Научная статья на тему 'ИСТИФОДАИ ИБОРАҲОИ ФРАЗЕОЛОГӢ БО ВОЖАҲОИ АСЛАН ТОҷИКӢ ВА ВОЖАҲОИ ИқТИБОСИИ ЗАБОНҲОИ ЭРОНӢ ДАР ТАЪРИХНОМАҲОИ САДАҲОИ X-XIII'

ИСТИФОДАИ ИБОРАҲОИ ФРАЗЕОЛОГӢ БО ВОЖАҲОИ АСЛАН ТОҷИКӢ ВА ВОЖАҲОИ ИқТИБОСИИ ЗАБОНҲОИ ЭРОНӢ ДАР ТАЪРИХНОМАҲОИ САДАҲОИ X-XIII Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
461
54
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЗАБОНИ ТАЪРИХНОМАҲОИ АСРҲОИ X-XIII / ТАРКИБҲОИ ФРАЗЕОЛОГИ / КАЛИМАҲОИ АСЛАН ТОҷИКИ / ВОЖАҲОИ ИқТИБОСИ / ЗАБОНИ СУГДИ / ЗАБОНИ ПОРТИ / ЗАБОНИ МУОСИРИ ТОҷИК

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ҷӯраева Сарвиноз Бобоқуловна

Вижагиҳои корбурди воҳидҳои фразеологие, ки аз пешванд ва исм ва ё аз ду ва зиёда калимаҳои мустақилмаъно бо пешоянду пайвандакҳои пайвасткунандаи -у (-ву, -ю) таркиб ёфтаанд, ё таркибашон ҷузъи такроршавандаро ифода мекунанд, мавриди таҳлил қарор гирифтааст. Воҳидҳои фразеологии мазкур дар маводҳои таърихномаҳои асрхои X-XJTT барраси гардида, аз нигоҳи корбурди вожаҳои аслии тоҷики ва вомвожаҳои аз дигар забонҳои эрони корбаст гардида, мавриди омӯзиш қарор гирифтаанд. Қайд гардидааст, ки дар таркибҳои фразеологии ин давра корбурди вожаҳо аз дигар забонҳои эрони, аз ҷумла сугди ва порти ба назар мерасанд. Дар асоси таҳлили мисолҳои аз таърихномаҳои асрҳои X-XTTT дастаҷамъинамуда, хулосаҳои зерин бароварда шуданд: гурӯҳи аввал воҳидҳои фразеологие, ки дар забони насри таърихии асрҳои X-XIII вомехӯранд ва имрӯз низ ҳамчун унсурҳои фаъоли забони тоҷики истифода мешаванд; гурӯҳи дуюми воҳидҳои фразеологие, ки дар забони муосири тоҷики бо тагйироти баъзе ҷузъҳо вомехӯранд; гурӯҳи сеюм воҳидҳои фразеологие, ки танҳо дар забони таърихномаҳои асрҳои X-XIII мустаъмал буда, имрӯз аз истифода баромадаанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

USAGE OF PHRASEOLOGICAL COMBINATIONS WITH PRIMORDIAL TAJIK WORDS AND THOSE ONES BORROWED FROM OTHER LANGUAGES IN HISTORIC CHRONICLES OF THE X-TH - THE XIIITH CENTURIES

The author of the article analyzes the peculiarities of using tautological phraseology combinations consisting of preposition and noun or of two or three self-sufficient words with prepostions and the connective conjunction -у (-ву, -ю) or presenting structurally in themselves a reiterated component and a preposition lying between them. The pointed phraseology combinations re considered on the materials of the historic chronicles appertaining to the X-th - the XIII-th centuries from the point of view of primordial Tajik words and borrowings from other Iranian languages being used in them. It is marked that in the phraseology combinations of the period in question there occur borrowings from other Iranian languages, Sughdian and Parfyanian inclusive. Proceeding from the analysis of the examples from the chronicles mentioned, the author makes the following inferences: the first group ofphraseology combinations occurring in the language of the historic prose of the above-pointed period both today is used as active elements in the Tajik language; the second group is occurred in Modern Tajik with partial changes in separate components; the third group is found only in the language of the chronicles mentioned above, but today it has come out of usage.

