Научная статья на тему 'НОМВОЖАҲОИ МУШАХХАС (ФАРДӢ)-И ЗИРОАТҲОИ ҒАЛЛАДОНАИ ХӮШАДОР'

НОМВОЖАҲОИ МУШАХХАС (ФАРДӢ)-И ЗИРОАТҲОИ ҒАЛЛАДОНАИ ХӮШАДОР Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
177
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЗИРОАТУОИ ГАЛЛАГИИ ХУШАДОР / НОМВОЖАУОИ МУШАХХАС (ФАРДИ) / ГУРУУУОИ ВОЖАГОНИВУ МАЪНОИ / ДАВРАИ ОРИЁИИ ЗАБОН / ЗАБОНИ ФОРСИИ ЦАДИМА / КАЛИМАУОИ АСЛИИ ТОЦИКИ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Хакимова Б.Н.

Номвожаҳои мушаххас (фардӣ)-и зироатҳои ғалладонаи хӯшадор вобаста ба хусусиятҳои луғавию маъноӣ мавриди тадқиқ қарор дода шудааст. Дар такя ба луғатномаҳо даврабандии марҳилаҳои инкишофи луғот ва истилоҳоти зироатҳои ғалладонаи хӯшадор сурат гирифтааст. Таъкид шудааст, ки давраи таҳаввул ва инкишофи вожаву истилоҳоти мансуб ба ғаллакорӣ маҳз ба давраи ориѐии таърихи забон рост меояд. Истилоҳоти муосири тоҷикӣ-форсӣ маҳз аз давраи ориѐӣ маншаъ гирифтаанд. Маводи луғавӣ аз рӯи мушаххасоти луғавию маъноӣ гурӯҳбандӣ шудааст. Хулоса шудааст, ки аксари мутлақи номвожаҳои ҷомеъ ва фардии зироатҳои ғалладона вожагони аслии забони тоҷикӣ буда, аз шаклҳои мабдаи эронии қадим пайдо шудаанд. Дар байни соири маводи мансуб ба номвожаҳои мушаххас (фардӣ)-и зироатҳои ғалладонаи хӯшадор низ вожагони аслии тоҷикӣ аксариятро ташкил медиҳанд. Қайд шудааст, ки таҳлили гурӯҳҳои луғавию маъноии ин бахши таркиби луғавии забони тоҷикӣ имкон медиҳад, ки манзараи куллии муносибатҳои системавии байни воҳидҳои забон то ҳадде равшан гардад ва равандҳои инкишофи низоми луғавии забон ба таври мушаххас нишон дода шавад.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DIFFERENTIAL (INDIVIDUAL) NOMINATIONS OF CEREALS

The article dwells on nominations of cereals in plane of their lexical and semantic peculiarities. Designing on the premise of explanatory dictionaries, the author carried out periodization of lexicon development and grain crops terminology. It is underscored that the period of evolution of vocabulary, formation of notions and terms related to grain growing coincides with the Aryan one of language history. Modern Tajik-Persian terminology is traced back by its roots just to the Aryan period. Classification of lexical material is done according to lexico-semantic signs. The conclusion is made that the overwhelming majority of common and individual nominations of cereals pertains to primordial Tajik words originating from the word form of the ancient Iranian language. Among other lexical units pertaining to nominations of cereals primordial Tajik words compose the main part. The analysis of lexico-semantic groups of this part included into the basic stock of words of the Tajik language enables to shed light on the general systemic interconnection between language units and to show the processes of its development.

Текст научной работы на тему «НОМВОЖАҲОИ МУШАХХАС (ФАРДӢ)-И ЗИРОАТҲОИ ҒАЛЛАДОНАИ ХӮШАДОР»

УДК 81+633.1 ББК 81.2-3 +42.112

Хакимова Башорат Наимовна,

дотсенти кафедраи забони тоцикии ДДХБСТ (Тоцикистон, Хуцанд)

Хакимова Башорат Наимовна, доцент кафедры таджикского языка ТГУПБП (Таджикистан, Худжанд)

Hakimova Bashorat Naimovna, Associate Professor of the department of Tajik language under TSULBP (Tajikistan, Khujand) E-MAIL: hakimovabashorat@mail. ru

Вожах,ои калиди: зироатуои галлагии хушадор, номвожауои мушаххас (фардй), гуруууои вожагониву маъной, давраи ориёии забон, забони форсии цадима, калимауои аслии тоцикй

Номвожауои мушаххас (фардй)-и зироатуои галладонаи хушадор вобаста ба хусусиятуои лугавию маъной мавриди тадциц царор дода шудааст. Дар такя ба лугатномауо даврабандии маруилауои инкишофи лугот ва истилоуоти зироатуои галладонаи хушадор сурат гирифтааст. Таъкид шудааст, ки давраи тауаввул ва инкишофи вожаву истилоуоти мансуб ба галлакорй мауз ба давраи ориёии таърихи забон рост меояд. Истилоуоти муосири тоцикй-форсй мауз аз давраи ориёй маншаъ гирифтаанд. Маводи лугавй аз руи мушаххасоти лугавию маъной гуруубандй шудааст. Хулоса шудааст, ки аксари мутлаци номвожауои цомеъ ва фардии зироатуои галладона вожагони аслии забони тоцикй буда, аз шаклуои мабдаи эронии цадим пайдо шудаанд. Дар байни соири маводи мансуб ба номвожауои мушаххас (фардй)-и зироатуои галладонаи хушадор низ вожагони аслии тоцикй аксариятро ташкил медиуанд. Цайд шудааст, ки таулили гуруууои лугавию маъноии ин бахши таркиби лугавии забони тоцикй имкон медиуад, ки манзараи куллии муносибатуои системавии байни воуидуои забон то уадде равшан гардад ва равандуои инкишофи низоми лугавии забон ба таври мушаххас нишон дода шавад.

