Научная статья на тему 'ВИЖАГИЊОИ КОРБУРДИ БАЪЗЕ АЗ ЊИССАЧАЊО ДАР ОСОРИАДАБИЁТИ ФОРСИИ ТОҶИКИИ САДАЊОИ Х – ХIII'

ВИЖАГИЊОИ КОРБУРДИ БАЪЗЕ АЗ ЊИССАЧАЊО ДАР ОСОРИАДАБИЁТИ ФОРСИИ ТОҶИКИИ САДАЊОИ Х – ХIII Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
54
31
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МНОГОФУНКЦИОНАЛЬНЫЕ ВСПОМОГАТЕЛЬНЫЕ ЭЛЕМЕНТЫ / ЧАСТИЦЫ / УСИЛИТЕЛЬНО-ПОБУДИТЕЛЬНЫЕ ЧАСТИЦЫ / ОГРАНИЧИТЕЛЬНЫЕ ЧАСТИЦЫ / ИСКОННО-ПРОСТЫЕ ПРЕДЛОГИ / ИСКОННО ИМЕННО-СОСТАВНЫЕ БЕЗИЗАФЕТНЫЕ ПРЕДЛОГИ / СОЮЗЫ / СОЕДИНИТЕЛЬНЫЕ СОЮЗЫ / СМЫСЛОВЫЕ ОТТЕНКИ / POLYFUNCTIONAL AUXILIARY ELEMENTS / PARTICLES / INTENSIFIED-INCENTIVE PARTICLES / LIMITATIVE PARTICLES / PRIMORDIALLY SIMPLE PREPOSITIONS / PRIMORDIALLY NOMINAL-COMPOUND IZAFETLESS PREPOSITIONS / CONJUNCTIONS / CONNECTIVE CONJUNCTIONS / SHADES OF MEANING / УНСУРњОИ ѐВАРИ СЕРВАЗИФА / њИССАЧАњО / њИССАЧАњОИ ТАЪКИДї - ќУВВАТДИњАНДА / њИССАЧАњОИ МАњДУДї / ПЕШОЯНДњОИ АСЛИИ СОДА / ПЕШОЯНДњОИ АСЛИИ ТАРКИБИИ НОМИИ ѓАЙРИИЗОФї / ПАЙВАНДАКњО / ПАЙВАНДАКњОИ ПАЙВАСТКУНАНДА / ТОБИШњОИ МАЪНОї

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Қӯрғонов Зоњид Дењќонович

Маќолаи њозир, махсусан, ба тањќиќи вижагињои унсурњои ѐвари сервазифаи осори садањои Х - ХIII ва, хусуан, тарзи корбурди њиссачањо дар забони осори ниѐгон пайванд гирифтааст. Соњибмаќола бо такя ба мавод аз осори намояндагони ањли адаби асрњои мазкур ва њамчунин маъхазњои љуѓрофиву таърихии садањои Х-ХIII таъкид мекунад, ки бархе аз усулњои корбурди њиссачањо ва тобишњои маъноии унсурњои ѐвари сервазифа дар забони адабии њозираи тољикї мањфуз монда бошанд њам, дар мавридњои алоњида бо нишонањои људогона дар нутќи хаттии имрўза аз истифода бозмондаанд. Бархе аз маъноњои грамматикии њиссачањои таъкидї - ќувватдињанда, њиссачањои мањдудї ва њиссачањои инкорї дар заминаи осори мансуру манзум бо такя ба маводи фактологии мутааддид ба доираи тањлилу тадќиќ кашида шуда, тафовут ва умумияти онњо муайян карда шудааст. Ба вазифаи якдигар истифода шудани њиссањои номустаќили нутќ, ба хусус њиссачањо яке аз њодисањои маъмули даврони асримиѐнагї мањсуб меѐбад. Исбот шудааст, ки баъзе аз њиссачањо дар осори ин давр ба вазифаи пайвандакњои пайвасткунанда, пешояндњои аслии таркибии номии ѓайриизофї ва ѓ. истифода гардидаанд. Аз тањлили масъалаи мазкур муаллиф ба бардоште мерасад, ки то њол ба маънои истисно (ба вазифаи пешоянди «ба љуз») ва пайвандак омадани бархе аз њиссачањо (њиссачаи «магар») дар сарчашмањои илмии забоншиносии тољик ќайд нашудаанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PECULIARITIES OF USE OF PARTICLES IN THE WORKS OF PERSIAN-TAJIK LITERATURE REFERRING TO THE PERIOD OF THE X-TH - THE XIII-TH CENTURIES

The author analyzes a usage of polyfunctional auxiliary elements, in particular, principles of using particles, in the language of the Tajik-Persian legacy referring to the period of the X-th - XIII-th centuries. Designing on the premise of the factological material from literary legacy, attracting geographic and historic origins related to the centuries in question the author proves that certain principles of using particles and shades of meaning of polyfunctional auxiliary elements have preserved in Modern Tajik literary language. In the course of the analysis of grammatical sense of intensified-incentive, limitative and negative particles the author determines their distinctions and affinities on the basis of rich illustrative material. Acquisition of additional functions, i.e. execution of mutual functions by auxiliary parts of speech is considered as a common phenomenon in the literature of Middle Ages. It is proved that in the works of the period explored some particle execute the function of connective conjunctions, primodially nominal-compound izafetless prepositions and etc.The conclusion is made that up to the present day the cases of usage of particles (particle -magar‖) in the meaning of exclusion (instead of particle -ба ҷуз‖) and conjuction haven’t been registered in scientific linguistic works.

