Научная статья на тему 'ДОИР БА ХУСУСИЯТҲОИ ЭТНОЛИНГВИСТИИ ВОҲИДҲОИ ФРАЗЕОЛОГИИ БО ҷУЗЪҲОИ ИФОДАКУНАНДАИ НОМИ ҲАЙВОНОТ ДАР ГУРӯҲИ ЗАБОНҲОИ ШУГНОНӢ-РӯШОНИИ ЗАБОНҲОИ ПОМИРӢ'

ДОИР БА ХУСУСИЯТҲОИ ЭТНОЛИНГВИСТИИ ВОҲИДҲОИ ФРАЗЕОЛОГИИ БО ҷУЗЪҲОИ ИФОДАКУНАНДАИ НОМИ ҲАЙВОНОТ ДАР ГУРӯҲИ ЗАБОНҲОИ ШУГНОНӢ-РӯШОНИИ ЗАБОНҲОИ ПОМИРӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
69
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ГУРӯҲИ ШУГНОНӢ - РӯШОНИИ ЗАБОНҲОИ ПОМИРӢ / ВОҲИДҲОИ ФРАЗЕОЛОГӢ / ЗООНИМҲО / ХУСУСИЯТҲОИ ЗАБОНӢ / АРЗИШҲОИ ФАРҲАНГӢ / МАЗҲАРИ ОЛАМ / МАДАНИЯТИ МОДДӢ ВА МАЪНАВӢ / ХУСУСИЯТҲОИ МИЛЛӢ-ФАРҲАНГИИ МАЗҲАРИ ОЛАМ / ТАСНИФОТИ ФРАЗЕОЛОГИЗМҲО

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Мирзошоев Суҳроб Яздоншоевич

Маводи тозаи забонҳои гурӯҳи шугнонӣ-рӯшонӣ, ки хусусиятҳои махсуси сарватҳои фарҳангиро чун асоси худшиносии миллӣ инъикос мекунанд ва онҳоро аз дигар забонҳо фарқ мекунонанд, мавриди таҳлилқарор гирифтааст. Инчунин хусусиятҳои забонӣ ва қонуниятмандии амалкарди ВФ ошкор карда мешавад. Зикр гардидааст, ки воҳидҳои фразеологӣ бо ҷузъи ифодакунандаи номи ҳайвонот дар шаклгирии низоми образҳо, ки ба сифати компоненти забонӣ ба мазҳари забонии олам дохил мешаванд, фаъолона иштирок мекунанд. Корбурди ВФ бо ҷузъи номи ҳайвонот дар низоми фразеологияи забонҳои гуногун нақши муҳим дорад. Вижагии воҳидҳои фразеологӣ дар бораи аслияту бахудхосии фарҳанги ҳомилони забони мазкур шаҳодат медиҳад. Дар воҳидҳои фразеологии дорои ҷузъҳои мазкур мафҳумҳои асосии фарҳанги моддию маънавӣ таҷаммӯъ меёбанд ва аз насл ба насл интиқол дода мешаванд. Вариантҳо ва семантикаи истифодаи зоонимҳо дар маводи фразеологизмҳои забонҳои помирии гурӯҳи шугнонӣ-рӯшонӣ баррасӣ шудаанд, зеро ВФ хусусиятҳои миллию фарҳангии мазҳари оламро инъикос мекунанд ва имкон медиҳанд дар бораи вижагиҳои коннотативӣ ва самтгириҳои арзишии халқҳои Помир сухан ронем. Диццати асосӣ ба таснифи ин навъи фразеологизмҳо равона карда мешавад.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ON ETHNOLINGUISTIC FEATURES OF PHRASEOLOGICAL UNITS WITH COMPONENTS EXPRESSING NAMES OF ANIMALS IN SHUGHNANIAN-ROSHANIAN GROUP OF PAMIR LANGUAGES

The article dwells on the new materials of Shughnanian-Rushanian group of Pamir languages reflecting the peculiar culture wealth as the base of national consciousness distinguishing them from the other languages. Into the bargain, the given article discloses language peculiarities of PhUs and functions of their patterns. It is underscored that phraseological units with zoomynic components participate actively in forming figurative system entering into the world language as a component. The use of phraseological units with zoonymic components occupies a special place in phraseological systems of different languages. Features of phraseological units testify to the national originality of social behavior of the bearer of this language. Phraseological units containing these components convey material and spiritual culture and compile, transmit it in language from generation to generation. The author considers variants and semantics of the use of phraseological units with zoonymic components based on the material of Shughnanian-Rushanian group of Pamir languages since phraseologies clearly reflect national-cultural specifics of the world languages permitting to talk about connotative features and values of the peoples of Pamir. Special attention is paid to classification of these phraseologies.