Текст научной работы на тему «ИСТИФОДАИ ИБОРАҲОИ ФРАЗЕОЛОГӢ БО ВОЖАҲОИ АСЛАН ТОҷИКӢ ВА ВОЖАҲОИ ИқТИБОСИИ ЗАБОНҲОИ ЭРОНӢ ДАР ТАЪРИХНОМАҲОИ САДАҲОИ X-XIII»

УДК 811.21 ББК 81.2-3

ИСТИФОДАИ ИБОРАХРИ Цураева Сарвиноз Бобокуловна, номзади

ФРАЗЕОЛОГЙБО ВОЖАХОИ АСЛАН илуои филологи, дотсент мудири кафедраи

ТОЦИКЙ ВА ВОЖАХОИ ИКТИБОСИИ умумидонишгоуии фаруангшиносии МДТ

ЗАБОНХОИЭРОНЙДАР "ДДХ ба номи академик Б. Гафуров"

ТАЪРИХНОМАХОИСАДАХОИX-XIII (Тоцикистон, Хуцанд)

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ Джураева Сарвиноз Бобокуловна, ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ СОЧЕТАНИЙ С кандидат филологических наук, доцент, ИСКОННО ТАДЖИКСКИМИ И заведущая кафедрой културологии ГОУ ЗАИМСТВОВАННЫМИ ИЗ ДРУГИХ "ХГУ им. акад. Б. Гафурова" ИРАНСКИХ ЯЗЫКОВ СЛОВАМИ В (Таджикистан, Худжанд) ИСТОРИЧЕСКИХ ЛЕТОПИСЯХ X-XIII вв.

USAGE OF PHRASEOLOGICAL Djurayeva Sarvinoz Bobokulovna, candidate

COMBINA TIONS WITH PRIMORDIAL of philological sciences, Associate Professor,

TAJIK WORDS AND THOSE ONES head of the department of culturology under the

BORROWED FROM OTHER SEI "Khujand State University named after

LANGUAGES IN HISTORIC acad. B.Gafurov (Tajikistan, Khujand)

CHRONICLES OF THE E-MAIL: sarvinoz.79@mail.ru X-th - THE XIII-th CENTURIES

Калидвожа^о: забони таърихномауои асруои X-XIII, таркибуои фразеологи, калимауои аслан тоцики, вожауои ицтибоси, забони сугдй, забони порти, забони муосири тоцик

Вижагиуои корбурди воуидуои фразеологие, ки аз пешванд ва исм ва ё аз ду ва зиёда калимауои мустацилмаъно бо пешоянду пайвандакуои пайвасткунандаи -у (-ву, -ю) таркиб ёфтаанд, ё таркибашон цузъи такроршавандаро ифода мекунанд, мавриди таулил царор гирифтааст. Воуидуои фразеологии мазкур дар маводуои таърихномауои асрхои X—XIII барраси гардида, аз нигоуи корбурди вожауои аслии тоцики ва вомвожауои аз дигар забонуои эрони корбаст гардида, мавриди омузиш царор гирифтаанд. Цайд гардидааст, ки дар таркибуои фразеологии ин давра корбурди вожауо аз дигар забонуои эрони, аз цумла сугдй ва порти ба назар мерасанд. Дар асоси таулили мисолуои аз таърихномауои асруои X—XIII дастацамъинамуда, хулосауои зерин бароварда шуданд: гурууи аввал воуидуои фразеологие, ки дар забони насри таърихии асруои X—XIII вомехуранд ва имруз низ уамчун унсуруои фаъоли забони тоцики истифода мешаванд; гурууи дуюми воуидуои фразеологие, ки дар забони муосири тоцики бо тагйироти баъзе цузъуо вомехуранд; гурууи сеюм воуидуои фразеологие, ки тануо дар забони таърихномауои асруои X—XIII мустаъмал буда, имруз аз истифода баромадаанд.

