Научная статья на тему 'СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ МИКРОСТРУКТУРЫ СЛОВАРЕЙ ЛИТЕРАТУРНЫХ ТЕРМИНОВ ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКА'

СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ МИКРОСТРУКТУРЫ СЛОВАРЕЙ ЛИТЕРАТУРНЫХ ТЕРМИНОВ ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
35
47
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЛИТЕРАТУРНЫЕ ТЕРМИНЫ / МИКРОСТРУКТУРА / СЛОВАРЬ / ТОЛКОВАНИЕ / ОПИСАНИЕ / ИСТОРИКО-ЛИТЕРАТУРНОЕ / СХОДСТВО И РАЗЛИЧИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Гуломасеинов С.

Статья посвящена микроструктуре словарей литературных терминов таджикского языка. Эти словари имеют сходные характеристики со многих точек зрения. В статье исследуются и выявляются их сходства и различия. Одной из общих особенностей словарей является то, что все они являются алфавитными словарями. В то же время в словарях Р. Ходизода и Х. Мирзозода терминология аруза выстроена не в алфавитном порядке, а в тематическом. Во всех описательных словарях литературных терминов современного таджикского языка для описания терминов используется достаточно соответствующая историко-литературная информация, прежде всего из классической и современной таджикской литературы, а затем из русской и западной литературы. С точки зрения охвата материалов и широты их описания словарь литературных терминов Т. Атаханова является наиболее ёмким и поэтому некоторые его статьи имеют характеристики энциклопедических словарей, состоящих из пяти-девяти страниц. С точки зрения отбора литературных терминов исследуемые словари имеют свои особенности. Составители словарей при отборе литературных терминов, что является одной из наиболее важных и сложных проблем лексикографии, учитывали различные факторы, в том числе - наиболее важные литературные термины (Р. Ходизда), минимальное количество литературных терминов (Х. Мирзозода) и или термины, которые известны и имеют теоретическое значение (т. Атахонов) и включали их в свои словари.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COMPARATIVE ANALYSIS OF THE MICROSTRUCTURE OF THE DICTIONARIES OF THE LITERARY TERMS IN TAJIK LANGUAGE

The article is devoted to the microstructure of the dictionaries of the literary terms in Tajik language. These dictionaries have similar characteristics from many point of view. Their similarities and differences are researched and identified in the article. One of the common features of the dictionaries is that all of the them are alphabetical dictionaries. At the same time, in the dictionaries by R. Hodizoda and Kh. Mirzozoda the terminologies of aruz are arranged not on the alphabet order but on the thematic one. All the descriptive dictionaries of literary terms of modern Tajik language have used enough related historical and literary information for describing the terms, first of all from the classical and modern Tajik literature and then from Russian and Western literature. From the point of view of covering the materials and the wideness of their discription the Dictionary of Literary Terms by T. Atakhanov is the most comprehansive and as such some of its articles have the characteristics of encyclopedic dictionaries which consist from five to nine pages. From the point of view of selection of the literary terms, the researched dictionaries have their own characteristics. Dictionary makers in selection the literary terms, which is one of the most important and difficult problem of lexicography, have taken into account different factors, including - the most important literary terms (R. Hodizda), the minimum number of literary terms, (H. Mirzozoda) and or the terms that are known and have theoretic importance (T. Atakhonov) and included them in their dictionaries.

Текст научной работы на тему «СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ МИКРОСТРУКТУРЫ СЛОВАРЕЙ ЛИТЕРАТУРНЫХ ТЕРМИНОВ ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКА»

До сих пор является одной из неисследованных областей языкознания. До сих пор нет монографических исследований, посвященных сопоставительному синтаксису сложноподчиненных предложений с придаточным условным в русском и таджикском языках.

В статье анализируются способы связи предложений в СПП с придаточными условия, в русском и таджикском языках.

Материалом для исследования послужили примеры из произведений русских и таджикских писателей.

Ключевые слова: условное значение, придаточная часть, препозиция, средства связи, реальные и гипотетические значения, расположении частей, условно-следственные отношения, взаимообусловленности, двойные союзы, сослагательное наклонение.

FUNCTIONAL-SEMANTIC TYPES OF COMPLEX SENTENCES WITH SUBORDINATE CLAUSE WITH A CLAUSE IN RUSSIAN AND TAJIK (based on works of art by Russian and Tajik

writers)

Of the study is determined by the need further development of the comparative grammar of the Russian and Russian languages. Tajik languages, as well as the need to resolve many controversial questions of syntactic science and, moreover, the lack of fundamental studies of the comparative syntax of complex sentences with subordinate clause with a caveat conditional part in Russian and Tajik languages.

Still remains one of the unexplored areas of linguistics. Until now there are still no monographic studies devoted to the comparative syntax of complex sentences with relative conditional expression Russian and Tajik languages. The article analyzes the ways of linking proposals in complex sentences with subordinate clause with articles in Russian and Tajik languages. Examples from the works served as material for the study. Russian and Tajik writers.

Key words: conditional meaning, subordinate clause, preposition, means of communication, real and hypothetical meanings, location of parts, conditional relationships, interdependence, double conjunctions, subjunctive mood.

Сведение об авторе:

Самардинов Рустам Наимович - преподаватель кафедры русского языка Российско-Таджикский (Славянский) университет, г. Душанбе, Таджикистан. Тел: (+992) 904324300

About the author:

Samardinov Rustam Naimovich - Lecturer of Russian Language Department of the Russian-Tajik (Slavonic) University, Dushanbe, Tajikistan Phone: (+992) 904324300

ТА^ЛИЛИ МУЦОИСАВИИ МИКРОСТРУКТУРАМ ЛУГАТ^ОИ ИСТИЛО^ОТИ

АДАБИЁТШИНОСИИ ТОЧДКЙ

Fуломасейнов С Донишгохц миллии Тоцикистон

Микроструктураи лугатхои истилохоти адабиётшиносии забони точикй низ аз назари принсипхои лугатнигории муосир хусусиятхои умумй ва фарккунанда доранд. Нахустин лугати тафсирии истилохоти адабиётшиносй аз назари хронолога дар лугатнигории муосири точик «Фаруанги истилоуоти адабиётшиносй»-и Расул Хрдизода, Мухаммадчон Шукуров ва Талъат Абдучабборов мебошад, ки дар соли 1966 дар нашриёти «Ирфон» ба чоп расидаст. Мураттибон ба ин лугат зиёда аз 700 истилох (188 с.) дохил кардаанд ва дар он асосан хамон истилохоте, ки дар адабиётшиносй ва танкиди адабии хамонруза дида мешуданд дохил шуданд. Хусусиятхои асосии сохтори маколахои лугавии ин лугатро чунин тасвир кардан мумкин аст.

