Научная статья на тему 'ҲОДИСАИ ҲАЗФИ УНСУРҲОИ ЁВАРИ СЕРВАЗИФА ДАР ОСОРИ САДАҲОИ Х - ХIII'

ҲОДИСАИ ҲАЗФИ УНСУРҲОИ ЁВАРИ СЕРВАЗИФА ДАР ОСОРИ САДАҲОИ Х - ХIII Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
59
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ҳАЗФ / ТАҳАВВУЛИ ЗАБОН / МАЪНО / УНСУРҳОИ ЁВАРИ СЕРВАЗИФА / ПЕШОЯНД / ПЕШОЯНДҳОИ СОДАИ АСЛӣ / ПЕШОЯНДҳОИ ТАРКИБИИ ИЗОФӣ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Қӯрғонов Зоҳид Деҳқонович

Масъалаи ҳазфи унсурҳои ёвари сервазифа дар осори садаҳои Х - ХIII баррасӣ гардидааст. Фурӯгузор шудани унсурҳои алоҳидаи забон дар забоншиносии муосир бо истилоҳоти гуногун забт шудааст. Таъкид шудааст, ки истилоҳи «ҳазф» барои чунин ҳодисаи забон мувофиқати бештар дорад. Дар бораи таърихи таҳаввули маъноии ҳиссаҳои номустақили нутқ, хосса пешояндҳо, маълумоти мухтасар пешниҳод шудааст. Таъкид мегардад, ки аз пешояндҳои мавҷудаи забони тоҷикӣ дар осори даврони мавриди таҳлил бештар пешояндҳои «ба», «дар» ва қисман «аз» дучори ҳодисаи ҳазф гардидаанд. Ҳамчунин муаллиф бар ин бовар аст, ки дар осори мавриди таҳлил аз пешояндҳои таркибии изофӣ бештар ҷузъи аввалашон, ки пешояндҳои содаи аслӣ мебошанд, ҳазф шудаанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

OMISSION OF MULTIFUNCTIONAL AUXILIARY ELEMENTS IN WRITTEN MONUMENTS OF THE X-TH - XIII-TH CENTURIES

The article dwells on the phenomenon of omission of auxiliary multifunctional elements in written monuments of the X-th - XIII-th centuries. It is underscored that omission of separate language elements in modern linguistics is expressed by different terms. For a description of this phenomenon we give preference to the term hazf, i.e., omission, withdrawal. We briefly consider the history of semantic evolution of auxiliary parts of speech, especially prepositions. It is marked that out of presently functioning prepositions of the Tajik language, those ones of ba, dar and partially as were mostly often subjected to omission in the epoch under study. The hypothethis is moved that in the centuries in question it was the first component conveyed with a primordially simple preposition which they more often omitted in complex Izofat prepositions. It is especially underlined that omission of prepositions observed since the commencement of modern Tajik literary language formation has been going on up to nowadays.

Текст научной работы на тему «ҲОДИСАИ ҲАЗФИ УНСУРҲОИ ЁВАРИ СЕРВАЗИФА ДАР ОСОРИ САДАҲОИ Х - ХIII»

УДК 81 ББК 81.2-2

ХОДИСАИХА-ЗФИ Кургонов Зо^ид Дехцонович, н.и.ф.,

УНСУРХОИ ЁВАРИ дотсенти кафедраи забони

СЕРВАЗИФА ДАР ОСОРИ тоцикии МДТ -и «ДДХ ба номи акад.

САДАХОИХ - XIII Б.Fафуров» (Тоцикистон, Хуцанд)

ОПУЩЕНИЕ Кургонов Зохид Дехконович,

МНОГОФУНКЦИОНАЛЬНЫХ канд.филол.наук, доцент кафедры

ВСПОМОГАТЕЛЬНЫХ таджикского языка ГОУ «ХГУ

ЭЛЕМЕНТОВ В ПИСЬМЕННЫХ имени акад. Б.Гафурова»

ПАМЯТНИКАХХ-ХШ вв. (Таджикистан, Худжанд)

OMISSION OF Kurgonov Zohid Dekhkonovich, candidate of

MULTIFUNCTIONAL philological sciences, Associate Professor of the

AUXILIARYELEMENTSIN Tajik language department under SEI (State

WRITTENMONUMENTS EducationalInstitution "KShUnamedafter

OF THEX-TH - XIII-TH academician B. Gafurov" (Tajikistan, Khujand)

CENTURIES E-MAIL: Suhanvar1983@mail.ru

Калидвожах;о: уазф, тауаввули забон, маъно, унсуруои ёвари сервазифа, пешоянд, пешояндуои содаи асли, пешояндуои таркибии изофи

Масъалаи уазфи унсуруои ёвари сервазифа дар осори садауои Х - XIII барраси гардидааст. Фуругузор шудани унсуруои алоуидаи забон дар забоншиносии муосир бо истилоуоти гуногун забт шудааст. Таъкид шудааст, ки истилоуи «уазф» барои чунин уодисаи забон мувофицати бештар дорад. Дар бораи таърихи тауаввули маъноии уиссауои номустацили нутц, хосса пешояндуо, маълумоти мухтасар пешниуод шудааст. Таъкид мегардад, ки аз пешояндуои мавцудаи забони тоцики дар осори даврони мавриди таулил бештар пешояндуои «ба», «дар» ва цисман «аз» дучори уодисаи уазф гардидаанд. Хрмчунин муаллиф бар ин бовар аст, ки дар осори мавриди таулил аз пешояндуои таркибии изофи бештар цузъи аввалашон, ки пешояндуои содаи асли мебошанд, уазф шудаанд.