Ключевые слова: терминология зерновых культур, конкретные названия злаков, лексико-смысловые группы, арийский период языка, древнеиранский язык, исконно таджикские слова

Исследованы наименования зерновых культур в плане их лексических и семантических особенностей. На основе толковых словарей осуществлена периодизация становления лексики и терминологии зерновых культур. Подчеркивается, что период эволюции и сложения понятий и терминов, связанных с зерноводством, совпадает с арийским периодом истории языка. Современная таджикско-персидская терминология восходит корнями к арийскому периоду. Классификация лексического материала осуществлена по лексико-семантическим признакам. Делается вывод, что подавляющее большинство общих и индивидуальных названий злаков является исконными таджикскими словами, происходящими из словесных форм древнеиранского языка. Среди других лексических единиц, относящихся к названиям злаковых культур, исконно таджикские слова составляют их большинство. Анализ лексико-семантических групп данной части

НОМВОЖАХОИ МУШАХХАС (ФАРДИ)-И ЗИРОА ТХОИ FАЛЛАДОНАИ ХУШАДОР

ДИФФЕРЕНЦИАЛЬНЫЕ (ИНДИВИДУАЛЬНЫЕ) НАИМЕНОВАНИЯ ЗЛАКОВ

DIFFERENTIAL (INDIVIDUAL) NOMINATIONS OF CEREALS

лексического состава таджикского языка позволяет пролить свет на общую системную взаимосвязь между языковыми единицами и показать процесс его развития.

Key-words: grain crops terminology, concrete names of cereals, lexico-semantic groups, Aryan

period of language, ancient Iranian language, primordial Tajik words

The article dwells on nominations of cereals in plane of their lexical and semantic peculiarities. Designing on the premise of explanatory dictionaries, the author carried out periodization of lexicon development and grain crops terminology. It is underscored that the period of evolution of vocabulary, formation of notions and terms related to grain growing coincides with the Aryan one of language history. Modern Tajik-Persian terminology is traced back by its roots just to the Aryan period. Classification of lexical material is done according to lexico-semantic signs. The conclusion is made that the overwhelming majority of common and individual nominations of cereals pertains to primordial Tajik words originating from the word form of the ancient Iranian language. Among other lexical units pertaining to nominations of cereals primordial Tajik words compose the main part. The analysis of lexico-semantic groups of this part included into the basic stock of words of the Tajik language enables to shed light on the general systemic interconnection between language units and to show the processes of its development.

Лугот ва истилохоти мансуб ба галлакорй вобаста ба хусусиятхои лугавию маъноии худ гуруххои махсусеро ташкил медиханд, ки вобаста ба ин истилохрти зироатхои галлагии хушадор, зироатхои галлагии гилофакдор, истилохоти марбут ба парвариш ва обёрии зироатхои галладона, истилохоти марбут ба гизодихй ва муоличаи рустанихои галладона чудо карда мешаванд.

Истилохоти марбут ба ин ё он гурухи мустадил низ вобаста ба хусусиятхои лугавию маъноии худ метавонанд ба зергуруххои номвожахои чомеь ва номвожахои мушаххас (фардй) тадсим шаванд. Номвожахои чомеь аксаран аз руи хусусиятхои лугавию маъноии худ ба хамдигар шабохат доранд, аз ин чихат ба тадсими онхо ба микрогуруххо эхтиёче нест, аммо намвожахои мушаххас (фардй) аз руи мушаххасоти лугавй-маьноии худ хамгун набуда, вобаста ба ин ё он тобиши маъноии худ метавонанд зергуруххои дигарро ташкил кунанд.

Яке аз зироатхои галладонаи хушадор чав буда, аз дадимтарин рустании дастпарварди мардуми эронинажод мебошад ва хануз аз давраи умумихиндуаврупой мерос мондааст. Дар дадимтарин намунахои осори хаттй, аз чумла «Авесто» ин рустанй бо вожаи yava ифода гардидааст. Дар забони эронии дадим yava чун номи умумии зироатхои галладона корбаст шудааст. Ба адидаи И.М.Стеблин-Каменский, вожаи авестоии yava ба калимаи умумихиндуаврупоие, ки барои ифодаи анвои мухталифи галладона ба кор мерафт, даробат дорад [10, 23]. Калимаи хиндии дадими yava, ки хамреша бо шакли авестоист, низ ба маьнии «чав» ба кор рафтааст.

Дар аксари забонхои эронй вожагоне, ки аз решаи умумиэронии yava маншаъ гирифтаанд, низ ба маьнии мазкур ба кор мераванд [17, 26], ки забонхои гурухи форсй низ дар радифи онхо дарор дорад.

Дар осори зардуштии пахлавй шаклхои jaw ва yaw (ки шакли дадимтарини ин вожа аст) ба назар мерасанд [8, 98]. Талаффузи форсии ин калима jou ва точикии jav/jaw буда, дар осори забони форсии классикй ба шакли j? сабт шудааст.