Пеш аз хама бояд ёдовар шуд, ки лугат аз руйи тартиби алифбои кирилиасоси забони точикй, ки то он давра роич буд чойгир карда шудааст.

Азбаски як гурухе аз истилохот бо мазмуни худ ба хам хеле наздиканд, мураттибон шархи хар яки онхоро ба маколаи алохида чудо накарда, дар зимни як истилохи асосй, бидуни риояи тартиби алифбо, зикр кардаанд. Масалан:

ТАРЧДЪБАНД - шеърест, ки иборат аз якчанд газал буда, хамаи газалхо дар як вазн, аммо бо кофияхои гуногун навишта шуда, ба воситаи як байт, ки пас аз тамом шудани хар газал такрор мешавад ва бо мазмуни худ ба газали пеш аз ин байт меомадагй марбут аст, бо хам алока пайдо менамоянд. Банди такроршаванда, ки газалхоро бо хам мепайвандад байти васила ё сарибанд меноманд. Барои тасдики фикрхояшон мураттибон як газали Саъдиро хамчун шохид-мисол овардаанд:

Биншинаму сабр пеш гирам,

Дунболаи кори хеш гирам. (Саъдй)...

Дap oxиpи мaкoлaи лyFaвй тaъкид гapдидaacт, ки тapчebбaнд дap нгзми имpyзaи точик дидa нaмeшaвaд [X,oдизoдa, 1966, c. 113-114].

Сoxтopи нaмyнaвии мaкoлaи лyFaвии лyFaти мaзкyp гз иcтилoxи aдaбиëгшинocии точикй вa иктибocй 6o xapфxoи кaлoн вa raëx 6o aбзaтc, ишopaи кyгox,и лyFaтнигopй oид бa этимoлoгияи вoжa, тacвиpy тaфcиpи кутс^ ë мyфaccaли мaънoи иcтилox (бaъзaн тo як cax,ифaи nyppa) вa дap бaъзe мaвpидxo шox,ид-миcoлx,o aз aдaбиëги клaccикй вa ë Myorap ибopaт мeбoшaд. Macaлaн:

КИНОЯ (ар. - cyxaни пушид^ пyшидa cyxaн гyфтaн) - дap racpy нaзми клaccикй вa имpyзa, инчунин дap гуфтугуи мapдyм caнъaтecт, ки гyяндa як мaъниpo тaмoмaн бa мaънии дигap, ки мaнтикaн вa тaшбexaн 6o ^aM нaздикaнд, aAo мeкyнaд. Чyнoнчй, «дacтapxoни oн rac xe4 гун дoштa нaмeшaвaд» мeгyянд. Ин мaънии ишopa ë кишя aз oн acт, ки ин кac xeлe мexмoндycт acт вa бa xoнaи y paфтyoмaд биcëp acт ... [X,oдизoдa, 1966, c. 40-41].

Дap илми бaдeи кга^и™ вa мyocиp бaъзe cama^o ду нoм дoштaнд вa дopaнд, миали maззaд вa My^6um, яънe, ин иcтилox,oтx,o cинoними якдигapaнд. Дap лугати мaвpиди тaxкики Р. X,oдизoдa вa дигapoн иcтилoxoти cинoнимй aлoxидa чoйгyзин нaгapдидa дap як мaкoлaи лyFaвй oвapдa шyдaaнд. Бapoи тaъкиди ин cинoнимx,o мypaтибoн oнpo 6o xypyфи raëx мyшaxxac кapдaaнд. Macaлaн:

МУЕрБИЛА (ар. - py 6a py кapдaн) - якe aз caMbai^o® бaдeиcт, ки шoиp oбpaз вa вoкeъa^oи 6o ^aM мyкoбилpo як 4o oвapдa 6o xaмин xo^caxo® мycбaт ë мaнфиpo paвшaнy вoзexтap нишoн мeдиxaд. Ин caнъaтpo таззод xaм мeнoмaнд.... [X,oдизoдa, 1966, c. 64].

Иcтилoxoти aдaбиëтшинocии aз зaбoнxoи дигap иктибocшyдa дap ин лyFaт 6o иcтифoдa 8з иxтиcopxoи лyFaтнигopй 6o xa™ кypcив миcли - англ. - arnera, ар. - apa6^ нем. - нeмиcй, рус. -pyrä, юн. - юшнй, лош. - лoтинй вa Faйpa мyшaxxac гapдидa, шaкли acлй вa мaънoи orn,o шapx дoдa шуд^ст. Macaлaн:

Абзатс (нем), автограф (юн. arnoc - xyд, гpaфo - мeнaвиcaм), адабиёти детектив (nam. дeгeктиo - кyшoдaн), адабиёти бадей (ар. - aAa6 - oдoб, axлoк; бaдeb - нaв, a4^, нoдиp) вa Faйpa.

Дap capcyxaни лyFaт кдйд гapдидaacт, ки «биcëp мaфxyмxoи aдaбиëтшинocии умумй, ки xycycaн дap coлxoи oxиp дap aдaбиëги точик дoxил шyдa иcтoдaaнд 6a точикй xaнyз нoм нaдopaнд. Хдш orn ки бapoи ифoдaи orn,o иcгилoxe ëфтaн зapyp ad. Аз xaмин ca6a6 дap ин лyFaт aз ^били г^ре^кш^ воцеа, гuрефaндu воцеа, бaфmau бадей, якдармжн, дyдaрмuён вa Faйpa бaъзe иcтилoxoти нaв дoxил шуд. Ин иcтилoxoт 6a мyxoкимaи axли aAa6 пeшниxoд мeшaвaд» [X,oдизoдa, 1966, c. 5].