Текст научной работы на тему «ДОИР БА ХУСУСИЯТҲОИ ЭТНОЛИНГВИСТИИ ВОҲИДҲОИ ФРАЗЕОЛОГИИ БО ҷУЗЪҲОИ ИФОДАКУНАНДАИ НОМИ ҲАЙВОНОТ ДАР ГУРӯҲИ ЗАБОНҲОИ ШУГНОНӢ-РӯШОНИИ ЗАБОНҲОИ ПОМИРӢ»

УДК 811.21 ББК 81.2

Мирзошоев Сугроб Яздоншоевич,

муаллими калони кафедраи забонуои шарци Донишгоуи давлатии Хоруг ба номи академик М. Назаршоев (Тоцикистон, Хоруг)

Мирзошоев Сухроб Яздоншоевич,

старший преподаватель кафедры восточных языков Хорогского государственного университета имени академика М. Назаршоева (Таджикистан, Хорог)

Mirzoshoev Suhrob Yazdonshoevich,

senior lecturer of the department of Oriental studies attached to Khorugh State University named after M.Nazarshoev (Tajikistan, Khorugh) E-MAIL: smirzoshoyev@mail.ru

Калидвожах;о: гурууи шугнонй - рушонии забонуои помири, воуидуои фразеологи, зоонимуо, хусусиятуои забони, арзишуои фаруанги, мазуари олам, маданияти модди ва маънави, хусусиятуои милли-фаруангии мазуари олам, таснифоти фразеологизму

Маводи тозаи забонуои гурууи шугнони-рушони, ки хусусиятуои махсуси сарватуои фаруангиро чун асоси худшиносии милли инъикос мекунанд ва онуоро аз дигар забонуо фарц мекунонанд, мавриди таулилцарор гирифтааст. Инчунин хусусиятуои забони ва цонуниятмандии амалкарди ВФ ошкор карда мешавад. Зикр гардидааст, ки воуидуои фразеологи бо цузъи ифодакунандаи номи уайвонот дар шаклгирии низоми образуо, ки ба сифати компоненти забони ба мазуари забонии олам дохил мешаванд, фаъолона иштирок мекунанд. Корбурди ВФ бо цузъи номи уайвонот дар низоми фразеологияи забонуои гуногун нацши мууим дорад. Вижагии воуидуои фразеологи дар бораи аслияту бахудхосии фаруанги уомилони забони мазкур шауодат медиуад. Дар воуидуои фразеологии дорои цузъуои мазкур мафуумуои асосии фаруанги моддию маънави тацаммуъ меёбанд ва аз насл ба насл интицол дода мешаванд. Вариантуо ва семантикаи истифодаи зоонимуо дар маводи фразеологизмуои забонуои помирии гурууи шугнонй-рушонй баррасй шудаанд, зеро ВФ хусусиятуои миллию фаруангии мазуари оламро инъикос мекунанд ва имкон медиуанд дар бораи вижагиуои коннотативи ва самтгириуои арзишии халцуои Помир сухан ронем. Диццати асоси ба таснифи ин навъи фразеологизмуо равона карда мешавад.

Ключевые слова: шугнано-рушанская группа языков, фразеологические единицы, зоонимы, языковые особенности, культурные ценности, картина мира, материальная и духовная культура, национально-культурная специфика картины мира, классификация фразеологизмов

ДОИР БА ХУСУСИЯТУОИ ЭТНОЛИНГВИСТИИ ВОЩДХ/ОИ ФРАЗЕОЛОГИИ БО ЦУЗЪХрИ ИФОДАКУНАНДАИ НОМИ ХАЙВОНОТ ДАР ГУРУХИ ЗАБОНХОИ ШУГНОНИ-РУШОНИИ

ЗАБОНХОИ ПОМИРИ

ОБ ЭТНОЛИНГВИСТИЧЕСКИХ ОСОБЕННОСТЯХ ФРАЗЕОЛОГИЗМОВ С КОМПОНЕНТАМИ, ВЫРАЖАЮЩИМИ НАЗВАНИЯ ЖИВОТНЫХ, В ШУГНАНО-РУШАНСКОЙ ГРУППЕ ПАМИРСКИХ ЯЗЫКОВ

ONETHNOLINGUISTIC FEATURES OF PHRASEOLOGICAL UNITS WITH COMPONENTS EXPRESSING NAMES OF ANIMALS IN SHUGHNANIAN-ROSHANIAN GROUP OF PAMIR LANGUAGES

Анализируются новые материалы по шугнано - рушанской группе памирских языков, отражающие своеобразие культурных ценностей как основы национального самосознания и отличающие их от других языков. Также раскрываются языковые особенности ФЕ и закономерности их функционирования. Отмечено, что фразеологические единицы с зоонимическими компонентами активно участвуют в формировании образной системы, входящей как компонент в языковую картину мира. Употребление ФЕ с зоонимическими компонентами занимает особое место во фразеологической системе различных языков. Специфика фразеологических единиц свидетельствует о самобытности культуры носителей данного языка. Во фразеологических единицах, содержащих данные компоненты, из поколения в поколение накапливаются и передаются в языке основные понятия материальной и духовной культуры. Рассматриваются варианты и семантика употребления зоонимов на материале фразеологизмов из шугнано-рушанской группы памирских языков, так как ФЕ наиболее ярко отражают национально-культурную специфику картины мира и позволяют говорить о коннотативных особенностях и ценностных ориентирах народов Памира. Особое внимание уделяется классификации этих фразеологизмов.

