ташкил карда шудаанд, ки oнx,oрo Kyмитаи инкилoбй ба вазифа таъин ва oзoд мекард. «Тибки coхтoри даcггoxи

ЧМШС Точикистон» 6o кдрори Kyмитaи инкилобй чунин мaк;oмoти идopaкyнии дaвлaтй: Koмиccapиaти х^кии кopxoи дохилй (KХKД) 6o paëcaixa Ba шyъбaxoи (мaъмypй, милитсия, ковтукови чинш, хoчaгии кoммyнaлй), Koмиccapиaти х^кии aдлия, Пpoкypaтypaи дaвлaтй 6o cyдxoи х^кию мaк;oмoти пpoкypaтypa дap мaxaлшxo Ba coхтopxoи дигapи дaвлaтй тaшкил кapдa шyдaнд[10,c.218].

Дap шл^ои мypaккaби чaнги шaxpвaндй дap OFOЗи Хyкyмaти Шypaвй нaздики 2 миллион aъзoи бpигaдaи мycoидaт 6a милитсия, гypyxи мycoидaт 6a бaтaшoнxoи киpкyнaндa, гypyxxoи xифзи тapтибaги чaмъиятй 6a милитсия фaъoлoнa дap тaшкили rapxo оид 6a тapтибaги чaмъиятй, мyaйянcoзии дyшмaнoнy дизеpтиpxo Ba мyбopизa 6o чинояткорй кyмaк меpacoнидaнд[7,c.61].

Koмиccapитaxoи х^кии дap нaвбaти aввaш тaъcиcëфтa бояд тaъчилaн 6a тaшкили дacтгoxи дaвлaтй Ba мyбopизa 6o бocмaчигapй (KXKft Пpoкypaтypa, Рaëcaти Acocии Сиëcй) Ba Faйpa OFOз мекapдaнд.

Бо мaк;caди демoкpaтикyнoнии мaк;oмoти cyдии ЧХШ Бухоро «Низoмнoмa дap бopaи бyнëди ЧХШБ, ки KИM-и Умумибухорой 5 янвapи coли 1924 кдбул кapдa буд, axaмияти кaлoн дошт. Низoмнoмa мyxoкимaи кoллегиaшии пapвaндaxopo дap х^кии кози^о 6o иштироки

мушовирони х^кй дap нaзap дошт, ки иштироки муагакими oммaи хм^ро дap paфти aдoлaти cyдй тaъмин мегард. Низoмнoмa чунин низоми cyдиpo мyк;appap кapдa буд:

1) cyди х8л;й Ba cyди кози^о дap шaxpxo, тyмaнxo Ba кент^о. Ин cy#x,o 6a cифaти cyдxoи инcтaнcияи якум aмaл мекapдaнд.

2) cyди xaKsaB^ ки cyди инcтaнcияи кacaтcиoнй ниcбaт 6a cyдxoи ;озй Ba инcтaтcияи якум xиcoб мешуд.

Бapoи xaшли вaзифaxoи мухими cиëcй Ba мyбopизa 6o кyввaxoи aкcyл-инк;илoб дap Бухорои Шярк;й мoxи октябри шли 1924 Суди xaвзaвии Бухорои Шяркй тaшкил кapдa шуд, ки мacъaшaxoи чиноиро мyxoкимa ме-кapд, aз ин хотир фaк;aт як шyъбa-шyъбaи чиной Ba 13 штат дошт. Дap нaзди cyди xaвзaвии Бухорои Шярк;й пpoкypaтypa тaшкил шуд, ки xaмaи вилоят^оро нaзopaт мекapд. As чyмлa cyди xaвзaвй 6o мycoидaти три-бун^и ин;илобй чинояткоронро xyкми кдтл медoдaнд. Бa Faйp aз cyди xaвзaвй то дaвpaи тaк;cимaг дap Бухорои Шяркй 25 к;озй низ aмaл мекapдaнд.