Aap мo бapoи нaмyнa иcтилoxи «бaфmau бадей»-ро 6o иcгилoxи лyFaти нaвини Т. Aтaxoнoв мyкoиca кушм, иcтилoxи «бaфmau бадей» xaмчyн «maхaюлu бадей» тaфcиp шyдaacт. Aлбaттa дap мyддaти 44 гол бaъд aз нaшpи лугати Р. Xo^H^a тebдoди зиëди иcгилoxoт cyфтa шyдaю иcтилoxoти нaвин 6a лyraтxoи aдaбиëтшинocй вopид шyдaaнд.

nac aз 6a итмoм pacидaни иcтилoxoти acocии aдaбиëтшинocии лyFaт, дap oxиpи лyFaт мypaттибoн дap xaчми 20 caxифa (c. 159-187) дap 6op^ apy мaълyмoти умумй oвapдaaнд. Ин 6axши coxтopии лyFaт як oчepки aлoxидa дap бopaи apyзpo мeмoнaд, ки дap oн мypaттибoн 6a xoнaндa мaълyмoт дap бopaи apyз oвapдaaнд. Aлaбaттa xy6xap мeбyд, arap мypaттибoн иcтилoxoти apyзpo xaм aз pyи тapтиби aлифбo тaфcиp мeкapдaнд.

Умyмaн микpocтpyктypaи м^дж^и лyFaвии лугати Р. X^H^a, M. Шyкypoв вa Т. Aбдyчaбopoв иcтилoxoти aдбиëтшинocиpo 6a тaвpи мyxтacap тaъpифy тaфcиp вa шapx дoдaaнд, ки oн инъикocгapи пeшpaфтy дacтoвapдxoи aдaбиëтшинocии точикй то orn зaмoн бaдacтовapдa мeбoшaд.

ЛyFaти дуюми мaвpиди тaxкики мo «Hysamu рycй-maцuкuu ucmmayamu aдaбuёmшuнacй» -и С. Тaбapoв aз нaзapи микpocтpyктypaи coxtc^ мaкoлaxoи лyFaвии xyд aз лугами aдaбиëтшинocии тaфcиpии дигap мaвpиди тaxкик фapк мeкyнaд, зepo лyFaти дyзaбoнaи тapчyмaвии иcтилoxй acn. Бo вучуди ин oмyзишy тaъкиди вижaгиxoи coxтоpи мaкoлaxoи лyFaвии oн, xaмчyн лугати иcтилoxoти aдaбиëтшинocй, 8з мaнфиaт xoлй нecт.

Вoжaнoмaи лyFaт aз pyйи тapтиби aлифбoи киpилиacocи зaбoни pyrä тaxия гapдидaacт. Сoxтоpи нaмyнaвии лугати С. Тaбapoв aз иcтилoxи зaбoни pycй 6o xapфxoи кaлoнy raëx вa 6o aбзaтc, ишopaи лyFaтнигopй 6a этимoлoгияи вoжa, тapчyмaи orn 6a зaбoни точикй вa бaъзaн тacвиpy тaфcиpи кyтоxи мaънo ибopaт мeбoшaд. Macaлaн:

ЛЕТРИЗМ фр. - л^изм; чapaëни шaклпapacтонaи aдaбии мyocиp, ки дap мapкaзи эъчoди 6aAe^ xapфxo, кaлимaxoи бeмaнтик вa 6ecapy ну^ ^orna, мaзмyнy идeяpo дap эъчoди бaдeй эътиpoф нaмeкyнaд [Тaбapoв, 1988, c. 56].

МАДРИГАЛ um. - мaдpигaл; бaxopия, як швъи шebpи вacфй, шebpи лиpикиe, ки aввaлxo 6a xaëra дexoтиëн вa мaxcycaн чу^дан бaxшидa шуд^ 6a^xo xycycияти мaxpaмoнa вa ишкй na^o мeнaмoяд вa бaндxoяш дap шaкли мycaммaти мycaллac эчoд шуд^ миcpaи ceюми xap бaндaш xaмчyн нaкapoт тaкpop мeëбaд [Тaбapoв, 1988, c 61].

«Лyгamu рycй-maцuкuu ucmrnayamu aдaбuёmшuнacй»-u С. Тaбapoв дap лyFaтнигopии точик ягoнa лyFaти дyзaбoнaи тapчyмaвии ^rranoxorn aдaбиëтшинocй мeбoшaд. Axaмиятy мoxияти лyFaти С. Тaбapoв мaxз дap orn caнaд тaчaccyм мeëбaд, ки дap xe4 як лyFaти тaфcиpии мyocиpи иcтилoxoти

aдaбиëтшиноcии зaбони точикй теъдоди бештapи истилохот тapчyмa Ba ë тaфcиp нaшyдaacг. Лг^ шнч лyFaти то и^уз интишоpшyдaи дигapи иегилох,оти aдaбиëтшиноcии зaбони точикй as 500, 750, то 1000 иcгилoxpo мaвpиди тaфcиp Ba шapx rçapop додa бошaнд, дap лyFaти С. Тaбapов 3000 истилох,и aдaбиëтшинocй aз зaбoни pycй бa точикй тapчyмa Ba бaъзaн тaфcиp шyдaacг. Хycycияти xocи ин лyFaти тapчyмaвй aз он ибopaт мебoшaд, ки дap он мypaттиб бa иегилох,оти aдaбиëтшинocии pyc теъдоди здеди мypoдифGт (аз чор то уашт адад) дap зaбoни точикй oвapдaacг. Macaлaн:

ЭПОПЕЯ юн. - эпопея, xaмoca ^cca, доегон; acapи кaлoнxaчм, acapи бyзypги мaнзyмy нacpи бaдей; aдaбиëти xaмocaвй; доогони кaxpaмoнй, доотони чaнгй.

ЭПОС юн. - эпо^ ^cca, доагон, х,aмoca; вoк;еaнoмa; доагони кaxpaмoнии мaнзyми xaлкй, ки aB якчaнд ^Hcca ибopaт мебoшaд.

ЛyFaти чopyми мaвpиди тaxкики мyк;oиcaвии мо «Лугати мухтасари истилоуоти адабиётшиносй»-и Холик Mиpзoзoдa мебoшaд, ки aз нaзapи микpoотpyктypa бa «Фаруанги истилоуоти адабиётшиносй»-и Р. Ходизод^ M. Шyкypoв Ba Т. Лбдyчaббopoв aз биcëp чихдтхр xеле мoнaнд acr.