Ключевые слова: письменные памятники X-XIII вв., многофункциональные вспомогательные элементы, опущение вспомогательных элементов, эволюция предлогов, исконные простые предлоги, составные изафетные предлоги

Прорабатывается явление опущения вспомогательных многофункциональных элементов в письменных памятниках X-XIII вв. Подчеркивается, что опущение отдельных элементов языка в современном языкознании выражается разными терминами. Для описания данного явления в работе отдано предпочтение термину хазф, то есть «опущение», «изъятие». Коротко рассмотрена история семантической эволюции вспомогательных частей речи, особенно предлогов. Отмечается, что из ныне функционирующих предлогов таджикского языка в рассматриваемую эпоху чаще всего опущению подвергались предлоги ба, дар и частично аз. Выдвигается гипотеза, что в XXIII вв. в составных изафетных предлогах чаще всего опускался первый компонент, выраженный исконным простым предлогом. Особо подчеркивается, что опущение предлогов, наблюдаемое с начала формирования современного таджикского литературного языка, продолжается и сегодня.

104

Key-words: written monuments of the X-th - XIII-th centuries, multifunctional auxiliary elements, omission of auxiliary elements, evolution of preposition, primordiall simple prepositions, complex Izofat prepositions

The article dwells on the phenomenon of omission of auxiliary multifunctional elements in written monuments of the X-th - the XIII-th centuries. It is underscored that omission of separate language elements in modern linguistics is expressed by different terms. For a description of this phenomenon we give preference to the term hazf, i.e., omission, withdrawal. We briefly consider the history of semantic evolution of auxiliary parts of speech, especially prepositions. It is marked that out of presently functioning prepositions of the Tajik language, those ones of ba, dar and partially as were mostly often subjected to omission in the epoch under study. The hypothethis is moved that in the centuries in question it was the first component conveyed with a primordially simple preposition which were more often omitted in complex Izofat prepositions. It is especially underlined that omission of prepositions observed since the commencement of modern Tajik literary language formation has been going on up to nowadays.

Оид ба истилохи «хазф» дар фархангу сарчашмахои илмй истилохоти мухталиф забт шудаанд. Масалан, дар «ФИЗ» ин ходисаи забон бо термини «эллипсис» шарх дода шуда, чунин омадааст: «Эллипсис (юн. ellipsis - афтидан, фуругузор шудан). Фуругузор шудани унсурхои чудогонаи нущ, ки онро вобаста ба мазмуну мундаричаи умумии матн бар^арор кардан мумкин аст: Дар кучо мегардй ин кадар, чиянам? - Тамошо (П.Т.)... - 5, 420). Дар «ЛТЗ» ин модда ба таври зер тафсир карда шудааст: «ЭЛЛИПСИС (эллипс) (юн. ellipsis — афтидан, дур шудан, партофтан). Партофтани элементхои чудогонаи нущ, ки онро вобаста ба мазмуни умумии матн ё шароити нущ зуд бар^арор кардан мумкин аст» (21, 215).

Дар баъзе дастурхо ва расоили илмии асримиёнагй истилохи «эчоз» ба ивази баёни ин ходисаи забон мушохида мешавад. Шамси Кайси Розй дар «Ал - муъчам» - и хеш чунин менависад: «Эчоз - он аст, ки лафз андак бувад ва маънии он бисёр» (12, 301).

Дар рисолахои илмии солхои охир ба ивази истилохи маъмули «хазф» истилохи «эчоз» истифода шудааст. Аз чумла дар рисолаи ХОлимова, ки бо номи «Эчоз дар забони адабии точик» (11) нашр шудааст, ин истилох фаровон истифода шудааст. Харчанд сохибрисола як бахши китобашро ба «эчозшавии пешояндхо» ва «эчози пайвандакхо» рабт додааст, аммо, мутаассифона, аз хусуси омилхои зухури чунин падидаи забон, ки дар осори классикон ба касрат вомехурад, ишорае намекунад.

Дар забон - асоси фарзии хиндуаврупой, ки забонхои эронй яке аз шохахои калони он махсуб меёбанд, теъдоди пайвандакхо ва пешоянду пасояндхо хеле кам ба назар расида, робитаи миёни хиссахои муста^или нущ ва чузъхои дигари чумла бо анчомахои грамматикй баён мегардид. Яъне вазоифи чунин унсурхо бо нишонахои холатхо (падеж)-и гуногун ифода карда мешуд. Дертар анчомахои падежй дар забонхои ахди бостон бар асари тахаввули забон, ки ба туфайли омилхои айниву зехнй сурат гирифт, мансух гардида, барои робитаи чузъхои чумла калимахои хосе, мисли «пешоянду пасояндхо», «пайвандакхо» зухур намуданд. Минбаъд нн аносири ёвар аз маънои муста^или лексикй махрум буда, танхо барои робитаи миёни ачзои ибораву чумлахо ба кор рафтаанд.

Храмин тари^, чараёни тахаввули ин навъи калимахо бо хамин ба итмом нарасида, то имруз низ идома дорад. Забон хамеша дар холи тахаввулу тагайюр ^арор дорад. Сохибзабонон барои амалй гардонидани эхтиёчоти хеш аз калимахои таркиби лугавии забон истифода мекунанд. Гохо чунин мешавад, ки баъзе унсурхои забон бинобар доираи танги маъной зохир намудан аз истеъмоли мардум бозмонда, чои онро калимахои дигар

Merupag. MatHOH nyFaBHH nyHHH KanuMaxo 3au$ rapguga, yHcypxou gurapu nyFaBHH 6a oh xaMpoxrapguga ^uxara Ta^BHaTH MatHOH oh Meoag.

