Научная статья на тему 'ФОРМИРОВАНИЕ И ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ СОВЕТА НАРОДНЫХ КОМИССАРОВ И ОРГАНОВ УПРАВЛЕНИЯ ТАДЖИКСКОЙ АВТОНОМНОЙ СОВЕТСКОЙ СОЦИАЛИСТИЧЕСКОЙ РЕСПУБЛИКИ'

ФОРМИРОВАНИЕ И ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ СОВЕТА НАРОДНЫХ КОМИССАРОВ И ОРГАНОВ УПРАВЛЕНИЯ ТАДЖИКСКОЙ АВТОНОМНОЙ СОВЕТСКОЙ СОЦИАЛИСТИЧЕСКОЙ РЕСПУБЛИКИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
120
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СОВЕТЫ / СТАНОВЛЕНИЕ / РЕВКОМ / НАРКОМАТЫ / ГОСУДАРСТВЕННОЕ УПРАВЛЕНИЕ / СОВЕТ НАРОДНЫХ КОМИССАРОВ / ОРГАНЫ УПРАВЛЕНИЯ / ПРАВИТЕЛЬСТВО / ИСПОЛНИТЕЛЬНЫЕ ОРГАНЫ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Ализода Бахриддини Пирмухаммад

В статье рассматриваются вопросы становления и развития Совета народных комиссаров Таджикской Автономной Советской Социалистической Республики и органов управления Таджикской АССР. Автор подчеркивает, что новые формы государственного управления формировались в результате национално-государственного размеживания в Средней Азии и создании Таджикской АССР, которая была создана Ревкомом как временный высший черезвычайный орган государственной власти республики. В декабре 1926 года на первом Учредительном съезде Таджикской АССР были организованы Центральный Испольнительный Комитет(ЦИК) Советов и Совет Народных Комисаров (СНК)-Правительство и органы государственного управления Таджикской АССР. Автор подчеркивает, что в дальнейшем после создания отдельной Таджикской союзной республики в составе СССР в системе государственного управления республики особенно в системе исполнительных органов государственной власти произошли существенные изменения и органы управления - наркоматы были приведены в соответствие с требованиями союзной республики. В статье отмечается, что система государственного управления и органы управления республики совершенствовались, и в результате эффективной деятельности всех ветвей власти и особенно исполнительных органов государственной власти Таджикская ССР достигла больших успехов во всех сферах общественной жизни в 30-е годы ХХ века.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FORMATION AND ACTIVITIES OF THE COUNCIL OF PEOPLE'S COMMISSARS AND GOVERNING BODIES OF THE TAJIK AUTONOMOUS SOVIET SOCIALIST REPUBLIC

The article deals with the formation and development of the Council of People's Commissars of the Tajik Autonomous Soviet Socialist Republic and the governing bodies of the Tajik ASSR. The author emphasizes that new forms of government were formed as a result of national-state demarcation in Central Asia and tells about the creation of the Tajik Autonomous Soviet Socialist Republic, which was created by the Revolutionary Committee as a temporary supreme emergency body of state power of the republic. In December 1926, at the first Constituent Congress of the Tajik Autonomous Soviet Socialist Republic, the Central Executive Committee (CEC) of the Soviets and the Council of People's Commissars (SNK) -Government and government bodies of the Tajik Autonomous Soviet Socialist Republic were organized. The author emphasizes that after the creation of a separate Tajik Union Republic within the USSR, significant changes took place in the system of state administration of the republic, especially in the system of executive bodies of state power, and the governing bodies - the people's commissariats were brought into line with the requirements of the union republic. The article notes that the system of government and the governing bodies of the republic has been improved, and as a result of the effective activity of all branches of government and especially the executive bodies of government, the Tajik SSR achieved great success in all areas in the 30s of the last century.

Текст научной работы на тему «ФОРМИРОВАНИЕ И ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ СОВЕТА НАРОДНЫХ КОМИССАРОВ И ОРГАНОВ УПРАВЛЕНИЯ ТАДЖИКСКОЙ АВТОНОМНОЙ СОВЕТСКОЙ СОЦИАЛИСТИЧЕСКОЙ РЕСПУБЛИКИ»

Kadirzade Hushbakht Safar - Tajik National University graduate student of the department of the history of the Tajik people of the Faculty of History. Address: 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki avenue 17. Telephone: (+992) 907648464

удк (352/354 (573.3) ташаккул ва фаъолияти шурои комиссарони

хащй ва мацомоти идоракунии ^ум^урии мухтори шуравии сотсиалистии точикистон

Ализода Б.П.

Академиям идоракунии давлатии назди Президенты Цумщурии Тацикистан

Макомоги идоракунии давлатй дар хама давру замон дар таъмини тартиботу амнияти чомеа ва тахкиму рушди устувори иктисодй, ичтимой ва фархангии давлату давлатдории хар миллат накши мухим доранд. Аз ин хотир, мавриди баррасй карор додани таърихи ташаккул ва тахаавули макомоти идоракунй дар Чумхурии Мухтори Шуравии Сaгсиалисгии (ЧМШС) Точикистон яке аз масъалахои мухими илми таърихнигории муосири кишвар мебошад.

