Научная статья на тему 'Women contribution into the development of social-political, economical and Cultural life of Tajikistan referring to the second half of the xx-thcentury and in the years of independence'

Women contribution into the development of social-political, economical and Cultural life of Tajikistan referring to the second half of the xx-thcentury and in the years of independence Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
873
71
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
НАќШИ ЗАНОН / САњМИ БОНУВОН / ДАВРОНИ ШўРАВї / СОњИБИСТИќЛОЛї / ПЕШќАДАМОНИ ИСТЕњСОЛОТ / ХОљАГИИ ќИШЛОќ / ВАРЗИШ / СИѐСАТ / ROLE OF WOMAN / CONTRIBUTION OF WOMAN / SOVIET PERIOD / PERIOD OF INDEPENDENCE / FOREMOST PEOPLE IN PRODUCTION / SPORTSWOMEN / WOMAN IN POLICY / РОЛЬ ЖЕНЩИН / ВКЛАД ЖЕНЩИН / СОВЕТСКИЙ ПЕРИОД / ПЕРИОД НЕЗАВИСИМОСТИ / ПЕРЕДОВИКИ ПРОИЗВОДСТВА / СПОРТСМЕНКИ / ЖЕНЩИНА В ПОЛИТИКЕ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Рофиева Н.Г.

В статье анализируется вклад женщин в развитие экономики, культуры и политики Таджикистана во второй половине ХХ-го столетия и годы независимости республики. Автор приводит примеры из трудовой деятельности женщин Таджикской ССР и показывает их роль в достижениях таджикского народа в советский период.В статье также приведены факты из жизни женщин суверенного Таджикистана и отражена их возрастающая роль в общественно-политической жизни страны. Подчеркивается, что сегодня в Республике Таджикистан на государственном уровне созданы все условия для самореализации женщин. Указано, что в последние годы в стране многие руководящие должности доверяют именно женщинам, чего никогда ранее не наблюдалось в истории Таджикистана.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Вклад женщин в развитие социально-политической, экономической икультурной жизни Таджикистана во второй половине ХХ века и в годы независимости

The article dwells on the woman contribution into the development of economy, culture and policy of Tajikistan referring to the second half of the XX-th century and the years of state independence. The author adduces a number of examples out of labour activity of woman of the Tajik SSR and shows their role in regard to the achievement of Tajik nations in the Soviet period.In her article the author adduces facts out of the life of women of sovereign Tajikistan and reflects their arising role towards social-political life of the country. It is underscored that today all opportunities for selfrealization of women are created in the Republic of Tajikistan at the state level. It indicted that for last years in the country many managing deputies are namely led by women, because it has been never observed in the history of Tajikistan before.

Текст научной работы на тему «Women contribution into the development of social-political, economical and Cultural life of Tajikistan referring to the second half of the xx-thcentury and in the years of independence»

УДК 9 (С 53 Н.Г.РОФИЕВА

ББК 63.3(2 Т)

СА^МИ ЗАНОН ДАР ПЕШРАФТИ ^АЁТИ ИКТИСОДЙ, ЧАМЪИЯТЙ, СИЁСЙ ВА МАДАНИИ ТОЧИКИСТОН ДАР НИМАИ ДУЮМИ АСРИ ХХ ВА ДАВРОНИ ИСТИКЛОЛИЯТ

Мусаллам аст, ки иштироки фаъолонаи занон дар хаёти чомеа ба та;вияти сохахои мухталиф мусоидат карда метавонад.Имруз занон ба субъекти фаъоли муносибатхои сиёсй табдил ёфтаанд. Истифодаи самараноки неруи созандаи занон яке аз омилхои мухими таъмини рушди и;тисодию ичтимой, суботи сиёсй ва болоравии сатхи худшиносию худогохии мардум хохад шуд.