Ключевые слова: язык исторических летописей X-XIII вв., фразеологические сочетания, исконно таджикская лексика, заимствования, согдийский язык, парфянский язык, современный таджикский язык

Анализируются особенности использования тавтологических фразеологических сочетаний, состоящих из предлога и имени существительного, или из двух и более самостоятельных слов с предлогами и соединительным союзом -у (-ву, -ю), или структурно представляющих собой повторяющийся компонент и расположенный между ними предлог. Указанные фразеологические сочетания рассматриваются на материалах

исторических летописей X-XIII вв. с точки зрения использования в них исконно таджикских слов и заимствований из других иранских языков. Отмечается, что в фразеологических сочетаниях указанного периода встречаются заимствования из других иранских языков, в том числе из согдийского и парфянского. На основе анализа примеров из исторических летописей X-XIII вв. сделаны следующие выводы: первая группа фразеологических сочетаний, встречающихся в языке исторической прозы X-XIII веков, и сегодня используется в качестве активных элементов таджикского языка; вторая группа фразеологических сочетаний встречается в современном таджикском языке с частичным изменением отдельных компонентов; третья группа встречается только в языке исторических летописей X-XIII вв., но сегодня вышла из употребления.

Key-words: the language of historic chronicles of the X-th - the XIII-th centuries, phraseological combinations, primordial Tajik lexis, borrowings, Sughdian language, Parfyanian language, Modern Tajik language

The author of the article analyzes the peculiarities of using tautological phraseology combinations consisting of preposition and noun or of two or three self-sufficient words with prepostions and the connective conjunction -у (-ву, -ю) or presenting structurally in themselves a reiterated component and a preposition lying between them. The pointed phraseology combinations re considered on the materials of the historic chronicles appertaining to the X-th - the XIII-th centuries from the point of view of primordial Tajik words and borrowings from other Iranian languages being used in them. It is marked that in the phraseology combinations of the period in question there occur borrowings from other Iranian languages, Sughdian and Parfyanian inclusive. Proceeding from the analysis of the examples from the chronicles mentioned, the author makes the following inferences: the first group ofphraseology combinations occurring in the language of the historic prose of the above-pointed period both today is used as active elements in the Tajik language; the second group is occurred in Modern Tajik with partial changes in separate components; the third group is found only in the language of the chronicles mentioned above, but today it has come out of usage.

Маълум аст, ки дар забони адабии хозираи точикй таркибхои фразеологй аз чихати сарчашмаи ташаккул ягона набуда, баъзеяшон аз пешоянду исм, бархе аз ду ё зиёда вожахои муста;илмаънову пешояндхо ё пайвандаки -у, ё ки такрори айни як калима ва дар байни он чойгиршавии пешояндхои алохида ба вучуд меоянд [8, с. 38-39; 9, с. 2-332].

^иёси маводи таърихномахои даврони мавриди тахлил нишон медихад, ки бештари чунин унсурхои забон тавассути такрори айни як калима ва дар байни онхо чойгиршавии пешояндхо ба вучуд омадаанд. Мувофи;и он ки чунин вохидхои устувору рехтаи забон тавассути вожахои кадом забон ба вучуд омадаанд, онхоро ба ду навъ чудо намудем: А) Бо вожахои аслии точикй

Дар шаклгирии таркибхои мазкур такрор омадани айни як калима ва дар байни онхо мавриди истифода ;арор гирифтани пешояндхои ба ва то ба назар мерасад. Мисли забони адабии хозираи точикй [8, с. 328] дар забони ин даврон дар чунин мавридхо пешоянд аз маънои нахустини грамматикии худ махрум гардида, ба унсури пайвандкунандаи калима табдил меёбад. Чунин хусусиятро метавон дар таркиби осмон ба осмон ба маънои "коинот" мушохида намуд: Гуфт: «Хама бад-ин чашма фуру шавад ва хамчунин осмон ба осмон хамеравад, то ба зери арш Худойро сачда кунад» [2, ч. 1, с. 18]. Пас гуфт: «Чун офтоб ба чашмае аз он чашмахо фуру шавад, фариштагон уро хамебаранд осмон ба осмон то зери арш...» [2, ч. 1, с. 22]...ва он хама фариштагон уро бар гардун фуру ниханд ва осмон ба осмон хаме фуруд оранд... [2, ч. 1, с. 22].