Key-words: Shughnanian-Rushanian group of Pamir languages, phraseological units, zoonimy, language pecularities, cultural values, picture of the world, material and spiritual culture, national-cultural particularity of worldpicture, classification of phraseology

The article dwells on the new materials of Shughnanian-Rushanian group of Pamir languages reflecting the peculiar culture wealth as the base of national consciousness distinguishing them from the other languages. Into the bargain, the given article discloses language peculiarities of PhUs and functions of their patterns. It is underscored that phraseological units with zoomynic components participate actively in forming figurative system entering into the world language as a component. The use of phraseological units with zoonymic components occupies a special place in phraseological systems of different languages. Features of phraseological units testify to the national originality of social behavior of the bearer of this language. Phraseological units containing these components convey material and spiritual culture and compile, transmit it in language from generation to generation. The author considers variants and semantics of the use of phraseological units with zoonymic components based on the material of Shughnanian-Rushanian group of Pamir languages since phraseologies clearly reflect national-cultural specifics of the world languages permitting to talk about connotative features and values of the peoples of Pamir. Special attention is paid to classification of these phraseologies.

Дар дахсолахои охир забоншиносон ба тахдиди вохидхои фразеологй (минбаъд ВФ) аз нудтаи назари этнолингвистй бештар мурочиат менамоянд. Ин аз як тараф, агар ба омузиши алодахои гуногуни системавии забонхо имконият фарохам созад, аз чониби дигар, тадозо менамояд, ки хусусияти фархангии забонхои тахдидшаванда бо мадсади инъикос намудани тавсифномаи умумй ва махсуси миллй ошкор гаридида,тахлил карда шаванд.

Хдр як забони ба тариди худ чахонро тавсиф мекунад ва ин ё он услуби хоси ифодаи худро дорад. Аз ин чо бар меояд, ки хар як забон тасвири "мусаввараи махсуси олам"-ро дорад ва забон ухдадор аст, ки мазмуни фикри баёншударо дар мувофидат бо ин мусаввара мураттаб созад.

Хусусияти асосии миллй-фархангии забон ва донуниятхои универсалии дар забон бавучудомада ба таври махсус дар фонди лексикй ва фразеологй инъикос меёбанд.

Ба гайр аз ин тахлили маводи фразеологии чамъовардашудаи гурухи шугнонй -рушонии забонхои помирй аз нудтаи назари этнолингвистй бо истифода аз донунхои этникй ва фарханги забонй имконият медихад, то натичахои тахдидотро объективона муаррифй намоем, ки ин актуалй аст.

Забон яке аз ганчинахои тамаддуни инсоният ба хисоб рафта, рохи махсусе мебошад, ки моро бо гузашта мепайвандад, барои пешгуй кардани оянда кумак мерасонад ва бо замони муосир алодаманд мегардонад. Забон махзани маълумоте ба хисоб меравад, ки дар он рамзхои фархангй ва этнолингвистй махфуз монда, бо онхо тачрибаи насли гузашта аз нав эхе мегардад.Чи тавре ки забоншинос Э.Сепир дайд кардааст:"Забон ба сифати интидолдихандаи расму одат, анъана ва умуман мероси фархангии он халдхое баромад мекунад, ки бо он гуфтугу мекунанд ва гуфтугу мекарданд. Забони зиндаи ба таври фаъол истифодашаванда дар фаъолияти одамон аз фарханги онхо чудонопазир мебошад [8, 192].

Фразеология хамчун мачмуи хамаи иборахои рехта ва устувор дар ин е он забон майдони васеъ барои омузиш ва тахлилу тахдид ба хисоб меравад. Фразеологизмхо дисмати чудонашавандаи фарханги хамаи миллатхо ва халдиятхо ба хисоб мераванд. Онхо аз як насл ба насли дигар мегузаранд ва аз ин чихат шавду рагбат ба омузиши ин дисмати забоншиносй то ба имруз хеле зиед аст, дар холе ки оид ба пажухиши он китобхо, диссертатсияхо ва мадолахои зиеди илмй навишта шудаанд.

Фразеологизмхо дар забони халди оддй хеле зиед мавриди истифода дарор мегиранд ва гуфтан мумкин аст, ки дариб хар руз дар хаети рузмарра ба сифати воситаи осони баени фикр ба кор мераванд.

Вохидхои фразеологй дар тафаккури одамон чунон сабт ефтаанд, ки аз забони одами оддй баъзан иборахоеро шунидан мумкин аст, ки бевосита ба мероси ачдодй, е худ мероси халдй боварии моро пурра мегардонанд. Аз ин лихоз, фразеологизмхо хазинаи миллии халд, е мероси тамомнашавандаи миллй ба шумор рафта, дар эчодиети дахонакии халд -афсона, хикоя, мадол, зарбулмасал ва хоказо байни одамон мавдеи хосаро касб кардаанд.