Инъикоси накшу маком ва симои зан дар оинаи таърих хеле чолибу муассир аст. Замоне буд, ки зан макому манзалати хосе дошт ва таърих он давраро бо номи давраи модаршохй ёд мекунад. Баъди он гардиши аём занро дар нишебу фарозхояш бисёр санчидаву имтихон кардааст. Сахифахои таърих шаходат медиханд, ки занон бисёр нокомиву махрумиятхоро паси сар кардаанд. Мардуми мо аз кадимулайем ба зан-модар, олихаи зиндагй муносибати эхтиромона доштанду макому манзалат ва хурмату иззати бонувонро ба чо меоварданд.Вокеан хам зан тимсоли зебоию шукуфоии хаёт буда, офаридаи нотакрор аст. Сарфарозию саодатмандии мардум аз тинати поку хидояти неки модарон ва захмати беандозаи бонувон аст. Х,ар чомеае, ки хамкадами тамаддуни чахонист, бешубха, ба макоми зан эътибори махсус медихад. Чй тавре ки императори фронсавй Б. Наполеон гуфтааст: "Агар бихохед, ки андозаи пешрафти тамаддуни миллатеро бидонед, ба занони он миллат бингаред."

Вокеан хам зан оинаи миллат аст. Мутафаккири бузурги фаронсавй Ч,.Ч,.Руссо фармудааст: «Агар тамоми неъматхои дунё аз байн равад, ба шарте, ки зан дар сахнаи хаёт вучуд дошта бошад, зиндагй боз хам кобили тахаммул аст».

Дар даврони шуравй, махсусан дар нимаи дуюми асри ХХ занон тавонистанд бо неруи аклонй ва чуръати беандоза дар такомули кишвари шурохо сахми босазо гузоранд.Сохае набуд, ки дар он бонувон ширкат накарда бошанд.

Занони мехнатдусти точик бо мехнати арзандаи худ дар сохахои гуногуни хочагии хал; (солхои 60-80-ум) сохиби унвону чоизахои баландтарин гардида буданд. Мухаббат Махмудова, Хдбиба Каримова, Эначон Бойматова, Суфро Бокиева, Х,амро Тохирова ва даххои дигар бо унвонхои баланди Кахрамонони Мехнати Сотсиалистй сазовор шуда буданд. Малика Собирова, Мавчуда Х,акимова, Озод Аминзода, Зебунисо Рустамова, Низорамох Зарипова, Бихочал Рахимова, Саъдинисо Хдкимова ва даххо дигар зани баруманди диёрамонро месазад ба забон орем, зеро бо номи онхо на танхо Точикистон фахр дорад, балки берун аз марзи чумхур дар соби; Иттиходи Шуравй онхоро хам хеле хуб мешиносанд. Хдр яке аз онхо дар сохаи худ пешсафу кахрамон будаву хамто надоштанд. Масалан, Эначон Бойматова бо мехнати арзандаи хеш сазовори панч ордени Ленин ва унвони баланди ^ахрамони Мехнати Сотсиалистй гардидааст.

Дар хаёти чамъиятию сиёсй низ занон хеле фаъол буданд, гарчанде ки шумораашон аз мардон хеле кам буд.Овози занони точик аз минбархои баланд садо медод ва шунида мешуд. Масалан, Низорамох Зарипова, Котиби Комитети Марказии Партияи Коммунистии Точикистон, вакили Шурои Олии СССР аз минбари баланд дар бораи зарурати сохтмони неругохи обии-баркии Норак суханронй карда буд ва таклифаш дастгирй пайдо намуду ба сохтмони азимтарини Точикистон огоз бахшида шуд. Х,ануз дар миёнахои солхои 60-ум у масъалаи маълумотгирии духтаронро аз нохияхои дурдасти кухистон ба миён гузошта буд.

Ибодат Рахимова, шаш сол вазифаи пурмасъули чонишини раиси Шурои Олии Ч,умхурии Точикистонро бар ухда дошт. У дар сессияи 37- уми Ассамблеяи генералии ООН аз номи бонувони точик баромад карда, онхоро ба чахониён муаррифй карда буд.

Бихочал Рахимова аввалин духтар-энергетики точик буда, вакти тахсил дар байни 23 нафар хамсабакон ягона духтар буд. Дар натичаи захматхояш аз коркуни Комитети марказии комсомол то ба дарачаи чонишини раиси Шурои вазирони ИЧ,ШС расидааст (19,24). Баъди пош хурдани Иттиходи Шуравй дар соли 1992 чонишини вазири саноати Ч,умхурии Точикистон таъин гардид, соли 1995 бошад, директори заводи "Садаф" таъин шуда буд.