Тафсири вожаи чав (j?) дар фархангхои тафсирй аз хам тафовути чиддй надоранд. Дар «Фарханги забони точикй» ин калима хамчун «галлае, ки бештар ба чорпоён медиханд ва аз он нон хам мепазанд» маьнидод шудааст [12, 763]. Дар «Фарханги форсй» вожаи мазкурро ба таври зайл шарх додаанд: «гиёхе аз хонаводаи гандумгиёх, чузви дастаи

rannoT, kh gopou cyH6ynau cogaecT, kh a3 xap 6aHgu oh ce cyH6ynau 6egyM gap gy pagu$ Kapop rupu^Ta Ba xap cyH6yna gopou aK ryn acT» [19, ^.1, 1248].

flap «nyraTHoMaH»-H flexxygo mapxu 3epuHH hh Bo^a oMagaacT: «rannaecT a3 xoHaBogau raHgyMueH, ... kh a3 xap 6aHgu oh ce cyH6ynau 6egyMH gap gy pagu$ Kapoprapu^Ta Ba xap cyH6yna gopou aK ryn acT. Hh Maxcyn 6apou Macpa^H naxopnoeH 6a Kop MepaBag Ba gap 6apxe Hy^oT MapgyM hh3 oHpo Macpa^ MeHaMoaHg [14, c 894].

Homxo Ba hcthhoxoth Map6yT 6a ^aB 6a rypyxxou Bo^aroHHBy MatHoñ TaKcuM MemaBaHg.

X^ap aK goHH raHgyM e ^aBH gap gapyHH nycT 6yga, aK Hyru HaH3aMoHaHg gopag, kh oHpo gap 3a6oHH aga6ñ «cyK» MeHoMaHg» [13, c.287].; «cuxxou Ho3yKH raHgyMy ^aB, xacxou capu xymau raHgyMy ^aB», kh KanuMau acnuu to^hkh 6yga, a3 maKnu эpoннн KagHM süka, (XHHg.^aguM süka, aBecToñ süka) capnamMa Merupag [18, c. 167].

MHHyHHH gap 6apxe a3 meBaxou muMonñ KanuMau «apna» 6a MatHHH «^aB» hh3 ucra^oga MemaBag, kh maKnu coxTa a3 oh «apnanoa» 6a MatHHH «3aMHHe, kh ^aBH oh gapaBuga mygaacT» hh3 MycratMan acT. Hh gy KanHMa gap ^apxaHrxou y36eKH xaMnyH KanuMau acnuu oh 3a6oH TaB3ex mygaacT [11, c.54-55]. Hh KanHMa xaMnyHHH gap 3a6oHx,ou KupFH3H (arpa), TyBarH-MyrynH (arbay) Ba gurap 3a6oHx,ou TypKH-Myrynñ (arbay) 6a Ha3ap Mepacag [9, 176-177]. Ea aKHgau H.M.CTe6nHH-KaMeHcKHH, Bo^aroHH umKomuMuu úrvbs, caHrnu^HH varvas «^aB» 6a Bo^aroHH HugrouH yarsio Ba a^roHHH orbasi, urbasi «^aB» Kapo6aT gopag, kh 6a Ha3apu r.MopreHcraepHe, moag a3 pemau *arpasya MaHmat rupu^Ta 6omaHg. fflaKnxou 6a ohx,o Ha3gHK Ba 6o MatHHxou ma6exu ohxo gap 3a6oHH mhohh hh3 By^yg gopag [10, c.23]. Ea xaMHH TapuK, capnamMau acnuu naHgoumu Bo^au arpa HoMatnyM acT, neKHH gap 3a6oHx,ou эpoнн co6uKau KagHMH gomTaHH oh my6xaepo 6a mhéh HaMeopag.

H,aBgop, ^aBgap, ^aBH cuex hh3 6a ounau xymagopxo MaHcy6 6yga, MyraxaccucoHH coxau pycraHHnaBapñ 6ap hh aKugaaHg, kh ^aBgop aBBan xaMnyH ana^u 6eroHa 6o ^aBy raHgyM aK^oa ca63uga, 6atgaH Tagpu^aH 6a pycTaHHH gacTnapBapg Ta6gun Mee6ag [1, c.41] Ba naHgoumu ^aBgopu gacTnapBapg «6a Tatpuxu naHgoumu raHgyM, kh ^aBgoppo 6a goupau 3upoaT gapoBapg, caxT Map6yT acT» [2, c.61]. H.H.BaBunoB gap TaxKHKoTH xyg goup 6a naHgoumu ^aBgop 6a ^aH6au ^unonoruH homh hh 3upoaT gHKKaTH xocca gogacT. Y 3HKp MeKyHag, kh homxoh ^opcuu oh «raHgyMgop», «^aBgop» (gandum-dar, jav-dar) MatHHH «gopaHgau raHgyM» e «MaB^yg gap raHgyM» Ba e «MaB^yg gap ^aB»-po gopaHg [2, c.454]. Cap^H Ha3ap a3 3at^H MatHHry3opñ Ba pemamHHocuH KanHMa, 6a cu^aTH aKe a3 HumoHguxaHgau MyxuM 6apou MyanaH HaMygaHH Tatpuxu hh e oh 3upoaT ucra^oga mygaHH htthhooth 3a6oHmuHocñ moxugu gopou axaMHaTH 6y3ypr 6ygaHH TaxKHKH hhhtbhcthh homxoh 3upoaT Me6omag.

Coxth Mop^onorHH KanHMau «^aBgop» ryBoxn Meguxag, kh oh a3 pemau «^aB» coxTa mygaacT Ba a3 hh py HaMeTaBoH oHpo gap KaTopu raHgyMy ^aB xaMnyH Bo^au KaguMHH эpoнн myMypga, pemau Tatpuxuu oHpo a3 3a6oHxou эpoннн 6octoh ^ycTy^y Kapg. Xygu xaMHH ganenu 3a6oHmHHocñ maxogaT Meguxag, kh gap Tatpuxu ^apxaHru KumoBap3HH MapgyMH эpoнннa®og hh 3upoaT KHMaTe HagomTa, gap gaBpaxou 6atguu KumoBap3HH эpoнн nango mygaacT.

