Научная статья на тему 'СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗКАЧЕСТВЕННЫХ ПРИЛАГАТЕЛЬНЫХ В СИСТЕМА АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ'

СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗКАЧЕСТВЕННЫХ ПРИЛАГАТЕЛЬНЫХ В СИСТЕМА АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
56
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЛЕКСИЧЕСКОЕ ЗНАЧЕНИЕ / КАЧЕСТВЕННОЕ ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ / ОТНОСИТЕЛЬНОЕ ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ / СЕМАНТИКА / ВЫРАЖЕНИЕ / СПРИЗНАК / СВОЙСТВО / КАТЕГОРИЯ / СЛОВОСОЧЕТАНИЕ / ОБЪЕКТ / СУБЪЕКТ / ПРЕДМЕТ / ОКОНЧАНИЕ / МНГОСТРУКНУРНЙ / СТЕПЕНИСОГЛАСОВАНИЕ / СООТВЕСТВИЕ / ЧАСТИЦЫ / ФУНКЦИЯ / ЗАМЕСТИТЕЛЬЫЕ / НЕЗАМЕСТИТЕЛЬЫЕ / КЛАССИФИКАЦИЯ СМЫСЛ / ИНТЕГРАЛЬНОЕ ПОДКЛАССЫ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Нурова Зухро Абдулкаримовна

В данной статье речь идёт о прилагательных в системе английкого языка.Автор уделял большое внимание лексико семантическому классу предикативных слов, обозначающих непроцессуальный признак предмета или другого признака, обозначённого именем.Отмечено,что прилагательное обозначает либо качественый признак предмета либо признак относительный, обозначающий свойство предмета через его отношение к другому предмету. Многие учёные дели определениеприлагательно при выполнении научно исследовательских работ.Например,Бурлакова и Почепцов дают следующи определение имени прилагательному в английском языке: «Прилагательное это частьречиназы вающая признак предмета, обладающий известной условной усточивостью». Семантической основой прилагательного В.В. Вингродов определяет понятии качество. По его мнению прилагательное выступает либо как определение при существительном,образуя атрибутивную конструкцию,либо как предикат или часть предиката. Значение каче ственных прилагательных гомогенно,характери зуется подвижностьюв зависимости от содержения денотата,к каторому относится признак и имеет тенденцию к отрыву от денотата и сдвигу в соседние семантические зоны. Значение относительного прилагательного иное: это отношение устанавливаемое между предметов и другим предметом, признак каторого обозначается прилагательным. Семантика относительного прилагательного представляет сбой сложную признаковую стрктуру, соотнесённую со структурой исходного слова. Относительное прилагательное не имеет центральног признака, который Может градуиватся, поэтаму оно не имеет степеней сравнения и не считается с интенсификаторами.Отечественный и зарубежные лингвисты считают,что между качественным и относительными нет непроходимой границы. В отечественном языкознании прилагательные расматриваются с точки зрения семантической и грамматической.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE COMPATATIVE ANALYSIS QUALITATIVE ADJACTIVE OF SYSTEM IN ENGLISH LANGUAGE

This article is about adjectives in the English language system. paid much attention to the lexico-semantic class of predicative words,denoting a non-procedural attribute of an item or other attribute denoted by a name. It is noted that the adjective denotes a low-quality the sign of an object or a relative sign, denoting the property of an object through its relation to another object. adjective when doing research work. For example,Burlakova and Pocheptsov give the following definition of the name of the adjective in the English language: “The adjective is part subject possessing a known conditional stability ”. Semanticthe basis of the adjective VV Vingrodov defines the concept of quality. By hisopinion, the adjective appears either as a definition in a noun,forming an attributive construct, either as a predicate or part of a predicate. The value of quality adjectives is homogeneous, characterized by mobility, depending on the content of denotate, to which sign and tends to detach from denotatus and shift to neighboring semantic zones. The meaning of the relative adjective is different: it relation established between objects and another object, sign which is indicated by the adjective. Semantics of relative the adjective represents a failure of a complex attribute structure correlated with the structure of the original word. The relative adjective does not have the central attribute that can be graded is that it does not have degrees of comparison and does not count with intensifiers. Domestic and foreign linguists believe that there is no impassable border between qualitative and relative. In Russian linguistics, adjectives are considered from the semantic and grammatical point of view.

Текст научной работы на тему «СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗКАЧЕСТВЕННЫХ ПРИЛАГАТЕЛЬНЫХ В СИСТЕМА АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ»

Автор приходит к выводу, что основным источником фразеологических выражений народного языка является то, что большое количество фраз на языке, сравнимых с культурой, имеют характерную связь с культурой, религии, историей и философией человечество. Поскольку люди выражают свои идеи по-разному, и каждая нация отражает мир по-своему, именно эти выразительные фразы могут дать художественное выражение человеческих идей. Они позволяют человеку выразить себя красноречиво.