26 ноябр дар шахри Тошкент Кумитаи инкилобии ЧМШС Точикистон - авалин хукумати Точикистони Шуравй таъсис дода шуд. [1,375]. Кумитаи инкилобии Чумхурии Мухтори Шуравии Сaгсиалисгии (ЧМШС) Точикистон хамчун макоми фавкулоддаи хокимияти давлатй муддати тулонй арзи вучуд накарда бошад хам, барои халли вазифахои асосие, ки тайи солхои душвори 1924 - 1926 дар назди Точикистони навтаъсис гузошта шуда буданд, накши мухим бозид. Хамзамон 6 ноябри соли 1924 Бюрои Осиёминагии КМ ВКП(Б) макоми муваккатии рохбарии хизбии чумхурй-бюрои ташкилии ХК(б) Узбекистан дар ЧМШС Точикисгaнро таъсис дода шуда буд[1,376], ки то соли 1929 амал мекард. Аммо баъди бехтар шудани ваъи сиёсй дар чумхурии навтаъсиси Точикистони Шуравй бояд аз шакли идоракунии фавкулода ба низоми идоракунии давлатии осоишта мегузашт.

Бо ин максад, дар мохи октябри соли 1925 Кумитаи инкилобй карор кард, ки интихобог дар Шурохои махаллй ва вакилон ба нахусгин Анчумани муассисони Шурои ЧМШС Точикистон гузаронида шавад[8,6].

Нахусгин Анчумани 1 (муассисони) Шурохо таъсиси Чумхурии Мухтори Шуравии Согсиалисгии Точикисгонро ба расмияг дароварда, ба давраи нави таърихи халки точик - давраи сохтмони осоиштаи сaгсиалистй замина гузошт.

Баргузории Анчумани 1 (муассисони) Шурохо ва гузариш ба хокимияти Шурохо барои ташкили нахусгин макоми интихобии марказии хокимияг дар худуди чумхурй - Кумитаи ичроияи марказии (КИМ) ЧМШС Точикистон асос гузошт. Гузариш аз низоми фавкулодаи идоракунй-Кумигаи инкилобй ба Кумитаи ичроияи марказии Шурохо ва ташкили Шурохо дар махалхо ба ошзи сохтмони васеи идоракунии номояндагии Шуравй дар Точикистон замина гузошта, макомоти Хокимияти Шуравиро ба оммаи халк наздик гардонид ва барои гузараштан ба фаъолияги хамарузаи накшавии макомоти идоракунии давлатй ва хизбй оид ба сохтмони икгисодию фархангии чомеаи Шуравй имконият фарохам овард.

Хамин тавр, дар Анчумани 1 (муассисони) Шурохо нахусгин макоми интихобии марказии хокимияти давлатй дар худуди чумхурй - Кумитаи ичроияи марказии (КИМ) ЧМШС Точикистон таъсис дода шуд.

Ичлосияи аввалини Кумитаи ичроияи марказии Шурохои ЧМШС Точикистон, ки 12-уми декабри соли 1926 доир гардид, Президиуми КИМ ЧМШС Точикистон дар хайати 11 нафар, 5 нафар номзад ва Хукумати чумхурй - Шурои комиссарони халк(ШКХ)-ро ингихоб намуд[9, с.375].

Хамин тавр, аввалин макомоти олии ичроия - Шурои комиссарони халкии (Хукумати) ЧМШС Точикистон аз чониби Кумитаи ичроияи Марказии Шурохои ЧМШС Точикистон дар Анчумани якуми (муассисони) Шурохои чумхурй дар мохи декабри соли 1926 ташкил карда шуда, фаъолияги он ба рох монда шуд.

Дар ошзи фаъолияги хеш тавре кайд гардидаасг: "Кумитаи ичроияи марказии Шурохо масъалахои таксимоги маъмурй- хочагидории ЧМШС Точикистон ва Вилояти Бадахшони Кухиро халлу фасл карда, барои чаласаи Анчумани умумигочикй ва ичосияи КИМ маводи зарурй омода карда, ихтилофандеширо дар байни кумигахои халкй бартараф намуд"[3, с.51].

Шурои комиссарони халкй (ШКХ) макоми ичроия ва амрдихандаи КИМ ба шумор рафта, мутассил дар назди КИМ, Президиуми он ва Анчумани Шурохои ЧМШС Точикистон хисобог медод. ШКХ ЧМШС Точикистон ичрои он вазифаю ухадорихоеро бар душ дошт, ки аз чониби сохторхои Шурои комиссарони халкии ЧШФСР ва ЧЩС Узбекисгон дода мешуданд. Дар сохтори ШКХ Точикистон бисёр хусусиятхои таърихй ва миллии рушди Точикистон инъикос меёфтанд.

Мавчудияти теъдоди зиёди муассисахо дар худуди Чумхурии Точикистон аз талаботи зарурии

oнвaктaи марбут ба xycycиягхoи xocи таърикй гyвoхй мeдoд. Macaлaн, Koмиccияи марказй oид ба дастгахи давлатй ва caraarn точик, ки дар хайати Ш^Х фaъoлият намуда ба тайёр кардани кадрхщ миллй машгул 6уд, ё Koмиccия oид ба га^ишти нoхияхo, ки бaрoи aнчoми шр^ аз руи xyдмyaйянкyнии миллй такте ёфта буд, аз coxтoри идoрии дигар чyмхyрихo фарк мeкaрдaнд.

Дар бaрoбaри oн nac аз кабули Koнcгитyтcгияи (Крнуни acocии) ЧШC Узбeкиcгoн аз 18-уми августи coли 1927 бaрoи ташкили мaк;oмoти oлии хщимият ва идoрaкyнии ^чик^гон

заминали ^нут фaрoхaм oвaрдa шуданд.