Варзишгардухтари точик Зебунисо Рустамова дар камонварй чемпиони чахон (1975), чемпиони чандинкаратаи Аврупо гардида, Точикистонро дар ин намуди варзиш ба чахониён муаррифй намудааст (17,658). Комёбихои у баландтарин куллаест, ки як зани точик дар сохаи варзиш ба даст овардааст.Зебунисо кахрамони 15 каратаи ИЧ,ШС ва кахрамони 20 каратаи камонварии Точикистон мебошад. Уро бехтарин варзишгари Точикистон дар асри ХХ эътироф кардаанд.

Мавзуна Чориева аввалин варзишгардухтари точик аст, ки дар сохаи бокс ба бозихои олимпй роххат гирифта, аз он чо бо медали биринчй баргаштааст, ки ин дастоварди бузурги даврони сохибистиклолист.

Дар солхои 80-уми карни гузашта 700 нафар зани точик ронандаи мошинаи пахтачин буд. Зиёда аз 70 нафар зан ба унвони баланди кахрамони Мехнати Сотсиалистй сазовор гардидаанд.Солхои 80-ум дар 78 филиал ва сехи саноати сабук ва махаллй зиёда аз 10,6 хазор зани точик мехнат мекард (5,478).

Таърихи хафтодсолаи хамзистй дар хайати Иттиходи Шуравй дар ташаккулёбии давлату миллати точик мархилаи мухим буд. Ба хамаи махдудияту душворихо нигох накарда,Точикистон кадами таърихие дар рохи расидан ба стандартхои пешкадами чахонй, илму технологияхои нав маданияту маърифати дунявй ниход. Иктисодиёти марказнок, ичтимоиёт, гояи ягона ва мухити маданй ба ташаккули унсурхои идоракунии миллии давлатй мамониат мекарданд. Накши халкунандаро дар инкишофи мамлакатамон омили инсонй бозид. Шахсони сохибмаърифати Ватани хешро дустдоранда, мутахассисони баландихтисос чун катализатори дастовардхо дар рохи таъмини дарачаи баланди маданй ва маънавии чомеа гардиданд.

Истиклолият мукаддастарин ва волотарин дастоварди миллат мебошад. Барои расидан ба истиклолияти хакикй ба мардуми мо лозим омад, ки мушкилихои зиёдеро паси сар намояд. Дар тули чоряк аср, ки барои таърих давраи начандон тулонист, дар Точикистон заминахои сиёсй, иктисодй, хукукй, моддй ва маънавии давлату давлатдорй бунёд гардида, дигаргунихои куллй рух доданд. Мухимтаринаш он аст, ки дар сарзамини точикон сулху вахдат баркарор шуд.

Занон сулху оромиро бештар кадр мекунанд, зеро набзи зиндагй бо набзи онхо хамсадо, хамнаво ва хамоханг мебошад.Окибатхои чангро аз хама пештар модарон хис намуданд, зеро аз чигарбандонашон абадан махрум гаштанд. Дар даврони истиклолият мавкеи зан дар чомеа хеле баланд гардид. Занон имкони созмон додани иттиходияи гайрихукуматиро пайдо намуданд. "Мадад", "Модар", "Фатх", ассотсиатсияи занхои сохибкор, ассотсиатсияи занхои олима ва гайрахо аз чумлаи чунин ташкилотхои гайридавлатианд. Фаъолияти занон дар созмонхои гайридавлатй пурсамар аст. Максади созмонхои гайридавлатй ин чалб намудани диккати чамъият, сохторхои давлатй ва ташкилоти байналхалкй ба муаммохои гендерй, ёрии амалй расонидан ба занон мебошад.

Накши занон дар таъмини дастовардхои бузурги на факат дар замони шуравй, балки дар даврони истиклолият низ назаррас аст. Бонувони точик ба мушкилихову офатхо, даргирихои шадиди оташи чанги хонагй нигох накарда, бахри ободии оилахои бесаробонмонда дар сахрову паси дастгоххо шабу руз мехнат мекарданд. Ин фаъолият махсусан дар шимоли мамлакат хуб ба назар мерасид. Корхонахои «Точикатлас», «Дилором», «Гулдаст», «Садаф» ва дигарон, ки дар онхо асосан занон мехнат мекарданд, дар солхои барои Точикистон хеле вазнин аз кор бознаистода махсулот мебароварданд(8,5). Дар солхои истиклолият танхо дар худуди вилояти Сугд чандин корхонахои муштарак аз кабили «Ч,авонй», «Кабоол Точик Текстайлз», «Абрешим», «Зарафшон», «Оби Зулол» ва гайра ба кор даромаданд, ки хазорон зану духтарони чавонро бо чойхои корй таъмин ва иктидори содиротии чумхуриро афзун гардониданд. Имруз дар тамоми сохахои хаёти чомеа бо дарназардошти бахши хусусй беш аз як миллион занону духтарон фаъолият доранд.