Текст научной работы на тему «ВИЖАГИЊОИ КОРБУРДИ БАЪЗЕ АЗ ЊИССАЧАЊО ДАР ОСОРИАДАБИЁТИ ФОРСИИ ТОҶИКИИ САДАЊОИ Х – ХIII»

УДК 80/81 ББК 81.2

ВИЖАГЩОИ КОРБУРДИ БАЪЗЕ АЗ %ИССА ЧА^О ДАР ОСОРИАДАБИЁТИ ФОРСИИ ТОЦИКИИ САДА^ОИ Х - XIII

ОСОБЕННОСТИ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ЧАСТИЦ В ПРОИЗВЕДЕНИЯХ ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ X-XIII веков

фургонов Зо^ид Де^цонович, н.и. филол., досенти кафедраи забони тоцикии МДТ «ДДХ ба номи акад. Б.Гафуров» (Тоцикистон, Хуцанд)

Кургонов Зохид Дехконович,

к.филол. н., доцент кафедры таджикского языка ГОУ «ХГУ имени акад. Б.Гафурова» (Таджикистан, Худжанд)

PECULIARITIES OF USE OF PARTICLES IN THE WORKS OF PERSIAN-TAJIK LITERATURE REFERRING TO THE PERIOD OF THE X-TH - THEXIII-TH CENTURIES

Kurgonov Zohid Dehqonovich, candidate of philological sciences, Associate Professor of the department of the Tajik language under SEI "KhSU named after acad. B.Gafurov " (Tajikistan, Khujand) E-MAIL: Suhanvarl983@mail.ru

Калидвожа^о: унсуруои ¿'вари сервазифа, уиссачауо, уиссачауои таъкиди -цувватдиуанда, уиссачауои маудуди, пешояндуои аслии сода, пешояндуои аслии таркибии номии гайриизофи, пайвандащо, пайвандакуои пайвасткунанда, тобишуои маънои

Мацолаи уозир, махсусан, ба тауцици вижагиуои унсуруои ¿вари сервазифаи осори садауои Х - ХШ ва, хусуан, тарзи корбурди уиссачауо дар забони осори ние'гон пайванд гирифтааст. Соуибмацола бо такя ба мавод аз осори намояндагони аули адаби асруои мазкур ва уамчунин маъхазуои цугрофиву таърихии садауои Х-ХШ таъкид мекунад, ки бархе аз усулуои корбурди уиссачауо ва тобишуои маъноии унсуруои ¿вари сервазифа дар забони адабии уозираи тоцики мауфуз монда бошанд уам, дар мавридуои алоуида бо нишонауои цудогона дар нутци хаттии имруза аз истифода бозмондаанд. Бархе аз маъноуои грамматикии уиссачауои таъкиди - цувватдиуанда, уиссачауои маудуди ва уиссачауои инкори дар заминаи осори мансуру манзум бо такя ба маводи фактологии мутааддид ба доираи таулилу тадциц кашида шуда, тафовут ва умумияти онуо муайян карда шудааст. Ба вазифаи якдигар истифода шудани уиссауои номустацили нутц, ба хусус уиссачауо яке аз уодисауои маъмули даврони асримие'наги маусуб мее'бад. Исбот шудааст, ки баъзе аз уиссачауо дар осори ин давр ба вазифаи пайвандакуои пайвасткунанда, пешояндуои аслии таркибии номии гайриизофи ва г. истифода гардидаанд. Аз таулили масъалаи мазкур муаллиф ба бардоште мерасад, ки то уол ба маънои истисно (ба вазифаи пешоянди «ба цуз») ва пайвандак омадани бархе аз уиссачауо (уиссачаи «магар») дар сарчашмауои илмии забоншиносии тоцик цайд нашудаанд.

Ключевые слова: многофункциональные вспомогательные элементы, частицы, усилительно-побудительные частицы, ограничительные частицы, исконно-простые предлоги, исконно именно-составные безизафетные предлоги, союзы, соединительные союзы, смысловые оттенки

Анализируются особенности использования многофункциональных вспомогательных элементов, в частности принципы использования частиц в языке персидско-таджикского письменного наследия X-XIII вв. На основе анализа фактологического материала из литературного наследия, а также из географических и исторических источников указанных столетий доказывается, что некоторые принципы использования частиц и смысловых оттенков многофункциональных вспомогательных элементов сохранились в современном таджикском литературном языке. В ходе анализа грамматического смысла усилительно-побудительных, ограничительных и отрицательных частиц на основе богатого иллюстративного материала определены их отличия и общность. Приобретение дополнительных функций, то есть выполнение вспомогательными частями речи функций друг друга, особенно частицами, считается обычным явлением в литературе средних веков. Доказывается, что в произведениях исследуемого периода некоторые частицы выполняют функцию соединительных союзов, исконных именно-составных безизафетных предлогов и т.д. Делается вывод, что до сегодняшнего дня в научных языковедческих трудах не зафиксировано случаев использования частиц (частица «магар») в значении исключения (вместо частицы «ба цуз») и союза.