Дар фаали якуми (мyк;aррaрoти умумии) Koнcгиyттcияи ЧШC Узбeкиcтoн дар мoддaи 5 oмaдaacг: «Тибки майлу xoхиши мeхнaткaшoни Чумхурии Myxтoри Шуравии Coтcиaлиcгии ^чик^гон чихати бaрacмиятдaрoрии давлати xyд дар хайати Чумхурии Шуравии Coтcиaлиcгии Узбeкиcгoн, ки катъан дар анчуман^и накуогини умумиуз6скй ва умумиточикй ифoдa ёфтааст, Чумхурии Myxтoри Шуравии Coтcиaлиcгии ^чик^гон ва вилoяти Myxтoри Бaдaxшoни Kyx^ oн ба хайати Чумхурии Шуравии Coтcиaлиcгии Узбeкиcтoн шoмил мeбoшaнд»[5, с.293].

Фacли 4, бoби 8 Koнcгитyтcияи ЧШC Узбeкиcгoн аз coли 1927 пурра ба ^чик^гон бaxшидa шуда, ба тарики зайл ифoдa ёфтааст: «Дар бoрaи Чумхурии Myxтoри Шуравии Coтcиaлиcгии Тoчикиcгoн»[5,294]. Бoби мазкур аз 9 мoддa oид ба танзими ма^ала^и идoрaкyнй ва мyнocибaтхoи чамъиятии ЧMШC Тoчикиcгoн ибoрaт мeбoшaд.

Xaмзaмoн, дар мoддaи 65 Koнcгитyтcияи ЧШC Узбeкиcгoн oмaдaacг: «^мигаи Maркaзии ичрoияи Шyрoхoи Чумхурии Myxтoри Шуравии Coтcиaлиcгии Тoчикиcгoн ма^ми ичрoияи xyд-Шyрoи кoмиccaрoни xaran дар хайати раж (ва мyoвинoни y), Шyрoи кoмиccaрoни xarnn ва кoмиccaрoни xarn^ шрхщ дoxилй, адлия, мaoриф, тандурустй, кишoвaрзй ва тaъминoти ичгимoирo ташкил мeнaмoяд [5,294]. Баъдан дар кoнcгитyтcияи мазкур мaкoмoти дигари идoрaкyнии чумхурии му^юр зикр ёфтаанд.

Koнcтитyтcияи (^нуни acoran) ЧШC Узбeкиcгoн ма^ала^и ташкили мaк;oмoти хoкимияти ичрoиярo ба танзим мeдaрoвaрд. Чyнoнчи, тибки кoнcгитyтcия, Kyмитaи Maркaзии ичрoия - Шyрoи кoмиccaрoни xanrçn ма^ми ичрoияи xyд- Шyрoи кoмиccaрoни xanrç^o тaъcиc дoд[5, с.295].

Ба хайати Шyрoи мазкур шoмил буданд: рaиcoни Шyрoхoи кoмиccaрoни xan^n ва кoмиccaрoни xarn^ (ва мyoвинoни orao): кoрхoи дoxилй, адлия, мaoриф, тандурустй, кишoвaрзй, тaъминoти ичтимoй, caрдoри рaёcaти_xoчaгии o6, хамчунин нaмoяндaгoни кoмиccaриaтхoи xan^™ Чумхурии Шуравии Coтcиaлиcгии Узбeкиcгoн: мoлия, мсхшт, caвдo, инcпeкcияи кoргaрй-дeхкoнй, раиш Шyрoи xoчaгии xanrç ва caрдoри Рaёcaти Maркaзии oмoри чумхурй.

Maкoми oлии хoкимияти давлатии ЧMШC Тoчикиcгoн Анчумани yмyмитoчикии Шyрoхo ба шyмoр мeрaфт. Дар давраи байни анчуман^ ба хoкимият Kyмитaи Maркaзии ичрoияи Шyрoхo рoхбaрй мeкaрд.

Дар MMIHC Тoчикиcгoн кoрхo oид ба тахкими coxти маъмурй- худудй, ки oн бoяд ба тaлaбoти coxтмoни давлатй xeлe xyб чaвoбгy бoшaд, бурда мeшyдaнд. Бo ин мавдд 6o к;aрoри Прсзидиуми KHM аз 11-уми марти coли 1928 кoмиccия oид ба чoйгиркyнoнии (тaкcимoти) нox,ияx,o такте дoдa шуд. 18-уми июни шли 1928 чaлacaи навбатии Koмиccияи тaк;cимoти шхиявии ЧMШC Тoчикиcгoн дoир гардид, ки дар oн Koмиccия дар хамаи худудхда кишвар (ба чуз аз BMKE) чoрй кардани низoми якxeлaи тaкcимoти маъмурй ва махз oкрyг, тах^ ва Шyрoи махаллй (чaмoaтхo)-рo ба мавдд мyвoфик дoниcг[8, c.83].

Анчумани дуюми Шyрoхoи Ч^ШГ Тoчикиcгoн аз 21-ум тo 28-уми aпрeли coли 1929 дар шахри Дyшaнбe гyзaрoнидa шуд. Дар анчуман аввалин Koнcгитyтcияи ЧMШC Тoчикиcгoн кабул карда шуд. Анчуман ба KHM _cyпoриш дoд, ки Koнcтитyтcиярo бaрoи бaррacй ва таодщ ба АнчУмани ceюми Шyрoхoи ЧЩC Узбeкиcгoн тешних^ нaмoяд, aммo ба рузшмаи анчуман маеъала oид ба Koнcтитyтcияи ЧMШC Тoчикиcгoн вoрид карда нашуд[9, c.33], зeрo дар ин давра аллакай oмoдaгихo ба тaъcиcи ЧЩC Тoчикиcтoн чараён дoшт.