Яке аз меъёрхои муайян кардани сиёсати демократа ин иштироки фаъолонаи занон дар чомеа ва сиёсат мебошад.

Махз истиклолият ба зани точик имкони бештар дар вазифахои баланди давлатй кор карданро фарохам овард. Вазирони маорифи Чумхурии Точикистон Бозгул Додхудоева (19921994), Мунира Иноятова (1994-2000) махз дар даврони истиклолият ба вазифаи вазирй сохиб шудаанд.Гулафзо Савриддинова, собик раиси хукумати ш.Исфара чонишини раиси Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон интихоб гардида буд.

Занон ва модарони кишвар дар солхои чанги шахрвандии 1992-1997 бадтарин рузхоро аз сар гузарониданд. Дар ин давра, 25000 занон шавхарони худро аз даст додаанд, 55 000 кудакон ятим монданд, беш аз 100 000 нафар чони худро аз даст доданд, зарари моддии кишвар кариб 10 млрд. доллари ИМА ташкил кард. Хдмаи ин холат ба руху равони ахолй, махсусан занон зарари чиддй

расонид. Бо вучуди ин, занон ва модарони мо, сарфи назар аз талафоти бузург, зарбаи такдирро босаброна тахаммул карда, дар катори мардон барои пойдор намудани сулху субот дар кишвар сарбаландона мубориза бурданд. Бояд таъкид намуд, ки барои баркарорсозии сулху субот дар Точикистон Комиссияи оштии миллй иборат аз 25 нафар аъзоёни хукумат ва мухолифин таъсис дода шуд, ки дар он ягона зан-Бозгул Додхудоева, муовини Сарвазир, иштирок кард. Дар хотироти худ, Б. Додхудоева кайд мекунад, ки дар баробари у дар баркарор намудани дустии байни точикон дигар занони фаъол хам ба монанди: Гулафзо Савриддинова, Рафика Мусоева, Надежда Соловьева, Саёхат Неъматова, Низорамох Зарифова, Ибодат Рахимова, Махфират Каримова, Хусноро Мирзоева, Вилоят Мирзоева, Майсара Калонова, Адолат Рахмонова, Адолат Узокова, Киматгул Рустамова сахми беандоза гузоштанд. Онхо асосан дар байни ахолй корхои фахмондадихй гузаронида, дар бораи мухимияти сулх дар чомеа вохурй ва сухбатхо мекарданд.

Дар шароити имруза бошад, дар пешбурди рушди устувори минбаъдаи кишвар, сиёсати Хукумати Ч,умхурии Точикистон сахми занони фаъол, Рахмон Озода Эмомалй, Мархабо Чдбборй, Хидирзода Махфират, Хайриниссо Юсуфй, Сумангул Тагозода, Гулнора Хасанова, Гавхар Шарофзода, Идигул Косимзода ва дигарон хеле назаррас мебошанд.

Бояд кайд намуд, ки дар масъалаи иштироки занони сарвар дар вазифахои рохбарикунанда, дар кабули карорхо ва идоракунии давлатй холо дар чумхурй 1 зан дар вазифаи Рохбари Дастгохи ичроияи Президенти Ч,умхурии Точикистон, 1 зан Вазири мехнат, мухочират ва шугли ахолй, Кумитаи занон ва оилаи назди Хукумати Ч,умхурии Точикистон, Кумитаи забон ва ислохоти назди Хукумати Ч,умхурии Точикистон, Агентии омори назди Президенти Ч,умхурии Точикистон кору фаъолият менамоянд. Дар дигар сохторхои хукуматй, вазоратхо, макомоти махаллии хокимияти давлатй, одатан яке аз муовинони рохбар, зан мебошад(З).

Давлат занонро хамчун шарики тавоною боэътимоди бунёдкориву ободкорихо дониста, ба онхо сохахои масъулиятнокро бовар намудааст. Кариб 30% хизматчиёни давлатиро занон ташкил мекунанд, 60 хазор нафар (52%)муаллим аз хисоби занонанд, 60% коркунони сохаи тандурустиро занон ташкил медиханд, зиёда аз 160 хазор нафар зани сохибкор фаъолият доранд, аз 151 хазор нафар донишчуи макотиби олй 42 хазор нафарашонро духтар ташкил медиханд (10).