Манбаъ ва сарчашмаи асосии ба вучуд омадани иборахои фразеологй ин адабиети бадей, илмию техникй, забони гуфтугуй, суханхои одию омиена, забонхои хешу бегона, эчодиети даханакии халд ва монанди инхо ба шумор мераванд. Дар миени ин сарчашмахо фразеология мавдеъ ва вазифаи махсус дорад.

Бинобар ин омузиш ва таддиди фразеологияи забонхои бехат дар мудоиса бо забони адабй ва давлатй мусалламан хам аз нудтаи назари лингвистй, хам аз нудтаи назари омузиши забонхо ва барои аз байн нарафтани онхо як вазифаи мухимми илмй ба хисоб меравад.

Алодаманд кардани забон, фарханг ва этнос барои олимон-филологхо дар илми муосир бахснопазир аст ва ба сабаби бемайлон афзоиш ефтани раванди мухочират, тахдидоти забон дар алодамандй бо фарханг дар лингвистикаи муосир махсусан мухим эътироф карда мешавад.

Забоншиносоне, ки ба масъалаи омузиши этнолингвистика ва лингвокултуралогия машгул хастанд, мушкилии бахснопазири ин фанро дайд намудаанд. Дар водеъ, алодаи забону фарханг хартарафа аст ва забону фарханг хамдигарро пурра мекунанд.

Мувофиди адидаи забоншинос Ж. Багани дар илми филология амалан аз лахзаи пайдоиши он фахмиши "тантанаи водеияти забон ва чомеа вучуд дорад" [3, 157].

Хддидатан забон хамчун восита ва олоти шинохти водеияти атроф баромад мекунад. Забон дар алохидагй аз халде, ки бо он гап мезанад, шакл намегирад ва фарханг низ бе

3a6oH Ba coxh6ohh oh Mypga acr. Tax^H^OTH 6aHHHxaMgurapHH TaHTaHau BO^euHTH 3a6oH Ba ^OMea 6a himh nHHraoKynTypanorHH acoc ry3omT.

Tatpuxu nHHraoKynTypanorHH xaMHyH hhm a3 fohxoh B.^oh ryM6ongT, - onHMe, kh 6a 3a60HmHH0CHH Myocup acoc ry3omTaacT, pema Merupag OMy3umu TatcHpH MyTa^o6unaH 3a6oHy ^apxaHr 6a B.^oh ryM6ongT hmkoh gog, kh 6a xaMgurap ano^au 3hh gomiaHH 6exaMTOHH HroHaruu pyxH Ba coxTy TapKu6u 3a6oH, a3 xaMgurap capHamMa rupu^TaHH

ohxopo Tacgu^ HaMOHg. [6,68].

3a6oHmuHoc, Myraxaccucu coxau nHHrBOKyrnypanoraH Ba $pa3eonoraa H.O.Ane^upeHKO goupau 6axcu nHHraoKynTypanoraapo xaMHyH OMy3umu Mactanaxou rymyH^a6xaH ano^aMaHg 6o ^axMumu этннкнн 3a6oHH, Ma3xapu gyHe, o6pa3H gyHe, myypu 3a6oHH, HtHe goHucramaBHu 3a6oH, xycycuHTxou ^apxaHra-MatpH^aTHH $a3OH 3a6oH mapx gogaacT [1:14].

flap acocu Mynoxroaxou hh ohhm 6a xynocau "Tax^H^H 3a6oH Tax^H^H ^apxaHrpo HH3 6oHg gap 6ap rapag"pacHgaH MyMKHH acT.

Ea maB^y paF6aTe, kh 6a Tax^H^OTH nHHBOKynTyponora 3oxup rapgugaacT, Hurox HaKapga, Mactanaxo Ba caBonxou 6ucepe xaHy3 6axciana6 Me6omaHg: MaB^yg Ha6ygaHH Ta^cupxou HKMatHO, 3au^HH 6a3axou MeTogonorH, 3apypaTH TaBcu^H ^apxaHrxou ryHoryH, kh gap 3a6oH Ba Hyr^ hhbhkoc e$Ta, gap 6apo6apu hh 6apou HaMOHHgaroHH xan^HHTxou ^axoH Hogup Ba yHHBepcanH Me6omaHg.

^Ke a3 maB^OBapTapuH o6teKTxoH Tax^H^OTH этнопннгвнcтн Ba nHHraoKynTyponorH gap hh pox BoxugxoH $pa3eonorH Ba aManKapgu ohxo 6a cu^ara anoMaTH 3a6oHHH HOMHHanuu unoBarH Me6omaHg. Max3 gap 3a6oH, gap 3aMHHau neKcuKH Ba $pa3eonorHH oh xycycuHTxoH MunnH, xucnaTxoH pyxuu xan^ Ba Tatpuxy ^apxaHru oh hhbhkoch xygpo nango MeKyHaHg. flap HaB6aTH xyg 3a6oH xaMHyH HHtHKocKyHaHgau ax6opu ^apxaHra aMan MeKyHag. 3a6oHmHHocu Mamxypu pyc HO. Anu^peHKO TatKHg MeKyHag, kh o6pa3xou gap Boxugxou ^pa3eonorH HHtHKoce^Ta 6o "u6opaBy H^ogaxo Ba ^axMHmy Hy^rau Ha3ap"- h o6pa3H ame Ba BO^eaxoH xa^H^HH 3a6oHHH Ma3xapu onaM MycougaT MeKyHaHg [2, 46].