Ключевые слова: лингвистика, фразеология, культура, обычаи, полная эквивалентность, неполная эквивалентность, безэквивалентность, совместимость перевода, культура, цивилизация, религия, история и мышление человека.

SOME PARTICULARITIES OF NON - EQUIVALENT PHRASEOLOGICAL ELEMENTS OF ENGLISH AND TAJIKI LANGUAGES AND THE CHARACTERISTIC FEATURES OF THEIR TRANSLATION

The article analyzes issues related to the study of the concept of equivalence of lexical units of language. The author notes that language is closely related to culture. The author also provides information on the science of phraseology as an integral part of lexicology, noting that the national character of each language is reflected in its phraseological resources, and spoke about how the Phraseological Units of the Tajik language is reflected in dictionaries.

The article also discusses the concepts of equivalence and non-equivalence of comparable languages in Phraseological Units, noting that Phraseological Units is considered non-equivalence at the time when their translation does not find a suitable synonym or are units that are unique to the culture and civilization of a nation. The author also notes in her article that the equivalence of Phraseological Units should be considered not only from a linguistic point of view, but also from a translational point of view, as in some cases opinions may contradict each other.

The author came to the conclusion that the main source of phraseological expressions is the language of the people, and a large number of phraseological units of comparable languages are closely related to culture, civilization, religion, history and human thought and have pharyngual features. As human beings express their thoughts in different ways and each nation reflects the world in its own way, it is the figurative phraseological units that can color human thoughts and ideas. They enable a person to express himself eloquently.

Keywords: linguistics, phraseology, culture, customs, complete equivalence, incomplete equivalence, non-equivalence, compatibility of translation, culture, civilization, religion, history and human thinking.

Сведение об авторе:

Халимзода Зулола - соискатель кафедры сопоставительная типологии Таджикского государственного института языков имени Сотима Улугзода. Адрес: 734019, г. Душанбе, ул.Мухаммадиева 17/6, тел (+99237)2325000; E-mail: zulola_90@mail.ru (+992) 987695967

About the author:

Halimzoda Zulola - aspirant, the Department of comparative-typology, Tajik State Institute of Languages named after Sotim Ulughzoda. Address: 734019, Dushanbe st. Muhammadiev 17/6, tel. (99237) 2325000; E-mail: zulola_90@mail.ru (+992) 987695967

УДК:809.155.0+802.0(575.3 ТАХДИЛИ МУКРИСАВИИ СИФАТИ АСЛЙ ДАР НИЗОМИ ЗАБОНИ АНЛГИСЙ

Нурова З.А.

Донишгоуи давлатии Кулоб ба номи А.Рудаки

Сифати забони англисй навъи лугави маънидодкунии калимахои хабарй ифода кунандаи аломатхои гайриравндии предметхр (ашёхо), вокеахо ё инки дигар аломати номгуихо мебошад. Сифат ё аломати сифати предме (ашёхо) ро, берун аз муносибатхои вай бо дигар предметхо (ашёхо), вокеахо ё ин ки аломатхо, ё аломатхои нисби ифодакунандаи хосиятхои предметхо (ашёхо), тавассути муносибати вай ба дигар предметхо (ашёхо), ифода месозад. Иванова, Бурлакова ва Почептсов таърифи зерини сифатро дар забони англиси медиханд: "Сифат -ин хиссаи нуткест,ки аломати предметхоро (ашёхоро) ифода мекунанд ва дорои устуворкунонии шарти мебошанд" [6, с.121]. Сифат хамчун хиссаи нутк на танхо категорияи кулли мебошад,балки навъи калимахоро ташкил медихад ва камтар махсусгардони шудаанд дар киёс ба дигар навъхои морфологи ва синтаксисиро дар бар мегирад. Тавассути асосии маънидодкунонии сифатхо В.В.Виноградов мафхуми сифатро