Koнcтитyтcияи MM^C Тoчикиcгoн ба хyкyкхo ва yхдaдoрихoи мaкoмoти Шуравй, аз чумла KHM тахким бaxшид. Дар фacли 4-и Koнcгитyтcияи мазкур oмaдaacг, ки KHM ма^ми oлии XOкимияти давлатй дар давраи байни анчуманхщ Шyрoхoи Тoчикиcгoн ба шyмoр мeрaвaд. KИM, тибки мoддaи 29-и Koнcгитyтcия, хукук дoшт, дeкрeтхo ва кaрoрхo кабул нaмoяд, лoихaхoи ^нун^и бaрoи бaррacии KHM пeшнихoднaмyдaи Шyрoи кoмиccaрoни xara^ ЧMШC Тoчикиcгoнрo таодик ва ё рад кунад.

Анчумани дуюми Шyрoхo ирoдaи мeхнaткaшoни oкрyги Хyчaндрo ба эътибoр гирифта, ба Анчумани ceюми Шyрoхoи ЧШC Узбeкиcгoн 6o чунин xoхиш мyрoчиaт намуд: oкрyги Хучанд ба хайати ЧMШC Тoчикистoн вoрид карда шавад. 4-уми ceнтябри coли 1929 o^yra Хучанди ЧШC Узбeкиcгoн 6o caнaди мaxcyc ба ЧMШC Тoчикистoн дoдa шуд.

Бo дaрнaзaрдoшти дacгoвaрдхoи ЧMШC Тoчикиcгoн дар coхaхoи xoчaгй ва фарханг, мавкщ ЧyFрoфй, cиёcй ва этшграфии oн ва ба xoтири рушди минбаъдаи миллй, cиёcй ва xoчaгии кишвар, 12-уми июни шли 1929 Прсзидиуми KИM ИЧШC ва 13-уми июли coли 1929 Прсзидиуми ЧЩC

Узбекистан «Дар бoрaи тaъcиcи Чумхурии мустакдш Шуравии Сqтcиaлиcгии Toчикиcroн ва аз хайати ЧШС Узбeкиcгoн бaрoвaрдaни om> [10,l93]. кaрoр кабул карданд.

КИМ Шyрoхo ба мyнocибaти тaъcиcи ЧШС Тoчикиcгoн кaрoр кабул кард, ки дар мухлати кутохтарин Aнчyмaни геюми Фaвкyлoдaи Шyрoхoи ЧМШС Toчикиcroн даъват карда шавад. Aнчyмaн 15- 19-уми oктябри coли 1929 дар шахри Душанбе бaргyзoр гардид. Дар анчуман ^<^aтънoмa oид ба тaъcиcи ЧШС To^rncrem» кабул карда шуд. Aнчyмaн ба хукумат cyпoриш дoд, ки лoихaи Koнcтиттcияи ЧШС Toчикиcгoнрo тахия нaмoяд. 5-уми декабри coли 1929 КИМ ИЧЩС дар бoрaи тавотет Чумхурии Шуравии Сqтcиaлиcгии Toчикиcгqн кaрoр кабул кард. Ба хайати orn Bилoяти Myxтoри Бaдaxшoни Кухй ва o^y^M зерин шoмил гаштанд: Xyчaнд, Хршр, Faрм, ^уршнтеппа Кутоб, Панчакент [1, с.7].

Тавре кайд намуда будем аз coли 1924 то шли 1929 нaмoяндaгии дoимии ЧМШС Toчикиcгoн дар ЧШС yзбeкиcгqн ташкил ёфта, амал мекард. Нaмoяндaгии дoимй вaзифaдoр буд, ки ба Хукумати ЧШС Узбeкиcгoн мaвoдy мaълyмqти мyxтaлифи бaрoи халли прoблeмaхoи марбут ба Чумхурии Toчикиcгoнрo пeшнихoд нaмoяд ва мута^ил дар назди Хукумати ЧШС Узбeкиcгoн мacъaлaхoи coxтмoни иктcиoдию фархангй дар Toчикиcтoнрo ба миён гyзoрaд. "Нaмoяндaгии ^чик^гон oид ба пeшнихoдqти кoнyнгyзoрихoи Хукумати Toчикиcгoн тaвaccyти мaкoмqти oлии ЧШС Узбeкиcгoн cyрaт мегирифт ва 6o хукуки oвoзи машваратй дар кoри Президиуми КИМ ЧШС Узбeкиcтoн, ШKX ЧШС Узбeкиcгoн ширкат меварзид. Дар бaрoбaри ба ЧШС табдил ёфтани ЧМШС Toчикиcгoн нaмoядaгии дoимии ЧМШС Toчикиcгoн дар ЧШС Узбeкиcгoн бархам дoдa шуд" [4, c.74].

Шyрoи кoмиccaрoни xarn^ (ШК^ мaкoми ичрoия ва амрдихандаи КИМ ЧМШС Toчикиcгoн ба шyмoр мерафт ва мута^ил ба Президиуми orn ва Aнчyмaни Шyрoхoи ЧМШС Toчикиcгoн Xиcoбqгдихaндa буд [9, c.35].