Key-words: polyfunctional auxiliary elements, particles, intensified-incentive particles, limitative particles, primordially simple prepositions, primordially nominal-compound izafetless prepositions, conjunctions, connective conjunctions, shades of meaning

The author analyzes a usage of polyfunctional auxiliary elements, in particular, principles of using particles, in the language of the Tajik-Persian legacy referring to the period of the X-th -XIII-th centuries. Designing on the premise of the factological material from literary legacy, attracting geographic and historic origins related to the centuries in question the author proves that certain principles of using particles and shades of meaning of polyfunctional auxiliary elements have preserved in Modern Tajik literary language. In the course of the analysis of grammatical sense of intensified-incentive, limitative and negative particles the author determines their distinctions and affinities on the basis of rich illustrative material. Acquisition of additional functions, i.e. execution of mutual functions by auxiliary parts of speech is considered as a common phenomenon in the literature of Middle Ages. It is proved that in the works of the period explored some particle execute the function of connective conjunctions, primodially nominal-compound izafetless prepositions and etc.The conclusion is made that up to the present day the cases of usage of particles (particle "magar") in the meaning of exclusion (instead of particle "ба цуз ") and conjuction haven't been registered in scientific linguistic works.

Тахкики хиссачахо дар асоси маводи алохидаи осори манзуму мансури забони адабии хозираи точикй аз чониби забоншиносон то андозае сурат гирифтааст. Масалан, пажухишхо дар заминаи осори маводи «Марги судхур» ва «Одина» - и устод Айнй, романи «Палатаи кунчакй» - и Ф.Мухаммадиев, ки аз чониби забоншиносон Н. Маъсумй (7), Х. Хусейнов (20) ва профессор Т.Шокиров (22) ба анчом расидаанд, даъвои ин андеша шуда метавонад. Аммо, то он чое, ки медонем, ба чуз рисолаи илмии забоншинос А. Халилов «Х,иссачахо дар забони адабии хозираи точик» (14) то хол ягон сарчашмаи марчай вобаста ба хиссачахо руи кор наомадааст. Бинобар ин, дар ин навишта хангоми дастабандй ва назарияпардозии хиссачахо бевосита ба хамин сарчашма ручуъ карда шуд. Х,амчунин бояд гуфт, ки омузиши бевоситаи хиссачахо дар заминаи осори садахои Х-ХШ то хол ба таври густарда ва

Кургонов З.Д. Вижагщои корбурди баъзе аз уиссачауо дар осориадабиёти форсии тоцикии сада^ои X - XIII

муфассал мушохида намешавад, аз ин ру мавриди тадкик карор додани он аз манфиат холй нест. Муайян ва дакик кардани динамикаи тахаввул ва ташаккули хиссачахо аз даврони мазкур то имруз, бешубха, дар ошкор кардани инкишофи манзараи таркиби лугавии забон наккши мухим мебозад.

Чунонки гуфта омад, тахаввули маъноии унсурхои ёвар дар забони точикй хамгун нест. Масалан, дар забони адабии хозира хиссачаи таъкидии «хатто» хеле серистифода ва серистеъмол аст. Аммо, баръакси ин, маводи гирдоварда собит месозад, ки корбурди хиссачаи мазкур дар осори садахои Х-ХШ махдуд мебошад: Ва ин зикр ин чойгох намоз хамехохад. ^атто «таворат би-л-хичоби», яъне гобати-ш-шамсу, то офтоб фуру шуд (11, с.614). Дар далели мазкур хиссачаи «хатто» дар баробари таъкид, инчунин барои ифодаи таассуроти иловагй низ омадааст.

Яке аз хиссачахои таъкидй - кувватдихандае, ки нисбат ба хиссачахои дигари хамин гурух дар ин давр серистемол буд, хиссачаи «хам» мебошад. Он барои ифодаи ин маънои грамматикии мазкур хам дар осори мансур ва хам манзум серистифода аст: ...то буйхо бишнавад ва хам чуфт офарид. Ва дандонро биёфарид, то бад-он таомхо бихояд ва он хам чуфт офарид. Ва шикамро биёфарид, то таомхо дар он кунанд ва он хам чуфт офарид бо пушт якчо. Ва дасташро биёфарид, то бад-он амалхо кунад ва он хам чуфт офарид. Ва пояшро биёфарид, то бад-он биёяд ва биравад ва хам чуфт офарид. Ва авратхош биёфарид, то бад-он бавлу гоят кунад ва он хам чуфт офарид (11, с.7-8); Ва дигар руде хам аз эдар биравад ва бар миёни хадди амали Ботлик ва амали Букаллор бигзарад ва он гах... (19, с.33); Мадхи амире, ки мадх з-уст чахонро, /Зинат хам з-уву фарру нузхату сомон (10, с.147); Шудам пир бад -ин сону ту хам худ на чавонй, /Маро сина пуранчуху ту чун чафтакамонй (10, с.321)!; Ту хам номдорй, зи туронсипох /Чаро омадастй бад-ин размгох? (13, ч.4, с.28); Хдр киро он хукм бар сар омадй, /Бар сари фарзанд хам теге задй (9, с.114); Ч,ахон бар аблаке тавсан савор аст, /Лагад хурдан аз у хам дар шумор аст (16, с.122).

Аз мисолхои оварда маълум мегардад, ки ин хиссача бештар барои паси хам вокеъ шудани холу амал ва дар кору холе хамрохй, шарикй доштани касро далолат мекунад. Муоинаи маводи фактологии дар ихтиёрбуда, ин нуктаро мусаллам месозад, ки харчанд хиссачаи «хам» пас аз калимаву таркиб ё иборахо ояд хам, аммо алокамандии ин унсур бо вохидхои мазкур хеле равшан эхсос мегардад.