Xuccaxou HOMycra^Hnu Hyr^u 3a6oHH to^hkh hh3 hh gy HaBtu TaxaBBynoTpo nacu cap KapgaaHg. flap 6at3e MaBpugxo c0xu63a60H0H nemoaHgxoepo, kh ^a6naH 6apou u^ogau MatHOH MyanaH MatMyn 6ygaHg, ^uxara 6aeHH aHgema Ba e u^ogau Maraa6 nou^ HagoHHCTa, ohpo 60 nemoaHg Ba yHcypu gurapu 3a6oH HBa3 KapgaaHg. MacanaH, a3 pyu Mymoxugau ganounu ocopu cagaxou X - XIII, MatnyM Merapgag, kh nemoaHgu acnuu cogau «6a» gap aKcap MaBpug 60 KanuMaxou H^ogaKyHaHgau 3aM0Hy MaKOH MeoMag. fflaBOxugu 3epuH, kh a3 khto6h «Xygyg - yn - onaM» - H Ma^xynMyannu^, PygaKH, MaBn0H0 Ba CatgH OBapga MemaBaHg, Tacgu^u hh gatBO acT: MapB maxpe 6y3ypr acT Ba aHgap ^aguM Humacra Mupu XypocoH oh ^0 6ygH Ba aKHyH 6a Eyxopo HumuHag (20, 56). Ba raHgyM Ba KumTxou gurapamoH 6a co.ne gy 6op caMapa guxag Ba ^aB ce 6op Ba e naxop 6op, a3 FoaTH эtтнgоnн xaBOH hh maxp (20, 92).

Ea py3U HeKU Kacon, гyfym, saM Maxyp 3unyop, Eaco Kaco, ku 6a py3U my op3yMand acm (14, 71).

K,an6 nayny Me3anad 60 3ap 6a ma6, Hnmu3opu py3 Medopad 3aya6 (13, 99).

Агap 6opon 6a Kyyucmon na6opad, Ea cone flayna mpdad xymKpyde (23, 238). nac a3 acpu XIV nyHHH ^yHKcuau nemoaHgu «6a» Maxgyg myga, Ba3H$au ohpo nemoaHgu cogau acnuu «gap» rupu^T. Arap mo HMpy3 TapKu6xou «6a py3H xap6», «6a Eyxopo HumuHag», «6a cone gy 6op», «6a py3H HeKH KacoH», «6a ma6 naxny 3agaH» Ba «6a cone fla^na xymK Merapgag» - po MaBpugu ucra^oga ^apop guxeM, gap Ha3ap FanaT Ba FaHpHMyma3Hpa MeHaMoag. ^tHe HMpy3 nem a3 KanuMaxou H^ogaKyHaHgau 3aM0Hy MaKOH 6emTap Hcra^ogau nemoaHgu «gap» pou^ acT, kh a6eTH moupoHH 3a6apgacTH to^hk - Hou^y Oap30Ha ganenu paBmaHH oh Me6omag:

flap 3UMUcmoH o6u on mpM acm, гapм, ®acm mpMO capd Monandu hxo6 (22, 30).

flappy3u Mypdan aMMO Kafyan necm... Эu eou 6ap Man, эu eou 6ap mo (22, 248)!

flap 6axppu napacmyeonau Man, Ea maeofyam napad maponau Man (18, 82).

EacKU dap rk nax,3a e KaMmap a3 on Hmy mo Easdod ond nap3anon (18, 276). Mapxunau gurapu TaxaBBynu xuccaxou HOMycTa^unu HyT^, nyHOH kh gap 6ono TatKug myg, a3 oh u6opaT acT, kh To6umxoH MatHOHH ohxo 3au$ ramTa, 6apou ^aBH mygaHH hh e oh MatHO nyHHH BO^axo 60 KanuMau gurap MeoaHg. flap nyHHH MaBpugxo Ta6uaTH neKcuKHH nyHHH KanHMaxp 60 ca6a6u phbo^h Ba3H$axou rpaMMaTHKuamoH 3ygyga MemaBag: Ba hh a3 ca6a6u oh 6yg, kh oh ffla6u Metpo^ ... ^u6pun, ananxu-c-canoM, naHF0M6ap, cannanoxy ananxpo gap 6uxumT MerapgoHug (16, 80).

Haeummand ayde 6ap un yaM numon,

Ea nemu 6yзypгoнy гapдaнкamoн (19, 1., c.13).

%ap muKopy yap KapoMome, ku yacm, A3 6apou 6aндaгoни on may acm (13, 96).

Дар ин хол пешояндхо ба назар нолозим намуда, тамоил ба хазфи онхо ошкор мегардад. Ин тамоили фуругузор шудани унсуруои ёвар бештар дар нущи гуфтугуй ба назар мерасад: На^л аст, ки гуфт: «Марде дар рох пешам омад, гуфт: Кучо меравй?». Гуфтам: «Ба хач». Шайх мегуфт: «Чй маро берун кунед? Гуфтанд: «Ту марди бадй, туро берун мекунем...» (1,135).

Дар далели мазкур пешоянди «ба» пеш аз калимаи «кучо» ва «барои» пеш аз таркиби «чй маро.» хазф шудааст.

Агар хиссахои номуста^или нущ, хосса пешоянду пайвандакхо, аз чумла хазф шавад, маъмулан чумла ё бемаъно мешавад ё маънои дигарро касб мекунад. Монанди пешояндхои «аз» ва «ба» дар мисолхои зер:

Баччаи уро аз у гирифт надонй,

То-ш накубй нахусту з-у накашй цон (14, 141).

Вагар тозй кунам, неку набошад, Ки уар касро аз у неру набошад (2, 221)

Шуморо аз у мужди бисёр бод,

Варо довари додгар ёр бод!» (19, ц.10, 154).

Дар сурати хазф шудани пешоянди «аз» дар мисолхои овардашуда чумлахо бемаъно мешаванд. Ба монанди «Баччаи уро у гирифт надонй», «хар касро у неру набошад» ва «Шуморо у мужди бисёр бод».

Дар шохиди зерин пешоянди «ба» - ро хазф кунем, дар маънои чумла сакта руй медихад: Ва Нух аз паси туфон дувист соли дигар хал^ро ба Худои таоло мехонд ва хеч бад-у нагаравиданд ва мардумон уро дашном хамедоданд (16, 172). Хал^ро ба Худой хон ва хуччатхои хеш пайдо кун. Ва у биёмад ва хал^ро ба Худой мехонд (16, 181). Чу он шери каппй зи кууаш бидид, Фуруд омад, уро ба дам даркашид (19, ц.10, 118).

Яъне, «...хал^ро Худои таоло мехонд», «хал^ро Худой мехонд» ва «Фуруд омад, уро дам даркашид».