H.M.CTe6nuH-KaMeHcKHH 3HKp MeHaMoag, kh Bo^au ^opcuu javdar(a) a3 maKnu эpoннн KagHM tara (atHe yava-tara) nango myga, MatHoam «ma6exu ^aB, aMMo MyTa^oBHT a3 oh» Me6omag. Y a^3ygaacT, kh nacBaHgu tara gap 3a6oHx,ou ryHoryHH xuHgyaBpynon Ba a3 ^yMna 3a6oHxou эpoнн 6a cu^aTH nacBaHgu Huc6aT 6a Kop MepaBag [10, c.30]. Y xaMnyHHH TatKHg MeKyHag, kh homh ^aBgop HyKTau H.H.BaBunoBpo gap hh xycyc, kh «gap ry3amTa KumoBap3HH fflapK ^aBgoppo xaMnyH ana^H 6eroHae gap raHgyMy ^aB MemHHoxT, Ha xaMnyH pycTaHHH gacTnapBapg» TatHug MeKyHag [10, c.30]. flanenu gurape, kh pou^ Ha6ygaHH ^aBgoppo xaMHyH pycTaHHH gacTnapBapg gap KumoBap3HH эpoннн KagHM TacgHK MeKyHag, By^yg

нaдоштaни решaи ягоши мaбдaъ бaрои номи ин зироaт дaр зaбонx,ои эронй мебошaд. Чунончи И.М.Стеблин-Кaменский зикр кaрдaaст, дaр бaъзе зaбонx,ои помирй Ba na^ax^ точикй ин ном бо вожaгоне ифодa гaрдидaaст, ки aз решaи эронии вдцими däsya, däsa - «сук» тйдо шyдaaст. Дaр бaъзе зaбонx,ои помирй Ba шевa^ои чaнyби шaрrçии точикй вожaгони бaргирифтa aз решaи точикии kal бaрои ифодaи номи ин русганй бa кор мерaвaд [10, 31-32].

Сaрфи нaзaр aз ин, ки вожaи «чaвдор» дaр зaбони точикй мaълyм aст, он дaр «Фaрx,aнги зaбони точикй» сaбт нaгaрдидaaст. Дaр «Фaрx,aнги точикй бa русй» чaвдор хдмчун «1.сорно-полевaя рожь; 2.рожь» [15, с.741] Ba дaр «ЛyFaти русй-точикй» кaлимaи рожь мутоби^н «чaвдор» тaрчyмa шyдaaст [6, 974].

Кaлимaи мaзкyр дaр осори aдaбии точикй aз вожaгони роичи зaбон мax,сyб мешaвaд: «Цаву цавдор хдм шикaмaшонро нимсер кaрдy тaмом шуд» [23,с. 159].

Тax,иягaрони «Фaрx,aнш русй бa форсй» низ кaлимaи «^вдор^ро хдмчун муодили кaлимaи русии «рожь» зикр кaрдaaнд [7, с.802]. Аз бaйни фaр^aнщои клaссикии форсй иттилои «Бурх,они ^отеъ» бa нaзaр чолиб менaмояд, ки фaрзияи И.М.Стеблин-Кaменскийро дaр борaи решaшиносии вожaи «чaвдор» тaъкид мекyнaд. Дaр ин фaрx,aнг ду шaкли rçaдимтaрини ин вожa «чaвдaр» Ba «чaдaрa» зикр шyдaaст: «Ч,aвдaр - дaр вaзни кaвсaр, rnëx^ худру, ки бештaр дaр мдани зироaти гaндyмy чaв меруяд Ba доши он кyчaкy борик мебошaд Ba онро бa aрaбй мегуянд.

«Ч,aвдaрa - бaр вaзни x,aвсaлa, бa мaънои чaвдaр aCT, ки Faллaи худруй миëни зироaт бошaд»» [3, ч. 1, 328]. Дaр «Фaрx,aнги форсй»-и Муин шaклx,ои j^j? (jawdar), jjj? (jawSar), jJj%awdar, (cawdara) Ba (cawdar) aз ин вожa зикр шyдa, бa вожaи cawdar j^jt чунин тaвзеx, ëфтaaст: «raëx£ aз тирaи гaндyмиëн бо иртифои як то ду метр Ba дорои бaрг^ои тх,ни хaшинy сyнбyлaе дaроз Ba мyрaккaб aз сyнбyлax,ост» [19, ч.1, 1270].

Цуворû дaр фaрx,aнгx,о хдмчун кaлимaи aслии точикй номбaр шуда, бa мaънои «як нaвъ aз Faллa, ки дотах,ояш сaфед бyдa, дaр сaрaкx,о чойгир aст Ba ноне, ки aз орди он мепaзaнд, бaдаaзм aст» [11, 792]; "зyррaт, бaлол" [19, ч 1, с.1349] зикр гaрдидaaст.

Дaр зaбони aдaбии точикй Ba лa^чa^ои точикй juvan/jugäri aз галим^ои фaъоли тaркиби лyFaвии зaбон мax,сyб мешaвaд Ba кгассикони мо низ дaр осори худ истифодa кaрдaaнд: Дорaм дaрyни хонaaм з-aнвои хyрдaнй, Аз aрзaнy цувориву мошу биринчу нон [22, с.221].