Профессор Х. Мачидов дуруст ;айд мекунад, ки дар ташаккули чунин ифодахои рехта бештар исмхо на;ш доранд [8, с. 329]. Ин холат дар мисоли таркиби рехтаи сар то сар "саросар, пурра" ба таври равшан хувайдост: Ва намози дигар наздики Хоча рафтам ва хар чй рафта буд, бо у бигуфтам ва пайгоме хама сар то сар навохту дилгармй бидодам [1, с. 514].

Дар чунин мавридхо пешоянди ба бо то хамвазифа гардида метавонад бар ивази он истифода гардад. Чунончи, дар чумлахои зайли тарчумаи "Таърихи Яминй" дар як маврид мо бо корбурди таркиби руз ба руз ва дар холати дигар руз то руз дучор мешавем: Ва...султон руз то руз осори маосир ва анвори мафохири у дар тазоюд медид... [14, с. 253]. Ва то эшон он чода нигох доранд ва хал;и Худойро аз эшон осоиш бошад, руз ба руз амдоди нусрат ва фирузй ва комравоию фармонравой муттасил мегардад... [13, с. 286].

Холо дар забони точикй мувозии нав-руз аз руз пайдо гардидааст [7, с. 329].

Лозим ба ёдоварист, ки бар ивази якдигар мавриди истифода ;арор доштани пешояндхо дар доираи ин гуна таркибхо дар давраи хозираи инкишофи забони точикй низ давом дорад [8, с. 340].

Таркиби рехтаи ба дуру наздик "хама чо" бо хамин усул бунёд ёфтааст: .ва ин хабар шоеъ ва мустафиз кунад (фош кунад), чунонки ба дуру наздик расад, ки чун хонадонхо якест, шукри Эзидро, азза зикруху, неъмате, ки моро тоза гашт, уро гашта бошад [1, с. 128].

Дар забони точикй бахши аз хама калони захираи иборахои фразеологиро ифодахои мансуб ба исму феъл ташкил карда, ибороти зарфй басо кам мебошанд [8, с. 217].

Фаровонии чунин навъи чунин унсурхои забонро аз хамин хам дарк кардан мумкин аст, ки одатан дар аксар маврид бар ивази истилохи "вохидхои фразеологй" ифодаи "иборахои фразеологй"-ро (харчанд дуруст нест) мавриди истифода ;арор медиханд [8, с. 40-41].

Ин гуна иборахо метавонанд ма;сади муаллифро бо обуранги хосса ифода намоянд, холат ва вазъияти ашхоси алохидаро равшану возех баён намояд. Масалан, дар чумлаи зайл Байха;й тавассути истифодаи ибораи мори думканда дар тахлука мондани яке аз иштирокдорони во;еа-Алитагинро инъикос карда, ба ин восита суханашро ширин ва худашро хамчун ривоятгари чирадаст нишон додааст: Ва Алитагин душман асту мори думканда, ки бародарашро Тугоншох аз Балосогун ба хашмати амири мозй барандохтааст ва харгиз дуст душман нашавад [1, с. 136].

А. Деххудо агарчи ибораи фав;ро дар "Амсолу хикам"-и худ зикр менамояд, вале дар шархи маънои он хомуш мондааст [3, ч. 3, с. 1386].

Дар забони адабии хозираи точикй дар баёни маънохои: 1) одами гарму сарди хаётро чашида, пуртачриба, кордида, пухта; 2) маккор ибораи гурги борондидаро истифода менамоянд [12, ч. 1, с. 242; 8, с. 252], вале дар яке аз таърихномахои ин давра дар чанд маврид ибораи гурги пир ба кор рафтааст: Ва бархосту ба девон рафт ва сахт андешманд буд ва ин гурги пир гуфт. [1, с. 3]. Ин гурги пир чанги пешин руз бидида буд ва холи заъфи худовандаш; дар шаб кас фиристода буд азди кадхудойи Алитагин-Махмудбек ва пайгом дода... [1, с. 391]. Амир гуфт: «Ин сахт нек тадбиру раъй будааст, мадад бояд кард ва аз мо умед дод ин гурги пирро, то охири кораш сохта ояд дар чахор-панч мох [1, с. 721].