Аммо дар аксари маврид хазфи пешоянду пайвандакхо зохиран латмае ба маънои чумла намезанад. Монанди:

Бар эшон буборид чун жола мег,

Чи тир аз камону чи пулод (аз!) тег (19, ц.4, 332).

Аз цамодй (ба!) олами цонуо равед, Fулгули ацзои олам бишнавед (13, 241).

Гар маро худ цуввати рафтан будй,

(Ба!) Хонаи худ рафтаме в-ин кай шудй? (13, 177).

Мани банда, умед овардаам, на тоат ва ба дарюза омадаам, на (ба!) тичорат (23, 97). Ё уазфи пайвандакуо: Бар ин шоху ин ёлу бозуву кифт,

Хунарманд бошй, (агар!) набошад шигифт» (19, ц.4, 151).

Чун бибинй маураме, гу сирри цон,

(Чун!) Гул бибинй, наъра зан чун булбулон (13, 610).

Та^рибан кулли забоншиносон чумлахоеро, ки дучори хазф шудаанд ва дарки маънои онхо ба осонй муяссар намегардад, галат ва ё лоа^ал омиёна тафсир кардаанд. Масалан, М. Бахор аз хусуси ин масъала сухан карда, чунин гуфтааст: «Эчоз ва ихтисор: ва ин хамон

meBaecT, kh gap Hacpn «naxnaBH» hh3 guga MemaBag, 6a xagge, kh arap aK KanHMa a3 u6opoT xa3$ (napTo^Ta) maBag, My^u6u ^acogu ^yMna Ba uxnonu MaTna6 xoxag 6yg Ba HaBucaHgaroHH rçagHMH apa6 hh3 hh meBapo puoaT MeKapgaaHg Ba a3 rçapHH mamyM ... HaBHcaHgaroHe, kh 3oxupaH hh MatHupo aH6 MemyMypgaaHg, ohpo 6a Bacunau OBapgaHH an$o3y ^yMnaxou Myrapogu^ 6a canurçau xyg ucnox KapgaaHg» (4, 280).

Myxa^^H^H gurap M. TyHo6og0 hh3 oug 6a xogucau x,a3$H KanHMaxo aHgemapoHH Kapga, TatKHg MeKyHag, kh «xa3$H xap^H H3O^au «gap» a3 aBBanu KanuMaxou «3hmh» Ba «xygyg» caxex HecT Ba 6a ^oh «3hmhh 6axc» Ba «xygygu conu $ano»> 6oag ry^T: «gap 3hmhh 6axc» Ba «gap xygygu conu $ano»>. X^aMHyHHH 6a ^oh «MaKTa6 Hapa^TaH» 6oag ry^T: «6a MaKTa6 Hapa^TaH»» (8, 32).

Fapa3 a3 HaBumTau xo3up 6appacuH FanaT ë caxex 6ygaHH hh HaBtu 6aëH gap ocopu cagaxou X - XIII Me6omag. CaBone 6a MHëH Meoag, kh mo 6a xyKMH hh MeTaBoHeM ryeM HyHHH Tap3H 6aëH caxex ë ranaT acT. An6arra, 6a ocopu HaMoaHgaroHH acpxou ryHoryH, kh a3 hh meBau 6aëH xaMHyH coxu63a6oH 6apxypgop mygaaHg, Mypo^uar 6oag Kapg. MacanaH: nacu yap dypafyme dypafyme 6a nou, Hu a3 a^dayoey hu (a3!) nauKapyyMou (19, y.5, 184).

no nuyaM гycmox, Hyn (6a!) xona paeaM, no nanap3onaM, na Kypona paeaM (13, 321).

Oh hh a3 A6ynrçocuM Me6oag curag, Ma6naru oh 6uHaBucag Ba 6a A6gyc guxag, to ypo 6a gaprox opaHg Ba (a3!) o$to6 to coa Hary3opaHg, to oh rox kh Mon 6uguxaHg (3, 263). Ba 6a x,en ryHa a3 rçaBMoHH xemamoH (6a!) ëg HaëMag Ba a3 эmoн HaaHgemugaHg (16, 467). HyMnau oxup Myrçouca maBag 6o hh 6aHTH OupgaBcS:

Ea ëd oadam Meypu nony naMaK,

Eap y гawтa 6omad fyapoeon fyanaK (19, y.9, c.296).

HyHHH Tap3H 6aëH TaHxo 6a gaBpau MaBpugu Taxnun pa6T HagomTa, gap ocopu HaBucaHgaroHH MytTa6apH gaBpoHH Myocup HH3 6a Ha3ap Mepacag: OMadaM (6a!) xona, dap Kymo, Modap, Accano, Modap, accano, Modap (18, 50).

nac MatnyM Merapgag, kh xa3$ mygaHH nemoaHgxo a3 ofo3h TamaKKynu 3a6oHH aga6uu xo3upau to^hkh cypaT rupu^Ta, to HMpy3 hh aHtaHa ugoMa ë$Ta ucTogaacT.

Mymoxugaxo HumoH MeguxaHg, kh 6at3e rçona6xou KanHMaxo 6a Ty^aHnu TaxaBBynë6uu 3a6oH TaFHup na3upy$Ta, HMpy3 TaHxo 6a maKnu xa3$mygaamoH gap rapgum rçapop gopag. MacanaH, ^etnu «xap^ KapgaH» gap ofo3 6a cypaTH «6a xap^ KapgaH» MatMyn 6yg: ^k gHHop 6a cagarça 6uguxaM Ba aK gHHop 6a xap^ KyHaM (9, ^.2, 471). Oh gax xa3op gHHop 3ap, kh a3 эmoн 6ucTagaM 6a xap^ KyHaM, 6omag, kh hh po3 nymuga MoHag (10, 166).

Ammo gap ry3amTa HH3 roxe nemoaHgu «6a» - po MoHaHgu HMpy3 a3 hh TapKu6 xa3$ MeKapgaHg: EeMopuu BaH Ha 6ucëp xypgaH... Ba uno^H oh xap^ KapgaH acT Ha rypycHarH KamugaH (9, ^.2, 313).