«Кишт бисëр холибех сaбзид Ba дaр х^р як вддам як донa цуворû менaмyд» [20, 74]; «Кукбош ^рхои нимрaсе Ba тaмом сaрдшyдaи цуворы)-ро бебaркaш бa хонa бyрдaм».[20, 158]. Дaр осори ктассикон кaлимax,ои мyрaккaб aз ин решa низ сохтa шyдaaст, ки чун лyFaт ë истилох, дaр зaбон роич мебошaнд.

Бо цуворикор шухе гyфтaмaш хдрфе бaдaрд,

Сaр бa пеш aфкaндy aa шaрмaндaгй боло нaкaрд [22, с.210].

«Дaр цуворипояи хyдaш мех кaрдa бyдaaст, хок мулоим, гов мехро кaндaaст». [21, с.75]; «Аммо мaн нaтaвонистaм, ки модaрaмро бa он х,ол гyзоштa бaрои «чyвориx,ойгyй» бa ëбон рaвaм (дaр он Ba^ одaтaн пaррaндaгонро aз кишти цуворû «х,ой-х,ой, гaлa-гaлa х,ой» ^н мегaрдондaнд» [20, 51]; «Саруои цуворû сaфед шуда пyхтa омaдa истодa бyдaнд» [20, с.153]; «Бинобaр ин мaн бa осонй aз чуи кaлон об кyшодa овaрдa, замини цувориро об додaм Ba зуд бa пеши беморон бaргaштaм» [20, с. 148] .

Добили зикр aст, ки ин кaлимa дaр форсии муосири Эрон роич нест Ba худи рyстaниро «зyррaт» Ba "сyтa" ë дони онро «бaлол» меномaнд. Аз ин чихдт «чyворй» кaлимaи хоси мовaроyннa^рй бyдa, дaр лa^чax,ои Хуросони бузург (Хуросони Эрон Ba АфFOнистон) низ бa шaкли jIj? jawär Ba jawäri мyстaъмaл aar Ba aз он кaлимax,ои ^jj? jawärpäya

«3aMHHe, kh gap oh 3yppaT KomTa myga 6omag», jliji (jawari-beryan) «3yppare, kh pynu OTamH HapM 6upumTa MeKyHaHg» coxTa mygaacT [19,^.3, c.109].

KanuMau "mon0" gap 3a6oHH to^hkh MatHou «6upHH^H HoKy^Ta, 6upuH^e, kh nycram TO3a Kapga HamygaacT» [13, c.596] MatHH mygaacT, kh hh TaB3ex caxex HecT, 3epo gap 3a6oHH aga6uH Myocupu to^hkh «monfl» ranp a3 MatHou HOM6ypga, xaMnyHHH Ma^xyMH «pycraHH Ba hhxohh 6upuH^»-po hh3 H^oga MeKyHag:

«3aMHHxou hh gexa xocunxe3 6yga, gap ohxo KumTxou ryHoryH MepacugaHg Ba a3 mom rupH^Ta to ca63aBOT, kh KumTxou cepo6maxa6 Me6omaHg, gap hh gexa Kumia MemygaHg» (20, 8).

^aMHyHHH HCTetMonu KanuMaxou coxTa e MypaKKa6u monu3op, monunon, monuKop, monuKopu, monudapaeu Ba MOHaHgu hhxo hh3 umopa 6a MatHou pyciaHH e HaBtu 3upoaT gomiaHH KanuMau Ma3Kyppo gopaHg. flap ^apxaHru M. MyHH, kh nac a3 KanuMau sali BO^au sali-paya (monu3op)-po hh3 OBapgaacT, xaMHH 3at$ 6a Ha3ap Mepacag:

«6upuH^y fhho^h Mymo6exu oh; 6upuH^e, kh nycT 6apHaeMaga 6omag; 6upuH^e, kh xaHy3 nycrampo HaKaHga 6omaHg; manryK» [19, ^.3, c.200]. ko6hhh ^ang acT, kh M.MyHH gap aga6ueTH KnaccuKHH ^opch-to^hkh By^yg gomTaHH Mypogu^xou monupo TatKHg MeKyHag: ^il^saltuk),^ (caltuk) [19,^.3, ^.3, c. 305].

KanuMau «6upHH^» gap 3a6oHH to^hkh xaM pycraHH Ba xaM goHau Ky^Ta noKmygau ohpo H^oga MeHaMoag: «HaBte a3 Fanna, kh gap KumBapxou rapMH pyry6aTHOK KomTa MemaBag; goHH xonucu mona, kh 6atg a3 nycT TO3a KapgaH xocun MemaBag» [12, 186]. flap «OapxaHru $opc0» KanHMau Ma3Kyp 6a cypaTH 3aMn mapx goga mygaacT: «ruexe a3 Tupau raHgyMueH, ^y3BH gaciau FannoT, kh gap 3aMHHxou 6otho^h KHmT MemaBag Ba fh3oh acnuu HHMe a3 MapgyMpo TamKHn Meguxag. Acnu hh ruex a3 HuHy ^onyHy XuHgycToH acT Ba gap Hy^oTH Эpoн...ннз KomTa MemaBag» [19, ^.3, c.305].

flap MaBpugu MyanaH HaMygaHH co6u^au TatpuxuH napBapumu hh 3upoaT gap 6aHHH MapgyMoHH эpoннacn ganenxou Bo^amuHoca HH3 KyMaK Kapga MeTaBoHaHg. A36acKH Bo^au Ma3Kyp gap 3a6oHH to^hkh TatpuxH TynoHH gopag Ba maKnu ^agHMTap Ba acnuu oh gurunj/guranj Ba kurunj/kurunj acT [12, c.296] 6ygaacT. hh maKn gap 6at3e a3 meBaxou muMonu to^hkh xaHy3 6a cypaTH ^agHMHH xyg gurunj HcretMon Merapgag. Ma^xyMH 6upuH^ 6apou MapgyMH эpoнн xaHy3 gap xa3opconau aBBanu nem a3 Menog MatMyn 6ygaacT. HXepmeBHH 3HKp KapgaacT, kh hh KanHMa a3 maKnu эpoннн ^agHMa vnj-na u6THgo rapu^Ta, maKnxou Moguu vnnja, ^opcuH ^aguM *vnjna, vrinja-> *$opcuu birinj a3 oh nango mygaacT [16, c.149].