муайян месозад. Ба акидаи вай сифат ё накши муайянкунанда ро мебозад ва ибораимуайянкунониро ташкил менамояд,ё ин ки х,амчун хабар ё як кисми хабар ба исмх,о тавассути феъли пайвасткунанда пайваст мешавад. Аломати муайянкунони (хабариятро бештар ба коидаи сифат х,амчун хусусияти асосии функсионалии вай ворид намуданд. Маънидодкуноних,ои зири навъи сифат вобаста ба кобилияти дар накши муайянкунанда ё хабар воридшавияшон фарк мекунанд мутакобила будани онх,о аз чихдти муайянкунони) хабарияткуно ниро дар иборах,о тавассути бо ном муайянкунандаи хабари бетараф кунонида мешавад.Дар акидаи Коля Хурандона омадааст,ки сифат дар ин чо ба фаркияти хабар омада муайянкунандаи худи субъект мебошад. Аз чихдти маъно сифатх,о бештар гуногунтаркиб мебошанд,гурух,икунони онх,о гуногун мебошанд маънои худи сифатх,о ва хдмчунин ба хосияти денотатх,о мансубанд,ки ба онх,о аломатх,о ва имконоятх,ои пуркувваткунонии онх,о таълук доранд.Вобаста ба шаклх,о сифатх,о ба асли ва нисби чудо карда шуданд.Сифатх,ои асли "намунави " шуморида мешаванд,чунончи онх,о дигар ягон хел маъноро дарбар намегирад, багайр аз маънох,ои хабари.Маънои сифатх,ои асли якхела мебошанд,тавассути дигаргуншавии маънидод карда мешавад вобаста ба мазмуни денотат,ки ба вай албатта аломат мансуб мебошад ва тамоюли наздикшави бамаънои дигар калимах,оро доро мебошад.Маънои сифатх,ои нисби дигар хел мебошад:ин муносибат ё худ алокаи баркароркардашуда байни предметно (ё ин ки аломатх,о) вадигар предметх,о,ки аломати вай бо сифат ишора карда мешавад.Маънои сифатх,ои нисби сохти аломатии мураккабро дар бар мегирад,ки мансуб ба сохти калимаи пештара мебошад. Сифати нисби дорои маънои маркази намебошад, ки вай метавонад дарачабанди карда шавад,бинобар х,амин вай дорои дарачах,ои киёси намебошад. Иванова, Бурлакова ва Почептсов аломатх,оеро нишон доданд, ки тавассути онх,о сифатх,о нишон дода шудаанд:

1) Маънои умуми- маънои сифат(хосиятх,о)-и ин ё он предмет (ашё),

Масалан: андоза,(big small) ранг, (white)синусол (old-young), чойгиршавй дар фазо,(far inner), мавод (wooden), полати равони шахс (angry). Дар он ^олат^ое, ки сифат алокаро бо исми муайяншаванда гум мекунад, ва ба синфи исмх,о гузарии менамояд (the young people-the young)

2) Шаклх,ои калиматагирёби. Дар забони англиси,дар фаркияти бо забони руси сифатх,о аз руи чинсиятх,о шуморах,о ва бандакх,о тагйир намеёбанд ва бо сифатх,ои муайяншаванда мутобикат намекунанд.Шакли ягонаи калима тагийрёби дар сифатх,ои забони англисй шакли дарачах,ои киёсикунонй ба шумор мераванд.Аммо ин шаклх,о дар х,амаи сифатх,о вучуд надоранд.

3) Пайвастшави ё худ тавъамшавй бо дигар калимах,о.Сифатх,о одатан бо исмх,о мутобик мешаванд ва иборах,ои муайянкунониро ташкил менамоянд: (the green). [7, с.123]. Муаллифон чунин мешуморанд,ки сифатх,о хдмчунин метавонанд,ки сифатх,о хдмчунин метавонанд бо феълх,о-бандакх,о пайваст шаванд(ё ин ки бофеълх,ои мустакилмаънои, ичрокунан даи функсияи воситах,ои пайвасткунанда),алалхусус бандакх,о[9, с.125].

Ба сифат аъзох,о вобаста буда сифатх,о метавонанд зарфх,оро ва феълх,ои

масдариро кабул намоянд. Азх,иссах,оинутки ёрирасон бошад-х,иссачах,оро дар бар мегиранд. Дар миёни сифатх,о ба даври махсус гурухд калимах,о бо префикси а-asleep,astir,afloat,aglow,alive,ashamed,alike,afraid.

(дар хоб, дар х,олати хдракат будан, дар х,олати шино кардан, зинда, яксон, пурхдракат, хдросон), дороимаънои х,олати ягон шахс ё ин ки предмет (ашё)-ро дорад. Дар баъзан х,олатх,о ин калимах,оро бо яке аз х,иссах,ои нутки махсус«категорияи х,олат» мансуб медонанд.

Ин сифатх,о бо он чих,атх,ояшон маънидодкарда мешаванд,ки онх,о одатан дар накши муайнкунандаи пешмавкеи ба исм истифода бурда наметавонад, бештар онх,о пеш аз феълх,о -бандакх,о дар х,олати хабарй номй меоянд:

I am not afraid of you, anyhow (B.Shaw).

He was alive, painfully alive, to the great universal things (J. London).

The poorest girl alive.... Can choose between ragpicking and flowerselling, according to her taste. He walked away. under a sky of clear.

Сифатх,о хдмчун хдссаи нутк дар сатх,и маъногй,аломатдорй,ичроиши функсиях,ои муайякунанда ё ин ки хабарх,о,мавчуд будани шаклх,ои мутобикатшави имконпазир буда маънидод карда мешаванд [5, с.397]. Дар грамматика сифатх,о дар асоси маънои грамматики, шаклх,ои грамматики ва функсиях,ои синтаксиси нишондода мешаванд. Забоншиносони ватанй ва хоричй дар он акидаанд,ки дар миёни сифатх,ои аслй ва нисбй ба монанди зер навъх,ои маънидодшаванда,сарх,ади нагузашт учуд надорд.