Ea Ha3ap HyHHH Mepacag, kh MHH6atg rçona6u «xap^ KapgaH» 6ugyHH nemoaHgu «6a» MatMyn myga, ryHau gurapu oh «6a xap^ KapgaH» a3 ucTetMon 6o3MoHg: flap MyggaTH hh ce con xap ugy caHpe, kh MeoMag, gap 6ypgyoBapg 6a xoHau apyc a3 MaH 6apo6apu oh xap^e, kh nagapaM 6a xoHaBopuu MaH cap^ Kapga 6yg, nyn xap^ Memyg (Ahhh - 7, rç.3, 82).

^aMHyHHH ^etnu pou^H «TapK ry^TaH», kh gap 3a6oHH aga6uu xo3upau to^hkh ucTH^ogau 6opu3 gopag, gap ofo3 6a ryHau «6a TapK ry^TaH» ucTH^oga Merapgug: EugoH, kh xap kh 6a TapKH gyHë 6nryag 6apou H3xopu caxoBaT ë 6a ca6a6e gurap ^y3 Tana6u oxupaT,

вай зохид набувад (9, 436). Фотима ба тарки шугли дунё бигуфт ва ба хукми узлат бо А^мад биёромид, то Ахмадро ^асди зиёрати Боязид афтод (1, 270).

Баъзан мушохида мегардад, ки ин ^олаб ба шакли хазфшуда низ дар осори гузаштагон дучор мешуд: Чандон, ки маломат дидиву гаромат кашидй, тарки тасобй нагуфтй ва гуфтй ... (23, 189). Хатто дар айни як чумла ду тарзи истифодаи ин ^олаб низ ба назар расид: Агар тари^и хурдтар мехохй, тарки дунё ва шахавот ба тарки гунох бигу (1, 114).

Колаби хазфшудаи «ба тарк гуфтан», ки «тарк гуфтан» аст, имруз дар осори ахли адаб хеле маъмул аст:

Боз як хуршед моро тарк гуфт,

Моуи нав пайдо шуд андар бурци шом (22, 115).

Буду нобуди маро ларза гирифт,

Тарк гуфтам уама даргоуу сипоу (22, 185).

Далелхои дар ихтиёр буда шаходати онанд, ки тамоми пешояндхо хусусияти хазфшавиро надоранд. Бештар пешояндхои «ба», «дар» ва ^исман «аз» дучори ин ходисаи забонй мегарданд.

Х,азфи «ба»: Хар чй бидидй, хостй ба каманд гирифтй ва хостй (ба!) мукобара (17, 45). Бигашту (ба!) дигар су пеши руи у ба дар берун шуд (17, 87). Аз Эрон чу у кам шуд, акнун чй бок, Наярзанд онон (ба!) яке мушти хок (19, ц.1, с.412).

Х,азфи «дар»: ... сафаре дигарам дар пеш аст. Агар он карда шавад, (дар!) ба^ияти умри хеш ба гушае бинишинам (23, 157).

Мавзеи рух шау нщй, (дар!) вайронй аст, Мавзеи шау асб, уам (дар!) нодонй аст (13, 624).

Биёбон уама сар ба сар бингарид,

Чуз аз тирагй (дар!) шаб ба дида надид.

Бад-он меурбон Рахши бедор гуфт,

Ки (дар!): «Торикии шаб нахоуй нуууфт? (19, ц.2, с.75).

Мухавдщи тавоно М. Бахор хини сухан рондан аз вижагихои эчози осори мансуб ба Саъдй ва нишонахои он чунин менигорад: «... бунёди каломи порсй бар эчоз будааст ва подшохони Эрон дабиронро хамвора ба мурооти ин санъат васият мекардаанд ва дар асри исломй низ бунёни навиштаи устодони ^адими забони порсй бар эчоз будааст ва аз ^уруни панчуму шашум ... чумлахои тавилу итнобхо ва зикри мутародифот аз лугот, бал чумлахои мутародиф расм шуд ва дар давраи Саъдй кори ин шева ба расвой анчомида буд... Саъдй, ки зери рагбори илхомот ^арор доштааст, якбора русуми пешиниёнро зинда карда, расми муосирро зери пой сипарда, эчозро ба саноати лафз ва фасохату балогати зотй тавъам сохт, чунон ки агар аз ибороташ калимае бардорем, калом аз ^оида ва маънй аз равная бозмонад» (4, 436).

Пешояндхои «бар» ва «чу» нисбат ба дигар пешояндхо камтар дучори ходисаи хазф гаштаанд:

Х,азфи «бар»:

Сипаудори туркон бишуд зердаст,

(Бар!) Яке бораи тезтак барнишаст (19, ц.2, с.22).

Х,азфи «чу»:

Чу Дастон, ки парвардгори ман аст,

(Чу!) Тауамтан, ки хуррам бауори ман аст (19, ц.3, с.7).

M,03H6ax0H amtopu MaBn0H0 M,anonyggHHH PyMH, kh me a3 HaMoaHgaroHH maxupu aga6ueTH KnaccuKHH mo Maxcy6 Mee6ag, 6emyM0p Me6omag. ^xe a3 xycycuaTxou amtopu y gynopu xogucau xa3$ mygaHH nemoaHgxo Me6omag. MaBHOHO, a3 aK Tapa$, 60 hh paBHmu 6aeH MymKH^HH Ba3H Ba oxaHru metppo 6apTapa$ KyHag, a3 ^ohh6h gurap, 3a6oHH metpampo 60 3a6oHu MyxoBapa Ha3gHK Kapga 6a metpu xyg caMHMHaT Me6axmag: 3-UH 6ymon xanvpn napewon Mewaeand, (A3!) №ayeamu ponda nywaüMon Mewaeand (13, 269).