Забоншинос Ф.Чдлолова хангоми баррасии истилохоти марбут ба хиссача аз чониби Ромпурй, таъкид мекунад, ки «у (Ромпурй - ^.З.) зери истилохи коф калимаи «ки» - ро дар назар дорад, ки аз руи вазифа бо хиссачаи хозираи хам мувофикат мекунад» (21, с.58).

Аз баъзе намунахои чамъкардаи мо маълум мешавад, ки ба чои хиссачаи таъкидии «низ» хиссачаи «хам» - ро гузорем хам, маънои мехварии матн тагйир намеёбад, зеро дар ин маврид ин ду хиссачаи таъкидй барои маънои грамматикии хамгун омадаанд: Миркй дехест ва андар вай халлухиёнанд ва бозаргонон низ уфтанд он чо (19, с.49); Ва хар чизе, ки аз нохияти Халлух афтад ва аз нохияти Хирхиз афтад, аз Чигил низ хезад... (19, с.50); Дар кафи у хору соя-ш низ нест, /Лекатон аз хирс ин тамйиз нест (9, с.65); Чунки он халло; шукру хамдчуст, /Одамиро мадхчуйй низ хуст (9, с.372).

Айни хамин равандро метавон дар муносибати муродифии хиссачаи «хох» бо хиссачаи «хам» низ мушохида кард: Зи туфони ту хохам кард пархез, /Бар ин дар хох биншин, хох бархез (Дар ин дар биншинам хам, бархезам хам, аз туфони ту пархез

xox,aM Kapg. 3, c.229). MaH x,aMea$TaM 6a paB, gap x,ap gaMe, /X03 gap xymKHBy X03 aHgap HaMH (9, c.260).

.Hk Buxarau Kop6ypgu x,uccaHax,0H TaiKugK gap ocopu gaBpau 0My3umu mo oh acT, kh xuccaHau «hh3» 6a maKnu «Ha (hk ^y3iu naHBaHgaKH naHBacTKyHaHgau ^ygouu Ha ... Ha Me6omag!) hh3» gap Hacp Huc6aT 6a Ha3M 3uëgTap ucTH^oga mygaacT. MacanaH, gap «ffloxHOMa» - h OupgaBCH TaHx,0 6a hk 6aHT gyHop OMageM, kh hh K0na6 ucTH^oga mygaacr: Ha ma6 xo6 Kapgy Ha py3 opaMHg, /Ha Man xypgy Ha hh3 poMHm ry3ug (13, ^.1, c.295).

X,aMHyHHH 6oHg ry^T, kh gap ofo3h TamaKKynu gaBpau HaBH 3a6oHH to^hkh hh K,ona6 gap Ha3M ucTH^oga myga, MHH6aig goupau Maxgygpo Kac6 Kapg. ^ap ocopu amiopu ^aMacpoHH PygaKH ce Map0Tu6a ucTH^oga myga, gap ocopu ycTog PygaKH htoh MapoTu6a 6a Ha3ap Hapacug: Ha MaH pacynu ryHax,KopaMy Ha hh3 ma^ei, /Ha Map Mapo 6a nyHHH ^oh ^oh ry^Top acT (2, c.128); HnaK, pax,H 6a MH^roH poxu Ty noK py^Ta, /Ha3guKH Ty Ha moh, Ha hh3 x,eH cy^Ta (2, c.83).

MyTaaccu^OHa, 6aHTH Ma3Kyp gap hh capHamMa TaKpop OMaga, 6a KanaMH H,ynno6u EyxopoK MaHcy6 6ygaHam umopa mygaacT (2, c.88).

A3 pyu xhco6h mo, K0na6u Ma3Kyp gap khto6h «Tap^yMau «Ta^cupu Ta6apK» x,amT MapoTu6a, gap khto6h «Ta3KupaT - yn - aBnuë» gy MapoTu6a Ba gap «Ca^apHOMa» - h Hocupu XycpaB hk Map0Tu6a 6a Ha3ap pacug: Ba HyH hh oht 6uëMag, oh ra^ Ha naïïr0M6ap Ba Ha hh3 x,en (x,aTTO ce xuccana ucTH^oga mygaacT - K|.3.) MycanMOH gyxTapoH 6a K0$up0H HagogaHg Ba Ha gyxTapoHH K0$up0H 6a 3aHH KapgaHg (11, c.747); ... kh guga hh gug Ba Ha hh3 guga 3a6oHpo goHag, to p03H xyg 6uryHg, to x,ap hh Huc6aT 6a Ty gopag, gap maBOxugu ynyx^HT Max,B maBag Ba xagucu MaxB Ba MeryHHg, HHaT 3ynMe a3HM (1, c. 558-559); ... Ba Ha hh3 a3 Kac myHHgaM, kh ry$T: «HyHOH ^oh gurap gugaaM» (16, c.15).