Сахми бонувони точик дар шумораи умумии субъектхои сохибкории мамлакат имруз 27 фоиз ро ташкилмедихад ва бештари занон ба сохибкории инфиродй машгул мебошанд.

Имруз бонуи точик дар баробари дигар самтхои фаъолият сохибкори муваффак хам мебошад. Хамзамон дар кишвар руз ба руз шумораи

занони сохибкоре, ки рохбарии хочагихои дехкониро бар ухдадоранд, зиёд шуда истодааст. Дар мукоиса ба соли 2010 имруз шумораи рохбарони хочагихои дехконй дар мамл акат 6 маротиба афзудааст. Ин ракам 25 фоизи тамоми хочагихои дехконии фаъолияткунандаро ташкил медихад(20).

Дар даврони Иттиходи Шуравй хам ;онунхое амал мекарданд, ки баробарху;у;ии занону мардонро таъмин мекарданд, вале махз дар даврони истиклолият чунин конунхо вусъати бештар пайдо намуданд. Точикистон яке аз аввалинхо шуда, соли 1993 Созишномаро оид ба бархам додани хама гуна намудхои махдудияти хукуки занон имзо карда буд. Кабули фармони Президенти Ч,умхурии Точикистон аз 3 декабри соли 1999 (№5). «Дар бораи тадбирхои баланд бардоштани макоми зан дар чомеа» мархилаи наверо дар ин самт огоз бахшид, 8 августи соли 2001 карори Хукумати Ч,умхурии Точикистон тахти раками 391 «Дар бораи барномаи давлатии«Самтхои асосии сиёсати давлат оид ба таъмини хукуку имкониятхои баробари мардон ва занон дар Чумхурии Точикистон барои солхои 2001-2010» кабул гардид. Натичаи сиёсати дурандешонаи давлату хукуматамон буд, ки накши занон дар чомеа боз хам баландтар гардид.

Махз сиёсати дастгирии хаматарафаи занону духтарон буд, ки имруз шумораи занони рохбарикунанда зиёда аз 6000 нафарро ташкил медиханд. 4 нафар зан раисони шахру нохияхо, 67 нафар муовини раисони вилояту шахру нохияхо гардиданд. 5 нафар зан узви Мачлиси Миллии Мачлиси Олии Ч,умхурии Точикистон, 12 нафар вакили Мачлиси Намояндагон мебошанд, ки ифодагари манфиатхои бонувони кишваранд.

Айни хол(соли 2017) 90 нафар зан дар макомоти судии кишвар, 300 нафар дар гвардияи миллй, 2755 нафар дар макомоти хифзи хукук,138 000 нафар дар сохаи сохибкорй, 20 500 нафар раисони хочагихои дехконй, 21.000 нафар.бо хунармандии дастй машгуланд (12). Ин кувваи бузургест. 5000 нафар духтар дар хоричи кишвар тахсили илм мекунад.11,5 хазор нафар духтар дар дохили кишвар тибки квотаи президентй тахсил намудааст.

Имруз зани точик новобаста ба мушкилихо ба суи куллахои баланди хокимият рахсипор шуда истодааст. Дар чахони муосир мафхуми зан- дипломат, зан - сарвазир, зан - президент, кайхост, ки ба мафхумхои мукаррарй табдил ёфтаанд. Ягон сохае нест, ки дар он занон ширкат наварзида бошанд.Тадкикот нишон дод, ки занон дорои кувваю иродаи бузурги маънавианд ва тамоми сифатхои барои ходими сиёсиву давлатй заруриро дороанд.Тачрибаи чахонй нишон медихад, ки дар он чое, ки занон 30-40%-ро дар сохторхои хокимиятй ташкил медиханд,чомеа нисбатан муътадилу осуда инкишоф меёбад. Аз ин ру, занон дар хокимият заруранд, зеро онхо чун муайянкунандаи (катализатори) дигаргунихо баромад мекунанд.

Дар даврони навин занон дар баробари чомеаи башарй кору пайкор мекунанд, вале дар баъзе мавридхо хануз хам, поймолкунии баъзе хукукхояшон ба назар мерасад, ки ин халли худро металабад.