Чунон ки аз чумлахо мушохида мегардад, Абулфазли Байха;й дар мавриди аввал ин ибораро дар нисбати вазир Хасани Маймандй, дар холати дуюм нисбат ба кадхудои Хоразмшох Ахмади Абдуссамад ва дар чумлаи охир дар хусуси Бусаиди Сахлй мавриди истифода ;арор додааст, ки хар се шахсони рузгордида ва тачрибаандухта буданд.

Иддае аз ин гуна иборот дар хамон гузаштаи дур доираи васеи истифода доштаанд, ки намунаи онхо гарму сарди рузгор аст: Ва пас бар Бунаиму Нуштагини навбатй корхо гузашт, то он гох, ки гузашта шуданд, чунонки гарму сарди рузгор бар сари одамй [1, с. 451].

flap "AMcony x,HKaM"-H A. flexxygo hh u6opa gap maKnu sapMy capdu py3sopduda oMaga, MatHoam "o3Myga" 33ox ë^raacr [3, 3, c. 1306]. A3 rçaHgu hh nyrarHHrop MycannaM Merapgag, kh OHpo moupoHe nyH OupgaBcH Ba Amhp XycpaB hh3 ucru^oga HaMygaaHg.

A3 nyHHH HaMyHaxo naMgocr, kh ^hcmh ^apoBOHH u6opaxou $pa3eonoruu a3 Bo^axou acnuu to^hkH 6yHëgrapguga ry3amrau rynoHH gomTa, 60 By^ygu cunapH mygaHH gaBpoHH gypygapo3H ratpuxH aconaru xygpo to HMpy3 Hurox gomTaaHg.

B) Bo BO^a^OH acnuu TO^HKHBy hk;th6ochh 3a60H^0H gurapu эpoнн 3a6oHH to^hkH gap MyggaTH rynoHHH By^yg gomraHam 6o 3a6oHxou Myxranu^H xemy raMpuxem po6Hia gomra, 6apou raKoMynu rapKu6u nyraBHH oh 3a6oHxo Harçmu Myaccup ry3omraacr Ba xyg hh3 a3 nyHHH 3a6oHxo a3 pyu 3apypar KanuMaxou MyaMaHepo hkth6oc rupH^raacr. Hh ryHa KanHMaxo 6a ropy nygu rapKHÔH nyraBHH 3a6oHaMoH nyHoH Bopug mygaaHg, kh 6a ^y3t gap anoxugarH 6a Kop pa^raHamoH HHnyHHH xaMnyH ^y3tu bomxoh coxraBy MypaKKa6 Ba xarro H6opaxou pexra pox, ë^ra, gap rynu rçapHxou 3uëg gap H^ogau MatHoxou Myxranu^ ucra^oga MemaBaHg.

HaHge a3 hh ryHa KanuMaxo rox xaMnyH ^y3tu rapKu6xou pexra Ba rox 6a cu^ara aK xuccau u6opaxou ycryBop 6a Kop pa^raaHg. HyH ganen hh ^o 3HKpu Boxugu $pa3eonoruu nyH Mypy Ma^ax 6aMaBpug acr.