MyBO^H^H a^ugau Myxa^H^OH 3a6oHy ^apxarn- xycycuHTxoH yMyMupo coxu6 Me6omaHg, xaMOH TaBpe kh HO. Anu^peHKO gap hh 6opa KareropuaxoH 3epuHpo ^ygo MeKyHag:

1) ^xoh6hhhh этноc gap MyxoBapau 3a6oHxo Ba ^apxaHr hhbhkoc Mee6ag.

2) 6a Mucnu 3a6oH, ^apxam- HH3 maKnu HH^upogH Ba ^aMtHHTupo coxu6 Me6omag.

3) 3a6oHy ^apxaHr paM3xou Metepuepo gopo Me6omaHg, kh 6o npuHcunxou TatpHxH Bo6acTarH gopaHg.

4). 3a6oHy ^apxaHr a3 xaMgurap Bo6acTarH gopaHg, HtHe 6o epuu 3a6oH ^apxaHr HH3 OMyxTa myga, a3 HaB 6a By^yg OBapga MemaBag.

MyBO^H^H hh Kaieropuaxo gap Kopu Ma3Kyp mo xannu HyHHH Mactanaxopo nemu xyg ry3omieM:

- ^ygo KapgaHH rypyxu 300hhmxo 6o ^pa3eonoru3Mxou H^ogaKyHaHgau xapaKTepu onaMH hhcohxo gap 3a6oHxou rypyxu myFHOHH-pymoHH:

- MyaHHH HaMygaHH xycycuHTxou этннкнн ^pa3eonoru3Mxou 300hhmhh TaxnunmaBaHga:

- Taxnun KapgaHH cTpyKTypau Boxugxou $pa3eonorH.

- TaMapKy3 HaMygaH 6a Tatcup6axmHH BocuTaxou H^ogaKyHaHga gap BoxugxoH $pa3eonorH.

Kang KapgaH 3apyp acT, kh nyppa a3 xyg KapgaHH xap hk 3a6oH, HtHe hh 3a6oHH 6y3ypr Ba hh 3a6oHH KyHaK 6e goHucTaHH ^pa3eonorua HOMyMKHH acT, kh 3a6oHxou rypyxu myFHOHH -pymoHHH HH3 a3 hh hcthcho HecTaHg. Arap ycyny ycny6u ucTH^ogau ^pa3eonoru3Mxo gap

забонхои сохибхат ва дорои адабиети илмиву бадей аз руйи адабиетй хаттй муайян карда шавад, омузиши истифодаи услубии фразеологизмхо дар забонхои бехат тамоман тарзу равиши дигар дорад, зеро дар забонхои сохибхат корбасти ВФ дар адабиети бадей ба услуби алохидаи нависанда низ алодамандии зиед дорад.

Вохидхои фразеологй ба таври возехву равшан хам тарзи хает, хам мавдеъ ва вазъи чугрофй, хам таърих ва хам урфу одатхои ин е он умумиятхои дар як фарханг муттахидшавандаро нишон медиханд.

ВФ дар худ порае аз хадидати зиндаро инъикос мекунанд, ки он дар шуур ва этнолингвистикаи сохибзабонон дарч гардида, ба забон ва нутд чозибанокй ва таъсирбахшии махсуро ато менамоянд. Мо инро дар мисоли фразеологизмхои зоонимй дида мебароем. Рубох хам дар Помир ва хам дар дигар чойхо зиндагй мекунад, - хамон як хайвон аст, инчунин лахзахои бо чунин образ монанд дар дигар забонхо низ ба назар мерасанд, яъне рубохро хиллагару маккор ва хайвони чолок мехисобанд. Вале образи махсуси миллии он дар дигар чой чарх мезанад.