X,aü6ame 6unwacma 6yd 6ap xocy om, nyp wyda (a3!) nypu Xydo on cayny 6om (13, 354). nemoaHgu «6a» hh3 gap amtopu MaBHOHO ^oöroxu xocepo gopag: y dapynu doMy doMe Menuyad (Ea!) ^onu my, ne on цayaд, ne un цayaд (13, 145). HyHOH kh ry^Ta OMag, aKe a3 omhhxoh acocuu xa3$ 6a 3a6oHH MyxoBapau MapgyM Ha3guK KapgaHu 6aeHH moup acT. MacanaH, u6opaBy TapKu6xou 3epuH, kh gap ry^ropu MapgyM HMpy3 pou^ acT, 6emTap 6a ryHau xa3$mygaam0H ucra^oga MerapgaHg: «(gap!) 3HHg0H KapgaH», «(gap!) xo6 gugaH», «(gap!) xo6 6ygaH», «(6a!) pox 6apoMagaH», «(gap!) aBBanxou 6axop», «(gap!) oxupxou ma6» Ba f. HyHOH kh Mymoxuga Merapgag, nemoaHgu «gap» gap HyT;H ry^Tyryß 6emTap xa3$ MemaBag. flap amtopu MaBHOHO nemoaHgu MaBpugu Ha3ap gap 6apo6apu nemoaHgxou gurapu cogau acnß gynopu xogucau xa3$ mygaacT:

Hn yaмeгy$my (dap!) pyxaw dap aünu Нapгuсy гyn6apгy nona MewyKyfym (13, 305).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Me6u6unad (dap!) xo6, цonam eacfyu yon, Ku 6a 6edopü na6unü 6ucm con (13, 420). flap 6apo6apu 3a6oHxou gurapu gyHe 6a ca6a6u hh£3xoh HaBe, kh gap 3a6oH 6a By^yg Meoag, 3a6oHH to^hkh hh3 a3 TaxaBBynoTH MaB^yga hcthcho HecT. Hh TaFHHpe60, nem a3 xaMa, a3 oh u6opaT acT, kh 60 Mypypu 3aM0H gap 3a6oH nemoaHgxou HaBe 3yxyp KapgaHg. TamaKKynu hh nemoaHgxo a3 aK nemoaHgu cogau acnß Ba KanuMaxou anoxugau 3a6oH co3moh e^TaacT, kh mo hh HaBtu yHcypxou 3a6oHupo gap gacTypxo 60 hcthhoxh «nemoaHgxou homhh h30$hh TapKu6ß» yHBOH KapgaeM. AKcapu meBau coxth hh HaBtu nemoaHgxo 6a ryHau 3aön acT: nemoaHg + hcm, cu^aT, 3ap$ + 6aHgaKH H3O$0. Ea mhchh 6a cyH, 6a ca6a6H, 6a gyH6o^H, 6a mapTH, 6a BacH^an, gap 6apo6apii, gap pagn(l)n, gap ^ygygH, gap na^yH, gap MH6HH, a3 pyn, 6ap acapn, 6ap pyn, 60 By^ygn Ba gaxxo TapKu6u gurap.

nac a3 oh kh nemoaHgxou homhh h30$hh TapKu6ß 6a ryHau $aB; pou^ mygaHg, 60 Tatcupu aKe a3 ;0HyHx0H MaB^ygau 3a6oHmuHocß 6at3e ^y3tx0H ohxo, xocca ^y3tH HaxycTHHH ohxo (nemoaHgxou cogau acnß) Tagpu^aH xa3$ MemaBag. Ammo hh naguga Map6yT 6a acpu x03up Ha6yga, 6anKH gap ocopu KyxaHH aga6ueTH ^opcy to^hk ^ap0B0H guga MemaBag:

Mapo op3yu oh acT, kh (6ap!) rHpgH ^axoH 6urapgaM Ba xap ^0 6upacaM pacMxou HeK 6uHxaM (10, 7). flurap6opa pacyn ^upucTog (6a!) Ha3gHKH flopo6 Ba ry^T: «6ap xyg 3ueH MaKyH» (10, 9).

Eopu dmap (6ap!) гиpди гypucmon 6^awm XaMHy on wepu wuKopü mpdu dawm (13, 71). ^Ke a3 HaMyHaxoH ^ohh6h TaBa^^yx TapKu6u «6a ca6a6u» acT (...xap con a3 xa3op agag gaxaKH 6a gaxaKxypoH gogamaBaHga 6a ca6a6H MypgaH, 6a ca6a6H 6a MaHca6xou KanoHH hhmh, kh gapoMagam gy xa30p TaHra e 3uegTap a3 oh 6omag, pacugaH, 6a ca6a6H 60 uxTuepu xyg a3 6axpu gaxaK ry3amTaHH 6at3e gaxaKxypoH cag-cagy naH^ox agag gaxaK xonß Memyg (Ahhh) -6, k;.1, 87), Bane gap ocopu ry3amTar0HH mo gap MaBpugxou 3ueg a3 oh nemoaHgu cogau acnuu

«ба» уазф мешуд: Чayор сол аст то теFи кин дар ндам нарафтааст ва сад yaзор сар дар xок рафт (ба!) сабаби Mayпaрй (15, 635).

Гоyе дар як матн пешояндуои номии изофии таркибй ба сурати комил ва yaмчyнин ба гунаи уазф дучор мешаванд. Чунон ки «бар умеди» ва «умеди» дар мисолуои зерин, ки аз айни як китоб баргузида шудаанд: Гуфт: «Надидам чизе некутар аз тавозуь, ки тавонгар кунад марди дарвешро бар умеди савоби Хд;» (1, 266). Ва гуфт: «Агар тавба аз бими дyзax, ë (бар!) умеди биуишт мекунй, беуимматй аст. Тавба бар он кун, ки Худоят дуст дорад» (1, 493).

Дар далелуои зерин пешояндуои номии изофии таркибй уам ба шакли комил ва уам уазфшуда паулуи якдигар оварда мешаванд, то му;оиса миëни онуо осонтар бошад:

Пешоянди дар миёни/миёни: Ва (дар!) мдани шаури Х^адиса ва шаури Син андар Дачла уфтад (20, 31).