Дар забоншиносии ватанй сифато аз нуктаи назари маъногй ва грамматикй дида баромада мешаванд. Аммо дар мадди аввал меъёрх,ои маъногй нишон дода меванд. Ба акидаи

B.B. BuHorpagoB [3, c.151], acocu MatHoruu cu^aTxo acrarH Me6omag. Ban cu^taTxou 3a6oHH pycupo 6a acM Ba hhc6h ^ygo MeKyHag Ba ^oHHmuHxou coxh6hpo 6omag 6atgTap a3 pyu coxTamoH MyanaH MeHaMoag.

Ba aKugau fl3. Po3ematfb cu^aTxopo 6a acM Ba hhc6h TaKcuM MeHaMoag. [4, c.43], HHHyHH HH3 gap aKHgau H.ro. ^BegoBa gap^ rapgugaacT, kh cu^taTxopo 6a acM Ba hhc6h ^ygo MeHaMoaHg Ba cu^aTxou hhc6h 6omaHg cu^aTxou Huc6u-xycycH (coxu6H Ba FaHpHCOx,H6H) TapTu6H Ba ^ohhohhh 6ygapo gap 6ap MerupaHg. [10, c.38], A.H. fflpaMM cu^aTxopo 6a raHpH^OHumuHH Ba^oHumuHH ^ygo MeHaMoag gap oxupoHamoH 6a acM Ba hhc6h TaKcuM Kapga MemaBag. [11, c.17-23].CH^aTxoH acM 3ep chh^h MymoxugaBH e xyg MypaKKa6po gap 6ap Merupag(oHxopo 6at3au opraHxou xHccueTH hhcoh Ka6yn MeKyHag) Ba oKHTOHa cap^aKopoHa aHe MatKy^myMopuro gypycTKa6y^KyHoHH(6apaKc Huc6aT 6a MymoxugamaBH MypaKKa6aBH). Ammo aK KaTop o^hmoh 6a MoHaHgu H.fl. ApyTroHoBa, ^.C.rope^HK Ba gurapoH Metepxou gurappo 6apou rypyxKyHoHH cu^taTxopo Hcra^oga Me6apaHg. X,aMHH TaBp, O.C.AxMaHoBa HaMygxou 3epuHH cu^aTxopo HoM6ap MeKyHag: MaBKetrH, MyanaHKyHaHgarH, 6e cy^^HKcu MoggH, $etM, acM ^oHumuHH HoMyanaHH, ^ygoH MaxgygKyHaHga hhc6h cu^aTH^etnu ry3apaHga Ba ranpaxo Me6omaHg [12, c.357], H.fl. ApyTroHoBa Tat^u^ MeHaMoag kh aKe a3 cu^aTxopo HyHHH rypyxHKyHoHH Kapga maBag(cu^aTxou aKcuo^orH) Bo6acTa 6a maKnu u^ogau 6axory3opHH ohxo. Ban cu^aTxou yMyMu6axo guxaHga Ba KucMaH 6axoguxaHgapo MyanaH HaMygaacT [13-15]. E.fl. Ap6aTcKaa Ba fl.H. Ap6aTCKHH gap acocu xapaKTepu MatHou acM u^oga Kapgau cu^aT gap ce HaMygxou acocuu nyraTH ^ato^u Ba gap 3o6ohh pyc Myocup HumoHgogaHg: [15, c.52].

1). Cu^aTxou npegMeTH acM, MaHcy6 6yga 6a 6aHgaKxo (rupu^TaHH o$to6)