Яке aз aз xycycиятх,oи coxтopии фapккyнaндaи мaкG>лaх,oи лyFaвии acapи Х. MиpзG30дa дap он зох^ мешaвaд, ки дap он бapoи тaфcиp Ba шapxи иcгилoх,oт шохид-мишлхо aз aдaбиëт беш^ иcгифoдa шyдaacг. Macaлaн:

БАДЕХА (ар. aз кaлимaи «бaдеxa» - тacoдyфй Ba ногахон oмaдaн) - шеъpxoе, ки дap мaвpиде бе тaйëpии мaxcyc бе мaшк;и шеъpй бaдеxaтaн (экcпpoмг) бaнoгoх, гyфтa мешaвaд.... Macaлaн дap poмaни «Дoxyндa»- и С. Лйнй бaдеxaгyй кapдaни Ёдл^у Гyлнop aз xaмин ^бил acr: Ёдл^: Шoхдyxтap шaкap дyxтap, Шoх,идyxтapoн.

Чaшмaкaт бa мaн бинму, шaвyм бa ту Fyлoм. Гyлнop: Чaшмaкaм чй мебинй, ëpи бaдгyмoн: Дap бoзop ycмa нaдидй? ин хдм миcли xaмoн. [Mиpзoзoдa, 1992, c. 17].

Дap лyFaти Р. Хoдивoдa бoшaд, бa Faйp aз тaъpиф Ba шapх,и мyxтacapи Krrrcro^^ «бадеуа» хеч як шохи^-мишл aз aдaбиëг oвapдa нaшyдaacг.

Ё ки дap мaкoлaи лyFaвии «вазнп xuyo» дap лyFaти Х. MиpзG30дa aз cypy^^ «Тapoнaи пиoнеpй» Ba «:Пapтизoн»-и Л. Лохутй шохид мишлхо oвapдa шyдaacг, вaле дap лyFaти Р. X,oдизoдa фaк;aт чaнд миcpa aз шеъpи лиpикии Л. Шукухй «Äorapa» дap вазни уицо шохид-мишл oвapдa шyдaacг. Бa xaмин мoнaнд дap мaкoлaxoи лyFaвии маснавй, мацоз, монолог, муболага, муламмаъ, мухаммас ва гайра дap лyFaти Х. Mиpзoзoдa шохид-мишлхои бештap aз нaзм oвapдa шyдaacг.

Сoxтopи микpocгpyкrypaи мaкoлaи лyFaвии лyFaти мaзкyp, мaъмyлaн, aз capвoжa бо х^фи кaлoни cиëx Ba бо aбзaто, ишopaи иxтиcopшyдaи лyFaтнигopй, ки бa зaбoни икгибocшyдa ишopa мекyнaд Ba вoжaи иктибсюй бa зaбoни acn (лотинй, арабй, юнонй Ba f.) дap дoxили к^ш дoиpaшaкл бо шapхи мaънoи иcгилoх, raъpиф, тaфcиp Ba тacвиpи мaънoи capвoжa бо ишopa бa ocopy номи шо^ону нaвиcaндaгG>н, шoхид-миcoлхo aз aдaбиëги raacra™ ë дaвpaи шypaвй ибopaт мебoшaд. Macaлaн:

ПЕЙЗАЖ (фр. pausage Ba paus - чой, мaхaл, кишвap) - тacвиpи мaнзapaи тaбиaт дap acapи бaдей. Нaвиcaндa мaнзapaи тaбиaтpo тacвиp кapдa, бa он Bocm^ мyнocибaти xyдpo бa тaбиaт мyaйян менaмoяд, кyввaи зебой, xиcлarхoи xora тaбии он чoйpo oшкop мекyнaд: Bax, чй xyш медaмaд, нacими бaхop, Субхи годик зи чониби кyxcop! Д;yxтapи Хoвap - нoзaнин Хypшед,

Бapфypyзoнд Gтaшинpyxcop. (Пайрав) [Mиpзoзoдa, 1992, c. 102].

Дap ин мaкG>лaи лyFaвй дap xaчми ним caxифa иcгифoдaбapии ин иcгилox дap ocopи С. Лйнй, П. Сугаймонй, Х. Юcyфй Ba acapxoяшoн тaъкид шуд^ шapxy тaфcиp мегapдaд.

Хycycияги дигapи фapк;кyнaндaи ин лyFaт aз лyFaти Р. Хoдивoдa дap он acr, ки иcшлoxoти иктибocй дap он бо xapфxoи лотинй ё арабй мyшaxxac шуд^ мaънoяшoн шapx Д0дa шyдaacг Ba ин aмaл нaздиктap бa acл мебoшaд. Дap лyFaти Р. Хoдивoдa бoшaд KrranoxoTH xopичй бо xapфxoи

киpилии точикй тacвиp шyдaaнд. Macaлaн:

РЕПЛИКА (фр. replique - кyшoдa медиxaм, эътиpoз бaëн мекушм, чaвoб медшдм, кyшoдa медиxaм Ba oнpo фош мешмоям)

РИБОЯТ (ар. ¿"Iju - шкш cyxaн) [Mиpзoзoдa, 1992, c. 106-1G7].

РЕПЛИКА (фр. эътиpoз бaëн мекушм, чaвoб медиxaм, кyшoдa медиxaм oшкop менaмoям). РИБОЯТ (ар. шкл кapдaни cyxaн) [Хoдизoдa, 1966, c. 87-89].

Нихоят, xycycияти дигapи фapккyнaндaи лyFaти Х. Mиpзoзoдa дap он acr, ки дap oxиpи лyFaти xyд мypaтrиб иотилoxGти apyзи aчaмpo тaфcиp Ba шapx дoдaacг. Baле микpocгpyктypaи ин бaxши лyFaт aз нaзapи coxTop Ba чoйгиp кapдaни иcгилoxoт Ba киcмaтxoи дoxилии он фapк мекyнaнд. Mypaтгиб

иcтилoxoти apyзpo aз pyM мaънo 6a lypyxxo тaк;cим кapдa шapx дoдaacт, нa aз pyи тapтиби aлифбoи зaбoни точикй, ки ин coxiop бeштap 6a coxтopи лyFaтx,oи мaвзyй шaбoxaт дopaд.