3a6oHmuHoc H.MaicyMH x,aHr0MH MaBpugu Taxnun Kapop gogaHH xuccaHau «603» gap ocopu ycTog Ahhh TaiKug MeKyHag, kh «Hh KanHMa (xuccaHau «603» - ^.3.) 6a MaiHOH TaKpop gap 3a6oHH aga6n Ba ry^Tyryn 6apo6ap yMyMHucreiMonH Me6omag, aMMO 6a MaiHOH 3aM0H (gaBOMHHT) acocaH gap 3a6oHH 3HHga xapaKTepHOK 6yga, Tagpu^aH 6a HopMau aga6ï gapoMagaacT. Ea hh MaiHH Kop ^apMyga mygaHH «603» gap 3a6oHH aga6uu u6THg0H acpu XX hhx,oht KaM acT» (7, c.293). EapiaKcu ry^Tax,0H H.MaicyMH Muconx,o HumoH Megu^aHg, kh x,aHy3 hh xuccaHa 6apou H^ogau 3aM0H gap ocopu KnaccuKOHH mo 6a Ha3ap Mepacag: Ba u6THg0H ^onu y oh 6yg, kh a3 KygaKH 603, gapg3aga 6yg Ba Tana6rop; Ba 6oaga6 Ba ^apocaT Ba $HKpaT 6yg; Ba Te3$axMe a^u6 6yg (1, c.319).

A3 ganen^OH gap gacr6yga MainyM MemaBag, kh xuccaHau «603» gap gaBpau MaBpugu 0My3Hmu mo 6emTap 6apou H^ogau TaKpopu aMan OMagaacT: MaH MyHu xempo Ha a3 oh MeKyHaM cuëx,, / To 603 HaB^aBOH maBaMy HaB KyHaM ryHOx, (10, c.161); 3uHgar0HH hh KyTa^y hh gap03, /Ha 6a oxup 6uMypg 6oHg 603?! (10, c.120); A3 XyTanoH 0Ma3HH, /Ea py Ta6o^ 0Ma3HH. Obop 603 0Ma3HH, /Eegun $apo3 0Ma3HH (2, c.15); nac, H6po^HMpo 603 gacr OBapgaHg Ba nemu ManuK 6ypgaHg Ba Copapo 603 BaH cynypg Ba 6ucëpe nyT^ Kapg Ba gunxymK gog Ba x,agHx,o 6ucëp 6ap эmон ap3a. Ba ^eH Hana3upy^TaHg Ba Ka6yn HaKapgaHg (11, c.201); . 6ap Kyr6u ^aHy6 6ur3apag Ba 6ap ho^hhth Marpu6 6ur3apag, to 603 MampuK pacag. . to 6a Marpu6 pacag Ba x,aMHyHHH ^aMepaBag, to 603 6a MampuK pacag (19, c.10).

A3 pyu ^hco6h mo, gap khto6h «^ygyg - yn - onaM» hh ^uccaHa x,amT Map0Tu6a ucTH^oga myga, 6apou 6aëHH Ma^^yM^ou ryHoryHH rpaMMaTHKH OMagaacT.

Oug 6a BHxarux,0H 3a6oHHH ocopu axgu C0M0HHëH naxy^um^ou MyTaaggug cypaT rupu^TaacT, aMMO, MyTaaccu^OHa, 6a Ba3H^au HKgurap ucTH^oga mygaHH aHocupu ëBapu cepBa3H$a a3 Ha3apu Myx,aKKHK0H gyp MOHgaacT. A3 hh py, OMyxTaHH HyHHH

Кургонов З.Д. Вижагщои корбурди баъзе аз уиссачауо дар осориадабиёти форсии тоцикии сада^ои X - XIII

вижагии забонии осори ин давр ба ошкор сохтани манзараи грамматикии эчоди суханварони ахди сомонй кумак хохад расонд.

Аз ин ру, тахкики тобишхои маъноии хиссачаи саволии «магар» дар як рисолаи мачхулмуаллифи даврони Сомониён - «Худуд - ул - олам мина - л - Машрик ила - л

- Магриб» аз манфиат холй нест. Хушбахтона, нусхаи комили ин асари чугрофй аз чониби профессор А. Хасанзода омода карда шуд, ки то хол дар Точикистон бо чунин шакл нашр нашуда буд (19).

Бояд гуфт, ки оид ба вижагихои лексикии ин рисолаи чугрофй аз чониби забоншинос А.Хасанзода тадкикоти чашмрасе анчом пазируфтааст, ки ишорахои муаллиф дар маколоти алохида мундаричанд (15; 17; 18). Мухаккики мазкур хангоми тахияи матни комили «Худуд - ул - олам» дар мукаддимаи он аз хусуси забони сода ва кобили мулохиза доштани ин рисолаи чугрофй таъкид варзида, чунин гуфтааст: «Асари мавриди тахлил бо забони содаву равони порсии дарй иншо гардида, вежагихои муайяни лугавй ва сарфию нахвиро дорост. Ин аст, ки он кайхо инчониб таваччухи мухаккикони хоричиву ватанй, мисли Ж.Лазар, В.Ф. Минорский, Мухаммадтакй Бахор, Парвиз Нотили Хонларй, Сируси Шамисо, Мухаммад Хусайни Ямин, М.НДосимова, М.Шакурй, С.Халимов, А.Хасанов ва дигаронро ба худ чалб кардааст. Хам дар хорича, хам Точикистон рочеъ ба хусусиятхои забони ин асар рисолахои номзадиву докторй дифоъ шудаанд, ки дар онхо иртиботи забони асари мазкур бо гуишхои хозираи точикй, корбурди истилохоти хайвоншиносиву гиёхшиносй, номхои чугрофии он, вежагихои грамматикияш ва даххо масоили дигар баррасй гардидаанд» (19, с.7).