Чомеа бояд ба зан-модар ру оварад, мехнати пурмашшакати уро дар сахрохо, дар коргоххо сабук намоем, барои ин мо бояд илмро дастгирй намуда, кадрхои болаёкатро тарбия намоем, васоити техникиро такмил дихем ва аз корхои вазнини сахрой занонро озод намоем. Зеро сатхи маърифати зчомеа ва нуфузу эътибори оназ руи муносибат ба зан, ба модар муайян карда мешавад.

Имрузхо накшаи миллии амалиёт бахри ичроиши стратегияи миллии фаъолгардонии накши занон дар чумхурии Точикистон барои солхои 2011-2020 амалй шуда истодааст ва боварй хаст, ки он натичахои назаррас медихад.

Алхол шумораи занхои сохибмансаб дар Чумхурии Точикистон 23%-ро ташкил медихад ва дар кабули карордодхои мухимтарин холо хам шумораиками бонувон ширкат доранд. Дар даврони сохибистиклолй ин камбудихо охиста бартараф шуда истодаанд ва иштироки занон дар хокимият торафтбештаргардида истодааст. Дар хамаи сохахо имруз 23 %-и хизматчиёни давлатиро занон ташкил мекунанд (11).

Масъалаи таъмини баробарии гендерй соли 2010 ба катори ченакхои рушди инсонй ворид шудааст. Вале таваччухи давлат ба ин масъалаи мухим хануз аз даврони шуравй огоз шуда, солхои аввали сохибистиклолй нуктасанчона ва чиддй буд. Бартараф намудани колабхои кухна оид ба накши зан дар оила ва чомеа имкон дод, то кишвари мо дар ин самт ба дастовардхои назаррас ноил гардад. Дар зинахои гуногун пешниход намудани квота ва имтиёзхо барои занону духтарон метавонад ба раванди татбики сиёсати гендерй такони чиддй бахшад(16).

ПАЙНАВИШТ:

1. Бобобекова, М.Накши зан дар раванди демократй/М.Бобобекова.- Душанбе, 1998.-105 с.

2. Джумахонова, М.А. Место и роль женщины в политической жизни общества (на материалах Таджикистана).Диссертация на соискание ученой степени кандидата политических наук/М.А.Джумахонова. - Д.- 2006-156 с.

3. Камолова,М.Р. Накши занон дар хаёти сиёсии чомеа/М.Р.Камолова //www.mts.tj/mdex.php?optюn=com_content&view=artide&id=6900/o3Al-r-&catid=900/o3A2013-05-27-05-46-21&Itemid=222&lang=en

4. Муинова, М.М. Проблемы занятности, трудоустройства и миграции молодежи и женщин в первые годы государственной независимости республики Таджикистан/М.М.Муинова/Ученые записки Худжандского государственного университета им.академика Б.Гафурова.Серия гуманитарно-общественных наук.- 2014.- №1 (38) С. 180-193

5. Очерки истории Коммунистической партии Таджикистана.-Душанбе, 1984.-265с.-2т.

6. Рахматова, М.Место и роль женщин в общественно- политической и культурной науки Таджикистана нового переходного периода (1992-2004 гг).Диссертация на соискание ученой степени кандидата исторических наук/М.Рахматова.-Худжанд, 2004.- 183 с.

7. Рахимова, Ш.Истиклолият ва мавкеи занон дар Точикистон//Ш.Рахимова https://www.facebook.com/permalink.php?story_íЪid=427018534160478&id=237255393136794&sub story_index=0

8. Рахмон,Э.Мавкеи зан дар чомеа/Рахмон Э.- Душанбе.1997.- 27с.

9. Рахмон, Э. Чашни Истиклол/Рахмон Э.-Душанбе 2007. 355-с.

10.Рахмон,Э.Суханронй ба муносибати Рузи модар.7 марти 2013/Э.Рахмон// http://www.prezident.tj/node/4086

11.Рахмон, Э.Паёми Президенти Чумхурии Точикистон ба Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон.22.12.2016// http://www.prezident.tj/node/13739

12.Рахмон, Э.Суханронй ба муносибати Рузи модар. 7 марти 2017/Э.Рахмон// http://www.prezident.tj/node/14719

13.Точикистан- 20. Душанбе,Ирфон, 2011.-371 с.