H.H.BaBunoB 3HKp KapgaacT, kh napBapumu ap3aH 6a xo^arugopuu 6oguaHHmHHH hpth6ot gopag Ba ryciapumu oh 6a xapaKaTH ^aBMxo a3 Ocueu MapKa3H 6a Fap6 Bo6acia Me6omag. HaB^xou caxpouu ap3aH gap MyFynucToH HH3 e^T mygaacT [2, 248-249]. flap 6aHHH ^aBMxou эpoнннa®ogн Ocueu MapKa3H Ba gap myMopu 3upoaTxou MyxHMMe

^apop gomT, kh 6apou nyxiaHH hoh ucTH^oga MemygaHg [8, c.33].

flap aK ^aiop 3a6oHxou rypyxu $opc0 arzan a3 maKnu эpoннн ^aguM *arzana//harzana, ^opcuH ^aguM h(a)rana, $opcuu MueHa arzan, 6apo6apHuxogu oh gawars MaHmat rupu^TaacT [5, c.376; 10, c.34-35; 8, c.98]. M.MyHH gap mapxu Bo^au arzan nyHHH oBapgaacr: «ruexe a3 Tupau raHgyMueH, kh 6apou Taxuau opgy hoh Ba goHa ^uxaTH Tyrop 6a Kop MepaBag» [19, ^.1, c.199]. y 3hmhh MatHHry3opuH Bo^au Ma3Kyp KanuMau «roBapc»-po ^jjl^ oBapga, ^ang KapgaacT, kh oh «^ucMe ap3aH acT, kh goHaxoam gypymTTapy nymumam 3a6apTap acT. flap 6apxe a3 Kyry6 «roBapc»-po Mypogu^ 6a ap3aH goHHcraaHg». flap «OapxaHru 3a6oHH to^hkh» hh3 hh Bo^a «ap3aH» MatHH mygaacT [13, c.272]. npo^eccop fl.CaHMHggHHoB HH3 gap 3a6oHH ^opcuH MueHa gawars-po Myogunu arzan goHuciaaHg [8, c.98].

Рустанихои хушадор аз назари сохтори биологй ва хусусиятхои сабзиш, рушду нумуь, хосилбандй, хамчунин аз руи тарзу воситахои парваришашон умумият доранд ва аз ин ру номхои дифференсиалие, ки мутобиди ин шохисхо ба онхо дода мешавад, низ дариб муштараканд.

Аз тахлили номхои мушаххаси навьхои растанихои хушадор чунин бармеояд, ки ин номхо ба онхо асосан аз руи нишонахои зерин дода мешавад:

1) аз руи замони коштани зироат. Азбаски бештари рустанихои хушадор дар бахор ё тирамох кошта мешаванд, бинобар ин чанд номи мушаххас вобаста ба хамин шохис дар долаби ибораи изофй сохта шудаааст: кишти бахорй, кишти тирамохй, зироати бахорй, зироати тирамохй, гандуми бахорй, гандуми тирамохй ва г. Хдмчунин зироате, ки пеш аз хамал (Навруз) ё баьди он кошта мешавад, низ зироати (гандуми, чави...) барвадтй, зироати (гандуми, чави...) бевадтй ном гирифтааст. Зироатеро, ки дар мохи хамал коштаанд, дар байни мардум зироати хамалй низ номидаанд.

2) аз руйи сабзиш ва дарачаи инкишофу рушд. Ин номхо хам дар шакли калимахои чудогона ва хам дар долаби иборахои изофй сохта шудааанд: (гандуми, чави...) гандуми майса, сабз, расида, нимрасида, норасида, нимдунбул, дунбул, тезпазак, дерпазак.

3) аз руйи навъи мушаххаси зироат. Дар ин маврид хам номхои махаллй ва хам номхои навьхои селексионй дар назар дошта мешаванд. Масалан, номхои махаллии анвои чав, ки дар долабхои мухталиф сохта шудаанд, чунинанд: гандуми сахт, мулоим, сафедак, сурхак, сурхаки махаллй, сафедаки махаллй, иродй, бобило. Номи навьхои гандуми селексионй бошад, хам дар долиби истилохсозии точикй ва хамчун калкаи забони русй шакл гирифтааст: Ченад-345, Сиклон, Росава, бапуст, кабутак, Ифтихор-86, Хорчави-18, унумли АРПА, Бета-40, Персикум-64.

4) номхо ва истилохоти марбут ба раванди технологии парвариш. Ин номхо низ асосан дар долабхои гуногун шакл гирифтаанд ва ифодагари мархилахои мушаххаси технологияи парвариши зироат ва рушди он мебошанд: нашъунамо, шаффофии дон, давраи нашв, сабзиш, панчаронй, найчабарорй ширагирии хушахо, донадоршавии хушахо, дарав, хушккунии дон, пешбода, киштгардон.