MatnyM acr, kh 3a6oHH cyrgH 6a rapKu6u nyraBHH 3a6oHH to^hkH ratcupu MyaMaH pacoHHga, Ha3gHKH 50 Bo^au oh 6a xaMoH ryHau cyrguamoH 6a 3a6oHH HHëroHaMoH Bopug mygaaHg [13, c. 445]. KanuMau "Manax"-H u^ogau nyH Mypy Manax 3epu ratcupu 3a6oHH cyrgH 6a nyHHH maKn MonuK mygaacr, maKnu KyxaHH oh madaka 6yga, 6atgaH 6o ratcupu ryHmxou rap6uu cyrgH 6a 3a6oHH ^opcuH HaB pox ë^raacr. A3 nyHHH umopa 6apMeoag, kh 3aMoHH Kop6ypgu H^ogau pexrau nyn Mypy Manax 6a gaBpoHH KyxaHH By^ygu 3a6oHH ^opcH - to^hkH MaHcy6 acr. A6yn$a3H EaMxa^H u6opau Ma3Kyppo gap H^ogau MatHou "6ucëp, xene 3Hëg" Hcrn^oa HaMygaacr: MapgyMH rypH nyn Mypy Manax 6a capu oh Kyx naMgo oMagaHg, caBopaBy nuëga 6o cunoxu raMoM Ba ry3apxoBy poxxo 6urpH^raHgy 6oHry rupeB 6apoBapgaHg Ba 6a ^anoxyH caHr MeaHgoxraHg [1, c. 6].

flap 3a6oHH aga6uu xo3upau to^hkH u6opau HoM6ypga 6o gurapryHHH ^y3tH gap maKnu Mypy Manax ôapun rapgum gomra [8, c. 342], gopou gy MatHo: 1. Huxoar 6ucëp, a3 xag 3uëg; 2. xapucoHa 6a nu3e nacnugaHH ogaMH 6ucëpe mygaacr [12, 1, c. 669].

3a6oHH noprH HH3, kh aKe a3 3a6oHxou mHMonH-Fap6uH эpoнH acr, 6a rapKH6u nyraBHH 3a6oHH tû^hkH ratcupu MyaMaHe ry3omraacr. ÂKcapu Bo^axou a3 hh 3a6oH 6a to^hkH H^iuSocmyga to xon gap 3a6oHaMoH nyH yHcypxou ^atonu nyraBH 6a Kop MepaBaHg. ^Ke a3 ohxo Bo^au Mypr acr, kh capnamMaam 6a mrga-H yMyMH3poHH pacuga, 6atgaH 3epu ratcupH caBTHërH 3a6oHxou mHMonH-rap6uH 3poHH, a3 ^yMna noprH ryHau mury-po ^a6yn HaMygaacr [206, c. 36]. flap ocopu HHëroH Myggare gy maKnu KanuMau Ma3Kyp: Mype, kh maKnu xoc 6a 3a6oHxou ^aHy6H-rap6uu 3poHH, a3 ^yMna to^hkH 6yg Ba Myps, kh ryHau noprHH oh acr, 6apo6ap ucru^oga rapguga, 6atgaH raHxo MyBo3HH gyroMam Ha raHxo gap rapgum ^apop rupu^r, 6anKH xaMnyH yHcypu ^atonu nyraBH 6a ^y3t gap anoxugarH 6a Kop pa^raHam HHnyHHH xaMnyH xuccau H^ogaxou pexrau rnupu Myps ucra^oga rapgugaacr. Â3 MaBogu ocopu ratpHXHH acpuMHëHarH 6apMeoag, kh hh u6opa gap xaMHH maKn 6a MatHou "nu3H Hoë^r" ^apu6 xa3op con gap 3a6oHH HHëroHaMoH By^yg gomraacr: Ba HeKygomrxo xap py3 6a 3Hëgar 6yg, nyHoHKH arap, 6a Macan, rnupu Myps xocrH, gap Ba^r xo3Hp KapgH [1, c. 115].

A3 aK ^aMgu Myannu^u "ÂMcony xHKaM" 6apMeoag, kh u6opau HoM6ypga gap ry3amra gap ocopu naHge a3 axnu aga6, Mucnu OappyxH, Xo^ohH, HHnyHHH "Map36oHHoMa" Ba MoHaHgu hhxo MaBpugu ucru^oga ^apop rupH^raacr [3, 2, c. 1046].

flap ^apxaHru M. Oo3unoB u6opau rnupu Mypgy nou Mopy nonu Mynno Kac nadud gap H^ogau gy MatHo: 1) Mynno a3 ca6a6u namMrypycHaruu xyg xaprH3 Kacepo MexMoHgopH,

зиёфат намекунад; 2) аз мулло ба касе нафъ намерасад, кайд гардидааст, аммо худи ибораи шири мург ишора нашудааст [12, ч. 2, с. 117].