14.Шарипова, С.М. Женщины в новых социально- исторических условиях первого десятилетия независимости/С.М.Шарипова//Автореферат диссертации на соискание ученой степени кандидата исторических наук.- Худжанд, 2007.-25 с.

15.Хидирова, Ш.Р.Участие женщин в политической жизни республики Таджикистан /Ш.Р.Хидрова// Известия Института философии, политологии и права им. А. Баховаддинова. Академи наук Р.Т. 2015.- №4.- С.55-59.

16.Хидирзода, М.Муждае аз рушди неруи инсонй/М.Хидирзода// Ч,умх,урият № 11- 12,17.01.

17.Худжанд.Энциклопедия. Душанбе,1999.-928с.

18.Хушкадамова, Х.О. Женщины в политике и управлении Таджикистана Х.О.Хушкадамова//Социологическое исследование.-2009.-№5. -С.76-80.

19.Шарифова, М.Чдмолу зиннати дунё/М.Шарифова.- Хучанд, 2004. - 307 с.

20.http://kumitaizanon.tj/index.php/tj/khabar-o/242-afzoishi-shumorai-zanoni-ro-bar). - охирин бознигарй: 27.04.17.

REFERENCES:

1. Bobobekova, M. The Role of Woman in the Process of Democracy/M.Bobobekova. - Dushanbe, 1998. - 105 p.

2. Jumakhonova, M.A. The Place and Role of Woman in Political Life of Community (on the Materials of Tajikistan). Synopsis of candidate dissertation in politology/M.A.Jumakhonova. - Dushanbe, 2006. - 156 p.

3. Kamolova, M.R. The Role of Woman in Political Life of Community/M.R.Kamolova //www.mts.tj/index.php?option=com_content&view=article&id=690%3Al-r-&catid=90%3A2013-05-27-05-46-21&Itemid=222&lang=en

4. Muinova, M.M. Problems Dealing with Employment, Labour Stable and Migration of Youth and Women of Tajikistan/M.M.Muinova/Scientific Notes. Series of Humanity and Social Sciences. -2014. - №1 (38). - Р. 180 - 193.

5. Essay on the History of Communistic Party of Tajikistan. - Dushanbe, 1984. - 265 p. - V.2.

6. Rahmatova, M. The Place and Role of Woman in Social-Political and Cultural Sciences of Tajikistan Referring to the New Transitive Period (1992-2004). Synopsis of candidate dissertation in history. -Khujand, 2004. - 183 p.

7. Rahmanova, Sh. Independence and Status of Women in Tajikistan//Sh.Rahmanova. https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=427018534160478&id=237255393136794&sub story_index=0

8. Rahmon, E. The Status of Woman in Society/ Rahmon, E. - Dushanbe, 1997. - 27 p.

9. Rahmon, E. Celebration of Independence/ Rahmon, E. - Dushanbe, 2007. - 355 p.

10.Rahmon, E. Speech on the Occasion of Mater's Day. March 7, 2013 /E.Rahmon// http://www.prezident .tj/node/4086

11.Rahmon, E. Massage of the President of the Republic of Tajikistan to Majlisi Oli under Tajikistan Republic. 22.12.2016// http://www.prezident.tj/node/13739

12.Rahmon, E. Speech on the Occasion of Mater's Day. March 7, 2017/E.Rahmon// http://www.prezident.tj/node/14719

13.Tajikistan-20. -Dushanbe: Cognition, 2011. - 371 p.

14.Sharipova,S.M.Women under the New Social-Historical Conditions of the first Decade of Independence/S.M.Sharipova// Synopsis of candidate dissertation in history.- Khujand,2007.-25 p.

15.Khidirova, Sh.R. Women's Participation in Political Life of the Republic of Tajikistan /Sh.R.Khidirova// Tidings of the Institute of Philosophy, Polytology and Law named after A. Bahovaddinov under the Academy of Sciences of Tajikistan Republic 2015. - №4. - Р. 55 - 59.

16.Khidirzoda, M. A Drop out of Humanity Power Development /M.Khidirzoda// Jumhuriyat -№11. 12,17.01.

17.Khujand. Encyclopedia. - Dushanbe, 1999. - 928 p.

18.Khushqadamova, Kh.O. Women in Politics and Management with Tajikistan/Kh.O. Khushqadamova//Sociological Exploration. - 2009. - №5. - Р. 76 - 80 .