Мабодо цуз аз некуû дар цауон

Зи ман дар миёни кеуону меуон (19, ц.8, с.180).

Пешоянди дар пеши/пеши: Ва шабау дар чавуардан чаве нaëрaдy чaроF (дар!) пеши офтоб партаве надорад ва манораи баланд бар кууи Алванд паст намояд (23, 40). В-олати искоф пеши барзгар

(Дар!) Пeши саг кау, устухон дар пеши хар (13, 127).

Дар шши худ он нома чу булкома ниуам, Парвин зи сиришки дида бар цома ниуам (14, 208).

Пешоянди дар па^луи/па^луи:

Бикофид беранц (дар!) пахлуи моу, Битобид мар баччаро сар зироу (19, ц.1, с.371).

Ва андар замин деууост дар паулуи якдигар ва боFyовy бустонуо аз ангуруо ва киштуо ва xyрмобyнон (16, 315).

Пешоянди ба суйи/суйи: Хоча рикобдорро ва маншуру номаро нигоу дошт, ки донист, ки носавоб аст ва чавоб набишт (ба!) суйи ман ба аскудор (3, 695). %ама (ба!) суи шоуи замин омаданд, Биуиштанд кажжû, ба дин омаданд (2, 250).

Касе, к-аш дарду беморû газояд, Ба суи дониши дин кам гарояд (2, 220).

Пешоянди ба наздики/наздики: Бояд ки моли дуж (ба!) наздики ту чун оби дaрë бошад ва дасти ту чун xизонaи Худой Таоло бувад (9, 436).

Цону равон якест ба наздики файласуф, В-арчи зи роуи ном ду ояд равону цон (2, 145).

Пешоянди ба пеши/пеши: Иблис бар сурати пире дар роу (ба!) пеши вай омад (9, 471). (Ба!) Хацци шоуе, ки цуз y маъбуд нест, (Ба!) Пeши y зории кас мардуд нест» (13, 487).

Лаъли майро зи дурци хум баркаш,

Дар кадунима кун, ба шши ман ор (14, 111)!

Дар баьзе мавридуо чузъи номии пешояндуои номии изофии таркибй бар xилофи ;оидаи боло уазф мегардад:

Чу баргашт аз (шши!) y, бо Башутан бигуфт, Ки гурдиву мардû нашояд нуууфт (19, ц.6, 404).

Мисолхои зери даст шаходати онанд, ки аз пешояндхои номии изофии таркибй бештар пешояндхои «ба» ва «бар» хазф шудаанд: Ин хурмат, ки шуморо аст (ба!) чщати уст. Чаро бояд, ки раёсат на уро бошад? (10, 105).

Нихоят, хар кас наметавонад пешояндхоро бачову бечо хазф кунад. Ба назари мо, дар мутуни илмй, ки ниёз ба тафсиру тавзехи бештар дорад, бехтар аст дар хама холат аз хазфи пешояндхо худдорй шавад. Fараз аз ин бахси кутох тазаккури ин нукта аст, ки агар дар забон падидаи наве ба вучуд ояд, хатман далел дорад. Забоншиносон, пеш аз он ки ба дурустй ё нодурустии чунин тахаввулот бахо диханд, бояд решахои ин далелро аз матнхои бозмондаи гузашта чустучу кунанд. Аз ин ру, набояд андешаи шахсии худро хамчун ^онуни ^отеъ тахмил намоем ва он чиро, ки дархури андешаи мо нест, галат шуморем.

Пайнавишт:

1. Аттор, Фаридаддун. Тазкират - ул - авлиё/Ф.Аттор. Тация танзим ва баргардони матн М. Оцилова. - Хуцанд, 2009. - 700 с.

2. Ашъори цамасрони Рудакй. Тацияи матн ва луготу тавзецот аз Худой Шарифов ва Абдушукур Абдусатторов. - Душанбе: Адиб, 2007. - 480 с.

3. Байцацй, Абулфазл. Таърихи Байцацй/А.Байцацй. Бо тасцеци Алиакбари Фаёз. -Тецрон: Интишороти Хурмус, 1387 (2009 - и мелодй). Чопи аввал. - 10 + 990 с.

4. Бацор, М. Сабкшиносй. Баргардони Ш. Ф. Исрофилниё, Н. Саркоров./М.Бацор. -Душанбе: Бухоро, 2012.

5. Бобомуродов, Ш., Мухторов, З. Фарцанги истилоцоти забоншиносй/ Ш.Бобомуродов, З.Мухторов. - Душанбе, 2016. - 428 с.

6. Грамматикаи забони адабии цозираи тоцик. Ч..1.-Душанбе: Дониш, 1985. - 356 с.

7. Грамматикаи забони адабии цозираи тоцик. Ц.111.-Душанбе: Дониш, 1989.-224 с.

8. Хазфи цуруфи изофа//М.Гунободй.Нашри дониш. - Тецрон,1366. - С.32 - 36.

9. Fазолй, Муцаммад. Кимиёи саодат/МТазолй. Тасцеци Ацмади Ором. - Тецрон, 1333.

10. Искандарнома. Ба кушиши Эраци Афшор. - Тецрон: Интишороти бунгоци тарцума ва нашри китоб, 1343.

11. Олимова, % Эцоз дар забони адабии тоцик /Х.Олимова. - Хуцанд, 2014. - 172 с.

12. Розй, Шамси Цайс. Ал - муъцам /Шамси Цайс Р. - Душанбе:Адиб, 1991. - 464 с.

13. Румй, Цалолуддин. Маснавии маънавй/ Тация, танзим ва баргардони матн Бацриддин Ализода ва Алй Муцаммадии Хуросонй/Ц.Румй. - Тецрон: Нашри замон, 2001. - 728 с.

14. Рудакй, Абуабдуллоц. Ашъор/А.Рудакй. Тацияву тадвини матн бо муцаддима ва луготу тавзецот аз Расул %одизода ва Алии Муцаммадии Хуросонй. - Душанбе: Адиб, 2007. - 416 с.