Хамин тарик, чунонки гуфта омад, омузиши хиссахои номустакили нутк, маънохо ва ба вазифаи хамдигарашон истифода шудани онхо дар рисолаи мавриди тахлил то хол баррасй нашудааст.

Дар «Лугатнома» - и доктор Алиакбари Деххудо хангоми забти маънои хиссачаи «магар» нух маънои он нишон дода шудааст: 1. Ба вазифаи пешояндхои аслии таркибии номии гайриизофии «ба чуз; гайр аз»; 2. Ба вазифаи калимахои модалии «шояд; бояд; бошад» ва пайвандаки «балки»; 3. Ба вазифаи пайвандаки пайвасткунандаи чудоии «ё»; 4. Ба вазифаи хиссачаи саволии «оё»; 5. Ба вазифаи хиссачаи «хамоно»; 6. Ба вазифаи хиссачаи «гуё»; 7. Ба вазифаи «казоро; аз казо; иттифокан» 8. Ба вазифаи хиссачахои махдудии «танхо; факат»; 9. Ба вазифаи калимаи модалии «шояд» (5, ч.45, с.1015 - 1019).

Дар «Грамматика.» хиссачаи «магар» - ро ба хайси хиссачахои саволии пешмав-кеъ дохил карда, хусусияти китобй доштани чунин навъи хиссачахоро таъкид кардаанд (4, с.330 - 331).

Забоншинос Н.Маъсумй хангоми тахлили вижагихои морфологии «Марги судхур»

- и устод Айнй бар он назар аст, ки «Ч,ои он (хиссачаи оё - ^.З.) ва чои хиссачаи мй -ро аксар саволи интонатсионй ва хиссачаи «магар» ишгол мекунад ва хамеша бо тобиши махсуси эмотсионалй меояд» (7, с.290).

Мухаккик А. Халилов дар тадкикоте, ки оид ба хиссачахо анчом додааст, хангоми шарху тафсири хиссачаи «магар» чунин андеша рондааст: «Хиссачаи «магар» ба ду маъно - ифодаи тахмин, саволи шубхаомез ва дар чумлахои инкорй, дар инкори мазмуни чумла истеъмол мешавад» (14, с.68).

Аз тахлили забоншиносони мазбур бармеояд, ки онхо бештар чанбаи саволй доштани хиссачаи мавриди тахлилро таъкид карда, тобишхои дигари онро, ки дар «Худуд - ул - олам» мо мушохида кардем, сарфи назар кардаанд. Аз руи хисоби омории мо, ин хиссача дар рисолаи мавриди назар 25 маротиба истифода шудааст, ки

gap aKcapu MaBpug oh 6a Ba3H$au nemoaHgu acauu TapKu6uu «6a ^y3» oMagaacr: Ba a3 y xen W3 Haxe3ag, Marap moxh (19, c.19); Ba aHgap y xen ^omap HecT a3 mypuu o6am, Marap KupM (19, c.20); Ba aHgap HoxuaTH Khpmoh xen pygu 6y3ypr HecT Ba Ha gape, Marap gapeu At3aM (19, c.42); Ba o6ogoHHH oh ^o xaMa aHgap 6ue6oHxo HuxogaacT, Marap aHgaKe, kh aHgap Kyxe acT. Ba xaMnyH aHgap HoxuaTH mHMon a3 o6ogoHHH ^axoH, kh aHgap naxopaKH muMoa acT, a3 xaggu Hhhhctoh to 6a xygygu Xa3apoH, 6emTap xaMa 6ue6oH acT. Ba ^oh TypKoH 6emTap xaMa aHgap 6ue6oHxo HuxogaacT, Marap aHgaKe, kh aHgap KyxxocT (19, c.51); Ba aHgap Ban MeBaxou 6ucep acT, Marap aHryp (19, c.65); Ba aHgap xaMa X,HHgycTOH 3hho My6ox acT, Marap aHgap ^aMop, kh xapoM gopaHg. Ba cuaaTH MyayKH ^aMop gaHgoHH nua acT Ba ygu KaMopH.Ba ryaHg, kh Map ypo cecag xa3op Mapgu aamKap acT. Ba 6a xen ^oh a3 X,HHgycTOH ygu Tap HecT, Marap nogmoHuu ^oMapyH Ba nogmoHuu ^axaM (19, c.57).

^ap «HyraraoMa» - h ^exxygo hh3 6a xaMHH MatHo oMagaHH xuccanau «Marap» umopa myga, 6apou TacguKH aHgema a3 «Xygyg - ya - oaaM» moxug oBapga mygaacT: X,ap rapu6e, kh 6a maxpu эmoн aHgap maBag Ba 6a Ma3ruTH эmoн HaMo3 KyHag, xap py3e ce 6op TaoM 6apaHg ypo Ba HaBoxTH 6ucep KyHaHg, Marap kh Myxoau^aTe KyHag 6a Ma3xa6 6o эmoн (Xygyg - ya - oaaM); KumTy 6ap3 HecT, Marap aHgaK (Xygyg - ya - oaaM) (5, ^.45, c.1015).