Taмoми мacъaлaхoe, ки тaвaccyти MKX ба миён гyзoштa мешуданд, дар чaлacaхoи Шyрoи кoмиccaрoни xara^ мавриди барраж кaрoр мегирифтанд. ^aрoр 6o а^арияти oвoзхo кабул карда мешуд. Ба хайати ШKX хамчунин нaмoяндaгoни кoмиccaриaтхoи xara^ yмyииттифoкй иштирoк менамуданд. Хайати рoхбaрикyнaндaи ШKX кoллeгияи (мaчлиcи машваратии) кoмиccaрoни xara^ ба шyмoр мерафт, ки тахти рoхбaрии рaиcи Шyрoи кoмиccaриaти xara^ ва мyoвини y гyзaрoнидa мешуд.

Ба caлoхияти ШKX халли мacъaлaхoи зерин мaнcyб буд: ташкили мyдoфиa дар чумхурй, рoбитa 6o хyкyмaтхoи иттифoкй ва дигар чyмхyрихoи бaрoдaр, ташкили муназзами (накшавии) xoчaгии xaлк ва идoрaкyнии orn ШKX ба coхaхoи хаёти давлатй гава^у™ кoмиccияхo ва шyъбaхoи дaxлдoр: банакшавгирии давлатй, кoмиccияи тайёрй, тaкcимqти нoхияхo, кoмиccияи coxтмoн, рoхcoзй ва накдиёт, рaëcaти марказии маъмурй, ^ми^ини марказй oид ба тqчикикyнoнии дастгохи давлатй ва caнoaт, кумитаи илмй, нaмoяндaгии ЧМШС Toчикиcгoн дар ЧШС Узбeкиcгoн рoхбaрй мекард[9,35].

Дар мoхи марти coли 1925 Koмиccaриaти xara^ мoлияи ЧМШС Toчикиcгoн ба фашлият шуруъ намуд. Дар хайати orn шyъбaхoи зерин амал мекарданд: мaъмyрй-мyхocибй, даялу xaрчи бучетй, дaрoмaдхoи давлатй, шyъбaхoи acъoр, aндoз, нaзoрaти берунии мyхocибй, caндyкхoи xaрoчqти пулй. Дар мaхaлхo шyъбaхoи мoлияи кyмитaхoи ичрoия амал мекарданд.

Бучети махаллй мустакил буд ва аз хиcoби мaблaFхoи умумидавлатй чyдo карда мешуд ва ин тадбир имкoният мeдoд, ки дар мaхaлхo мaблaFхoи чyдoшyдaрo 6o мaкcaдхoи coxтмoни xyдй ва тaшaббycхoи xoчaгидoрй 6O дaрнaзaрдoшти нaкшaхoи xoчaгии xaлк иcгифoдa нaмoянд. Бo ма^ади рушди иктиcoдиëти чyмхyрихoи тозабунёди Ошёи Миёна, Кумитаи Марказии Хизби Koммyниcги бoлшeвикии (ХК (б) Рqccия дар бoрaи тaъcиcи Шyрoи иктиcoдии Оcиëимиëнaгй кaрoр кабул кард[6,582].

Toчикиcгoн дар хайати Шyрoи иктиcoдии Оcиëимиëнaгй нaмoяндaгии xyдрo дoшт.Дaр coли 1927 нaмoяндaгии Toчикиcгoн ибoрaт буд аз раж, мyoвини y (иктиcoдчй) ва кqтиб[2, c. 194].

Бo мaкcaди идoрaкyнй дар coхaи caнoaт 18-уми августи coли 1926 дар ЧМШС Toчикиcгoн Шyрoи Марказии xoчaгии xaлк (MMXX) тaъcиc дoдa шуд. Шyрoи мазкур дар тобеияти КИМ ва Ш^ ЧМШС Toчикиcгoн кaрoр дoшт ва ба coxтори xyд киcмaтхoи зeринрo шoмил карда буд: президиум, кqтибqт, шуъбаи иcгeхcoлй- иктиcoдй, шуъбаи carnoarn махаллй ва кocибй.

Дар ЧМШС Toчикиcгoн дacггoхи идoрaкyнии caнoaт умуман 6o coдaгии xyд фарк мекард, зeрo мoхиятaн coхaи мазкур вучуд нaдoшт, дар назди чумхурй факат вазифаи ташкили oн ба миён гyзoштa шуда буд. Taмoми coxтмoни xoчaгидoрй 6o «бaркaрoрcoзии coхaи кишoвaрзй ва иcгeхcoлqти кocибй шуруъ гардида буд, рушди coхaи caнoaт бoшaд, 6o coxтмoни кoрxoнaхoи caнoaти caбyки марбут ба кoркaрди мaхcyлqти кишoвaрзй ofob ёфта буд»[2, c.38].

Дар мoхи декабри coли 1924 дар бoрaи ташкили Koмиccaриaти xaлкии кишoвaрзии чумхурй кaрoр кабул карда шуд. ^ми^арт™ мазкур ба фaъoлияти xyд дар шaрoити чанги гражданй, дар даврае шуруъ намуд, ки кишту гари зaминхoи лалмй ва o6^ caршyмoри чoрвo xeлe кoхиш ёфта буданд, aхoлй кахтию гyрycнaгирo аз caр мeгyзaрoнид ва дар натича шyмoрaи зиёди oдaмoн ба Aфшниcroн хичрат намуда буданд.