15. Самаки айёр. Ба кушиши Парвиз Нотили Хонларй. Цилди аввал. - Тецрон. -1356. - 346 с.

16. Тарцумаи «Тафсири Табарй» (дар як китоб ва цафт муцаллад). Тация, тавзецот ва таълицоти Н.Ю. Салимов, Н.Ш. Зоцидов, Н.И. Fиёсов, А.А. %асанов, А. Самеев. -Душанбе: Бухоро, 2014. - 822 с.

17. Таърихи Систон. Тасцеци Маликушшуаро Бацор. - Тецрон, 1314. - 430 с.

18. Фарзона. Себарга/ Фарзона. - Хуцанд, 2010. - 480 с.

19. Фирдавсй, Абулцосим. Шоцнома (Ахтарони адаб) Цилдцои 1 - 10./А.Фирдавсй.-Душанбе: Адиб, 2007 - 2010.

20. Худуд - ул - олам мина - л - Машриц ила - л - Магриб. Тациякунандаи матн ва муаллифи пешгуфтор А.%асанов. - Душанбе:Бухоро, 2014. - 587 с.

21. Хусейнов, Х., Шукурова, К. Лугати терминцои забоншиносй/Х.Хусейнов, К.Шукурова. -Душанбе:Маориф, 1983. - 256 с.

22. Шерали, Лоиц. Куллиёт. Цилди 1./Л.Шерали. - Душанбе:Адиб, 2008. - 560 с.

23. Шерози, Саъди. Гулистон (бар асоси тасуеу ва табъи шодравон Мууаммадалии Фуругй (бо маънии вожауо ва шаруи цумлауову байтуои душвор)/ С.Шерози. Мураттиб ва баргардони матн Обиди Шакурзода. - Душанбе, 2009. - 345 с.

Reference Literature:

1. Attor, Faridaddun. Tazkirat-ul-avliyo // F.Attor. Preparation and Transposition of the Text by M. Okilov. - Khujand, 2009. - 700 pp.

2. The Poetry of Rudaki 's Contemporaries. Preparation of the Text, Glossary and Supplement by Hido Abdushukur Abdusattor. - Dushanbe: Man-of-Letters, 2007. - 480pp.

3. Baykhaki, Abulfazl. The History of Baykhaki./A. Baykhaki. Under the editorship of Aliakbar Fayoz. - Tehran. "Hurmuz" publishing-house. 1387 (2009). The first edition. -10+990 pp.

4. Bahor, M. Stylistics. Transposition: Sh.7. Isrofilniyo, N. Sarkorov/M. Bahor. - Dushanbe: Bukhara, 2012.

5. Bobomurodov, Sh., Muhtorov, Z. The Dictionary of Linguistic Terms / Sh. Bobomurodov, Z. Muhtotov. - Dushanbe, 2016. - 428 pp.

6. The Grammar of Modern Literary Language. - Dushanbe: Knowledge, 1985. - V1. - 356pp.

7. Ibidem. 1989. V.III - 224 pp.

8. Gunobodi, M. Omission of Izofat Letters. The first edition. / M. Gunobod. Tehran, 1336 hijra. - pp. 32-36

9. . Quintessence of Luck. Under the editorship of Ahmad Orom/ Mukhammad Gazoli -Tehran, 1333 hijra

10. Iskandarname. Under the editorship of Eraj Afshor. - Tehran: Publishing-House of Translation and Books' Edition, 1343 hijra.

11. Olimova Kh. Ellipsis in Modern Tajik Literary Language/ Kh Olimova. - Khujand, 2014. -172 pp.

12. Rozi, Shamsi Kais. "Al-Mujam " / Shamsi Kais R. - Dushanbe: Man-of-Letters, 1991. - 464pp.

13. Rumi, Jaloluddin. The Poem about Concealed Sense //Jaloluddin Rumi. Preparation of the text and transposition: Bahriddin Alizoda and Ali Mukhammadi Khurosoni / J. Rumi. -Tehran: "Time"publishing-house. 2001. - 728pp.

14. Rudaki, Abuabdullokh. Poems. / A. Rudaki. Preparation of the text, preface, glossary and commentaries: Rasul Khodizoda, Ali Mukhammadi Khurosoni. - Dushanbe: Man-of-Letters. 2007. - 416pp.

15. Cunning and Resourceful Samak. Under the editorship of Parviz Notil Honlari. Volume 1. Tehran. 1356 hijra. - 346 pp.

16. Translation of "Commentaries to Tabari" (in one book and seven volumes) Preparation of the text, supplement and commentaries: N. Yu. Salimov, N. Sh. Zokhidov, N. I. Ghiyosov, A. A. Hasanov, A. Sameev. - Dushanbe: Bukhara, 2014. - 822pp.

17. The History of Sistan. Under the editorship of Malikushshuaro Bahor. - Tehran, 1314 hijra. - 430 pp.

18. Farzona. Trefoil / Farzona. - Khujand, 2010. - 480 pp.

19. Firdawsi, Abulkosim. Shokhnoma (Stars of Poetry) Volumes 1-10./ A. Firdawsi. -Dushanbe: Man-of-Letters. 2007-2010

20. Hudud-ul—olam-mina-l-Mashrik ila-l-Magrib. Preparation of the text, preface: A. Hasanov. - Dushanbe: Bukhara, 2014. - 587pp.

21. Huseynov, H., Shukurova, K. The Dictionary of Linguistic Terms / H. Huseynov, K. Shukurova. - Dushanbe: Enlightenment, 1983. - 256pp.

22. Sherali, Loik. Compositions /L. Sherali. V.1. - Dushanbe: Man-of-Letters, 2008. - 560pp.

23. Sherozi, Saadi. Guliston (The Pink Garden). On the basis of the edition belonging to Mukhammadali Furughi with the supplement of the glossary and commentaries of difficult words/ Saadi Sherozi. Sentences and beyts done by Obid Shukurzade. - Dushanbe, 2009. -345 pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.