Хулоса, гурухе аз вохидхои фразеологии дар таърихномахо мустаъмал аз хисоби калимахои мухталифи гайрисоматикй бунёд гардида, дар байни онхо вожахои мансуб ба исм (мор, гург, мур, малах, мурод...), сифат (дур, наздик, гарм, сард...) мавчуданд.

Ба ин тарик, таърихномахои садахои X-XIII аз чумлаи устуворахои мух,имми насри форсй-точикй ба шумор рафта, дар интихобу корбасти унсурхои лугавй, ба хусус вохидхои фразеологй хунари назаррасе доштаанд. Истифодаи фаровони чунин таркибу иборахо боиси дилнишину хотирмон гардидани каломи муаллифон ё мутарчимони чунин осор шудааст.

Аксари сохибони ин гуна осор дар радифи унсурхои рехтаи дар хар давру замон маъмул боз вохидхои устувореро низ мавриди истифода карор додаанд, ки дар таърихи забони точикй камназир буда, эхё карда шудани онхо мучиби вусъатнок ва ширину гуворо гардидани забони точикй хохад шуд.

Вохидхои фразеологии осори таърихии даврони зикргардида дорои шакли мухталиф буда, чунин холат дар натичаи истифодаи шакли кухану нави айни як унсури рехта, баробари гунаи адабй ба кор рафтани мувозии гуфтугу, инчунин дар радифи корбурди ибороти танхо аз хисоби калимахои аслии точикй фарохамомада мавриди истифода карор гирифтани унсурхои аз вожахои аслии точикй ва иктибосии арабй зухурнамуда ба вукуъ омадааст.

Кулли ифодахои рехтаи дар таърихномахои асрхои X-XIII мавчуда минбаъд такдири хархеларо сохиб гардидаанд: гурухе хам дар гузашта, хам имруз ба сифати унсури фаъоли забон ба кор мераванд, дастаи дигар агарчи холо низ дар гардиш вучуд доранд, бо чузъхои алохидаи худ фарк доранд, хиссаи дигар дар осори ниёгон ба кор рафта, минбаъд, ба хусус имруз аз доираи истифода хорич шудаанд.

Маълум мешавад, ки муаллифону мутарчимони таърихномахои карнхои X-XIII аз захираи вохидхои фразеологии асримиёнагй огохии хуб дошта, дар корбурди онхо рохи эхтиётро пеш гирифтаанд. Дар натича матлаби худро нишонрас ифода намуда, на танхо ба акли хонанда, балки ба эхсоси у низ таъсир гузоштаанд.

Пайнавишт:

1. Байхаци, Хоца Абулфазл Мухаммад ибни Хусайн. Таърихи Байхаци. Тахиягари матн, муаллифи муцаддима, хавоши ва фехристхо С. Муллоцон. -Душанбе: Бухоро, 2014.-774 с.

2. Балъами, Абуали Мухаммад ибни Мухаммад. Таърихи Табари. Цилди 1. Бо муцаддима ва тавзехоти М. Умаров ва Ф. Бобоев. -Техрон, 1380 / 2001.-817 с.

3. Деххудо А. Амсолу хикам. Цилдхои 1-4. -Техрон: Амири Кабир. 1363. -2064 с.

4. Деххудо А. Лугатнома. Муцаддима. Ба цалами гурухе аз нависандагон. -Техрон: Муассисаи интишорот ва чопи Донишкадаи Техрон, 1373. -405 с.

5. Жуков В., П. Семантика фразеологических единиц.-М.ЛЕНАНД. Издание второе, дополненное, 2019. -158 с.

6. Кунин А. В. Англо-русский фразеологический словарь. Изд. 4-е. - М. :. Русский язык, 1984. -944 с.

7. Мацидов Х. Фразеологияи забони хозираи тоцик. -Душанбе: УдТ, 1982. -103 с.

8. Маджидов Х. Фразеологическая система современного таджикского языка. Монография /Х. Маджидов. - Душанбе, 2006. - 406 с.