ЛyFaти чорумы мaвpиди тaxкики лyFaтнигopии мyк;oиcaвии мo aз нaзapи микpocтpyктypaи мaкoлaxoи лyFaвии «Фаруанги ucmuлa^amu aдaбuёmшuнacй»-и Т. Aтaxoнoв мeбoшaд. Сoxтopи aкcapи мaкoлaxoи лyFaвии фapxaнги Т. Aтaxoнoв aз иcтилox 6o xapфxoи кaлoн, вaлe сиёукарданашуда, 6o aбзaтc вa aз pym тapтиби aлифбoи мyocиpи зaбoни точикй чoйгиpкapдaшyдa, ишopaи кyтоxкapдaшyдaи лeкcикoгpaфии этимoлoгияи xop^™ oн, 6o aлoмaти (<) вa тpaнcлитepaтcияи вoжaи xopичй 6o xapфxoи точикй + эквивaлeнт ë тapчyмaи oн 6a зaбoни точикй дap к^вш дoиpaшaкл вa шapxy тaфcиpи capвoжa 6o шoxид-миcoлx,o ибopaт acn Macaлaн:

AHТОЛОГИЯ (< юн. aнтолoгия < arnx,oc - гул + < лoгoc - чидaн - гулчин). A. мaчмyи шebpxoи мyнтaxaби шoиpoн ë acapxoи нaвиcaндaгoни гутогун буд^ дap oxиpи acpи II то мишэд дap Юнoни Кадим пaйдo шyдa буд. ...

AHТУРAЖ (< фр. eнтоypaжe - му^ит, шapoиг; му^ити aтpoф) - дap acapи бaдeй зoxиpaн мoнaнд бyдaни xoдиcaxoи тacвиpëбaндa, 6o вучуди orn ки фapкият дap мaънидoд вa тacвиpи xoлaти pyx^ дидa мeшaвaд...

Бoяд зикp кapд, ки швишти acли ин нaвъи иcгилoxoт 6a зaбoнx,oи арабй, юнонй вa ë фаронсавй ЧOЙ дoдa нaшyдaacт вa мypaттиб инpo 6a мaxдyдиятx,oи им^ният^и тexникии нaшpиëт мaнcyб мeдoнaд, вaшe мo oнpo acocнoк шyмypдa нaмeтaвoнeм. Дap acpи кoмпютep вa тaчx,изoти мyocиpи тaбъy нaшp xaтти дишxoxpo xap як нaшpиëт интишop кapдa мeтaвoнaд. Macaшaн лyFaти Х. Mиpзoзoдa, ки дax coл пeштap интишop шyдaacт, aз ин им^ният^ бoмyвaффaкият иcтифoдa кapдaacт.

Mикpocтpyктypaи мaкoлaxoи мyx,имтapини aдaбиëтшинocии фapxaнги Т. Aтaxoнoв, ки тebдoдaшoн нa oн rçaAap здед мeбoшaд, aз мaкoлaxoи дигap xeлe фapк мeкyнaд вa xycycияти мaк;oлaxoи энcикшoпeдиpo кacб кapдaaнд. Macaшaн иcтилoxoти наср, реализм, роман дap xaчми ну^ caxифa вa чaнди дигape, миcли сабк, maшбе%, саволу цавоб вa Faйpa дap xaчми xaфт-xaшт caxифa тacвиp вa тaфcиp шyдaaнд. Якe aз мaк;oлaxoи кaшoнтapин 6a иcтилoxи «наср» бaxшидa шyдaacт, ки бapoи нaмyнa coxтоpи oнpo 6a тaвpи кутс^ тaxлил вa 6apparä мeнaмoeм.

HAСР (< ар. - racapa) - пoшидaн, pexтaн, пapoкaндa кapдaн) -acapxoи бeвaзнy крфия нaвиштaшyдa, acpxoи paвoнa нaвиштaшyдa.

Чyнoн ки мaълyм aCT, биcëp жaнpxoи aAa6^ aз чумл^ эпoc (ниг.) лиpикa (ниг.) вa f. дap acora cypyaxo® xm^ 6a вучуд oмaдaaнд. ... [Aтaxoнoв, 2002, c. 233-242].

Бaъдaн дap мaкoлa дap бopaи cypyдxoи xm^ дap дaвpaи фeoдaшй, пaйдoиши жaнpи aдaбй вa aввaшин фaйлacyфoнe, ки нaзapияи xyдpo xanM 6a нacp бaëн кapдaaнд, oвapдa шyдaacт. Хaмчyнини дигap, poбитaи orn 6o тaъpиxнaвиcй, тaъpиxи иcтифoдaи racp дap acapxoи мyшaxxacи пeш aз милoд, тaъcиpи aдaбиëти xm^ 6a фoлклop, пaйдo шyдaни ин жaнp дap Aвpyпo 6o нoмбap ^дши мypaттибoн вa acapxoи orao, 6a ж^и муст^к^ тaбдил ëфтaни racp, тaъpиxи тaшaккyлëбии нacp дap acpxoи миëнa дap Aspyro вa Оcиëи Mиëнa 6o тaxлили чaндe aз нaвиcaндaгoн вa ocopи orao то 6a дaвpaxoи мyocиp иттилooти тaъpиxй-aдaбй чoй дoдa шyдaacт. Дap xyлoca oмaдaacт, ки нacp xoлo яте aз жaнpxoи вaceъ пaxнгapдидa чи дap aдaбиëти точик вa чи дap aдaбиëги yмyмичaxoнй мeбoшaд. Ишoвa 6ap ин, дap ду мaк;oлaи нaвбaтй иcгилoxoти насри мурсал вa насри мусаццаъ тaxлиш вa тaфcиp шyдaaнд.