5) номхо ва истилохоти марбут ба макон ва махалли кишт: кишти чав, киштзор, чавзор, чавпоя, дитъаи чав.

6) номхо ва истилохоти марбут ба к;исм ё чузъи рустанй: реша, силсилаи решагй, патакреша, поя, тана, майса, тухм, барг, хаспоя, гул, гули дучинса, сарак, сук, сирак, муя, сута, мехвар, лифофа, чанин, кусак, дилахои поя, тудагул, ширдон, пардаи дон, пулакча, чорубак, бугум.

7) номхо ва истилохоти марбут ба махсулот ва фаровардахои рустанихои Fалладона: сабус, силос, бурё, охар, чутка, ем, пахол, дон, пулакчадум, кох, орд, нон, фруктозаи мевагй, фукух, машруботи спиртй, ярма, доруворй, патарод ва г.

8) номхо ва истилохоти марбут ба таъиноти зироат: тухмй, гизой, хуроки чорво ва г.

9) номхо ва истилохоти вобаста ба тарзи кишт: обй, дар замини обй киштшаванда, лалмй, бо усули датравй обёришаванда, бо усули зинавй киштшаванда, бо усули яклухт киштшаванда, бо усули омехта киштшаванда, бо усули даторнудтагй киштшаванда, бо усули холис киштшаванда, дар заминхои лалмии аз боришот таьмин киштшаванда, бо усули пуштагй киштшаванда.

10) истилохоти марбут ба андоза ва хачм: дабза, дарза, банд, ганак, тал, тарам, хирман.

Яке аз манбаъхои мухим барои равшанй бахшидан ба инкишофи лугот ва истилохоти

мансуб ба бахши галлакорй лугатномахо ба хисоб мераванд. Лугатномахо шаходат

медиханд, ки вожаву истилохоти бахши галлакорй аз суннатхои бостонии мардуми кишоварзи эронинажод маншаь мегиранд. Дар ин замина бахши марбутаи низоми лугавии забони форсии миёна инкишоф ёфта, аз хисоби захирахои худй ганитар гардидааст. Истилохоти мансуб ба галлакорй вобаста ба мархилахои таърихие, ки забони точикй аз ибтидо то замони муосир сипарй кардааст, тахаввул ва инкишоф ёфтааст.

Давраи инкишофи лугот ва истилохоти зироатхои галладона, аз чумла чав (эронии дадим *yava- хиндии дадим yava -; ориёй *yava), гандум (эронии дадим *gantuma-/*ganduma, авестой gantuma-, хиндии дадим godnuma-), арзан (эронии дадим * arzana-// harzana-), шолй (эронии дадим* vnj-na), шаклхои модии vnnja, форсии дадим *vnjna, vrinja-> *форсии birinj, ки мавриди пажухиш дарор дода шудаанд, махз ба давраи ориёй ва эронии мабдаь (то форсй ё мадобли форсй) рост меоянд. Аксари мутлади ин гурухи вожагон махсули давраи точикй-форсй мебошанд, ки аз давраи ориёй ва эронии мабдаь маншаь гирифтаанд.

Раванди таьрихии ташаккул ва тахаввули истилохоти марбут ба галлакорй нишон медихад, ки инкишофи ин микросистема бар мабнои ду замина - имконоти дохилии худи забони точикй-форсй сурат гирифтааст.

Маводи лугавие, ки мавриди баррасй дарор дода шуд, вобаста ба хусусиятхои лугавию маъноии худ ба зергуруххои номвожахои чомеь ва номвожахои мушаххас (фардй) чудо карда шуданд. Аз руи мушаххасоти лугавй-маьноии худ ва аломатхои дифференсиалй гурухбандии номхои мушаххаси зироатхои галладонагии хушадор муайян гардид, ки аксари мутлади номвожахои зироатхои галладона вожагони аслии забони точикй буда, аз шаклхои мабдаи эронии дадим пайдо шудаанд. Дар байни соири маводи мансуб ба зироати галладона ва парвариши онхо низ вожагони аслии точикй аксариятро ташкил медиханд. Номхои растанихои галладона, бахши дадимтари луготи кишоварзй дар забони точикй буда, хусусияти таърихй ва ахамияти бузурги илмй доранд.

Тахлили гуруххои лугавию маъноии ин бахши таркиби лугавии забони точикй имкон медихад, ки манзараи куллии муносибати системавии байни вохидхои забон то хадде равшан гардад ва равандхои инкишофи низоми лугавии забон ба таври мушаххас нишон дода шавад.

Пайнавишт:

1. Баранов П.А., Райкова И.А. Среднеазиатский государственный университет в борьбе за освоение Памира //Бюллетень САГУ. Вып.20. - Ташкент, 1935. - 319 с.

2. Вавилов Н.И. Избранные труды. Т.II. - М.:Л., 1960. - 519 с.

3. Мууаммадуусайни Бурбон. Буруони цотеъ. Дар се цилд. Ч 1. - Душанбе: Адиб, 1993, 416 с.

4. Мууаммад Пошшо.Фаруанги цомеи форси. Фаруанги Онандроц. Ч 2.- Теурон: чопхонаи Хайдари, 1956, 1564 с.

5. Расторгуева В.С., Эдельман Д.И. Этимологический словарь иранских языков. T.I-3. -М. : Восточная литература, 2007.

6. Русско-таджикский словарь /Под ред. М.С. Асимова. - М. : Русский язык, 1985. - 1279 с.