To шли 1926 ^мы^ариата xara^ кишoвaрзй ичрoи кoрхoрo тaвaccyти вaкилoн таъмин мeкaрд. Ба кoмиccaриaт зарур буд, ки кoрхoи aгрoнoмй ва зooтexникирo ташкил нaмoяд, 6o зaминcoзй, аз кухиагон ба тaхдaшгх,o кyчoнидaни ахщй ва чoбaчoгyзoрии xoчaгих,oи дсх^нй, кoрхoи аз нав мyхoчиркyнй машгул шавад. Дар хайати кoмиccaриaт рaёcaтх,oи зсрин фаюлият мeнaмyдaнд: маъмурй- ташкилй, oмoри зaминcoзй, xoчaгии ^mnorç, байторй, иктиcoдиёти кишoвaрзй, рaёcaти чангал. Дар махала шyъбaхoи кишoвaрзй амал мeкaрдaнд[1, c.7].

Хайати coxтoрии ШKХ ва KHM ЧMШC Toчикиcгoн аз хайати KHM -и чyмхyрихoи дигари мyxтoр ва иггифoкй, аз чумла PCФCP як кадар фарк мeкaрд. Дар чyмхyрихoи дигари мyxтoр ва игтифoкй ва PCФCP ба хайати KИM ва HKX, зимнан, xeлe бeштaр кoмиccияхo, рaёcaтх,o, кyмигaхo шoмил буданд, зeрo дoирaи фаюлияг ва зaминaхoи иктишдии orno назар ба ЧMШC Toчикиcгoн xeлe вaceъ буд.

Нaxycгин ма^ми банакшагирии ЧMШC Toчикиcгoн кoмиccияи банакшагирии Шyрoи Икгиcoдии Бyxoрoи Шаркй ба шушр мeрaфт. Ба хайати oh ражи кoмиccия ва 2 нафар aъзo-мyтaxaccиcoн шoмил гашганд, ки як нафари ohk,o хaмзaмoн вазифаи шгиби кoмиccиярo ба зимма дoшт[2, c.38].

Koмиccияи давлатии банакшагирй (Гocплaн) 14-уми нoябри coли 1925 такте ёфта буд. Ин кoмиccия накшаи ягoнaи чумхуриявии бaрнoмaи иcгeхcoлй ва пeшнихoдoти идoрaю мyaccиcaхoи дaвлaтирo тахия мeкaрд, чoрaбиних,oрo oид ба ташкили тад^и^т дар xoчaгии xanrç ташкил мсшмуд.

Koмиccияи давлатии банакшагирии ЧMШC Toчикиcгoн мyтaccил рoбигaхoи рacмирo 6o мaкoмoти банакшагирй ва иктиcoдии ИЧЩ PCФCP, ЧШC Узбeкиcгoн ба рoх мeмoнд. Дар acocи oмyзиши тачрибаи Paёcaти Maркaзии oмoри ИMШC, ^мигс^и банакшагирии чумхурй давра ба давра кoрхoи Paёcaти Maркaзии oмoри ЧMШC Toчикиcгoн ва дигар мyaccиcaхo (Koмиccaриaти xarn^ мoлия, Koмиccaриaти xara^ кoрхoи дoxилй, Koмиccaриaти xara^ caвдoи дoxилй) - рo мавриди тафтиш к;aрoр мeдoд, лoихaхoи к;aрoрхo ва дигар мaвoди дирсктивии мaнcyб ба фаюлияги мoлиявй ва xoчaгидoрирo тахия намуда ба !KX ЧMШC Toчикиcгoн тешних^ мeкaрд. Ба хайати Koмиccияи давлатии банакшагирии ЧMШC Toчикиcгoн инхo шoмил буданд: прсзидиум, шyъбaхoи кишoвaрзй, бучетй- мoлиявй ва caвдoвy caнoaт, шyрoи тахририя. Бo мавдди aндeшидaни тaдбирхo oид ба халли прoблeмaхoи бамиёшмада кoмиccияи мaxcyc ташкил кардан мумкин буд.

Дар ЧMШC Toчикиcгoн идoрaкyнии yмyмирo хукумати чумхурй - Шyрoи кoмиccaрoни xarn^ бар ухда дoшт, кoрхoи нaзoрaт ва танзими coхaхoи caнoaт, coxтмoн, caвдo, тандурустй ва дигар тоха^и xoчaгии xanrç ва ичтимoй-фaрхaнгии кишвар аз чoниби кoмиccaриaтх,oи xara^ дaxлдoр идoрa карда мeшyдaнд.

Дар мачмуъ мaк;oмoти хoкимияги давлатй ва идoрaкyнии ЧMШC Toчикиcгoн (co^^ 1924- 1929) дар муддати кутохи мавчудияги xyд рoхи бузурги рушду тaкoмyлрo тай карданд.

Дар шли 1929 мaк;oмoти oлии хoкимияги давлатии ^чик^гон ба coxтoри намунавии идoрaкyнй, ки дар ИMЩC кабул карда шуда буд, наздик гaрдoнидa шуд. Чyнoнчи, Toчикиcгoн coxтoри KMM ва якчанд кoмиccaриaтх,oи xanrç^o аз руи биcёр тарх^и xyд пазируфт. Амш хам дар coxтoр ва хам дар ycyлхoи кoрбaрии мyaccиcaхoи давлатии точик дар давраи oмyзишй бтеёр фар^ият^ мавчуд буданд, ки ба тaлaбoти шaрoигх,oи махаллй ва xycycиягх,oи миллй acoc ёфта буданд.

Бo тaъcиcи ЧШC Toчикиcгoн вaкoлaти KMM-и Шyрoхo ва Шyрoи кoмиccaрoни xan^ ЧMШC Toчикиcгoн катъ гардиданд ва дар заминаи ohk,o мaкoмoти oлии нaмoяндaгй ва ичрoияи ЧЩC ^чик^гон тaъcиc дoдa шуданд.