X,aмчyнин, дap xaмин дaвpa 7 ноябри coли 1924 дap бopaи тaшкили Koмиccapиaти х^кии aдлияи ЧМШС Toчикиcтoн ;apop кдбул кapдa шуд, ки xaмaи caHa^o® xy;y;^ 6a KKM-и Шypoxo Ba Шурои Koмиccapoни х^кии ЧМШС Точикистон пешниxoдшyдapo мaвpиди бappacй ;apop дод^ дap якчоягй бо Шурои Koмиccapoни Х^кии чyмxypй дap нaшpи ;oHyHxo Ba фapмoишx,oи xyкyмaт иштирок мегард. Koмиccapиaти х^кй мyaccиcaxoи cyдй Ba мaк;oмoти тaфтишoтpo тaшкил мекapд, 6a фaъoлияти коллегияи xимoятгapoн (aABoraixo), кoмиccияxoи зaмин Ba xaкaмй, cyдxoи третейй, мaxкaмaxoи (кaмеpaxoи) оштй нaзopaт мегард[5,а72].

Koмиccapиaти х^кии aдлия aз 22 дегабри coли 1924 6a фaъoлият OFOЗ кapд Ba 12 февради coли 1925 мaкoмoтxoи он дap шaш вилoят-Дyшaнбе, Kyлoб, Fapм, ^ypFOнтеппa, Уpoтеппa, Пaнчaкент 6a фaъoлият OFOЗ кapдaнд.

Дap ин дaвpa бо кдрори Рaëcaти KKM-и Шypoxoи ЧШС Узбекистон aз 25 мapти шли 1925 дap ЧМШС Toчикиcтoн шyъбaи cyди Олии ЧШС Узбекистон тaшкил кapдa шyдa буд, ки aъзoи онро Kyмитaи ин;илобии ЧМШС Точикистон тaъин мекapд Ba он то 1 стибри coли 1926 дap xaйaти 9 нaфap дap Точикистон aмaш кapдa, дap ин мyддaт 110 пapвaндapo дидa бapoмaдaacт.

Х^мин тaвp дap coшxoи 1925-1926 дap xyдyди ЧМШС Toчикиcтoн мyaccиcaxoи cyдии: cy^^ хaлк;й, cyдxoи xaвзaвй Ba шyъбaи Toчик-иcтoни Суди Олии Узбекистон aмaл мекapдaнд.

Яке aз беaдoлaтиxoи мaкoмoти cyдии ЧМШС Toчикиcтoн то охири coли 1928 дap он буд, ки кoдекcxo бо зaбoни узбекй бyдaнд, xyкмнoмa Ba xaлнoмaxo 6o зaбoни узбекй бapoвapдa мешyдaнд.

Moxи декaбpи coли 1927 те^^и доимии cyди Acocии ЧМШС Точикистон оид 6a ВMK Бaдaхшoн тaъcиc дoдa мешaвaд, ки дорои 2 кaмеpaи cyди х^кй буд. Чунин низоми cyдй то coли 1929 дap Toчикиcтoн вучуд дошт. Суда,ои ;озй то coли 1927 фaъoлият мекapдaнд, вaзифaи cyдxoи cyлxoфapиpo ичро мекapдaнд.

15 октябри coли 1929 aнчyмaни фaвкyлoдaи Шypoxoи Toчикиcтoн дaъвaт кapдa шуд Ba 16 октябр он ;apop Ba эъломия дap бopaи тaшкили ЧЩС Toчикиcтoн кдбул гард. Хaмин тaвp, дap зaмoни Шypaвй мaк;oмaги cyдй тaшaккyл ëфтa рушд кapд.

Ташкили макомоти прокуратура. Заминаи ташкили прокуратураи ЧМШС Точикистон карори Кумитаи инкилобй аз 14 декабри соли 1924 «Дар бораи ташкили Комиссариати халкй ва Прокуратураи давлатии ЧМШС Точикистон мебошад.