2). AcM Hugamyga MaHcy6 6yga 6a cu^aTxou hhc6h Ba ac^H Honugamyga (gapa^agopxo). T.C. rope^HK rypyKyHoHHH 3epuHpo Tat^u^ MeHaMoag: [14, c.106] Cu^aTxo H^ogaKyHaHgau 6axory3opuu yMyMHH npegMeTxo (amexo) Ba maxcxo cu^aTxp H^ogaKyHaHgau cu^aTxou ^hcmohh, cu^aT^o H^ogaKyHaHgau эxcocoт BaxTxymH xo^aTH pyxoHH cu^aTxp H^ogaKyHaHgau cu^aTxou ^H3uonorH Ba BaKTH (xaMarH 15 rypyx). OMy3umu cu^aTxpu acM Ba hhc6h gap MaBogxou 3a6oHH pycH ry3apoHugagamyaacT, aMMo hh TaBpe, kh 3.A. XapuToHHHK Kang MeHaMoag, kh omh^h эзoxy maxpguxHH Tatpuxu TaKcuMKyHoHHH cu^aTxo ac^H Ba hhc6h o^hmohpo 6a oh aKugae oBapgaHg, kh HyHHH ^ygoKyHoHH xocu Ha TaHxo 3a6oHH pycH Ba gurap 3a6oHxou c^aBaHH 6a^KH Ky^aH acocHoK acT 6apou xaMau 3a6oHx,o, kh gap oh cu^aT^o gopou 6emTapu cucTeMau pyme^Ta Me6omag, a3 ^yM^a 6apou 3a6oHxou o^mohh, 6ucepTap 6apou 3a6oHxou aHraucH Ba HeMucH Me6omag. [16, c.38] Oh HH3e kh 6a 3a6oHmuHocuu xopu^H Tat^yK gopaHg,atHe TaKcuMoTH cu^aTx,o 6a ac^H Ba hhc6h a3 HyKTau Ha3apu ohxo Ka6yn HarapgugaacT. Metepu acocuu HumoHguxuH xe^x,ou cu^aT Metepu ^yHKcuoHara Me6omaHg. flap a^oKaMaHgu 6a hh rpaMMaTHKau 3a6oHH aHraucH 6a cu^aTxpu MyanaHKyHoHH, xa6apu Ba xa6apH MyanaHKyHoHH TaKcuMKapga mygaacT [17, c.38]. flap aHraucumHHocH catro Kymum MeHaMoaHg, kh cu^aTxopo 6a HaMygxou ryHoryH TaKcuM HaMoaHg.

X,aMHH TaBp r. CyuT TaKnu^ MeHaMoag, kh cu^aT^ou 3a6oHH aHraucH 6a cu^aTx,ou xycycH (the green-ca63) Ba cu^aT^ou o3og (the good-xy6) TaKcuM Kapga maBag. [18, c.28]. O. EcnepceH u6po3 MeHaMoag, kh cu^aTxo gopou aroH xen xocuaTxo Me6omag (healthy, poor - c&TOMaT, 6enopa), 6a MoHaHgu cu^aT^oe, kh gopou myMopa Me6omaHg (much, many, few) ^.Hhh Ba ^.CBapTBHK rypyxHKyHoHH cuHTaKcucuu cu^aT^ou aHraucH gap 6aprupaHgau Ma^x,yM^ou xa6apH, MyanaHKyHoHH Ba xa6apH MyanaHKyHoHupo KopKapg HaMygaHg. P.KBepK Ba C.rpuH6ayM hh rypyxuKyHoHupo Ka6yn HaMyga, HyHHH MemyMopaHg, kh cu^aTxou 3a6oHH aHraucuu Myocup xaM MyanaH KyHaHgarH Ba xaM xa6apH Me6omaHg,6a^KH Ha xaMau ohxo Kougau cu^aTxopo th6kh nyraT gap nyraTxou 3a6oHH aHraucH 6a MoHaHgu (Collins Cobuild English Language Dictionary) Taxun HaMygeM. flap Kopu HumoHgogamygau Mya^^u^oH gy rypyxu cu^aTxopo HumoH MeguxaHg:

Hh cu^aTxou rypyxHKyHoHHmyga (classifying adjectives), kh 6a ohxo oh cu^aTxoe MaHcy6aHg,KH a3 ^HxaTH gapa^au KuecH Tarup HaMee6aHg Ba 6o 3ap^xo ucTH^oga Kapga HaMeTaBoHag.

1) Hh cu^aTxou ac^uu (qualitative adjectives) Me6omaHg, kh gopou gapa^axou KuecH Me6omaHg.X.A.noyTcMa Ka^HMaxou nyppau MyanaHKyHoHupo 6a cu^aTxou H^ogaKyHaHgau MyHocu6aTxo e xyg a^oKaxopo (adjective expressing relation and adjective expressing qualitative) hh3 H^ogaKyHaHgau cu^aTH ac^H 6ygaHH npegMeTpo(amexo) MyanaH KapgaacT.flap MueHH cu^aTxou H^oga KyHaHga MyHocu6aTxo, X.A.noyTcMa nop rypyxpo HumoH Meguxag Ba MatHou oHxopo gap u6opaxo TaBaccyTH ry3apumm HaMygaH MeKymoag.Ban xaMHyHHH cu^aTxou Huc6upo HH3 Kang MeHaMoag(relative adjective),KH ohxo 6a cu^aTxou HoBo6acTa6yga MyTaKo6un Me6omaHg(independent adjective).flap hh acHo 3epu

Huc6uaT a^oKaMaHguH ucTH^oga6apH ^axMuga MemaBag MyKouca MeHaMoeM.

Maca^aH:The ship is bound for Cadiz(KumTH 6apou capxa^u Keguc acT).