Mypaттиб xaнгoми тaфcиp вa шapxи иcтилoxoти нaзм aз шoxид миcoшxo aз aдaбиëги дaвpaи ^acrarä вa мyocиp бapoи тaъкиди xycycиятx,oи ycлyбй вa тобишxoи илoвaгии иcтилoxoт нaмyнaxo мeoвapaд. Дap xaмaи мaкoлaxoи лyFaвии иcтилoxoти нaзм шoxид-миcoшx,o aз aдaбиëги кaшaccикй вa мyocиp oвapдa шyдaacт. Macaшaн, иcтилoxи «крфия», ки дap пaнч caxифa тaъpиф, тaфcиp вa шapx дoдa шyдaacт вa якe aз мaкoлaxoи кaшoни фapxaнг мeбoшaд, илoвa 6a иттилooти мyфaccaши тaъpиxй-aдaбй дap бopaи цофия aз ocopи A. Фиpдaвcй, С. A™^ M. Тypcyнзoдa вa Муиззй чaнд шeъp oвapдaacт, ки дутояш чунин мeбoшaнд:

Maнижa мaнaм дyxтapи Aфpocиëб,

Бapaxнa нaдидa capaм oфтo6.

Бapoи якe Бeжaни шypбaxт,

Фитодaм зи oчy фитодa зи тaxт. (A. Фиpдaвcй)

Зиcтaн мypдa-мypдa дap oлaм,

Чи rçaAap мушкил ad 6ap oдaм.

(M. Тpycyнзoдa) [Aтaxoнoв, 2002, c. 168].

Ишoвa 6a вoжaнoмaи истишoxoти aдaбиëгшинocй фapxaнги Т. Aтaxoнoв истишoxoти apyзи aчaмpo низ чoй дoдaaст. Вaшe фapкияти coxTOpm ин фapxaнг aз фapxaнги Р. Xoдизoдa вa лyFaти Х. Mиpзoзoдa дap oн aCT, ки дap Фapxaнги Т. Aтaxoнoв истилoxoти apyзи aчaм aз p^ тapтиби aшифбo дap чoйи xyд ЧOЙгиp шyдaaнд. Дap фapxaнгx,oи дигap бoшaд xaмчyн зaмимa 6a вoжaнoмa 6a шaкли як oчepки aшoxидa, ë лyFaти мaвзyй [ниг. бaxши микpoстpyктypaи acapxoи Р. Хoдизoдa вa Х Mиpзoзoдa].

Масалан, маколахои лугавии базр ва 19 базри аруз, яз чумла базри зазац, базри рацаз, базри сареъ, базри мунсарез, базри музреъ ва f. аз руи тартиби алифбо чойгир карда шудаанд. Микроструктураи маколахои луFавии истилохоти аруз аз дигар маколахо умуман фарк надорад. Масалан:

БАХРИ ХДЗАЧ, (< ар. бахри хазач - тараннум, хушоянда). Яке аз 19 бахри аруз буда, дар назми форсу точик дар шакли мусамман (ниг.) нихоят зиёд пахн гардида, аммо дар шаклхои мусаддас (ниг.) ва мураббаъ (ниг.) кам мустаъмал аст.

Рукни солими Б. х. мафоилун мебошад. Хар як мисраъ шеъри бахри хазачи мусаммани солим бо 4 бор, мусаддаси он бо 3 бор ва мураббаи он бо 2 бор мафоилун санчида мешавад. Масалан: Бахри хазачи мусаммани солим;

Бихандад лола бар сахро ба сони чехраи Лайло,

Бигиряд абр бар гардун ба сони дидаи Мачнун. (Рудакй)

Барои тасдики итгилооти назриявй дар бораи бахри хазачи мусаддаси солим, муарраби солим ва дигар бахрхои аруз аз адабиёти классикй ва муосир, аз осори А. Рудакй, А. Дехлавй, А. Фирдавсй, С. Айнй, А. Лохутй, Хилолй, Пайрав, ТуFрал ва дигарон шохид-мисолхо оварда шудааст.

Дар охири ин бахш мехохем, таъкид кард, ки теъдоди зиёди маколахои луFавии Фарханги Т. Атахонов дар хачми ним сахифа ва ё чоряк сахифа иншо шудаанд ва маъмулан аз иттилооти этимологй, таърифи истилох ва тафсиру тасвири маънои он дар шакли кутох иборат мебошанд. Теъдоди зиёди ин гуна маколахои луFавй истилохоти иктибосшуда аз забонхои дигар, мисли алманах, амфиболия, анаграмма, аналогия, анафора, аннотатсия ва Fайра иборат мебошанд. Масалан:

АННОТАТСИЯ (< лот. аннотатио - кайд) - А. як навъи такриз ва китобиёт (ниг.) буда, шархи мухтасари мазмуни асари бадей, тадкикотй, рисола, макола, дастнавис ва f. дарбар мегирад. Дар А. тавсифи мухтасари асар аз чихати Fоявй, сиёсй, мундарича, мавзуъ ва f. дода мешавад. Дар А. асар, одатан характери интикодй дорад. А. навъхои гуногунро дорад: тавсиявй ё тавсифй; умумй ё махсус. А. одатан барои ба мазмуни асари чопшуда шинос намудани хонандагон ва ё бо максади ба мухокима пешниход кардани намунаи асари адабй ба чоп тавсияшаванда навишта мешавад [Атахонов, 2002, с. 34-35].

Тазлили муцоисавии микроструктураи луFатх,ои адабиётшиносии муосири забони точикй, яъне сохтори дохилии маколахои луFавй, нишон дод, ки ин луFатх,о аз бисёр чихатхо бо хам монанд хастанд. Яке аз хосиятхои умумии ин луFатх,о дар он зохир мешаванд, ки хамаи онхо луFатх,ои алифбой мебошанд ва сарвожахои онхо аз руи тартиби алифбои муосири забони точикй чойгир карда шудаанд.

Дар айни хол дар фарханги Р. Ходизода ва луFати Х. Мирзозода истилохоти аруз на аз руи тартиби алифбо, балки аз руи мавзухо чойгир ва шарх дода шудаанд. Дар луFати Т. Атахонов бошад, истилохоти аруз хам аз руи тартиби алифбои мусири точикй чойгир карда шуда тафсир ва тасвир шудаанд.

Хамаи луFатхои тафсири истилохоти адабиётшиносии муосир точик барои шархи истилохоти дахлдор ва намоиш ва тафсири додани ин ё он мафхуми назариявй ба микдори зарурй маълумоти таърихй-адабй бештар ва пеш аз хама аз адабиёти калассикй ва ё муосири забони точикй ва баъдан аз адабиёти Рус ва Гарб истифода кардаанд.