ВФ бо худ порчае аз хадидати зиндаро мебаранд, ки дар шуур ва этнокултураи сохибзабонон дарч гардидааст ва онхо ба забон ва нутд дилрабой ва дилфиребии махсуро мебахшанд. Мисол дар забони шугнонй вохидхои фразеологии зиеде вучуд доранд, ки дар таркибашон компоненти "рубох", шутн."рущак" доранд: рупцакард бе-даwлати йобд пи ху рёз waгд - айнан.«барои рубох агар бедавлатй биеяд, ба тарафи лонааш (хонаааш дод мезанад»..рупцак - та ху ёум хурд гуво вйрт (шоид зёзд) - айн. «рубох думашро барои худ шохид (гувох) мегирад, .рупцак-гари чйдоw айн (рубохй кардан), яъне хиллагариву маккорй кардан; е худ дар чумлаи "йи ку гиёа-та ху рупцак-гари на-лакихт" - айнан. "хамон бача хиллагариашро намемонад", е ин ки, рупц не3 хйдоw - айн."бинии рубохро хурдан" танхо дар забони шугнонй истифода шуда, ишора ба хусусияти бинии рубох аст, ки буйро тез хис мекунад ва дар мавриди шахсе истифода мешавад, ки чойи ашеи пинхон кардашударо тез меебад. Хусусияти этнолингвистии ин фразеологизм дар он зохир мегардад, ки агар дар забонхо гуногун вобаста ба "рубоу" фразеологизмхои махсуси ин забонхо вучуд дошта бошанд, дар забонхои гурухи шугнонй - рушонй вобаста ба хаету зиндагй, шароити чугрофии махал фразеологизмхои алохидаи ин забонхо арзи вучуд кардаанд, ки танхо хоси ин забонхо мебошанд. Фразеологизми —рупц нез хйдоw" дар ифода намудани симо ва хислату одати шахсе ба кор бурда мешавад, ки аз хамаи корхо, ходисаву водеахо аз хама тезтар бохабар мешавад. Мисол, Йа царанг-ин одам кор гал йицоярд-а9 нистат йа ас wе хабардор, тилу рупцак нези хууц - айнан. "Вай чи хел одам (занак) аст, ки кор холо ягон чо неву вай аз у хабардор, мисли ин ки бинии рубохро хурдааст".

Сохибони забон дар як маврид хам намояндаи забон ва хам сохиби фарханг ба хисоб рафта, ВФ хамчун аломтхои забонй ба осонй аз тарафи сохибзабонон рамзкушой карда мешаванд. Ш.Баллй менависад, ки худи хадидати водей "пайвандии унсурхои фразеологизм исбот мекунад, ки гуянда дар бораи хар як калимаи алохида фикр намекунад" [4,101].

Вохидхои фразеологии зоонимй ба хислатхои одамон ишора намуда, сифатхои шахсй, яъне хислатхои мусбату манфй ва одатхои хубу бади одамонро ифода мекунанд. Ин гурухи фразеологизмхо микдоран хеле зиеданд ва аз нудтаи назари маъной хеле мухим ба хисоб рафта бештар барои ифода намудани хислату характер ва рафтору кирдори одамон ба кор бурда мешаванд: шуг. кор-ард wурц видоw- айнан."дар кор мисли гург будан), -одами хушеру чаддон, чолок", шери нар - "одами бадуввату тавоно", моли алол - "одами

nyxTaBy opoM", Kyd Kan odaM - aunan"ogaMH carKanna" - ogaMH caxTy aKpaB, nyxMasj odaM -aunan "ogaMH MaF3H xypycgomTa" - ogaMH KaMaKny KyHg3exH, MypjaK o3op noSed-ow - aunan "Mypnapo 030p HagogaH"- ogaMH paxMguny Mexpy6oH".

rypyxu $pa3eonoru3Mxo 6o ^y3txou 300HHMH gap 3a6oHxou rypyxu myFH0HH-pym0HH hh3 MHKgopaH 3ueg Me6omaHg. An6aira hh rypyxu $pa3eonoru3Mxo gap 3a6oHxou HOM6ypga a3 yp$y ogaT, Tap3H xaeTy 3HHgarH, Tatpuxy ^apxaHru coxh6ohh hh 3a6oHxo capnamMa rupu^Ta, 6eBOCHTa ohxopo hhbhkoc MeHaMoaHg. A3 pyu TacBup Ba hhbhkoc HaMygaHH xogucaBy BOKeaxo hh HaBtu $pa3eonru3Mxopo 6a $pa3eonoru3MxoH H^ogaKyHaHgau nax3axou moguBy xypcaHgH Ba FaMy aHgyx TacHH^ KapgaH MyMKHH acT.

MatnyM acT, kh gap nuHgopu MapgyMoH xaHBOHH gopou paHru cuex xocuaTH 6ag gopag. flap ^axMumu MapgyMH noMup hh3 "caru cuex" 6a namM 6agxaH6arap, Bane nypToKaTTap MeHaMoag. A3 hh ^uxar Ha3apu hh MapgyM 6a paHru cuex MaH^H 6yga, oHpo gap ^0HBap0HH paHru cuex gomTa, MaxcycaH caru cuex hh3 MaH^H hhbhkoc MeHaMoaHg.Mucon: pym. mep Kyd-pe de nacud Ma-Kuxm- aun. "6a caru cuex xaM HHpo Hacu6 HaKyHag" 6a MatHOH " Xygo (hh TaKguppo) 6a aroH Kac Hacu6 HaKyHag": dau dapS mep Kyd-pe nacu6 Ma-Kuxt -"hh gapgpo 6a caru cuex xaM Hacu6 HaKyHag". H6opau $pa3eonoruH Ma3Kyp gap MaBpugu gapgy anaM, FaMy aHgyx ucTH^oga MemaBag. H^ogau $pa3eonoruH nuwaK-am nouu yadaM - aunan "numaKy noHu KagaM" 6omag gap MaBpugu nax3au mogHBy xypcaHgH Ba noHu KagaMH HeK gomTaH 6a Kop 6ypga MemaBag.