19.Sharifova, M. World Beauty and Decoration/M.Sharifova.-Khujand, 2004. - 307 p.

20.http://kumitaizanon.tj/index.php/tj/khabar-o/242-afzoishi-shumorai-zanoni-ro-bar). - Last view: 27.04.17.

Са^ми занон дар пешрафти х,аёти ицтисоди, цамъияти,сиёси ва мадании Тоцикистон дар нимаи дуюми асри ХХ ва даврони истицлолият

Вожа^ои калиди: нацши занон, сауми бонувон, даврони шуравй, соуибистицлолй, пешцадамони истеусолот, хоцагии цишлоц, варзиш, сиёсат

Дар мацола оид ба сауми занон дар рушди ицтисодиёт, маданияту сиёсати Тоцикистон дар нимаи дуюми асри гузашта ва солуои соуибистицлолй сухан меравад. Муаллиф паулууои мухталифи фаъолияти меунатии бонувони ЦШС Тоцикистонро ба тадциц гирифта, сауми ощоро дар комёбщои халци тоцик дар замони шуравй нишон додааст.

Дар мацола уамчунин асноде аз уаёти занони Тоцикистони соуибистицлол оварда шуда, нацши ощо дар щёти цамъиятию сиёсии кишвар ошкор карда шудааст.Зикр мешавад, ки имруз дар Цумуурии Тоцикистон дар сатуи давлати тамоми шароит барои худозмоии занон мавцуд аст. Таъкид мегардад, ки дар солуои охир аксарияти вазифауои роубарикунандаи кишвар ба зануо супурда шудаанд, ки ин омил уец гоу дар таърихи Тоцикистон мушоуида нашудааст.

Вклад женщин в развитие социально-политической, экономической и культурной жизни Таджикистана во второй половине ХХ века и в годы независимости

Ключевые слова: роль женщин, вклад женщин, советский период, период независимости, передовики производства, спортсменки, женщина в политике

В статье анализируется вклад женщин в развитие экономики, культуры и политики Таджикистана во второй половине ХХ-го столетия и годы независимости республики. Автор приводит примеры из трудовой деятельности женщин Таджикской ССР и показывает их роль в достижениях таджикского народа в советский период.

В статье также приведены факты из жизни женщин суверенного Таджикистана и отражена их возрастающая роль в общественно-политической жизни страны. Подчеркивается, что сегодня в Республике Таджикистан на государственном уровне созданы все условия для самореализации женщин. Указано, что в последние годы в стране многие руководящие должности доверяют именно женщинам, чего никогда ранее не наблюдалось в истории Таджикистана.

Women Contribution into the Development of Social-Political, Economical and Cultural Life of Tajikistan Referring to the second Half of the XX-th Century and in the Years of Independence

Key words: role of woman, contribution of woman, Soviet period, period of independence, foremost people in production, sportswomen, woman in policy

The article dwells on the woman contribution into the development of economy, culture and policy of Tajikistan referring to the second half of the XX-th century and the years of state independence. The author adduces a number of examples out of labour activity of woman of the Tajik SSR and shows their role in regard to the achievement of Tajik nations in the Soviet period.

In her article the author adduces facts out of the life of women of sovereign Tajikistan and reflects their arising role towards social-political life of the country. It is underscored that today all opportunities for self-realization of women are created in the Republic of Tajikistan at the state level. It indicted that for last years in the country many managing deputies are namely led by women, because it has been never observed in the history of Tajikistan before.

Маълумот дар бораи муаллиф.

Рофиева Насринисо Fайбуллоевна, сармуаллимаи кафедраи таърихи умумии Донишгоуи давлатии Хуцанд ба номи академик Б.Fафуров (Цумуурии Тоцикистон, ш.Хуцанд), E-mail: uchzaphgu@mail.ru

Сведения об авторе:

Рофиева Насринисо Гайбуллаевна, старший преподаватель кафедры всеобшей истории Худжандского государственного университета имени академика Б.Гафурова (Республика Таджикистан, г.Худжанд), E-mail: uchzaphgu@mail.ru

Information about the author:

Rofieva Nasriniso Gaibyllaevna, senior lecturer of the department the Universe history under Khujand State University named after acad B.Gafurov (Tajikistan Republic, Khujand), E-mail: uchzaphgu@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.