Хамин тарик, Чумхурии Myxтoри Шуравии Coтcиaлиcги ^чик^гон дар давраи мавчудияги xyд (coлхoи 1924- 1929) мaкoмoти чумхуриявии хoкимияти давлатй ва идoрaкyнирo ташкил дoд, ба ohk,o ycтyвoрй ва к;oбилияги хаёгй бaxшид. Maкoмoти oлии нaмoяндaгй, ичрoия ва идoрaкyнии давлатй, ки аз чихати ташкилй ва хукукй пурра ташаккул ёфтанд, идoрaкyнии тaмoми coхaхoи xoчaгии xan^ ЧMШC Toчикиcгoнрo дар амал татбикк намуданд ва ycyлхoи кoрy фaъoлияги мaкoмoти давлатй аз бтеёр чихат cyръaти coxтмoни чoмeaи coтcиaлиcгирo дар чумхурй таквият бaxшидaнд.

АДАБИЁТ

1.Сарчашмадо

1. Бoйroнии давлатии марказии Чумхурии Toчикиcтон Х. 9. Оп. i. П. i. В. 7.

2. Бoйгoнии давлатии марказии Чумхурии Toчикиcтон. Х. 10. Оп. i. П. 7. В. i.

3. Бoйгoнии давлатии марказии Чумхурии Toчикиcтон. Х. 24. Оп. i. П. 59. В. 74.

4. Бoйгoнии давлатии марказии Чумхурии Toчикиcтон. Х. 9. Оп. i. П. 25. В. 194.

5. Бoйгoнии давлатии марказии Чумхурии Toчикиcтон. Х. 10. Оп. i. П. 12. В. 38.

6. Бoйгoнии давлатии марказии Чумхурии Toчикиcтон. Х. 10. Оп. i. П. 175. В. 51.

1. Koнcгигyция (Ocнoвнoй 3axoH) Узбeкcкoй Coвeгcкoй Coциaлиc-тичecкoй Pecпy6лики oт ii июля 1927 г. II Хрecгoмaгия пo иcтoрии Oтeчecтвeннoгo гocyдaрcтвa и права. M. : Юрайт, 20i4. -698c.

2. Адабиёти илмй:

8. История Коммунистических организацией Средней Азии,-Ташкент: Узбекистан, 1967. - 450 с.

9.История таджикского народа / под ред. академика Р.М. Масова. Том V. (Новейшая история 1917-1941). -Душанбе, 2004.-750 с.

10. Мавлянов А. Представительные органы государственной власти Таджикистана в период строительства социализма /А. Мавлянов -Душанбе, 1973.-219с.

11. Митюкова, К.Д Опыт государственного строительства Таджикской АССР (1924-1929 гг.) /К.Д. Митюкова Душанбе: "Дониш". 1988.-68с.

12. Раджабов, С.А. Таджикская ССР - суверенное советское государство/ С.А. Раджабов. - Сталинабад, 1957.193с.

формирование и деятельность совета народных комиссаров и органов управления таджикской автономной советской социалистической республики

В статье рассматриваются вопросы становления и развития Совета народных комиссаров Таджикской Автономной Советской Социалистической Республики и органов управления Таджикской АССР.

Автор подчеркивает, что новые формы государственного управления формировались в результате национално-государственного размеживания в Средней Азии и создании Таджикской АССР, которая была создана Ревкомом как временный высший черезвычайный орган государственной власти республики. В декабре 1926 года на первом Учредительном съезде Таджикской АССР были организованы Центральный Испольнительный Комитет(ЦИК) Советов и Совет Народных Комисаров (СНК)-Правительство и органы государственного управления Таджикской АССР.

Автор подчеркивает, что в дальнейшем после создания отдельной Таджикской союзной республики в составе СССР в системе государственного управления республики особенно в системе исполнительных органов государственной власти произошли существенные изменения и органы управления - наркоматы были приведены в соответствие с требованиями союзной республики.

В статье отмечается, что система государственного управления и органы управления республики совершенствовались, и в результате эффективной деятельности всех ветвей власти и особенно исполнительных органов государственной власти Таджикская ССР достигла больших успехов во всех сферах общественной жизни в 30-е годы ХХвека.

Ключевые слова: Советы, становление, ревком, наркоматы, государственное управление, Совет народных комиссаров, органы управления, правительство, исполнительные органы.

formation and activities of the council of people's commissars and governing bodies of the tajik autonomous soviet socialist republic

The article deals with the formation and development of the Council of People's Commissars of the Tajik Autonomous Soviet Socialist Republic and the governing bodies of the Tajik ASSR.

The author emphasizes that new forms ofgovernment were formed as a result ofnational-state demarcation in Central Asia and tells about the creation of the Tajik Autonomous Soviet Socialist Republic, which was created by the Revolutionary Committee as a temporary supreme emergency body ofstate power of the republic. In December 1926, at the first Constituent Congress of the Tajik Autonomous Soviet Socialist Republic, the Central Executive Committee (CEC) of the Soviets and the Council of People's Commissars (SNK) -Government and government bodies of the Tajik Autonomous Soviet Socialist Republic were organized.

The author emphasizes that after the creation of a separate Tajik Union Republic within the USSR, significant changes took place in the system of state administration of the republic, especially in the system of executive bodies of state power, and the governing bodies - the people's commissariats were brought into line with the requirements of the union republic.

The article notes that the system of government and the governing bodies of the republic has been improved, and as a result of the effective activity of all branches of government and especially the executive bodies of government, the Tajik SSR achieved great success in all areas in the 30s of the last century.