TaaMMya 6a Kop6ypgu xuccanau «Marap» gap hh pucoaau ^yrpo^H 6a oh oBapga MepacoHag, kh Myaaau^u HoMatayMH hh acap TaHxo 6o xaMHH Ba3H$au xuccana Maxgyg Hamyga, umyHHH 6a Ba3H$au naHBaHgaK hh3 ucTH^oga Kapgaacr: Ba aHgap maxpxou A^puKua Ba TaH^a Ba to 6a hoxhhth Cyc-aa-a;co xen pyge HecT a3HM, Marap nyHOH-K xypgpo Ba KumTy 6ap3po 6a Kop maBag (19, c.47); Ba aHgap hh xaMa ^axoH xen pyg HecT 6y3ypr, kh aHgap y KumTH TaBoHag pa^TaH, Marap hh-k mo eg KapgeM (19, c.48); Ba oHpo «ByaypuHmox» xoHaHg. Ba aHgap hh hoxhht HaMaK Ha6Bag, Marap hh-k a3 KamMup opaHg (19, c.95); Ba Kopu KumTy 6ap3 xaMa 3aHoHamoH KyHaHg Ba MapgoHamoH(po) xen Kop HecT, Marap kh xap6 (19, c.113); Ba 6emTap aHgap 6ue6oHaHg, Marap oh-k aHgap maxpxou hh HoxuaTaHg (19, c.123); Ba pacMH эmoн nyHoH acT, kh xap rapu6e, kh 6a maxpu эmoн aHgap maBag Ba 6a Ma3rHTH эmoн HaMo3 KyHag, xap py3e ce 6op TaoM 6apaHg ypo Ba HaBoxTH 6ucep KyHaHg, Marap kh Myxoau^aTe KyHag 6a Ma3xa6 6o эmoн (19, c.125).

Ba Ha3apu mo gap acpxou 6atgH goupau MatHo Ba Ba3H$au xuccanau «Marap» a$3yga, MatHoxou uaoBarupo 6a xyg rupu^TaacT. 3epo, 6hho 6a a;ugau MyxaKKHKH эpoнн OapgHHnyp HetMaTyaaox, xuccanau «Marap» gap amtopu X,o$H3 To6umxou 3uegu MatHoH gomTa, «6apou 6aeHH hcthcho, 6apou ucTHgpoK, 6at3e ^oxo KaHgu nypcum... acT» (12, c.69) Meryag. Myaaau^H Ma;oaa 12 MatHou xuccanau «Marap» - po gap amtopu X,o$H3 naHgo Kapga, xaMau oHxopo a3 gugroxu MatHo Ba Ba3H$a TacHH$ KapgaacT (12). ^aMHyHHH 6a Ba3H$au naHBaHgaKxou «6a yMegu oh kh», «Marap oh kh» oMagaHH hh xuccana gap amtopu X,o$H3 TatKug mygaacT (12, c.70).

HuxoaT, TaxKHKH To6umxou MatHou rpaMMaTHKHH xuccanaxo gap ocopu cagaxou X -XIII 6apou omKop coxTaHH TamaKKyau MatHouu 6apxe a3 xuccanaxo MyxHM Me6omag. Boag ry^T, kh to xoa 6a MatHou hcthcho (6a Ba3H^au nemoaHgu «6a ^y3») Ba naHBaHgaK oMagaHH xuccanau «Marap» gap capnamMaxou uaMHH 3a6oHmuHocuu to^hk ;aHg HamygaacT. X,oa oh kh, nyHoHKH gap 6oao Mymoxuga KapgeM, gap capnamMaxou acpuMueHarH hh xuccana coxh6h MatHo Ba Ba3H$axou 3uegu rpaMMaTHKH 6yga, HMpy3 ByctaTH ucTH^ogau oh 6o To6umxou 3uegu MatHoH, MyTaaccu^oHa, Maxgyg mygaacT.

nauHaeumm:

1. Ammop OapudaddyH. Ta3Kupam - yn - amue. Ta^m mansuM m 6apsapdoHu MamH M.

O^moea. - Xy^nd, 2009. - 600 c.

Кургонов З.Д. Вижагщои корбурди баъзе аз уиссачауо дар осориадабиёти форсии тоцикии садауои Х - XIII

2. Ашъори уамасрони Рудакй. Тауияи матн ва луготу тавзеуот аз Худой Шарифов ва Абдушукур Абдусатторов. - Душанбе: Адиб, 2007. - 480 с.

3. Ганцавй Н. Куллиёт (Хусарву Ширин). - Душанбе: Адиб, 2012. - 353 с.

4. Грамматикаи забони адабии уозираи тоцик. К..1. - Душанбе: Дониш, 1985. - 356 с.

5. Деухудо А. Лугатнома. Цилдуои 1 - 50. - Теурон: Муассисаи интишорот ва чопи Донишгоуи Теурон, 1328.

6. Забони адабии уозираи тоцик. К. 1. - Душанбе: Маориф, 1982. - 462 с.

7. Маъсумй Н. Очеркуо оид ба инкишофи забони адабии тоцик. - Душанбе, 2011. - 385 с.

8. Муин М. Фаруанги форсй. Ц.1. - Теурон: Чопхонаи сипеур, 1371. - 1472 с.

9. Румй Ц. Маснавии маънавй. Тауия танзим ва баргардони матн Бауриддин Ализода. -

Теурон: Нашри замон, 2001. - 728 с.

10. Рудакй А. Ашъор. Тауияву тадвини матн бо муцаддима ва луготу тавзеуот аз Расул Ходизода ва Алии Мууаммадии Хуросонй. - Душанбе: Адиб, 2007. - 416 с.