Х,амин тарикхангоми муайян намудани сифатхои ифодакунандаи муносибатхо (алокахо) ва сифатхои ифодакунандаи сифатнокй (аслй) Х.А. Поутсма ба нутки назари ватанй наздик мешавал,ки тибки вай сифатхо аз мавкеи маъногй ва грамматикй дида баромада ва омухта мешавад. [20, с.135],

Сархади маъногй байни сифатхои нисбй ва аслй чй тавре, ки дар боло зикр гардида буд то як дарачаи хело хам баланд шартй ва харакат аст.

Сифатхои нисбй дар худ ба тарзи хело хам сабук маънои аслйё худ сифатнокиро рушд медиханд,маънои алокаи предметро(ашёгй) метавонад зиёд гардад ,дар ин алокахо боисгардидани аломатхои аслй(сифатнокй) чоригардад (wooden table-wooden face,leaden bullet-leaden sky) косаи нукрагин-гарди нукрагини ситорахо поштаи хавой-касрхои хавой.Дар чихатхои хулосабардорй пешравихо дида мешаванд.Раванди доимии аслишавии сифатхои нисбй пайдо мешавад.Аз пайиаслишавй хосиятхои грамматикии сифатхои аслй пайдо мешаванд:дарчахои киёсй,катторхои синонимй ва гайрахо.

Раванди баракс низ метавонад имконпазир бошад ва рух дихад, дар холате, ки сифатхои аслй дар худ метавонанд маънои нисбиро рушд диханд.

Рохи интихобкардаи таткикот ин тахлили сифатхои нисбй,ки заминаи асосй барои ташкил гардидани сифатхои аслй-нисбй мебошанд.Ба раванди аслишавй махсус А.М. Пешковсккий дод.кайд намуд, ки асоси предметии сифатхои нисбй ба ташкилшавии дарачахои киёсй монеа намевашанд,агар муносибат(алока) ба предмет фаромуш гардад, ва дар мадди аввал дар шуурнокии инсон маънои сифатнокй (аслй) пайдо гардад. В.В. Виноградов кайд намуд, ки яке аз омилхои мухими мушкилкунанла бахри чудокунонии сифатхои аслй-нисбй он чизе мебошад, ки дар сохти Маъногии як сифат хам бештар маънохои «аслй» ва хам маънохои «нисбй» хамчоя мегардад. Ба таври конкретй агар гуем шумораи сифатхои аслй-нисбй он кадар зиёд нестанд ва синфи асосии сифатхо дар забони русй ин ташкилёби «сифатхои аслй-нисбй» мебошанд. Е.М. Вольф чунин мешуморад, ки «хамрохшавии кисми асоси калима ва маънои чумла вакисми субъективии чумла ба тамоюлхои доимии пайдоиши сифатхои нисбй ва аслишавй онхо оврда мерасонд. [20, с.39], Дилхох сифати нисбй метавонадба сифати аслй гузариш намояд, дар он холате, ки дар вай мухим шуморида мешаванд ин ё он аломатхои аслй » Равндхои маъногии гузашташуда ба маънои сифатхои нисбй хангоми гузариш намудани онхо ба сифатхои аслй, бо тарзхои гуногун дида баромадан шуданд. Х,амин тавр, таткикотчй А.С. Фролов тахлили чузъии маънои категориявии сифатхои нисбиро истифода бурда дар маънои онхо худи предметнокй ва аслигй буданро нишон додааст. Хусусияти гузариши маъногии сифатхои нисбй ва аслй тавассути методи тахлили чузъи ва муайян

кунонии фаркиятхо дарсатхимаънидорихои, инъикос кунандаи чанбаъхои гуногуни маънои лугавии калима предмети тадкикоти Т.Н. Борисова мебошанд. Маънои интегралии алокахо ва муносибатхо гум мешаванд ва акидаи муаллифмаънои нав маъмул мегардад,ки вай маънои нави аслиро ба миён меорад.Е.И.Зимон чунин мешуморад, ки дар натичаи тагиротхои маъногй услубии сифатхои нисбй аслишавии онхо рух медиханд. Дар ин асно сифатхои нисбй, ки дорои тавсифи шуморавй(дарачахои пуркувватшавй)нестанд ва доими мебошанд (бетагйир мемонанд то он вакте, ки предмед вучуд дорад), тавсифи аломатхои асосиро мегиранд. Дар алокамандй бо ин нишондодхои грамматикии сифатхои нисбй тагйир меёбанд: онхо метавонанд дарачахои киёсиро ташкил намоянд, бо зарфхо пайваст шаванд, ки дорои шумораю дарача мебошанд, синоним ва антоним дошта бошанд.Дар натичаи аслишавй функсияхои асосии сифатхои нисбй тагйир меёбанд: функсияи хам монанд

кунонй, махсускунонии предметхо (ашёхо) ва мавчудотхо чойи худро ба функсияи тавсифи онхо медихад.