TaBpe kh MatnyM acT, xanKuaTxoH noMup, 6axycyc 6omaHgaroHH Hoxuaxou fflyrHOHy PymoH a3 3aM0Hxou KagHM 6a napBapumu xaHBOHOTH xoHarH, muKopuro BaxmH MamFyn 6ygaHg Ba nopBogopuro Hcrexconu MaxcynoTH hopbo BocuraH acocuu xaeTry3ap0HHH ohxo 6a xhco6 Mepa^T.

An6aTTa oug 6a xaHBOHOT nyH gurap xanKxo gap 3a6oHxou rypyxu myFHOHH- pymoHH HH3 эtтнкоgот Ba Tat6upxo ($pa3eonoru3Mxo) xene 3uegaHg. OMy3umu ohxo hmkohhat Meguxag, kh mo 6a TatpuxH naHgoumu puBoaTy Kuccaxo ougu ohxo, MyKOucau ohxo 6a эtтнкоgот Ba Tat6upxou gurap 3a6oHxo paBmaHH aHgoxTa, 6at3e xycycuaTxou yMyMupo MyaHaH HaMoeM.

A3 xaMau gurap 3a6oHxou noMupH Boxugxou $pa3eonorH gap 3a6oHH myFHoHH Ba pymoHH 3uegTap gape^T rapgugaHg. Ca6a6 oh acT, kh 6o 3a6oHH myFHoHH Tetgogu 6ucepTapu axonu ry^Tyry MeKyHaHg Ba Hoxuau myFHoH gap rupgy aTpo^H MapKa3H MatMypuu BMKE, atHe maxpu XopyF BoKet acT.

XanKuaTxou noMup gap Tynu acpxou 3ueg acocaH 6a 3aMHHgopuBy nopBogopH MamFyn MemygaHg. flap 6apo6apu xaHBoHoTH xoHarH oHxopo gap Kyxxo xaHBoHoTH BaxmH HH3 gy^op MemygaHg Ba 6o xaMHH ca6a6 Tetgogu homh xaHBoHoTH BaxmH HH3 gap ^pa3eonoruau hh 3a6oHxo KaM HecTaHg. Hh ^pa3eonoru3Mxo xycycuaTH ce MaHTHKHH 6axoguxaHgaro ^03u6aH0KH gomTa, xaHroMH Hcra^ogau ohxo 6a maxc cu^aTxou xaHBOHxo Huc6aT goga MemaBaHg. Eapou H^ogau nyHHH xucnaTxo gap 6emTap MaBpugxo nemoaHgu "arrang" - (6a MHcnu) Ba e nacBaHgu "-at" ucra^oga MemaBaHg. Mucon. waS-en muc ap-pamam-am wep-am eop^ de RKd^ap ^ wunen - aHHaH. "Ohxo xaM Mucnu oh, kh mepy acn xaMgurapo Me6uHaHg". ^tHe ^pa3eonoru3MH "wep-am eopy" gap MaBpgu gy maxcu 6a xaMgurap 3ugguaT gomTa ucTH^oga 6ypga MemaBag.

KaHg KapgaH 3apyp acT, kh hh HaBtu ^pa3eonoru3Mxo 6emTap xycycuaTH aHTOHHMH gopaHg. Ba hh a3 Mymoxugau xappy3au xaeT MatnyM acT, kh cary ryp6a 6a xaMgurap 3ug Me6omaHg Ba aHHaH gap maKnu $pa3eonora3M gap 3a6oHxou HHtHKocu xygpo e^TaacT; myFH. Kydam nyw, to^. caгy гyp6a; pycH.Kom c co6aKou; aHr. cat and dog.

Дар фразеологизмхои забони шугнонй такроршавандагии калимахои ба монанди "лап" - бисер, "ком"- кам, ки дар забонхои номбурда васеъ истифода мешаванд. Мисол: ас куд- ат пуш мис бех ¿ёд-ow - хеле бисер, айнан "баъди сагу гурба хам (бо^й) монд". Ибораи фразеологии мазкур агар маънои хеле зиед будани чизеро ифода кунад, вохиди фразеологии ас мур^ак линг-те кабоб зёхт-оw - айн. "аз линги (пойи) мурча кабоб гирифтан" маънои аз чизи бисер кам е хурд низ фоида гирифтанро ифода мекунад.

Хдмин тари^ ВФ ба хамаи тарафхо ва чанбахои хаети инсон ало^аманданд хастанд ва фразеолгияи хар як забон вижагихои худро дорад, ки ба фарханги моддй ва маънавии хар як хал^ робитаи муста^им доранд. Мав^еи чугрофй, шароити зиндагй, таърих ва дини миллатхо дар донишу тачрибаи амалии андухташудаи сохибзабонон инъикос меебад.