11. Тарцумаи «Тафсири Табарй» (дар як китоб ва уафт муцаллад). Тауия, тавзеуот ва таълицоти Н.Ю. Салимов, Н.Ш. Зоуидов, Н.И. Гиёсов, А.А. Хасанов, А. Самеев. -Душанбе: Бухоро, 2014. - 822 с.

12. Фардинпур Н. «Магар» дар газалиёти Хофиз//Кайуони фаруангй. - Теурон, 1382. -№202.- С.68 - 70.

13. Фирдавсй А. Шоунома (Ахтарони адаб). Цилдуои 1 - 10. - Душанбе: Адиб, 2007 -2010.

14. Халилов А. Хиссачауо дар забони адабии уозираи тоцик. - Душанбе: Дониш, 1977. -118 с.

15. Хасанов А. Лексические особенности «Худуду-л-олам»: автореф. дисс... канд. филол. наук. - Душанбе, 1986. - 22 с.

16. Хусрав Н. Сафарнома. Тасуеуи М.Ганй. - Берлин, 1341.

17. Хасанов А. Баъзе хусусиятуои синонимуои феълии «Худуду-л-олам» // Армугон. -Душанбе, 1989. -С. 34-40.

18. Хасанов А. Калимауои уиндй дар «Худуду-л-олам»//Рауоварди цалам. - Хуцанд, 1993. -С. 115-124.

19. Худуд - ул - олам мина - л - Машриц ила - л - Магриб. Тауиякунандаи матн ва муаллифи пешгуфтор А.Хасанов. - Душанбе:Бухоро, 2014. - 588 с.

20. Хусейнов Х. Забон ва услуби «Одина» - и устод Айнй. - Душанбе: Ирфон, 1973. - 256 с.

21. Цалолова Ф. Афкори забоншиносй дар «Гиёс-ул-лугот»-и Ромпурй. - Хуцанд:Нури маърифат, 2012. - 162 с.

22. Шокиров Т. Адиб, забон ва услуб. - Душанбе:Адиб, 2001. - 175 с.

Reference Literature:

1. Attor Faridaddun. Tazkirat-ul-avliyo. Transposition and preparation by M. Okilova. - Khu-jand, 2009. - 600 pp.

2. The Legacy of Rudaki 's Contemporaries. Preparation of the text, glossary commentaries by Khudoy Sharifov and Abdushukur Abdusattorov. - Dushanbe: Man-of-Letters, 2007. - 480 pp.

3. Ganjavi N. Compositions by Khusrav Shirin. - Dushanbe, Man-of-Letters, 2012. - 353 pp.

4. The Grammar of Modern Tajik Literary Language. Part 1. - Dushanbe: Knowledge, 1985. -356 pp.

5. Dehhudo A. Dictionary. VV. 1-50. - Tehran: Tehran University Publishing- House. 1328 hijra

6. Modern Tajik Literary Language. Part 1. - Dushanbe: Enlightenment, 1982. - 462 pp.

7. Masumi N. Essays on the Evolution of Modern Tajik Literary Language. - Dushanbe, 2011. -385 pp.

8. MuniM. Persian Dictionary. V.1. - Tehran: Firmaments, 1371 hijra. - 1472pp.

9. Rumi Dj. Masnavii Manavi. Transposition and Preparation of the text by Bahiddin Alizoda. -Tehran: Time, 2001 - 728 pp.

10.Rudaki A. Poems. Preparation of the text, preface, glossary and commentaries by Rasul Khodizoda and AliMukhammad Khurosoni. Dushanbe: Man-of-Letters, 2007. - 416pp.

11. Translation of "Tabari's Commentaries" (in seven volumes). Preparation, commentaries and appendices by N. Yu. Salimov, N. Sh. Zokhidov, N. I. Ghiyosov, A. A. Hasanov, A. Sameyev. -Dushanbe: Bukhara, 2014. - 822pp

12. Fardinpur N. The Word "magar" in Hafiz's Gazels // The Universe of Culture. - Tehran, 1382 hijra., N202. - pp. 68-70

13. Firdawsi A. Shokhnoma (Stars of Literature). VV. 1-10. - Dushanbe: Man-of-Letters, 20072010

14. Khalilova A. Particles in Modern Tajik Literary Language. -Dushanbe: Knowledge, 1977. -118 pp.

15.Hasanov A. Lexical Specifities of "Hududu-l-olam". Synopsis of candidate dissertation in philology // Dushanbe. 1986. - 22 pp.

16. Husrav H. Travel Notes. Preparation by M. Gani. - Berlin, 1341 hijra

17. Hasanov A. Some Peculiarities of verbal Synonyms in "Hududy-l-olam " // Donation. - Dushanbe, 1989. - pp. 34-40.

18. Hasanov A. Indian Words in "Hududu-l-olam". Collection "Donated Pen". - Khujand, 1993. - pp. 115-124.

19. Hudud-l-olam mina-l-Mashrak-l-Magrib. Text preparation and preface by A. Hasanov. - Dushanbe: Bukhara, 2014. - 588 pp.

20.Khuseynov Kh. Language and Style of "Odina" by Aini-master. - Dushanbe: Cognition, 1973. - 256 pp.

21. Djalolova F. Linguistic Views of Rompuri in "Ghiyos-ul-lugat". - Khujand: Light of Enlightenment, 2012 -162 pp.

22. Shokirov T. Literature, Language and Style. - Dushanbe: Man-of-Letters, 2001. - 175pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.