Бо вучуди ин, дар натичаи тахкики микроструктура ё сохтори дохилии маколахои луFавии луFатхои истилохоти адабиётшиносии забони точикй, хусусиятхои мушаххаси онхо низ муайян гардид.

Аз назари фарогирии мавод ва васеъгии тафсир ва шархи истилохот луFати Т. Атахонов бо номи «Фарзанги истилозоти адабиётшиносй» пурратарин луFати муосир мебошад, ки баъзе маколахои луFавии он хусусияти энсиклопедй доранд ва аз панч то нух сахифаи луFатро ташкил медиханд. Тафсири истилохоти адабиётшиносй ба забони равон ва возехи точикй анчом дода шудааст.

Аз назари фарогирии теъдоди бештарини истилохоти адабиётшиносй луFати дузабонаи С. Табаров бо номи «Лугати русй-тоцикии истилозоти адабиётшиносй» бо 3000 сарвожа пурратарин мебошад. ЛуFатхои тафсирии истилохоти адабиётшиносии точик бошад аз 500 то 1000 маколаи луFавиро тафсир кардаанд.

Аз назари интихоби истилохоти адабиётшиносй луFатхои мавриди тахкик хусусиятхои хоси худро низ доранд. Мураттибон дар интихоби сарвожахо, ки як аз масъалахои душвортарини луFатнависй мебошад, бо дарназардошти санадхо ва омилхои гуногун, аз чумла музимтарин мафзумзои адабй (Р. Ходизода), теъдоди задуалацали истилозоти адабиётшиносй (Х. Мирзозода) ва ё маъмулу маълум ва мозияти назариявй доштани истилохотро (Т. Атахонов) асос карда интихоб ва ба луFатхояшон ворид кардаанд.

Аз назари инъикос ва пуррагии иттилооти этимологй, яъне нишон додани пайдоиш, рушд ва ё иктибосшавии сарвожахо аз забонхои дигар луFатхои забони точикй умумияти зиёд доранд ва дар хамаи онхо чунин иттилооти чой дода шудааст, вале аз назари тасвири ин истилохот бо ду рох аз хам фарк мекунанд: инъикоси истилохот ба забони асл ва ё бо тринслитаратсия ба забони точикй.

Аз назари истифодаи воситахои техникии шаклбандии маколахои лугавй, яъне истифодаи абзатс, харфхои калон ё хурд, шаклхои харфхо, хаволахо, ишорахо ва рамзхои лексикографй низ лугатх,ои забони точикй фаркият доранд. Таулили муърисавии микроструктураи лугатх,ои адабиётшиносии муосири забони точикй, яъне сохтори дохилии маколахои лугавй, нишон дод, ки ин лугатх,о аз бисёр чихатхо бо хам монанд хастанд. Яке аз хосиятхои умумии ин лугатх,о дар он зохир мешаванд, ки хамаи онх,о лугатх,ои алифбой мебошанд ва сарвожахои онхо аз руи тартиби алифбои муосири забони точикй чойгир карда шудаанд.

Дар айни хол дар фарханги Р. Ходизода ва лугати Х. Мирзозода истилохоти аруз на аз руи тартиби алифбо, балки аз руи мавзухо чойгир ва шарх дода шудаанд. Дар лугати Т. Атахонов бошад, истилохоти аруз хам аз руи тартиби алифбои муосири точикй чойгир шуда тафсир ва тасвир шудаанд. Хамаи лугатх,о аз шохид-мисолхо барои тафсир ва шархи истилохоти назм ба таври кам ё беш истифода кардаанд. Дар дохили маколаи лугавй хаволахои дутарафа истифода шудааст.

Хамаи лугатх,ои тафсири истилохоти адабиётшиносии муосир точик барои шархи истилохоти дахлдор ва намоиш ва тафсири додани ин ё он мафхуми назариявй ба микдори зарурй маълумоти таърихй-адабй бештар ва пеш аз хама аз адабиёти калассикй ва ё муосири забони точикй ва баъдан аз адабиёти Рус ва Гарб истифода кардаанд.

Бо вучуди ин, дар натичаи тахкики микроструктура ё сохтори дохилии маколахои лугавии лугатх,ои истилохоти адабиётшиносии забони точикй, хусусиятхои мушаххаси онхо низ муайян гардид.

Аз назари фарогирии мавод ва васеъгии тафсир ва шархи истилохот лугати Т. Атахонов бо номи «Фаруанги истилоуоти адабиётшиносй» пурратарин лугати муосир мебошад, ки баъзе маколахои лугавии он хусусияти энсиклопедй доранд ва аз панч то нух сахифаи лугатро ташкил медиханд. Тафсири истилохоти адабиётшиносй ба забони равон ва возехи точикй анчом дода шудааст.

Аз назари фарогирии теъдоди бештарини истилохоти адабиётшиносй лугати дузабонаи С. Табаров бо номи «Лугати русй-тоцикии истилоуоти адабиётшиносй» бо 3000 сарвожа пурратарин мебошад. Лугатх,ои тафсирии истилохоти адабиётшиносии точик бошад аз 500 то 1000 маколаи лугавиро тафсир кардаанд.

Аз назари интихоби истилохоти адабиётшиносй лугатх,ои мавриди тахкик хусусиятх,ои хоси худро низ доранд. Мураттибон дар интихоби сарвожахо, ки як аз масъалахои душвортарини лугатнависй мебшад, бо дарназардошти сандхо ва омилхои гуногун, аз чумла мууимтарин мафуумуои адабй (Р. Ходизода), теъдоди уадуалащли истилоуоти адабиётшиносй (Х. Мирзозода) ва ё маъмулу маълум ва моуияти назариявй доштани истилохотро (Т. Атахонов) асос карда интихоб ва ба лугатх,ояшон ворид кардаанд.

Аз назари инъикос ва пуррагии итгилооти этимологй, яъне нишон додани пайдоиш, рушд ва ё иктибосшавии сарвожахо аз забощои дигар лугатх,ои забони точикй умумияти зиёд доранд ва дар хамаи онхо чунин иттилооти чой дода шудааст, вале аз назари тасвири ин истилохот бо ду рох аз хам фарк мекунанд: инъикоси истилохот ба забони асл ва ё бо тринслитаратсия ба забони точикй.