Солдои 1926-1927 прокуратураи ЧМШС Точикистон мураккаб будани муносибати худро бо шуъбаи давлатии идоракунии сиёсй кайд кардааст: Кормандони ондо адамияти прокуратураро дарк намекарданд. Нишондоддои прокуратураро ичро намекарданд, судядои халкиро бе ичозати прокурор ба мадкама мекашиданд, баъзан вазифаи прокурорро ичро мекарданд (тафтиши парваандадои чиной ва гайра), ки ин аз номукамалии низоми дифзи дукуки он давра дарак медидад.

Адвокатура дануз моди октябри соли 1924 суди округи Бухоро ташкил карда шуд, ки дар назди он минбаъд коллегияи адвокатдо таъсис дода шуд. 29-уми сентябри соли 1926 КИМ ЧЩС Узбекистан Низомнома «Дар бораи сохтори судй» кабул намуд, ки дар асоси он 14 декабри соли 1927 КХ адлияи чумдурй «Низомнома дар бораи коллегияи димоячиён»-ро кабул намуд [2, с.41].

Х,амин тавр, дар Точикистон макомоти дифзи дукук тадричан дар муддати муайяни таърихй ташакул ёфта, дар замони истиклол дар дифзи манфиатдои умуммидавлатй димояи дукукдои инсон ва шадрвандон ва тадкими поядои давлатдории навини точикон накши мудим доранд.

АДАБИЁТ

1. Буриев И.Б. Таърихи давлат ва дукуки Точикистон. Кисми аввал. Васоити таълимй / И.Б. Буриев. -Душанбе: 2013. -265 с.

2. Искандеров З.Х,. Асосдои фаъолияти адвокатй. Васоити таълимй/Искандаров З.Х,. -Душанбе: «Эчод», 2005.- 134 с.

3. История таджикского народа Т.У. Новейшая история (1927-1941гг.), под ред. Р.М.Масова. -Душанбе: Дониш, 2004.-752с.

4. Кахаров А.А. Правоохранительная система Таджикской АССР (1924-1929 гг.): дис... канд. юрид. наук: 12.00.03 / А. А. Кахаров.- Душанбе, 1999.-167с.

5. Митюкова К. Д. Опыт государственного строительства Таджикской АССР (1924-1929). Монография / К.Д.Митюкова - Душанбе: Дониш,1988.-68 с.

6. Махмудов М., Худоёров Б. Макомоти дифзи дукуки Точикистон.-Душанбе. Монография/ ММадмудов, Б. Худоёров.- Душанбе: «Эр-граф». 2008.-206 с.

7. Назаров Носир. История таджикской милиции: этапы становления, развития и совершенствования. Монография / Н.Дж. Назаров. - Душанбе: «Ирфон», 2005.-251 с.

8. Радматуллоев А.Р. Таърихи халки точик (иборат аз ду китоб, китоби 2.). Китоби дарсй / А. Радматуллоев, ХСатторов, Н.Точов.- Душанбе: Дониш, 2008.- 202 с.

9. Розикзода А.Ш. Становление милиции Таджикистана. Монография. /А.Ш. Розикзода -Душанбе: «Ирфон», 2011.404 с.

10. Тахиров Ф. Т. История государства и права Таджикистана (1917-1929 гг.). Т.2, ч.1. Монография / Ф.Т. Тахиров. -Душанбе: «Амри илм», 2001. -240 с.

СТАОВЛЕНИЕ ОРГАНОВ УПРАВЛЕНИЯ ТАДЖИКСКОЙ СОВЕТСКОЙ СОЦИАЛИСТИЧЕСКОЙ РЕСПУБЛИКИ

В статье рассматриваются становления органов управления Таджикской Советской Социалистической республики.

Автор подчеркивает, что новые формы государственного управления в Таджикской Автономной Советской Социалистической Республики формировались в момент создания Таджикской АССР, а в северных районах Таджикистана и в Бадахшане, которое с 1918 года входили в состав Туркестанской АССР новые органы управления были соданы в начальном этапе Советской власти. А в Бухаре, которое входили центральные и южные районы нынешного Таджикистана новые формы государственного управления были созданы в отябре 1920 года в результате образования Бухарской Народной Социалистической Республики.