АДАБИЁТ

1. Гуревич В.В.Теоритическая грамматика ангийского языка. Сравнительная типология / Гуревич В.В, Москва: Арис, 2004с .

2. Козлова Л.А.Теоритическая грамматика ангийского языка \ .Козлова Л.А Москва : Барнаул, 2005с

3. Меграбова Э.Г. О разриядах имен прилагательных ангийского языка \ Меграбова Э.Г. Москва :Горький, 1967с

4. Ярцева В.Н.Лингвистический Энциклопедический Словарь\ Ярцева В.Н . Москва Владос 2005с.

5. Иванова.И.П. Теоритическая грамматика современного ангийского языка\ Иванова.И.П .-Москва : Высшая школа,2005с

6. Бурлакова.В.В.Теоритическая лингвистический в ангийского языка\ Бурлакова В.В. Москва Владос 1981с

7. Почепцов.Г.Г Теоритическая грамматика современного ангийского языка\ Почепцов.Г.Г Москва : Высшая школа,1983с

8. Деева И.М.Прилагательное в ангийском языка.\ Деева И.М,Москва :Горький, 1967с.

9. Винградов .В.В. Теоритическая лингвистический в ангийского языка \ Винградов .В.В. Москва Владос 1974с.

10. Розентель.Д.Э.Практический грамматика для студентов \. Розентель. Д.Э. Москва: Горький, 1963с

11. Шведова.Н.Ю. Прилагатель в Теоритическая и лингвистический \ Шведова.Н.Ю.Лелинград Высшая школа,2009 с.

12. Шармм.А.Н.Разделительный прилагательный в част речи\.Шармм.А.Н. Москва Владос 1971с.

13. Артунова Н.Д.Класификийческий теория прилагательный в ангийского языка\ Артунова Н.Д Москва :Горький, 1999с

14. Арбатская .Е.Д. Практический грамматика для студентов\ Арбатская .Е.Д Москва :Айрис, 1990с

15. Геролик .Ц.С.Теоритический классификации прилагательной ангийского языка\ Геролик .Ц.С Москва: Арис,2006 с

16. Харитончик. З.А. Теоритический классификации прилагательно в ангийского языка\ Харитончик. З.А Москва Владос 2000с.

17. Поустма.Х.А.Прилагательный адъективный слова на ангийского языка\ Поустма.Х.А Москва : Барнаул,1962с.

18. Пешковский.А.М Относительного прилагательный в ангийского языка\ Пешковский.А.М Москва :Айрис, 1993с

19. Зимон.Е.И.Семантическии лексика лингвистика в ангийского языка\ Зимон.Е.И Зимон.Е.И Чехославакия Высшая школа,1998с

20. Вольф.Е.М Структурнои семантика в часть речи в ангийского языка\ Вольф.Е.М. Москва :Айрис, 1985с

21. Борисовой.Т.Н.Теоритический прилагательной в ангийского языка \ Борисовой.Т.Н.Москва Владос 1994с.

СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗКАЧЕСТВЕННЫХ ПРИЛАГАТЕЛЬНЫХ В СИСТЕМА АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ

В данной статье речь идёт о прилагательных в системе английкого языка.Автор уделял большое внимание лексико семантическому классу предикативных слов, обозначающих непроцессуальный признак предмета или другого признака, обозначённого именем.Отмечено,что прилагательное обозначает либо качественый признак предмета либо признак относительный, обозначающий свойство предмета через его отношение к другому предмету. Многие учёные дели определениеприлагательно при выполнении научно исследовательских работ.Например,Бурлакова и Почепцов дают следующи определение имени прилагательному в английском языке: «Прилагательное это частьречиназы вающая признак предмета, обладающий известной условной усточивостью». Семантической основой прилагательного В.В. Вингродов определяет понятии качество. По его мнению прилагательное выступает либо как определение при существительном,образуя атрибутивную конструкцию,либо как предикат или часть предиката. Значение каче ственных прилагательных гомогенно,характери зуется подвижностьюв зависимости от содержения денотата,к каторому относится признак и имеет тенденцию к отрыву от денотата и сдвигу в соседние семантические зоны. Значение относительного прилагательного иное: это отношение устанавливаемое между предметов и другим предметом, признак каторого обозначается прилагательным.

Семантика относительного прилагательного представляет сбой сложную признаковую стрктуру, соотнесённую со структурой исходного слова.

Относительное прилагательное не имеет центральног признака, который Может градуиватся, поэтаму оно не имеет степеней сравнения и не считается с интенсификаторами.Отечественный и зарубежные лингвисты считают,что между качественным и относительными нет непроходимой границы.

В отечественном языкознании прилагательные расматриваются с точки зрения семантической и грамматической.