9. Расторгуева В. С., Молчанова Е. К. Среднеперсидский язык // Основы иранского языкознания. Среднеиранские языки. Монография / В. С. Расторгуева, Е. К. Молчанова. -М. : Наука, 1981.- С. 6-147.

10. Таърихи Систон. Тахияи матн, муцаддима, тавзехот ва фехристхо аз М. Имомов ва А. Абдусаттор. -Душанбе: Бухоро, 2014. -352 с.

11. Фозилов М. Фарханги иборахои рехтаи забони хозираи тоцик (фарханги фразеологи). -Душанбе: Нашриёти давлатии Тоцикистон. Цилди 1, 1963. -952 с.; цилди 2, 1964. -802 с.

12. Фозилов М. Фарханги зарбулмасал, мацл ва афоризмхои тоцикию форси. Цилди 3. -Душанбе: Нашри Камол, 2014. -638 с.

13. Хасанзода А. Корбурди луготи хаммаъно дар «Корномаи Ардашери Бобакон» // Асолати забон ва махорати баён.-Хуцанд: Ношир, 2018. -С. 29-45.

14. Цурфодицони, Абушшараф Носех ибни Зафар. "Тарцумаи "Таърихи Ямини'. Муцаддима, тауия, тахшия, таълицот, лугот ва фехристи Н. И. Fиёсов. -Хуцанд: Ношир, 2013.-416 с.

Reference Literature:

1. Baykhaki, Khoja Abulfazl Muhammad ibn Khusayn. The History of Baykhaki. Text preparation, preface, appendices, notes by SMullojohn. - Dushanbe: Bukhara, 2014. - 774pp.

2. Balami, Abuali Muhammad ibn Muhammad. The History of Tabari. Volume 1. Preface and commentaries by M. Umarov and F. Boboyev. - Tehran, 1380/2001. - 817pp.

3. Dehkhudo A. Proverbs and Sayings. VV. 1 - 4. - Tehran: The Great Emir, 1363 hijra. - 2064pp.

4. Dehkhudo A. Lughat-Name. Introduction. Authors: the Group of Scientists. - Tehran: Tehran University Publishing-House, 1373 hijra. - 405pp.

5. Zhukov V.P. Semantics of Phraseology Units. - M.: LENAND. The second edition, enlarged, 2019. - 158 pp.

6. Kunin A.V. English-Russian Phraseological Dictionary. The fourth edition. - M.: Russian Language, 1984. - 944 pp.

7. Madjidov Kh. Phraseology of Modern Tajik Language. - Dushanbe: Tajik National University, 1982. - 103 pp.

8. Madjidov Kh. Phraseology of Modern Tajik Language. Monograph // Kh. Madjidov. -Dushanbe, 2006. - 406 pp.

9. Rastorguyeva V.S., Molchanova Ye.K. Middle Persian Language // The Grounds of Iranian Linguistics. Middle Iranian Languages. Monograph // V.S. Rastorguyeva, Ye.K. Molchanova. - M. : Science, 1981. - pp. 6 - 147.

10. The History of Siistan. Text preparation, preface, commentaries and appendices: M. Imomov, A. Abdusattor. - Dushanbe: Bukhara, 2014. - 352 pp.

11. Fozilov M. The Dictionary of Phraseological Word-Combinations of Modern Tajik Languages (the dictionary of phraseologisms). - Dushanbe: State Tajik Publishing-House, V.1., 1963. - 952.; - V.2., 1964. - 802pp.

12. Fozilov M. The Dictionary of Tajik and Persian Proverbs, Sayings and Aphorisms. V.3. -Dushanbe: Kamol Publishing-House, 2014. - 638pp.

13. Hasanzoda A. Usage of Synonyms in "The Deeds of Ardasher Bobokhon" // Originality of Language and Mastership of Reproduction. - Khujand: Publisher, 2018. - pp. 29 - 45.

14. Djurfodikoni, Abushsharaf Noseh ibn Zafar. "The Translation of "The History of Yamin". Text preparation, preface, commentaries and appendices by N.I. Ghiyosov. - Khujand: Publisher, 2013. - 416pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.