В постреволюционный период на территории Центральной Азии государственное управления и государственная служба формировалось на основе Советского метода государственного управления. Вместе с тем автор подчеркивает, что в Восточной Бухаре в этот период продолжалось гражданская война и вся государственная власть принадлежал Черезвычайной диктарской коммисии(ЧДК). После создания самостоятельной союзной Таджикской ССР в октябре 1929 года были формированы и реорганизованы, в основном, все органы государственного управления, которые с некоторыми изменениями существовали до приобретения независимости Таджикистана.

Ключевые слова: органы управления, управления правоохранительных органов, формирования, государственное управления, государственная служба, Советская власть, революционный комитет, комиссариаты, правительство,

EVOLUTION OF THE ESTABLISHMENT IN THE TAJIK SOVIET SOCIALIST REPUBLIC

The article deals with the history of the emergence, formation of public administration and civil service in the initial stage of Soviet authority in Tajikistan, it is emphasized that the state administration and civil service of this period have their own peculiarities.

The author emphasizes that as a result of the aggressive campaigns of Tsarist Russia and the formation of the Turkestan Territory in Central Asia, the new forms of public administration were established in the northern regions of Tajikistan and in Badakhshan which were preserved until 1917. In Bukhara Emirate, which included the central and southern regions of present-day Tajikistan, the old feudal orders continued until the fall of the regime in September 1920.

In the post-revolutionary period in Central Asia, public administration and civil service were formed on the basis of the Soviet method ofpublic administration. At the same time, the author emphasizes that in the Eastern Bukhara during this period the civil war was still going on and all state power belonged to the Extraordinary Dictatorial Commission (CHDK).

After the national-territorial division of Central Asia in October 1924, new administrative bodies of the Tajik ASSR were established. In October 1929, after the formation of allied Tajik SSR, basically all the main government bodies were established and reorganized, which have existed with some changes up to the acquisition of Tajikistan's independence in 1991.

Key words: Establishment, formation, public administration, civil service, government bodies, the Soviet government, the revolutionary committee, commissariats, the government.

Сведения об авторе:

Ализода Бахриддини Пирмухаммад - кандидат филологических наук, доцент, ведущий научный сотрудник НИИ государственного управления и государственной службы Института государственного управления при Президенте Республики Таджикистан. Адрес: Таджикистан, 734003, Душанбе, ул.СаидНосира, 33, тел: (+992 37) 228 91 51. Email b.p.alizoda63@mail.ru

About the author:

Alizoda Bahriddini Pirmuhammad - PhD in Philology, Main Specialist of the Research Institute of public Administration and public service affairs of the Institute of public Administration under the President of the Republic of Tajikistan. Adress: 33, str. Said Nosir, Dushanbe, 734003, Tajikistan, тел: (+992 37)228 9151. E-mailb.p.alizoda63@mail.ru

УДК: 930(575.3)(510)

НОВЫЕ ГОРИЗОНТЫ СТРАТЕГИЧЕСКОГО СОТРУНИЧЕСТВА РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН И КИТАЙСКОЙ НАРОДНОЙ РЕСПУБЛИКИ

Мирзоев Н.М., Мирзоев Х. Т.

Таджикский национальный университет

Узы таджикского и китайского дружбы имеют давнюю историю, испокон веков развиваются торгово-экономические и научно-культурные связи двух народов.

В период государственной независимости Таджикистана связи Таджикистана и Китая приобрели новое содержание, успешно развиваются многосторонние сотрудничества. В 28-летний период суверенитета Таджикистана связи двух соседних стран достигли высокого уровня стратегического партнерства, дали положительные результаты. Наше многостороннее сотрудничество охватывает почти все отрасли. Китай по выделению инвестиции и долгосрочных кредитов на льготных основах в экономику Таджикистана занимает ведущее место.

Дипломатические отношения Республики Таджикистан и Китайской Народной Республики были установлены 4 января 1992 года. 13 марта 1992 года открылось посольство КНР в городе Душанбе.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.