Дар забонхои хал^иятхои Помир ВФ вобаста ба шароити зиндагй, фарханги моддй ва маънавй, мухит ва донишу чахонбинии сохибзабонон зухур намудаанд. Дар забонхои помирй низ ба мисли забонхои дигар бо усулу услуби муайян дарки олами моддию маънавй инъикос ефтааст.

Дар чахоин муосир сокинони кишархои мухталиф имконияти бузурге барои муоширати васеи афзоянда пайдо мекунанд. Бад ин вачх донистани асолати услуби забоне, ки мехохем бо он муошират кунем, мухим аст. Баррасиии ин масъала барои ошкор намудани хусусияти миллй - фархангии фразеологизмхои забонхои гурухи шугнонй -рушонй ва умуман забонхои эронй мохияти илмию амалй пайдо мекунад.

Фразеологизмхои зоонимй дар забонхои номбурда хануз пурра омухта нашудаанд, Бинобар ин мо дар ма^олаи мазкур ба баъзе вижагихои ин навъи фразеологизмхо ишора намуда, ба хулоса омадем, ки онхо дар худ таъриху фарханг, урфу одат, муносибати сохибони ин забонхоро ба олами атроф дар худ инъикос менамоянд. Албатта омузиш ва тах^и^и фразеологияи забонхои Помирй, ки то хол хамчун забонхои бехат дониста мешаванд, бидуни ало^амандй бо фархангу маданияти хал^иятхои Помир номумкин аст, зеро бойгарии забонии ин забонхо фа^ат ба таври шифой дар фарханг, одобу русум ва урфу одати сохибони ин забонхо то хол бо^й мондааст.

Пайнавишт:

1. Алиференко Н.Ф. Лингвокультур]логия: ценностно - смысловое пространство языка: учеб.пособие /Н.Ф.Алиференко .-М.: Флинта: Наука 2010. - 399 с.

2. Алиференко, Н.Ф., Семенинко Н.Н. Фразеология и паремиология: учебное пособие для бакалаврского уровня филологического образования/ Н.Ф. Алиференко, Н.Н.Семенинко. -М.:Флинта: Наука, 2009. - 344с.

3. Багана, Ж., Михайлова Ю.С. Фаунонемическая лексика в системе языка и её национально-культурная специфика (на материале лексических единиц "лошадь", "конь", "свинья" в русском, английском и немецком языках) / Ж. Багана, Ю.С. Михайлова //Научные ведомости БелГУ.Сер: Гуманитарные науки. - Белгород, 2011. - №24 (119). Вып.12.

4. Балли, Ш. Французкая стилистика. 2-е изд., стереотипное. - М.: Эдиториал УРСС, 2001. - 392.

5. Воробьев В.В. Лингвокультурология: учебное пособие. М.: Издательство РУДН, 2006. - 330 с.

6. Гумбольдт, В. Избранные труды по языкознанию / В.Гумбольдт. - М.: Прогресс, 1984. -397 с.

7. Маслова, В.А. Лингвокультурология: учеб.пособие для студ.высш. учеб. заведений / В.А.Маслова.- Издательский центр "Академия", 2001.-208 с.

8. Сепир, Э. Избранные труды по языкознанию и культурологии / Э. Сепир. - М.: Прогресс, 1993.- 656 с.

9. Телия, В.Н. Русская фразеология. Семантический, прагматический и лингвокультурологический аспекты / В.Н.Телия. - М.: Школа "Языки русской культуры", 1996. - 288 с.

Reference Literature:

1. Aliferenko N.F. Linguoculturology: Value-Sensible Space of Language: study guide / N.F. Aliferenko. - M.: Flinta: Science 2010, - 399 pp.

2. Alifrenko, N.F., Semeninko N.N. Phraseology and Paremiology: a textbook for bachelor's level of philological education /N.F. Aliferenko, N.N. Semeninko. - M.: Flint: Science, 2009. - 344pp.

3. Bagan, J., Mikhailova Yu.S. Faunonemic Vocabulary in the Language System and its National-Cultural Specificity (based on the lexical units "horse", "horse", "pig" in Russian, English and German languages) / J. Bagana, Yu.S. Mikhailova // Scientific Bulletin of BelSU, Series of Humanitarian Sciences. - Belgorod, 2011. - No. 24 (119). Issue 12.

4. Bally, C. French stylistics 2nd ed., Stereotyped. - M.: Editorial URSS, 2001. - 392 pp.

5. Vorobyov V.V. Linguoculturelogy: a tutorial. Moscow: RUPFPublishing-House, 2006. - 330pp.

6. Humboldt V. Selected Works on Linguistics / V. Humboldt. - M.: Progress, 1984. - 397pp.

7. Maslova, V.A. Linguoculturolagy: textbook for students of higher education. textbook, institutions / V.A. Maslova. - Publishing center "Academy", 2001. - 208pp.

8. Sapir, E. Selected Works on Linguistics and Cultural Studies / E. Sapir. - M.: Progress, 1993. - 656pp.

9. Telia, V.N. Russian Phraseology. Semantic, Pragmatic and Linguoculturological Aspects / V.N. Telia. - M. : School Languages of Russian Culture, 1996. - 288 pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.