Keywords: Soviets, formation, revolutionary committee, people's commissariats, state administration, Council of People's Commissars, governing bodies, government, executive bodies.

Сведения об авторе:

Ализода Бахриддини Пирмухаммад - кандидат филологических наук, доцент, ведущий научный сотрудник НИИ государственного управления и государственной службы Академии государственного управления при Президенте Республики Таджикистан. Адрес: Таджикистан, 734003, Душанбе, ул. СаидНосира, 33, тел: (+992 37) 228 91 51, Email b.p.alizoda63@mail.ru

About the author:

Alizoda Bahriddini Pirmuhammad - PhD in Philology, Main Specialist of the Research Institute ofpublic Administration andpublic service affairs of the Academy ofpublic Administration under the President of the Republic of Tajikistan. Adress: 33, str. Said Nosir, Dushanbe, 734003, Tajikistan,men: (+992, 37)2289151. E-mail b.p.alizoda63@mail.ru

заметки с. п. ванновского по этнографии рушанцев

Сайнаков С. П., Дарвозиева Х Ш., Шоназар Дж.М.

Таджикский государственный педагогический университет им. С. Айни

Решением «Памирского вопроса» для разведывательной цели, Российское правительство поставило перед русскими военными задачу собрать первичную информацию о географическом расположении, жизни и быте, занятности населения Памира, особенно его обычаев, ритуалов и обрядов. В этом направлении надо отметить, что первыми в регион были отправлены военные и специалисты-естествоиспытатели в противовес колониальным амбициям Британской империи. В результате, был накоплен соответствующий материал политического и разведывательного характера. Наряду с этим, открылся широкий простор для сбора соответствующих материалов исследователям различного направления науки. В их поистине громадном наследии особое место занимает историческое и этнографическое изложения материалов.

В этот период особый интерес для нас представляют материалы рекогносцировочной партии Генерального штаба капитана С. П. Ванновского о рекогносцировке в Рушане и Дарвазе в 1893 года. Состав экспедиции состояла из двух офицеров, одного урядника, восемь казаков, двух джигитов и одного переводчика. Партия проводила работу на Памире 57 дней. В том числе 5 дневок, 4 дня стоянок в селе Емце, 6 дней в селе Багу Бартангской долины Рушанского района и 45 дней марша. В своём отчёте о результате работы капитан С. П. Ванновский даёт наиболее подробные и интересные данные по этнографии Рушана [5]. Ему тогда было всего 24 года.

Сергей Петрович Ванновский - генерал - лейтенант Российской империи, родился 29 января 1869 года в Санкт-Петербурге, был сыном военного министра Российской империи, генерала от инфантерии Петра Семеновича Ванновского, происходил из дворян Санкт-Петербургской губернии. Образование получил в Пажеском корпусе, из которого выпущен 7 августа 1887 подпоручиком в лейб - гвардии Преображенский полк. Вскоре С. П. Ванновский поступил в Николаевскую академию Генерального штаба, которую окончил в 1893 году по 1-му разряду и был причислен к Генеральному штабу. 20 мая 1893 года был произведён в штабс - капитаны гвардии.

С мая 1893 по январь 1894 года был прикомандирован к штабу Туркестанского военного округа. Участвовал в Памирских походах полковника Михаила Ефремовича Ионова, в июле - октябре 1893 года совершил самостоятельную экспедицию в район реки Бартанга. За эти заслуги 17 апреля 1894 года он был награжден орденом святой Анны 3-й степени.

В начале Первой мировой войны, 8 августа 1914, во время конной атаки под Каменкой -Струмиловой был смертельно ранен в живот, попал в плен и передан в австро-венгерский лазарет. Умер 10 августа 1914 в австрийском 14-м гарнизонном госпитале в Лемберге [24].

С. П. Ванновский свой отчёт начинает с истории края, и из уст коренного населения толкует само слово «рушан». «Рушан, - верно, пишет он, - в переводе значит - свет, или как объясняют местные жители «источник света, радости и веселия» [5, с.77]. Он отмечает, что Рушан населяют таджики, потомки коренных обитателей всей Средней Азии, по вероисповеданию они шииты (исмаилитского толка. - С. С.) - сторонники Алия, поэтому и называют себя таджиками приверженцами Али [5, с. 86].

В тот же период другой русский военный, поручик В. А. Баньковский отмечает, что «населен Рушан таджиками ... последователями Али. Народ они рослый, крепкий и довольно красивый» [3].

Следует отметить, что топоним «Рушан» берёт своё происхождение от населяющие его рушанцев, от родоплеменного корня «rux, ruxnay, рух, рос, рош, руш - ruxon, ruxonen, ruxunen, рушанцы» - то есть «светлые», «сияющие». Они всегда себя называли как по родовому, так и по этническому названию и признаки в таких категориях - рушанцы, рушанские таджики, таджики.

С. П. Ванновский, ссылаясь на информацию, полученную им от местных аксакалов, показывает численность населения края приблизительно в 1 799 человек, добавляя к этому, он отмечает, что население Рушана до 1883 года было в двое больше настоящего показателя, причину уменьшения послужила афганская захватническая и карательная политика в отношении таджиков. В результате которой многие были перерезаны афганцами, другие пленены и уведены в Афганистан, многие спасаясь от рук захватчиков, оставили родину и иммигрировали частью в Фергану, частью в Сарыколь и Дарваз [5, с. 86 - 87]. Напоминаем, что Д. Л. Иванов показывает численность населения Рушана в 9000 душ [12, с. 638].

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.