Ключевые слов: лексическое значение, качественное прилагательное, относительное прилагательное, семантика, выражение, спризнак, свойство, категория, словосочетание, объект, субъект, предмет, окончание, мнгострукнурнй, степенисогласование, соотвествие, частицы, функция, заместительые, незаместительые, классификация смысл,интегральное подклассы.

THE COMPATATIVE ANALYSIS QUALITATIVE ADJACTIVE OF SYSTEM IN ENGLISH LANGUAGE

This article is about adjectives in the English language system. paid much attention to the lexico-semantic class of predicative words,denoting a non-procedural attribute of an item or other attribute denoted by a name. It is noted that the adjective denotes a low-quality the sign of an object or a relative sign, denoting the property of an object through its relation to another object. adjective when doing research work.

For example,Burlakova and Pocheptsov give the following definition of the name of the adjective in the English language: "The adjective is part subject possessing a known conditional stability ". Semanticthe basis of the adjective VV Vingrodov defines the concept of quality. By hisopinion, the adjective appears either as a definition in a noun,forming an attributive construct, either as a predicate or part of a predicate.

The value of quality adjectives is homogeneous, characterized by mobility, depending on the content of denotate, to which sign and tends to detach from denotatus and shift to neighboring semantic zones. The meaning of the relative adjective is different: it relation established between objects and another object, sign which is indicated by the adjective. Semantics of relative the adjective represents a failure of a complex attribute structure correlated with the structure of the original word. The relative adjective does not have the central attribute that can be graded is that it does not have degrees of comparison and does not count with intensifiers. Domestic and foreign linguists believe that there is no impassable border between qualitative and relative. In Russian linguistics, adjectives are considered from the semantic and grammatical point of view.

Key-words: lexical meaning, qualitative adjective,relative adjective, semantics, expression, attribute, property, category,collocation, object, subject, subject, ending, multi-structural, degree of agreement, correspondence, particles, function, alternate, non-substitute, classification meaning, integral subclause.

Сведения об авторе:

Нурова Зухро Абдулкаримовна - Кулябский государсвенный унвериситет им.А.Рудаки, аспирант кафедры английского языка. Адрес:735360,Республика Таджикистан,г.Куляб,ул Сафарва 16. E - mail zukhro/nurova.@, mail.ru. Тел:(+992) 985498975

About the author:

Nurova Zukhro Abdulkarimovna - Kulyab State University name after,A.Rudaki graduate student of the English Language Department.Address:735360,Republic of Tajikistan, Kulyab, Safarov Street16. E-mailzukhro/nurova.@, mail.ru. Тел: (+992) 985498975

ТЕКСТ КАК ИСТОЧНИК ФОРМИРОВАНИЯ СИСТЕМНЫХ ЗНАНИЙ В СЛОВАРНО-ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКОМ КОМПОНЕНТЕ ЯЗЫКА В УСЛОВИЯХ ДВУЯЗЫЧИЯ

Юсупова З.М.

Таджикский государственный университет права, бизнеса и политика

Речь человека - одна из первых показателей степеней его культуры и общей грамотности. В область важнейших задач современной таджикской школы входит научить учащихся правильному, точному, свободному от лишних слов языку. Также школа должна развивать умение мыслить логично и непредубежденно, и основным средством для этого служат методы и приёмы работы с текстом.

Текст во все времена был, есть и будет самым удобным средством передачи информации. Без существования текста не было бы книг, учебников, словарей, справочников или вообще какой либо документации. Без написания текста невозможна никакая профессиональная деятельность, обучение и даже повседневная домашняя жизнь. Сегодняшние технологии готовы предоставить современному пользователю действительно безграничные функциональные возможности для работы с текстом, значительно отличающиеся от тех, которыми пользовались наши предки.

В настоящее время текст как предмет овладения заинтересовывает экспертов различных сфер знания, в том числе языковедов, сосредоточивших внимание в функционально-коммуникативных качествах языка, средства, выражения которого и составляют текстовую ткань. Недаром понятие «текст» часто включается в определения лингвистического плана - грамматика текста, стилистика текста, синтаксис текста, лингвистика текста. В настоящее время признанным является положение о том, что текст - наиболее эффективная единица при обучении неродному языку. На основе текста формируются, развиваются и совершенствуются речевые и языковые умения и навыки, развивается логическое мышление, расширяется кругозор.

Под влиянием разных языковых обстоятельств речь обучающегося формируется, но школа должна сделать данный процесс целенаправленным, чётким и организованным. Одной из первых методических трудов, посвященных воплощению методики формирования связной речи учащихся в школьную практику, стало исследование педагога, заслуженного учителя школы России, профессора Ульяновского государственного педагогического университета имени И.Н. Ульянова, кандидата педагогических наук Е.И. Никитиной, «Связный текст на уроках русского языка» (1966г.) [1]. Ученый, подчёркивает, что «систематическая, последовательная работа над связным текстом формирует речь учащихся, может помочь устранить элементы формализма в обучении языку,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.