Аз назари истифодаи воситахои техникии шаклбандии маколахои лугавй, яъне истифодаи абзатс, харфхои калон ё хурд, шаклхои харфхо, хаволахо, ишорахо ва рамзхои лексикографй низ лугатх,ои забони точикй фаркият доранд.

АДАБИЁТ

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

1. Абдуллозода Р. ва Ахадов Х. Лугатимухтасар аз адабиёт. - Душанбе, 1973. - 160 с.

2. Атахонов, Т. Фарханги истилохоти адабиётшиносй / Темур Атахонов. -Душанбе: Шарки озод, 2002. - 454 с.

3. Мирзозода Х. Лугати мухтасари истилохоти адабиётшиносй/ Холик Мирзозода. Душанбе: Маориф, 1992. - 240 с.

4. Ходизода, Р., Шукуров М., Абдучабборов Т. Фарханги истилохоти адабиётшиносй. - Душанбе: Ирфон, 1966. -188 с.

5. Табаров С.Ш. Русско-таджикский словарь терминов литературоведения/ Сохиб Табаров. - Душанбе: Маориф,1988. - 144 с.

6. Тоир, У., Саидалй, С. Крмуси кофия ва арузй шеъри Ачам. Ч,. 1. - Душанбе: Ирфон, 1994. - 512 с.

7. Тоир, У., Саидалй, С. Комуси кофия ва арузй шеъри Ачам. Ч. 2. - Душанбе: Ирфон, 2016. - 432 с.

COMPARATIVE ANALYSIS OF THE MICROSTRUCTURE OF THE DICTIONARIES OF THE LITERARY TERMS IN TAJIK LANGUAGE

The article is devoted to the microstructure of the dictionaries of the literary terms in Tajik language. These dictionaries have similar characteristics from many point of view. Their similarities and differences are researched and identified in the article. One of the common features of the dictionaries is that all of the them are alphabetical dictionaries.

At the same time, in the dictionaries by R. Hodizoda and Kh. Mirzozoda the terminologies of aruz are arranged not on the alphabet order but on the thematic one.

All the descriptive dictionaries of literary terms of modern Tajik language have used enough related historical and literary information for describing the terms, first of all from the classical and modern Tajik literature and then from Russian and Western literature.

From the point of view of covering the materials and the wideness of their discription the Dictionary of Literary Terms by T. Atakhanov is the most comprehansive and as such some of its articles have the characteristics ofencyclopedic dictionaries which consistfrom five to nine pages.

From the point of view of selection of the literary terms, the researched dictionaries have their own characteristics. Dictionary makers in selection the literary terms, which is one of the most important and difficult problem of lexicography, have taken into account different factors, including - the most important literary terms (R Hodizda), the minimum number of literary terms, (H. Mirzozoda) and or the terms that are known and have theoretic importance (T. Atakhonov) and included them in their dictionaries.

Key words: literary terms, microstructure, dictionary, interpretation, description, historical-literary, similarity and differences.

СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ МИКРОСТРУКТУРЫ СЛОВАРЕЙ ЛИТЕРАТУРНЫХ

ТЕРМИНОВ ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКА

Статья посвящена микроструктуре словарей литературных терминов таджикского языка. Эти словари имеют сходные характеристики со многих точек зрения. В статье исследуются и выявляются их сходства и различия. Одной из общих особенностей словарей является то, что все они являются алфавитными словарями.

В то же время в словарях Р. Ходизода и Х Мирзозода терминология аруза выстроена не в алфавитном порядке, а в тематическом.

Во всех описательных словарях литературных терминов современного таджикского языка для описания терминов используется достаточно соответствующая историко-литературная информация, прежде всего из классической и современной таджикской литературы, а затем из русской и западной литературы.

С точки зрения охвата материалов и широты их описания словарь литературных терминов Т. Атаханова является наиболее ёмким и поэтому некоторые его статьи имеют характеристики энциклопедических словарей, состоящих из пяти-девяти страниц.

С точки зрения отбора литературных терминов исследуемые словари имеют свои особенности. Составители словарей при отборе литературных терминов, что является одной из наиболее важных и сложных проблем лексикографии, учитывали различные факторы, в том числе - наиболее важные литературные термины (Р. Ходизда), минимальное количество литературных терминов (Х. Мирзозода) и или термины, которые известны и имеют теоретическое значение (т. Атахонов) и включали их в свои словари.

Ключевые слова: литературные термины, микроструктура, словарь, толкование, описание, историко-литературное, сходство и различия.

Сведения об авторе:

Гуломасеинов С., аспирант кафедры английского языка и сравнительной типологии Таджикского национального университета, тел: 93 500 2387; Почта: safo.gulomaseinov@gmail. com

About the author:

Gulomaseinov S., Post-Graduate Student, Department of English Language and Comparative Typology, Tajik National University, tel: 93 500 2387; Mail: safo.gulomaseinov@gmail.com

ТАХДИЛИ ВОЖАХОИ ИФОДАГАРИ ХЕШУ АЦРАБО ДАР «ХАМСА»-И НИЗОМИИ ГАНЧДВЙ

Бобоцонова Д.А.

Донишгози давлатии Хуцанд ба номи академик Б.F.Fафуров

Мувофики эътирофи мухаккикони сохаи таърихи забон «ин гурухи номх,о якчо бо номи узвхои бадан аз бахшхои хамбунёд ва муштараки забонхои хиндуаврупой махсуб мегарданд. Бинобар он, дар мукоисаи забонхои хиндуаврупой бештар аз хамин гурухи номхо истифода шудааст» [11, с.84].

Дар «Хамса» вожахои машхури ифодакунандаи хешу акрабо, аз кабили модар, писар, падар, духтар ва Fайрахо беш аз хама дар манзумаи «Лайлию Мачнун» корбурд шудаанд. Ва ин вожахо ва истифодаи онхо дар «Хамса» гувохии возех медиханд, ки забони осори Низомй ба забони форсии точикии манотики Мовароуннахру Хуросон сарчашма мегирад. Ин вожахо аз руй баромади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.