7. Русско-персидский словарь. Составители И.К. Овчинникова, Г.А. Фуругиан, Ш.М. Бади. - Тегеран, 1374у. - 1091с.

8. Саймиддинов Д. Вожашиносии забони форсии миёна. - Душанбе: Пайванд, 2001. - 310 с.

9. Севортян Э.В. Этимологический словарь тюркских языков. Общетюркские и межтюркские основы на буквы «В», «Г», «Д».-М., 1980.

10. Стеблин-Каменский И.М. Очерки по истории лексики памирских языков. Названия культурных растений. - М. : Наука, 1982. - 167 с.

11. Узбек тилинг изоуи лугати. Ж1.-М. : Русский язык, 1981.- 631с.

12. Фаруанги забони тоцики. 4.I.-М.: Советская энциклопедия, 1969. - 951с.

13. Фаруанги забони тоцикй. 4.II. -М.: Советская энциклопедия, 1969. - 948с.

14. Фаруанги мутавассити Деухудо. Зери назари дуктур Саидцаъфари Шауидй дар ду цилд. Ч 1. -Теурон, 1390. -1615 с.

15. Фаруанги тоцикй ба русй. Нашри дувум, бо илова, такмил ва ислоу. - Душанбе: Пайванд, 2006. - 813 с.

16. Gershevitch I. The Alloglotography of old persian //Transactions of the Philological Society. - L., 1979.- 190 с.

17. Geiger W/ Etymologie des Baluel. //Abh.d.k. Bayerischen Akade-mie den Wissenscnaften. Bd.19. Abbth.1. - Munchen, 1890.

18. Horn P. Grundriss des neupersischen Etymologie. - Strassburg, 1993.

. 1371 'jljfJ - .^V« 6 Jj J^ J .Лл^л 'jJ*-« .19 Сарчашмах,о:

20. Айнй С. Ёддоштуо. - Душанбе: Адиб. Ц.1, 1990. - 352 с.

21. Куузод Урун. Роуи паси агба. - Душанбе: Ирфон, 1981. - 384 с.

22. Насафй С. Бауориёт. - Душанбе: Адиб, 1988. - 322 с.

23. Насриддин Б. Ман фарзанди туам. - Душанбе: Ирфон, 1983.-302 с.

Reference Literature:

1. Baranov P.A., Raykova I.A. Middle Asian State University in the Combat for the Pamirs Reclamation // Bulletin of MASU, issue 20. - Tashkent, 1935. - 319 pp.

2. Vavilov N.I. Selected Works. V. II. - M. - L., 1960. - 519 pp.

3. Muhammadhusayn Burhon. Burhoni Kote\ In three volumes. V 1. - Dushanbe: Man-of-Letters, 1993, - 416pp.

4. Posho, Muhammad. Combined Dictionary of the Persian Language. Onandroj Dictionary. V 2. - Tehran: Haidari's printing-house, 1956, 1564 pp.

5. Rastorguyeva V.S., Edelman D.I. Etymological Dictionary of Iranian Languages. V. I-3. -M. : Oriental Literature, 2007.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

6. Russian-Tajik Dictionary. Under the editorship of M.S. Asimov. - M.: Russian Language, 1985. - 1279pp.

7. Russian-Persian Dictionary. Compilers: I.K. Ovchinnikova, G.A. Furuggian, Sh.M. Badi. -Tehran, 1374 h. - 1091 pp.

8. Saimiddinov D. Lexicology of Middle Persian Language. - Dushanbe: Alliance, 2001. - 310 pp.

9. Sevortyan E.V. Etymological Dictionary of Turkic Languages. General Turkic and Interturkic Stems Beginning with Letters "B", "Г", "Д". -M., 1980.

10. Steblin-Kamensky I.M. Essays on the History of Pamir Languages Lexicon. Nominations of Cultivated Plants. - M. : Science, 1982. - 167pp.

11. Explanatory Dictionary of the Uzbek Language. V.I. - M. : Russian Language, 1981. - 631 pp.

12. Tajik Language Dictionary. V. 1. / Under the editorship of M.Sh. Shukurov, V.A. Kapranov, R.Koshim, A.Masumi. - M. : Soviet Encyclopedia, 1969. - 951 pp.

13. Tajik Language Dictionary. V. 2. / Under the editorship of M. Sh. Shukurov, V.A. Kapranov, R.Koshim, A.Masumi. - M. : Soviet Encyclopedia, 1969. - 948 pp.

14. Dehkhudo's Concise Dictionary. Under the editorship of Dr. Saidjafar Shahidi. In two volumes. V.1. -Tehran, 1390. -1615 pp.

15. Tajik-Russian Dictionary. The second edition, revised and enlarged. - Dushanbe: Alliance, 2006. - 813 pp.

16. Gershevitch I. The Alloglotography of Old Persian // Transactions of the Philological Society. - L., 1979. - 190pp.

17. Geiger W // The Etymology of "Baluel" //Bavarian Academy of Sciences. Volume 19. Section 1. - Munich, 1890. (in German)

18. Horn P. The Grounds of New Persian Etymology. - Strassburg, 1993.

Origins:

19. Aini S. Reminiscences. - Dushanbe: Man-of-Letters. V.I. 1990. - 352pp.

20. Kukhzud Urun. The Road behind Crossing. - Dushanbe: Cognition, 1981. - 384pp.

21. Nasaf S. Songs Chanting Spring (Bahoriyot) - Dushanbe: Man-of-Letters, 1988. - 322pp.

22. Nasriddin B. I Am your Kid. - Dushanbe: Cognition, 1983. - 302 pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.